Notice: Undefined index: db_count in /home/srpskavr/public_html/Sources/QueryString.php on line 276
 NA DANAŠNJI DAN ...... !!
27-11-2014, 21:28:58 *
Добродошли, Гост. Молим вас пријавите се или се региструјте.
Да нисте изгубили свој активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом, лозинком и дужином сесије
Обавештења:
 
   Почетна   Пријављивање Регистрација  
Странице: 1 ... 5 6 [7] 8 9 ... 40   Иди доле
  Штампај  
Аутор Тема: NA DANAŠNJI DAN ...... !!  (Прочитано 109089 пута)
admin
ADMINISTRATOR
најстарији члан
*
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 2311


« Одговор #507 послато: 17-10-2012, 09:38:59 »



  
                                                   ****    17  O K T O B A R    ****



Sveti Stefan Štiljanović ........................



- Danas je praznik Sveti Stefan Štiljanovic. Roden je u Paštrovicima i bio je srpski despot. Upravljao je srpskim narodom u preteškim vremenima, boreci se hrabro i istrajno protiv Turaka i Latina. Ovaj veliki rodoljub i pravednik božji može se uporediti po svemu sa svetim Aleksandrom Nevskim i svetim kraljem Jovanom Vladimirom. Umro je pocetkom 16. veka. Na njegovom grobu cesto se nocu pojavljivala svetlost, zahvaljujuci kojoj su i pronadene njegove mošti. Kada je Stefanova žena videla njegove netljene mošti, i ona se zamonašila i do kraja provela u manastiru svoj podvižnicki život. Stefanovo telo dugo je pocivalo u fruškogorskom manastiru Šišatovcu. Za vreme Drugog svetskog rata preneseno je u Beograd i položeno u Sabornu crkvu pored tela kneza Lazara.

1558. -
Umrla je engleska kraljica Meri I Tjudor,ćerka Henrija VIII. Tokom vladavine od 1553. kao supruga španskog kralja Felipea II pokušala je da Englesku vrati pod uticaj pape, a zbog žestokog progona protestanata (anglikanaca) dobila je naziv Krvava Meri. Posle njene smrti na presto je došla njena sestra Elizabeta I, koja je postavila temelje budućoj britanskoj imperiji.

1744. -
Umro Đuzepe Gvarneri, italijanski graditelj violina (Kremona, 21. 08. 1698 - Kremona, 17. 10. 1744).Rođen je u porodici čuvenih graditelja gudačkih istrumenata iz Kremone, Đuzepe Gvarneri je zanat učio u radionici svog oca i kod čuvenog Stradivarija. Prvu poznatu violinu izradio je 1726. godine, nakon dugog perioda eksperimentisanja i menjanja proporcija i oblika. Ukupno je izradio oko 200 violina, ali je postao poznat tek kada je Paganini svirao na jednoj od njih. Otada se Gvarneri smatra, uz Stradivarija, najistaknutijim majstorom italijanske gradnje violina.

1760. -
Rođen je francuski filozof Klod Anri Sen Simon, socijalista utopista, učesnik Američkog rata za nezavisnost, koji se u vreme Francuske revolucije odrekao plemićke titule. Smatrao je da tradicionalnu državu treba zameniti industrijskim društvom i da aristokrate, vojnici i birokrati treba da iščeznu i ustupe mesto industrijalcima, radnicima i seljacima. Dela: "Industrijski sistem", "Industrija ili politički, moralni i filozofski razgovori u interesu svih ljudi odanih korisnom radu i nezavisnosti", "Pisma ženevskog građanina savremenicima", "Novo hrišćanstvo", "Stari i novi politički sistem".

1797. -
U italijanskom selu Kampoformio sklopile su mir Austrija i Francuska, kojim je ukinuta Mletačka republika. Francuska je preuzela mletačke posede u Albaniji i ostrva u Jonskom moru kao i austrijsku Nizozemsku (Belgija), a Austrija Veneciju, Istru, Kvarner, Dalmaciju i Boku Kotorsku. Sve ove teritorije će Francuska preuzeti od Austrije 1809. Bečkim mirom.

1800. -
Kongres SAD se sastao prvi put u novoj prestonici Vašingtonu, a američki predsednik Džon Adams je postao prvi stanar zgrade kasnije nazvane Bela kuća.

1803. -
Rođen je mađarski političar Ferenc Deak, glavni arhitekta Dvojne monarhije 1867. odnosno sporazuma Beča i Budimpešte kojim je stvorena Austro-Ugarska. Predvodio je mađarsku plemićku opoziciju protiv austrijskog kancelara Klemensa Meterniha pre revolucije 1848. a 1865. objavio je projekat o dualističkom uređenju Habzburške monarhije, prihvaćen dve godine kasnije.

1842. -
Rođen je srpski političar, ekonomista, diplomata, istoričar i pisac Čedomilj Mijatović, predsednik Srpske kraljevske akademije, utemeljivač Narodne banke Srbije, profesor ekonomije na Velikoj školi u Beogradu. Posle završenog Liceja u Beogradu, studirao je političko-ekonomske nauke u Minhenu, Lajpcigu, Cirihu i Beču. Između 1873. i 1889. bio je više puta ministar inostranih poslova i ministar finansija. Kao šef srpske diplomatije potpisao je Tajnu konvenciju sa Austro-Ugarskom 1881. a kao ministar finansija uveo je dinar kao novčanu jedinicu Srbije i metarski sistem mera. Odlučujuće je doprineo izgradnji železnica u Srbiji i njenom uključivanju u svetske finansijske tokove. Prvi je u Srbiji počeo da sistematski izučava privrednu istoriju. Prevodio je sa engleskog, uključujući "Istoriju civilizacije u Engleskoj" Henrija Tomasa Bekla. Sa izvesnim uspehom bavio se i književnim radom. Bio je izrazito aktivan i kao versko-dobrotvorni pregalac. I pored činjenice da se u životu bavio praktičnim temama bio je sklon misticizmu (i inače izrazito religiozan) i bavio se i publicistikom na ove teme. Posle pada dinastije Obrenović 1903. živeo je u Londonu, gde će provesti ostatak života. Dela: "Izvod iz političke ekonomije", "Nauka o državnom gazdinstvu ili nauka o financiji", "Istorija trgovine", "Financije srpskog kraljevstva", "Ikonija, vezirova majka", "Rajko od Rasine", "Knez Gradoje od Orlova grada", "Đurađ Branković", "Uspomene balkanskog diplomate".

1849. -
Umro je poljski kompozitor i pijanista Frederik Šopen, nazvan "pesnik klavira", koji je u vrhunskom romantičarskom maniru komponovao gotovo isključivo klavirsku muziku.Romanticnu muziku oplemenjene jednostavosti i visokog artizma obogatio je novim izražajnim sredstvima, narocito u pogledu harmonije, oblika i pijanisticke tehnike, uvodeci novi raspored prstiju na klavijaturi. U kompozicijama se obilato koristio elementima poljske narodne muzike.Bio je prvi zapadni kompozitor koji je u klasičnu muziku uneo elemente slovenske muzike. Njegove mazurke i poloneze još danas predstavljaju temelj poljske klasične muzike.  Iz Poljske je 1830. otišao u Francusku, ne sluteći da više neće videti otadžbinu. Dela: dva koncerta za klavir i orkestar, oko 170 sonata, mnoštvo poloneza, mazurki, valcera.
Šopen je često imao problema sa zdravljem i umro je sa 39 godina posle dužeg bolovanja od tuberkuloze.

1854. -
Tokom Krimskog rata, britanske, francuske i turske trupe pocele su opsadu Sevastopolja i nakon 11 meseci zauzele najznacajniju luku ruske crnomorske flote. Mirovnim sporazumom u martu 1856. razoreni grad je vracen Rusiji.

1855. -
Englez Henri Besemer patentirao je postupak za preradu sirovog gvožđa u čelik, nazvan po njemu "Besemerov čelik".

1855. -
Škotski istraživač Dejvid Livingston otkrio je vodopade na reci Zambezi, nazvane po engleskoj kraljici Viktorijini vodopadi.

1858. -
Umro je velški filantrop Robert Oven, socijalista utopista i socijalni reformator, industrijalac koji je svoje bogatstvo utrošio pokušavajući da ostvari projekte socijalnih reformi.

1860. -
U Škotskoj je održan prvi profesionalni gold turnir. Pobednik je bio Vili Park (Willie Park).

1869. -
Posle više od deset godina rada pod rukovodstvom Francuza Ferdinana de Lesepsa, otvoren je Suecki kanal kojim je Sredozemno more povezano sa Indijskim okeanom.

1876. -
U Menlo Parku kod Njujorka američki pronalazač Tomas Alva Edison osnovao je radionicu u kojoj je okupio više vrhunskih stručnjaka, uključujući najistaknutijeg među njima, srpskog naučnika Nikolu Teslu.

1899. -
Skupština Kraljevine Srbije donela zakon o formiranju prve tajne službe u Srbiji - u spomen na ovaj događaj obeležava se Dan Bezbedonosno- Informativne agencije (BIA)

1907. -
Kodifikacijom pravila međunarodnog običajnog prava, naročito ratnog, koja i sada umnogome važe, završena je druga Bečka mirovna konferencija. U radu skupa učestvovale su 44 države, uključujući Kraljevinu Srbiju.

1907. -
Umro je Đorđe Krstić, jedan od najpoznatijih srpskih slikara realista. Đorđe Krstić je rođen u Staroj Kanjiži 1851. godine (Habzburška monarhija ) gde završava osnovnu školu. Zanat izučava u Sremskim Karlovcima i Beogradu, pa školovanje nastavlja na Bogosoviji. Završio je Likovnu akademiju u Minhenu gde je i ostao do 1883. Tu su nastala njegova prva dela pod uticajem nemačkog realizma: Utopljenica, Anatom, Pisac jevanđelja. Od 1883. živeo je u Srbiji i tu su nastale idilične slike: Pejzaž sa Kosova polja, Iz okoline Čačka, Iz Leskovca, Studenica, Žiča, itd. Naslikao je i više ikonostasa, od kojih posebnu pažnju zaslužuju onaj u Čurugu i u niškoj Sabornoj crkvi. Niški ikonostas nije završio jer su njegove slike smatrane isuviše profanim, posebno slika Smrt kneza Lazara, koja nikada nije postavljena na ikonostas. U požaru 12. oktobra 2001. izgoreo je Saborni hram u Nišu, a sa njime i ovaj vredni ikonostas sa jedanaest ikona Đorđa Krstića.Među njegovim najboljim delima su: Anatom, pejzaž Babakaj, Alaska vrata, Sveti Sava blagosilja decu, Smrt kneza Lazara.30. januara 1884. postao je član Srpskog učenog društva, a 1892. počasni član Srpske kraljevske akademije.
Umro je i Beogradu 17/30. oktobra 1907. godine.
1909. -
Pančevački lekar Vladimir Aleksić, jedan od pionira vazduhoplovstva kod Srba, izveo je prvi let na terenu gradskog vašarišta u Pančevu. Aeroplanom vlastite, neobične, konstrukcije, dugim šest metara i teškim 70 kilograma, Aleksić je prvi, neuspešan, let izveo uz pomoć gumenog užeta-praćke. Njegov aeroplan - jedrilica dostigao je tada visinu od nekoliko metara a posle leta od desetak metara pao je na zemlju.

1912. -
Srbija i Bugarska su, devet dana posle Crne Gore,17.oktobra iste godine objavile rat Turskoj, a 18. oktobra pridružila im se i Grcka, cime je otpoceo Prvi balkanski rat. Za nepun mesec dana osloboden je gotovo ceo Balkan, a rat je završen primirjem 3. decembra 1913.Rat je okončan mirom po kome je Osmansko carstvo bilo prinuđeno da se odrekne skoro svih svojih teritorija u Evropi. Uprkos njihovoj apsolutnoj pobedi u Prvom balkanskom ratu, članice Balkanskog saveza su bile nezadovoljne postignutim mirovnim ugovorom jer je mirovni ugovor, koji su skrojile velike sile, bio protivan ranijim dogovorima i planovima koje su članice saveza međusobno zaključile i dogovorile. Otklanjanjem pretnje koju je predstavljalo Osmanlijsko carstvo i nezadovoljstvo mirovnim ugovorom podigle su se tenzije među doskorašnjim saveznicama što će uskoro rezultirati Drugim balkanskim ratom.  Mirovni ugovor, kojim se Turska odrekla gotovo svih svojih poseda u Evropi potpisan je u Londonu 13. maja 1913.

1912. -
Rođen je italijanski sveštenik Albino Lučani, poglavar rimokatoličke crkve samo 33 dana, pod imenom Jovan Pavle I. Od 1969. bio je arhiepiskop Venecije, a za papu je izabran 26. avgusta 1978. Pod nerazjašnjenim okolnostima umro je krajem septembra, zvanično od srčanog udara, ali je ostala senka sumnje da je otrovan. Sumnju je pojačala činjenica da posle smrti nije obavljena autopsija. Najavio je nameru da se pozabavi crkvenim finansijama, posebno Vatikanskom bankom, poznatom po vezama s mafijom i masonskom ložom P2, nagovestivši i druge reforme i niz personalnih promena. Njegov naslednik Karol Vojtila, koji je odabrao ime Jovan Pavle II, potpuno je ignorisao namere Jovana Pavla I.

1913. -
Prvi brodovi su prošli kroz Panamski kanal, koji je zvanično otvoren godinu dana kasnije.

1915. -
Rođen je američki pisac Artur Miler, jedan od najznačajnijih dramskih pisaca 20. veka. Najpoznatiji je po drami "Smrt trgovačkog putnika", koju je napisao u 33. godini i za koju je 1949. dobio Pulicerovu nagradu. Dela: drame "Svi moji sinovi", "Smrt trgovačkog putnika", "Veštice iz Salema", "Pogled sa mosta", "Posle pada", "Događaj u Višiju", "Cena", "Slava, i razlog zašto", "Stvaranje sveta i druga posla", "Ravno iz raja", "Nadbiskupova tavanica", "Američki sat", zbirka priča "Više mi niste potrebni", roman "Fokus", esej "Dramski pisac i atomski svet".

1917. -
Umro je francuski vajar Ogist Roden, jedan od najvećih umetnika s kraja 19. i početka 20. veka. Njegovo delo objedinilo je romantičarski duh i moderne težnje i presudno uticalo na evropsko vajarstvo ("Mislilac", "Poljubac", "Balzak", "Građani Kalea", "Vrata pakla", "Večni idol").

1917. -
Rođen Mak Dizdar, književnik (Stolac, 17. 10. 1917 - Sarajevo, 14. 07. 1971).

1918. -
Rođena je američka filmska glumica Margarita Karmen Kansino, poznata kao Rita Hejvort, holivudski erotski simbol četrdesetih godina 20. veka. Filmovi: "Samo anđeli imaju krila", "Đilda", "Dama pod sumnjom", "Nikad se nećeš obogatiti", "Dama iz Šangaja", "Odvojeni stolovi".

1919. -
Rođen je kineski političar Džao Zijang, koji je kao predsednik vlade bio tvorac ekonomskih reformi osamdesetih godina 20. veka. Nasledio je 1987. Hu Jaobanga na čelu vladajuće Komunističke partije Kine, ali je oboren s vlasti 1989. i označen kao jedan od krivaca za studentske demonstracije ugušene u krvi.

1920. -
Umro je američki novinar i publicista Džon Rid, čija su dela "Deset dana koji su potresli svet" i "Crvena Rusija" sjajne hronike Oktobarske revolucije. Popularnost je stekao kao dopisnik iz Meksika u vreme ustanka Panča Vilje. Posetio je 1914. zapadnoevropska bojišta, a 1915. Grčku, Rumuniju, Srbiju, Rusiju i Tursku, pripremajući knjigu "Rat u istočnoj Evropi". Napisao je potresne reportaže iz Srbije, u kojoj je bio u aprilu i maju 1915. U Rusiju je došao 1917. i oduševio se revolucijom. Vrativši se u SAD postao je jedan od osnivača Komunističke partije i član Izvršnog odbora Kominterne. Posle smrti od tifusa u Bakuu sahranjen je pod zidinama Kremlja u Moskvi.

1920. -
Rođen je Montgomeri Klift, americki filmski glumac, poznat po ulogama ljubavnika sa primesom psihopatoloških kompleksa. Umro je 1966. godine. Filmovi: "Mesto pod suncem", "Odavde do vecnosti", "Naslednica", "Stanica Termini"...

1922. -
Na današnji dan, rođen je srpski književnik Borislav Mihajlović Mihiz, pesnik, književni kritičar, dramski pisac. Rođen je u Irigu, završio je Karlovačku gimnaziju i Filozofski fakultet u Beogradu. Radio je kao asistent u Muzeju Vuka i Dositeja u Beogradu, kritičar Nin-a, upravnik Biblioteke Matice srpske, saradnik Politike. Bio je umetnički direktor Avala-filma, umetnički savetnik u Ateljeu 212 (koji je stvorio zajedno s Mirom Trailović), urednik u Prosveti. Počeo je kao pesnik, veoma aktivan kao književni kritičar. Takođe bio je izuzetno društveno angažovan, jedno vreme i narodni poslanik, na listi Deposa. Bio je poznat kao čovek "bez dlake na jeziku". Dela: "Pesme", "Ogledi", "Od istog čitaoca", "Srpski pesnici između dva rata", "Književni razgovori", "Autobiografija o drugima". Autor je ili koautor više filmskih scenarija: "Orlovi rano lete", "Ponoćna zvona", "Vojnik i pas", "Čovek i ptica", "Zaseda". Autor je dramskih tekstova: "Banović Strahinja", "Komandant Sajler", "Kraljević Marko", "Optuženi Petar Todorović".

1931. -
Americki gangster Al Kapone osuden je na 11 godina zatvora zbog izbegavanja placanja poreza.

1936. -
Srušena kafana "Albanija" u Beogradu,  na čijem se mestu danas nalazi istoimena palata.

1937. -
Nastali Diznijevi crtani junaci, „sestriäi“ paje patka: Raja, Gaja i Vlaja.


1938. -
Umro je hrvatski političar Ante Trumbić, koji je uz Franu Supila i Ivana Meštrovića bio glavni zastupnik ujedinjenja Hrvatske sa Srbijom i Crnom Gorom u zajedničku državu. Bio je predsednik Jugoslovenskog odbora od osnivanja 1915. do njegovog raspuštanja u decembru 1918, kada je formirana Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca.

1945. -
Na talasu masovnih protesta obespravljenih "bezkošuljaša", u Argentini je vlast prigrabio pukovnik Huan Peron. Pod snažnim pritiskom osiromašenih Argentinaca pušten je iz zatvora samo nekoliko dana pošto je izgubio položaj u vojnoj vladi i istog dana se trijumfalno obratio pristalicama na mitingu u Buenos Ajresu na kojem se okupilo 300.000 ljudi.

1947. -
Puštena je u saobraćaj železnička pruga Šamac-Sarajevo, duga 242 kilometra, u čijoj su izgradnji učestvovale omladinske brigade iz cele Jugoslavije.

1948. -
Rođen Robert Džordan (Džejms Oliver Rigni), američki književnik
(Čarlston, 17. 10. 1948 -  Čarlston, 16. 09. 2007)

1954. -
Egipatski general Gamal Abdel Naser postao je šef države posle pada predsednika Mohameda Nagiba, s kojim je 1952. srušio kralja Faruka I.

1957. -
Francuski pisac Alber Kami dobio je Nobelovu nagradu za književnost.

1961. -
U Parizu je u sukobima francuskih snaga bezbednosti sa alžirskim demonstrantima, koji su protestovali protiv kolonijalne uprave Francuske nad njihovom zemljom, prema zvaničnoj verziji poginulo troje ljudi. Grupe za ljudska prava tvrdile su da je broj žrtava veći od 240.

1969. -
SSR i SAD su u Helsinkiju otpočeli razgovore o ograničenju strateškog naoružanja (SALT).

1971. -
Revolucionarna partija na čelu s Vemidom Tanomom Kitikačornom izvršila je vojni udar i preuzela vlast u Tajlandu. Ukinut je parlament, raspuštena vlada i suspendovan ustav.

1972. -
Umro je srpski princ Ðorde Karadordevic, stariji sin kralja Petra I, koji se odrekao prava na presto i posvetio vojnickoj karijeri. Do 16. godine, služio je u Petrogradu u paževskom korpusu s mladim bratom Aleksandrom i vratio se u Srbiju kada je Petar I 1903. postao kralj. Ucestvovao je u oba balkanska i u Prvom svetskom ratu, a u jurišu na Mackovom kamenu 1914. teško je ranjen. Posle oslobodenja zemlje, bio je žrtva dvorskih spletki, proglašen je maloumnim i do pocetka Drugog svetskog rata bio je na prinudnom lecenju.Nikada nije imao nikakvu političku ulogu. Odbio je da se 1941. pridruži vladi i kralju u izbeglištvu, a potom je odbio i nemacku ponudu da se nastani u Belom dvoru.

1973. -
Arapski proizvodaci nafte povecali su cene i smanjili proizvodnju nafte kao odgovor na americku podršku Izraelu u arapsko-izraelskom sukobu. To je izazvalo jednu od najtežih ekonomskih kriza posle Drugog svetskog rata u razvijenim zapadnim zemljama.

1974. -
Na prvim parlamentarnim izborima u Grčkoj posle više od deset godina i nakon sedmogodišnje vojne diktature ubedljivo je pobedila Nova demokratija Konstantina Karamanlisa.

1976. -
Kina je izvela najveću nuklearnu eksploziju u atmosferi.

1979. -
Rođen Kimi Raikonen, finski automobilista, vozač Formule 1 (Espo, 17. 10. 1979).

1984. -
Završava se šahovski turnir u Tilburgu, Holandija, pobedom Entoni Majlsa.

1988. -
Kao odgovor "mitinzima istine" koje je organizovalo srpskorukovodstvo, na Kosovu su pocele masovne demonstracije Albanaca.

1989. -
San Francisko je zadesio najstrašniji zemljotres još od onog 1906. godine. Ovaj zemljotres trajao je svega 15 sekundi i bio je jacine 7,1 stepen po Rihterovoj skali. Njegove posledice mogli su da vide milioni ljudi koji su u tom momentu cekali direktan prenos bejzbol utakmice izmedu San Francisco Giants-a i Oakland Athletics-a. Podrhtavanje je pocelo nekoliko sekundi pre pocetka utakmice i sportski komentatori ubrzo su se našli u sasvim drugoj ulozi, direktno svedoceci o paklu koji je nastao na stadionu. U zemljotresu je poginulo 67 ljudi, više od 3.000 bilo je povredeno, a preko 100.000 zgrada ozbiljno ošteceno.

1989. -
Smenjivanje visokih funkcionera u Pokrajinskom komitetu Saveza komunista Kaćuše Jašari i Azema Vlasija izazvalo je masovne demonstracije Albanaca na Kosovu, uključujući i štrajk oko 1.000 rudara u rudniku Stari trg koji je počeo u februaru 1989.

1989. -
Demonstracije u Pragu u znak sećanja na dan kada su Nemci 1939. pogubili devet čeških studenata i zatvorili češke univerzitete, pretvorile su se u protestni marš protiv komunističkog režima. Policija je grubo reagovala, mnogi su uhapšeni, a 71 lice je povređeno.

1989. -
U jednoj od najvećih rudarskih nesreća u Srbiji, u jami "Morava" Aleksinačkih rudnika uglja poginulo je 90 rudara.
Сачувана
admin
ADMINISTRATOR
најстарији члан
*
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 2311


« Одговор #506 послато: 16-10-2012, 16:50:16 »




                                                     ****    16  O K T O B A R    ****



Sveštenomučenik Dionisije Areopagit ......................




Ubrаjа se u sedаmdeset mаnjih аpostolа. Ovаj divni muž beše od znаmenite neznаbožаčke fаmilije iz Atine. Svršivši školu filosofije u Atini, ode u Misir dа još uči. U to vreme jednogа dаnа izdаhnu Gospod Hristos nа krstu, i sunce pomrčа, i bi tаmа i u Misiru tri sаtа. Tаdа Dionisije uzviknu: „Ili Bog Tvorаc svetа strаdа, ili ovаj svet skončаvа”. Vrаtivši se u Atinu, oženi se ženom Dаmаrom, i imаše s njom sinove. Beše člаn nаjvišegа sudа kod Grkа, Areopаgа, zbog čegа mu je i ostаlo nаzvаnje Areopаgit. Kаdа аpostol Pаvle propovedаše Jevаnđelje u Atini, krsti se Dionisije sа celim domom svojim. Od Pаvlа bi posvećen zа episkopа аtinskog, jer beše ostаvio i ženu i decu i položаj svoj rаdi ljubаvi Hristove. Putovаše s Pаvlom dovoljno dugo i upoznа i sve ostаle аpostole Hristove. Hodio je nаročito u Jerusаlim, dа vidi Presvetu Bogorodicu, i opisаo je tаj susret s njom u jednom delu svom. Bio je i nа pogrebu Svete Prečiste zаjedno sа ostаlim аpostolimа. Kаdа učitelj njegov sveti Pаvle mučenički postrаdа, poželi i Dionisije tаkvu smrt sebi. I ode u Gаliju nа propoved Jevаnđeljа među vаrvаrimа, zаjedno s Rustikom prezviterom i Elevterijem đаkonom. Pretrpe mnogo, аli i uspe mnogo. NJegovim trudom mnogi se neznаbošci obrаtiše u veru Hristovu. Dionisije sаgrаdi u Pаrizu mаlu crkvicu, gde služаše službu Božju. Kаdа mu beše devedeset godinа, bi uhvаćen i mučen zа Hristа, zаjedno sа Rustikom i Elevterijem, dok ih svu trojicu nаjzаd mаčem ne posekoše. Odsečenа glаvа svetog Dionisijа odskočilа je nа veliku rаzdаljinu i pаlа pred neku hrišćаnku Kаtulu, kojа ju zаjedno sа telom česno sаhrаni. Postrаdаo u vreme Dometijаnа 96. godine. Nаpisаo znаmenitа delа:O imenimа Božjim, O nebesnoj i crkvenoj jerаrhiji, O tаjаnstvenom Bogoslovlju, O Presvetoj Bogorodici.

1430. -
Roden je škotski kralj Džejms II (James), nazvan ''Džejms gnevnog lica'', koji je tokom vladavine od 1437. do 1460. uspostavio vlast nad rivalskim plemickim frakcijama. Time je
ucvrstio autoritet krune, uspešno nastavljajuci posao koji je zapoceo njegov otac Džejms I. Ubili su ga Englezi 1460. tokom opsade zamka Roksburg.

1758. -
Rođen je američki filolog i leksikograf Noa Vebster,(Noah Webster) simbol leksikografske tradicije u Sjedinjenim Američkim Državama. Objavio je 1806. svoj prvi rečnik engleskog jezika "Compendious Dictionary of the English Language", a 1828. rečnik koji i sada nosi njegovo ime. Izuzetno obimni "potomci" Vebsterovih rečnika smatraju se najboljim rečnicima engleskog jezika.

1793. -
Pogubljena je francuska kraljica Marija Antoaneta (Marie Antoinette),devet meseci posle svog supruga kralja Luja XVI. supruga Luja XVI (Louis) i cerka austrijske carice Marije Terezije (Maria Theresia). Kad je 1789. izbila Francuska revolucija, postala je jedna od najomraženijih licnosti. Pripisana joj je ironicna poruka gladnom narodu: ''Ako nemate hleba, jedite kolace''. Pod optužbom da je vezama s beckim dvorom izdala Francusku, pogubljena je na giljotini pred 300.000 Parižana.

1813. -
Pocela je trodnevna ''Bitka naroda'' kod Lajpciga u kojoj su se snage francuskog cara Napoleona I našle pod udarom udruženih saveznika - Rusije, Pruske i Austrije. Francuska armija je potucena, a 19. oktobra saveznici su zauzeli Lajpcig. Posle poraza Napoleon se povukao preko Rajne i nekoliko meseci kasnije prisiljen je da abdicira.

1837. -
Srpski knez Miloš Obrenovic ukinuo je kuluk - besplatan rad seljaka koji su koristili kmetovi, nahijske starešine i sveštenstvo. U tome se preterivalo, što je bilo povod za odmetanje seljaka u hajduke. Kuluk je više puta zabranjivan, ali su ukazom kneza Miloša ukinuti svi njegovi vidovi, osim kuluka za održavanje puteva i mostova.

1846. -
Prvi put je izveden veci operativni zahvat pod narkozom. Americki hirurg Džon Voren (John Warren) upotrebio je etar kao anesteziju prilikom uklanjanja tumora pacijentu u Opštoj bolnici Masacusets u Bostonu.

1868.-
Počela sa radom Muzička škola u Subotici, najstarija na prostorima bivše Jugoslavije.

1869. -
Jedan hotel u Bostonu postao je prva zgrada sa unutrašnjim vodovodom u modernom smislu te reci.

1872. -
Sima Lozanić je postavljen za suplenta hemije i hemijske tehnologije na Velikoj školi u Srbiji, na katedri koju je do tada vodio Mihailo Rašković.

1886. -
Rođen je izraelski državnik David Grin (Gruen) poznat kao David Ben Gurion, voda borbe za stvaranje Izraela i prvi premijer jevrejske države od 1948. do 1953. i ponovo od 1955. do 1963. Iz rodne Poljske otišao je 1906. u Palestinu i bio medu pionirima seljackog kolektivizma i radnickog pokreta. Osnovao je 1920. Histadrut (Savez sindikata), a 1930. Izraelsku radnicku partiju (MAPAI), stranku laburistickog tipa. Kao premijer, od razlicitih gerilskih grupa stvorio je izraelsku armiju i zastupao cvrstu liniju prema agresiji okolnih arapskih zemalja.

1888. -
Rođen je americki pisac Judžin Gledston O'Nil (Eugene Gladstone O'Neill), tvorac moderne smeričke drame, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1936. Njegove drame odlikuju realizam
i žestina koja katkad prerasta u brutalnost. Drame i trilogija ''Elektri prilici crnina'', u kojoj je klasičnui grcku temu o Edipu primenio na moderan svet, odnosno americko društvo u vreme građanskog rata, doneli su mu svetsku slavu. Ostala dela: drame ''Iza horizonta'', ''Ana Kristi'', ''Sva božja deca imaju krila'', ''Veliki bog Braun'', ''Car Džons'', ''Dugo putovanje u Evropu'', ''Žudnja pod brestovima''.

1908. -
Rođen je albanski diktator Enver Hodža (Hoxha), š ef vladajuce Partije rada Albanije od 1948. do smrti 1985. Izmedu dva svetska rata bio je sekretar kraljevskog poslanstva Albanije u Briselu. Jedan je od osnivaca Komunisticke partije Albanije 1941. Podržavao je politiku Informbiroa od 1948. do 1956. i diktatorsku koncepciju Josifa Staljina, cak i posle 20. kongresa Komunisticke partije ŠSR na kojem su osudeni Staljinovi metodi. Kasnije je postao privrženik Pekinga, ali se razišao i s kineskim komunistima, potpuno izolujuci zemlju. Izgradio je primitivni, autoritaran sistem zasnovan na represiji i fizickim eliminacijama neistomišljenika, ali i saradnika za koje je posumnjao da bi mogl
da ugroze njegovu licnu vlast. Bio je glasnogovornik velikoalbanskih teritorijalnih pretenzija prema Jugoslaviji.

1910. -
Jedan od najvećih pionira srpskog vazduhoplovstva Ivan Saric izveo je pred više hiljada gledalaca u Subotici let drvenim "monoplanom" koji je sam konstruisao. Na visini od 30 metara, u širokom luku obleteo je konjicko trkalište. Letelica je izložena u Muzeju vazduhoplovstva na beogradskom Aerodromu "Nikola Tesla" u Surčinu.

1923. -
Osnovana je kompanija "Dizni".

1923.-
Održana osnivačka skupština Društva za saobraćaj putnika i turista Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca - preteča "Putnika" .

1925. -
Potpisan je garantni pakt Nemacke, Belgije i Francuske o medusobnom poštovanju granica, koji je Nemacka pogazila 15 godina kasnije kad je okupirala te dve zemlje.

1927. -
Rođen je nemacki pisac Ginter Gras (Günter Grass), koji je svetski uspeh postigao vec prvim romanom ''Limeni doboš'', ispoljivši vitalnu pripovedacku snagu, egzaktno fiksiranje malograđanske sredine u vreme nacizma, jedak cinizam i grotesku kojima razgolicuje društvene konvencije i ideologiju. U javnom životu cesto se upuštao u žestoke polemike i osporavanja,
posebno politike vlade, optužujuci je, na primer, da vodi ''varvarsku politiku'' prema strancima i da Tursku snabdeva oružjem kojima Ankara ''uništava sopstveni narod'', zbog cega se ''stidi
sopstvene zemlje'' koja sve svodi na privredne kriterijume. Ostala dela: romani ''Limbur'', ''Psece godine'', ''Lokalna anestezija'', ''Susret u Telgteu'', ''Široko polje'', novela ''Macka i miš'', drame
''Poplava'', ''Plebejci uvežbavaju ustanak'', zbirke pesama ''Cvorište pruga'', ''Ispitan''.

1937. -
Zlatni prsten Udruženja glumaca Kraljevine Jugoslavije, dodeljen je Dobrici Milutinoviću, kao znak izuzetnog priznanja povodom 40. godišnjice umetničkog rada. Udruženje glumaca dodelilo je Milutinoviću nagradu na proslavi u Narodnom pozorištu u Beogradu, nakon predstave "Mletački trgovac" u kojoj je Dobrica tumačio lik Šajloka. Posle pozdravnog govora upravnika Brane Vojinovića, koji mu je tom prilikom predao i Orden Svetog Save, trebalo je da predsednik Udruženja glumaca Boža Nikolić, prvak Drame, uruči Prsten. Međutim, izrada Prstena je kasnila, jer reljefi iz Italije nisu stigli na vreme, pa je uručenje obavljeno nešto kasnije. Prsten je izradio beogradski kraljevski juvelir Milan T. Stefanović. Težine 44 grama, od osamnaestokaratnog zlata, na prednjoj strani imao je reljef Dobrice Milutinovića, a sa bočnih su bili reljefi glumca u ulogama koje su ga proslavile: Šajloka u Šekspirovom "Mletačkom trgovcu" i Orlića u istoimenom Rostanovom delu. Izgubljen, a zatim pod misterioznim okolnostima pronađen, original Dobričinog prstena čuva se u trezoru Muzeja pozorišne umetnosti u Beogradu. Od 1980. godine "Dobričin prsten" se kao najveće priznanje dodeljuje glumcu za životno delo.

1940. -
Nemački okupacioni generalni guverner Poljske Hans Frank ustanovio je geto u Varšavi. U njega su Nemci saterali oko 440.000 Jevreja iz Varšave i drugih poljskih mesta kao i iz Nemačke. Desetine hiljada Jevreja tu je umrlo od gladi i bolesti, a više od 310.000 otpremljeno je u logore smrti i ubijeno u gasnim komorama. Preživeli su 1943. podigli ustanak, ali su tokom odmazde gotovo svi stradali.

1945. -
Osnovana je Organizacija za hranu i poljoprivredu UN (FAO) sa osnovnim ciljem da podigne nivo ishrane i poboljšanja životnog standarda.

1946. -
Obešene su glavešine Treceg rajha koje je Medunarodni sud u Nirnbergu osudio na smrt zbog ratnih zlocina u Drugom svetskom ratu, ukljucujuci šefa nemacke diplomatije Joahima fon Ribentropa (Joacim von Ribbentrop) i nacelnika štaba Vrhovne komande oružanih snaga Nemacke feldmaršala Vilhelma Kajtela (Wilhelm Keitel). Rajhsmaršal Herman Gering (Hermann Goering), takode osuden na smrt, ubio se u zatvorskoj celiji prethodnog dana.

1949. -
Porazom prokomunističke takozvane Demokratske armije u Grčkoj je okončan trogodišnji građanski rat, što je, između ostalog, bila posledica činjenice da je Britanija vojno intervenisala u korist monarhista.

1953.-
Štampan prvi broj Večernjih novosti.

1959. -
Umro je DŽordž Maršal (George Marshall), šef Generalštaba americke vojske u Drugom svetskom ratu, jedan od inicijatora programa za obnovu posleratne Evrope (1947) koji je po njemu nazvan "Maršalov plan". Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1953.

1964.  -
Kina je izvela prvu eksploziju atomske bombe i postala peta zemlja sveta koja raspolaže nuklearnim oružjem.

1964. -
Aleksej Kosigin je, posle smenjivanja Nikite Hrušcova, sastavio novu sovjetsku vladu.

1968. -
Moskva i Prag su potpisali sporazum o prisustvu sovjetskih trupa u Čehoslovačkoj, koje su s jedinicama drugih zemalja Varšavskog pakta zaposele u tu zemlju 21. avgusta 1968. kako bi odstranile proreformski nastrojenog šefa, Komunističke partije Aleksandra Dubčeka (Alexander Dubcek) i njegovu vladu... kao i masovni pokret koji ih je podržavao.

1973. -
 Americki državni sekretar Henri Kisindžer i severnovijetnamski politicar Le Duk To dobili su Nobelovu nagradu za mir za uspešno okoncane mirovne pregovore. Le Duk To je odbio da primi nagradu.

1978. -
Poljski kardinal Karol Vojtila (Wojtyla) izabran je za 264. poglavara Rimokatolicke crkve kao prvi neitalijanski papa posle 456 godina, koji je potom uzeo ime Jovan Pavle II.

1979. -
Na osnovu organizacije za hranu i poljoprivredu UN (FAO) koja je osnovana 1945 godine , od ove godine je ustanovljen svetski dan hrane, koji će se svake naredne godine pominjati.

1980.
Umro je italijanski politicar Luidi Longo (Luigi), prvi predsednik Komunisticke partije Italije, koji je 1964. postao njen generalni sekretar, a 1972. predsednik. Predvodio je antifašisticku borbu u severnoj italijanskoj provinciji Pijemont. Posle hapšenja pod fašistickim režimom Benita Musolinija (Mušlini) 1923. i 1924, emigrirao je 1926. i bio je jedan od inicijatora stvaranja pakta sa socijalistima 1934. radi borbe protiv fašizma. Pod ilegalnim imenom Galo (Gallo) u Španskom gradanskom ratu, u kojem je ranjen, bio je generalni inspektor Internacionalnih brigada. Posle poraza republikanaca u Španiji interniran je u koncentracioni logor u Verneu, odakle je izrucen na zahtev italijanskih vlasti. Po puštanju s robije 1943. bio je jedan od voda oružane borbe protiv fašista u Drugom svetskom ratu.

1981. -
Umro je izraelski general i politicar Moše Dajan, briljantni pobednik u ratu protiv Arapa u junu 1967, u kojem je Izrael, posle vojnih provokacija Egipta, za nekoliko dana zaposeo Sinaj, Gazu, Zapadnu obalu i Golansku visoravan. Kao 14-godišnjak 1929. postao je clan ''Hagane'', ilegalne jevrejske vojne organizacije, a u sastavu britanskih snaga se od 1937. do 1941. borio protiv Arapa u rodnoj Palestini. U Drugom svetskom ratu 1941. izgubio je oko u bici protiv trupa francuske marionetske vlade u Siriji. Od 1953. do 1958. bio je nacelnik Generalštaba izraelske armije, a od 1959. do 1964. ministar poljoprivrede i jedan od prvaka vladajuce partije ''Mapaj'', iz koje je izašao 1965. Ministar odbrane bio je 1967. i ponovo 1973. i 1974, kad je podneo ostavku. Šef diplomatije postao je 1977, ali se 1979. povukao zbog neslaganja s premijerom Menahemom Beginom o politici prema Arapima.

1982. -
Na danšnji, umro je slavni italijanski operski pevač Mario del Monako - nazvan "tenorom epohe". Muzički kritičar lista Koriere Adriatiko iz Ankone napisao je jula 1929. godine: "Na svom muzičkom krštenju četrnaestogodišnji Mario del Monako otkrio je sinoć, u teatru "Đilji" u Mondolfiju, pevajući nekoliko romansi, snažan, melodičan, muzikalan tenor. Pevač velike nade! Fenomen, koji će jednog dana, verovatno, postati velikan!" Upravo to se i ostvarilo: nanadmašni Otelo, Radames, Manriko, Don Hoze, Andrea Šenije, Eneja. Tokom svoje karijere postao je kralj tenora. Osvojio je svet bronzanim mediteranskim glasom, interpretacijom, glumom, scenskim nastupom, ličnim šarmom. Nastupao je u najčuvenijim operskim kućama sveta od Milanske skale, preko Rima, Napulja, Stokholma, do njujorškog Metropolitena. Više puta gostovao je u Beogradu, gde ga je publika dočekivala ovacijama. Vrhunac Del Monakove kreacije nesumnjivo je Verdijev "Otelo". Tu tešku tenorsku rolu tumačio je 427 puta. Po sopstvenoj želji, sahranjen je u odori komandanta venecijanske flote, Otela.

1983. -
Umro je srpski slikar i likovni kriticar Mihailo Petrov, jedan od vodecih ucesnika u velikom preobražaju umetnosti u Jugoslaviji izmedu dva svetska rata. Bio je profesor Akademije primenjenih umetnosti u Beogradu. Ilustrovao je mnogobrojne knjige.

1984. -
Crnacki anglikanski biskup Johanesburga Dezmond Tutu (Desmond) je dobio Nobelovu nagradu za mir, kao druga istaknuta licnost crnacke vecine u Južnoj Africi kojoj je dodeljena ta nagrada. Bivši predsednik Africkog nacionalnog kongresa Albert Džon Lutuli (John Luthuli) dobio je Nobelovu nagradu za mir 1960.

1993. -
Prvi let motornim zmajem iznad Beograda (Kalemegdana) obavljen je u okviru prvog aeromitinga aerokluba "Naša krila". Prvi put obavljeni su i skokovi padobranaca iz istog motornog zmaja. Poletanje i sletanje organizovano je sa savskog keja izmedu Gazele i tramvajskog mosta, a leteo je zmajar Bane Miljkovic.

1995. -
Voda tzv. Nacije islama Luis Farakan (Louis Farrakhan) opisao je pred milion crnaca na mitingu u Vašingtonu SAD kao društvo belacke supremacije.

1996. -
Na stadionu u glavnom gradu Gvatemale poginulo je 78 ljudi u stampedu nastalom nakon pokušaja navijača bez karata da se probiju na tribine kako bi posmatrali kvalifikacioni meč za svetsko fudbalsko prvenstvo.

1997.-
Umrla Olga Karađorđević, knjeginja, udovica kneza Pavla (Dvorac Tatoj kod Atine, 11. 06. 1903 - Pariz, 16. 10. 1997)

1998. -
Pod pritiskom medunarodne zajednice, jedinice Vojske Jugoslavije na Kosovu pocele su povlacenje u maticne garnizone, ali su se nastavili sukobi manjeg intenziteta izmedu srpskih snaga bezbednosti i kosovskih Albanaca.

2000. -
U Beogradu je u 67. godini umro Milan Kurepa, istaknuti fizičar, član Srpske akademije nauka.

2001. -
Britanska aviokompanija “Britiš ervejz” za 7. novembar najavila prvi let „konkorda“ za Njujork, posle 15 meseci zabrane letenja. Za samo dva sata od puštanja karata u prodaju polovina razgrabljena.

2002. -
SR Jugoslavija je zvanicno preuzela kopredsedavanje Prvim radnim stolom Pakta za stabilnost Jugoistocne Evrope.

2003.-
Umro dr Jan Kmeć, profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, jedini Slovak član SANU (Aradac, 18. 10. 1927 - Novi Sad, 16. 10. 2003).

2003. -
Umro je Laslo Pap, legendarni madarski bokser, osvajac tri zlatne olimpijske medalje u srednjoj kategoriji.

2004. -
Umro je Pol Nice (Paul Nitze) jedan od vodecih zagovornika hladnog rata i "arhitekta nuklearnog zastrašivanja".

2007. -
U saobraćajnoj nesreći na autoputu Zagreb-Beograd, kod Nove Gradiške, poginuo je makedonski pevač Todor - Toše Proeski. Rođen je 25. januara 1981 u Kruševu u Makedoniji, posedovao je retke glasovne mogućnosti i bio je jedan od najpopularnijih pevača s prostora negdašnje Jugoslavije.

2007. -
Umrla je britanska glumica Debora Ker, znamenita po jednom od najpoznatijih filmskih poljubaca, s Bertom Lankesterom u filmu "Odavde do večnosti". Karijeru je počela u lokalnom pozorištu, u rodnoj Škotskoj, da bi prvu glavnu ulogu odigrala u filmu "Major Barbara" 1941. godine. Nominovana je za Oskara za glavnu ulogu čak šest puta, da bi konačno 1994. dobila Oskara za životno delo. Filmovi: "Kvo vadis", "Julije Cezar", "Odavde do večnosti", "Dobar dan tugo", "Kazino rojal".

2011.-
Umro Den Veldon, britanski motociklista, šampion "Indikar"-a .

***
Сачувана
admin
ADMINISTRATOR
најстарији члан
*
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 2311


« Одговор #505 послато: 16-10-2012, 06:14:22 »

**** nastavak ****

1987. -
U državnom udaru je ubijen predsednik Burkine Faso (bivša Gornja Volta, od 1960. do 1984.) kapetan Tomas Sankara, a šef države je postao kapetan Blez Kompaore. Do dekolonizacije 1960. Gornja Volta je bila sastavni deo Francuske Zapadne Afrike.

1989.-
Otvoreno obnovljeno Narodno pozorište u Beogradu.

1989. -
Na današnji dan, umro je srpski pisac Danilo Kiš, član SANU.Bio je dramaturg pozorišta "Atelje 212" i lektor za srpski jezik u Strazburu, Bordou i Lilu. Pisao je negovanim stilom, s moderno shvaćenom fabulom.Danilo Kiš je rođen u Subotici 22. februara 1935. godine, od oca Eduarda Kiša, mađarskog Jevrejina i majke Milice Dragićević, - Crnogorke [2]. Prezime njegovog oca je u momentu kada se rodio bilo Kon ali je otac mađarizovao svoje prezime tj. promenio ga u Kiš. Do 1942. godine je živeo sa roditeljima u Novom Sadu, gde je pohađao prvi razred osnovne škole, a zatim je prešao u Mađarsku, u očev rodni kraj, gde je završio osnovnu školu i dva razreda gimnazije. Nakon odvođenja njegovog oca u Aušvic 1944. godine, sa ostatkom porodice je repatriran u Cetinje posredstvom Crvenog krsta. Tamo je Kiš živeo do kraja svog školovanja.Na Filozofski fakultet u Beogradu Kiš se upisao 1954. godine, a u septembru 1958. godine je kao prvi student diplomirao na katedri za opštu književnost.Još kao student, objavljivao je pesme, eseje, pripovetke i prevode sa mađarskog, ruskog i francuskog jezika, najviše u Vidicima u čijem je uredništvu bio od oktobra 1957. godine do aprila 1960. godine.Dela: romani "Psalam 44", "Mansarda", "Bašta, pepeo", "Peščanik", "Grobnica za Borisa Davidoviča", pripovetke "Rani jadi", "Enciklopedija mrtvih", drama "Elektra 70", polemički spis "Čas anatomije"i mnoga druga.
Umro je 15. oktobra 1989. u Parizu, gde se jedno vreme i lečio. Sahranjen je u Beogradu u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju.
1990. -
Sovjetski predsednik Mihail Gorbacov dobio je Nobelovu nagradu za mir s obrazloženjem, da je zadužio svet politikom mira (?) ali su mnogi u njegovoj zemlji to kasnije doživeli kao... nagradu za razbijanje SSSR .
 
1991. -
Skupština BiH, u krnjem sastavu, odnosno poslanici SDA i HDZ usvojili su Memorandum o suverenoj Bosni i Hercegovini. Do proglašenja je došlo nasuprot ustavima Jugoslavije i BiH i protivno volji jednog od tri konstitutivna naroda BiH. Srpski poslanici prethodno su napustili zasedanje nakon ukazivanja na nelegalnost ovakvog postupka. Preostali poslanici odbacili su tada Beogradsku inicijativu, prema kojoj je trebalo da BiH, posle otcepljenja Slovenije i Hrvatske, ostane u sastavu Jugoslavije.

1993. -
Južnoafričkom predsedniku Frederiku Vilemu de Klerku i vođi Afričkog nacionalnog kongresa Nelsonu Mandeli dodeljena je Nobelova nagrada za mir kao priznanje za okončanje režima aparthejda i stvaranje osnova za razvoj demokratije u Južnoj Africi.

1995. -
Na referendumu u Iraku predsednik Sadam Husein je kao jedini kandidat dobio gotovo stoprocentnu podršku da i narednih sedam godina predvodi državu.

1997. -
Pobunjenici u Republici Kongo (bivši Francuski Kongo) ušli su u glavni grad Brazavil, zbacivši posle četvoromesečnog građanskog rata predsednika Paskala Lisubu, a na vlast se vratio bivši predsednik Denis Sasu Ngueso.

1998. -
Na osnovu dogovora predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševica i americkog izaslanika Ricarda Holbruka (Holbrooke), nacelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Momcilo Perišic i komandant NATO-a Vesli Klark potpisali su sporazum o uspostavljanju vazdušne posmatracke misije na Kosovu.

2000. -
Ubedljivom pobedom na parlamentarnim izborima Liberalna demokratija Slovenije Janeza Drnovšeka vratila se na vlast. Time je okončana šestomesečna vladavina desnice na čelu sa Andrejem Bajukom.

2003. -
Kina je uspešno lansirala prvi kosmički brod s ljudskom posadom i tako postala treća zemlja koja je poslala čoveka u svemir, 42 godine posle istorijskog leta Jurija Gagarina. U orbitu oko Zemlje s kosmodroma Đinguan u pustinji Gobi lansiran je brod "Šendžou - 5" s astronautom Jangom Liveijem (38).

2003.-
U Rimu otvoren Glob teatar, kopija istoimenog Šekspirovog pozorišta.

2006.-
Umrla Mirjana Stojanović, novinar, šef Međunarodnog odeljenja JRT, savetnik  za međunarodne odnose agencije BETA, jedan od osnivača frankofonskih udruženja u Srbiji
(1934 - Beograd, 15. 10. 2006 ).

2006. -
Turski pisac, romansijer Orhan Pamuk dobio je Nobelovu nagradu za književnost.

2007. -
Evropska unija i Crna Gora potpisale su u Luksemburgu Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.


2008. -
U Srbiji prvi put pušten u rad IPTV. Provajder je Telekom Srbija. IPTV (Internet Protokol Televizija) je nova generacija televizije tj. nov način distribucije televizijskog programa putem interneta. IPTVpredstavlja jedno od najnovijih dostignuća iz oblasti primene telekomunikacija u televizijske svrhe.Pored signala TV stanica, ovaj sistem omogućuje i mnoge druge pogodnosti:
video na zahtev - predstavlja mnogo sofistiraniju verziju video kluba. U mogućnosti ste da iz fotelje pretažujete filmove u našoj bazi i gledate ih kad to vama odgovara.
elektronski vodič - omogućuje vam da pregledate programe svih kanala.
snimanje programa - omogućuje da korisnik snimi određen sadržaj u slučaju da je sprečen da gleda isti, a naknadno ga reprodukuje.
vremenska prognoza, stanje na putevima, berza, igre...
jeftino telefoniranje preko interneta.

2009.-
Umro Josias Kumf(Josias Kumpf) čuvar koncentracionih logora, ratni zločinac.
Istražitelji iz SAD, otkrili su da je Kumf 1943. godine učestvovao u masovnim streljanjima Jevreja u Poljskoj, kad je u samo jednom danu u logoru Travniki ubijeno 8.000 muškaraca, žena i dece.
On nije direktno učestvovao u streljanjima, ali je kao čuvar imao zadatak da puca na sve, koji bi pokušali da izbegnu masakr nacističkih SS jedinica.
Kumf je rođen 7. aprila 1925. u Srbiji, u Novoj Pazovi a emigrirao je u SAD ,iz Austrije 1956. godine. U Americi je živeo u državi Viskonsin, a 1964. godine dobio je američko državljanstvo. Ovaj zločinac je služio kao čuvar u Nemačkoj, u logoru Saksenhauzen, zatim u radnom logoru Travniki u okupiranoj Poljskoj, kao i u nekoliko mesta u Francuskoj.
Oduzimanjem američkog pasoša, Kumf je  u martu 2009. deportovan u Austriju međutim, biva oslobođen jer, po izjavi portparolke Ministarstva pravde Austrije ,Katarine Svobode, vlasti u Beču su i ranije upozorile američke vlasti, da neće moći da sude Kumfu zbog zastarelosti njegovih zločina i zbog toga, što je imao manje od 20 godina kada su zločini počinjeni. Osim toga, Kamf nikada nije posedovao austrijsko državljanstvo a zločini u kojima je učestvovao, nisu počinjeni u Austriji, zbog čega je nemoguće da mu u toj zemlji bude suđeno !!!

2010. -
U Alpima, kroz masiv Gothard, u Švajcarskoj, probijen je najduži tunel u svetu, ukupne dužine 57 kilometara. Radovi na probijanju tunela počeli su 1993. a planovi su započeti još polovinom 20. veka. Izgradnja tunela "Gothard Baze" ukupno je procenjena na sedam milijardi evra.

2010.-
Umro Žorž Mate, francuski onkolog i imunolog, pionir u transplantaciji koštane srži, akademik SANU (Sermaž, 09. 07. 1922 - Pariz, 15. 10. 2010) .

2011.-
Prvi put dodeljena pozorišna nagrada "Zoranov brk", u čast i sećanje na neprevaziđenog srpskog pozorišnog i filmskog glumca, Zorana Radmilovića. Prvi laureant ove prestižne nagrade bio je srpski pozorišni i filmski glumac i pevač, Vlastimir Đuza Stojiljković.

2012. -
Američki ekonomisti Elvin Rot i Lojd Šepli dobitnici su Nobelove nagrade za ekonomiju, za istraživanje o tome, kako da se usklade različiti ekonomski agensi, na primer:” Učenici sa školama ili donatori organa sa pacijentima” ?! Švedska Kraljevska akademija nauka, koja je dodelila nagradu, saopštila je da je nagrada od osam miliona kruna (1,2 miliona dolara) priznanje za "teoriju stabilnih raspodela i praksi tržišnog dizajna".
Nobelova nagrada za ekonomiju uspostavljena je 1968. i nije bila deo prvobitne grupe nagrada, spomenutih u testamentu izumitelja dinamita Alfreda Nobela iz 1895.
2012. -
U sukobima građanskog rata, između sirijske vojske i pobunjeničkih boraca u gradu Alepu, kod džamije Umajad, oštećena je ta poznata islamska svetinja iz 13. veka Vatra je uništila neke od starih tepiha i drveni nameštaj, koji je ukrašavao sveto mesto a potpuno je spaljena jedna od kolonada. Iz džamije su ukradene najznačajnije relikvije tog mesta - tri dlake i deo zuba za koje se veruje da su pripadali proroku Muhamedu.Uz džamiju se nalazi biblioteka s kolekcijom starih retkih verskih knjiga, čiji stepen oštećenja nije za sada poznat.Džamija Umajad je mesto muslimanskog bogosluženja od osmog veka, ali originalnu svetinju su Mongoli srušili u 13. veku ali je ona u istom veku obnovljena.
2012. -
Muzej moderne umetnosti u Njujorku „MOMA” koji je već bio meta napada naslednika Jevreja, čija su umetnička dela ukradena tokom Drugog svetskog rata, otvara 24. oktobra izložbu posvećenu remek delu  Edvarda Munka, njegovom slikom "Krik" za koju jedan čovek tvrdi, da je najpoznatija nacistička zaplena.Međutim, rođaci bankara nemačko-jevrejskog porekla Huga Simona, koji je 1920ih i 1930ih bio vlasnik tog dela, pojavili su se ovog proleća na Sodbijevoj aukciji, kako bi se usprotivili prodaji rekavši, da je pogrešno izložiti sliku bez objašnjenja njene tragične istorije.
Njujorški bilioner Leon Blek, kupio je jednu od četiri verzije "Krika" iz 1895. za 119,9 miliona dolara, što je najviša cena ikada plaćena, za neko umetničko delo na aukciji.
2012. -
Ekstremni, ausrijski sportista, padobranac, Feliks Baumgartner uspešno je skočio sa visine od 39.068 metara i postao prvi čovek, koji je slobodnim padom probio zvučni zid. Četrdesettrogodišnji Austrijanac je, takođe, oborio rekorde u najvišem letu balonom kojim je upravljao čovek i u najdužem slobodnom padu.
"Ponekad morate da se uspnete zaista visoko, da biste shvatili koliko ste mali", rekao je Baumgartner neposredno pre skoka koji su uživo prenosili mediji širom sveta.
Najstrašniji trenutak za Austrijanca Feliksa Baumgartnera (43), koji je skokom sa ivice svemira telom probio zvučni zid i postavio svetski rekord, bio je kada je izgubio kontrolu i počeo da se vrti oko svoje ose dok je sa ivice svemira padao brzinom većom od 1.000 kilometara na sat.
- Posle određenog broja obrtaja, postoji samo jedan način da krv izađe iz tela, a to je kroz oči. To znači da ste mrtvi. To je ono čega sam se najviše plašio, ali nisam osećao kao da ću pasti u nesvest - rekao je Feliks.U tom trenutku razmišljao je da li da aktivira padobran. To bi zaustavilo okretanje, ali bi njegova misija bila nepotpuna, pa je odlučio da uprkos opasnosti nastavi. Baumgartner kaže da tokom slobodnog pada iz stratosfere, kada je probio zvučni zid brzinom od 1.342 kilometra na sat, ništa nije osetio.Teško je to opisati, jer ništa nisam osetio, a bez referentnih tačaka ne znate koliko brzo putujete - rekao je on.
Svojim skokom iz stratosfere, Baumgartner je želeo da postavi cetiri rekorda - najviši let balonom, najviši pad padobranom, prvo probijanje zvučnog zida jednog čoveka, kao i najduži slobodni pad. Da li su svi ciljevi postignuti pokazaće analiza podataka koja tek treba da bude izvršena. Baumgartner se za ovaj poduhvat pripremao pet godina, a glavni cilj misije je bio da se prikupe podaci važni za nauku, koji treba da pomognu povećanju bezbednosti u putovanjima u svemir.
Inače, Feliks je pored rekorda u dostignutoj visini balonom, brzini slobodnog pada i slobodnog pada s najviše visine, postavio istorijski rekord i na Jutjubu. Njega je uživo preko interneta pratilo oko osam miliona ljudi. Procenjuje se da je više desetina miliona ljudi na TV u direktnom prenosu gledalo skok sa visine od 39.060 metara.

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=eUpUxoO-i9Q

http://www.youtube.com/watch?v=yI4FpoCkxrs&feature=watch_response

***
Сачувана
admin
ADMINISTRATOR
најстарији члан
*
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 2311


« Одговор #504 послато: 15-10-2012, 23:57:35 »

                                              


                                                  ****    15  O K T O B A R    ****



Sveti Andrej Jurodivi .....................................




Sloven po poreklu. Kаo rob kupljen nekim bogаtаšem Teognostom u Cаrigrаdu u vreme cаrа Lаvа Mudrogа, sinа cаrа Vаsilijа Mаkedoncа. Andrej beše krаsаn mlаdić telom i dušom. Teognost zаvoli Andreju i dаde gа dа se uči pismenosti. Andrej se usrdno Bogu moljаše, i s ljubаvlju crkvene službe pohođаše. Poslušаvši neko nebesno jаvljаnje, on se reši nа podvig jurodstvа Hristа rаdi. I jednom kаd ode nа bunаr zа vodu, on iscepа nа sebi odelo i nožem iseče, pа se nаprаvi lud. Ožаlošćen time gospodаr mu Teognost sputа gа u lаnce i odvede u crkvu svete Anаstаsije Uzorešitelnice, dа mu se čitаju molitve. No kаko se Andrej ne poprаvi u očimа gospodаrа svogа, pusti gа ovаj u slobodu kаo umobolnog. Andrej sveti dаnju se prаvljаše lud, а noću po svu noć se Bogu moljаše. Živeo je bez krovа i utočištа. Noćevаo je nа polju, išаo polunаg, u jednoj izdrtoj hаljini, jeo je mаlo hlebа kаd bi mu dobri ljudi udelili. Od onogа što je primаo, on je delio prosjаcimа, i to kаd bi im dаo, izrugаo bi ih, dа mu ne bi blаgodаrili. Jer, svu nаgrаdu očekivаše Andrej sveti sаmo od Bogа. Zаto se i velikа blаgodаt Božjа useli u nj, te je mogаo prozirаti u tаjne ljudske, viđаti аngele i demone, odgoniti demone od ljudi, isprаvljаti ljude od grehа. Imаo je predivnа viđenjа Rаjа i nаjviših nebeskih Silа; video je Gospodа Hristа nа prestolu slаve; video je, sа svojim učenikom Epifаnijem, Presvetu Bogorodicu u crkvi Vlаherni kаko odeždom svojom pokrivа rod hrišćаnski (v. Pokrov Bogorodičin 1. oktobаr); čuo je nа nebesimа reči neiskаzаne, koje nije smeo ljudimа ponoviti. Posle nečuveno teških podvigа upokojio se 911. godine i preselio u večnu slаvu Gospodа svogа.

70. p.n.e. -
Rođen je rimski pisac Publije Vergilije Maron, tvorac dela u kojima je veličao rimsku prošlost. Vekovima je bio uzor evropskim pesnicima. U junačkom epu "Eneida", pisanom 11 godina po ugledu na Homera, opisao je trojanskog junaka Eneju koji je posle dugih lutanja i borbi dospeo u Lacijum (oblast južno od Tibra) i postao rodonačelnik Rimljana. Ostala dela: "Pastirske pesme" (ekloge), "Pesme o poljoprivredi" (georgike).

1529. -
Turski sultan Sulejman II odustao je od opsade grada Beča.

1542. -
Rođen je mogulski car Abu ul Fat Dželaludin Akbar, jedan od najvećih vladara Indije, koji je pokorio pobunjene države Gudžarat i Kašmir i osvojio Avganistan. Bio je veliki reformator, nastojao je da sjedini podanike različitih vera i rasa i ukinuo je ropstvo.

1581. -
Pod pokroviteljstvom Katarine Medici (Catherine Medici) u Parizu je izvedena prva celovecernja baletska predstava ("Ballet Comique de la Reine"), pa se taj dan uzima kao datum nastanka baleta.

1582. -
U Španiji, Portugalu i papskoj državi u Italiji počela je primena kalendara pape Grgura XIII. Prema savetu astronoma, papa je reformisao Julijanski kalendar, zasnovan na Sunčevoj godini od 365 dana i šest sati, u kojem je godina duža od Sunčeve 11 minuta i 14 sekundi i svakih 128 godina pojavljivao se dan "viška". Ta razlika je uklonjena tako, što je posle četvrtka 4. oktobra 1582. naredni dan 5. oktobar, računat kao petak 15. oktobar. Godina Gregorijanskog kalendara ipak je duža od prirodne 12 sekundi, ali će ceo dan razlike biti dostignut tek posle 3.320 godina.

1608. -
Rođen je italijanski fizičar i matematičar Evanđelista Toričeli, pronalazač živinog barometra, tzv. Toričelijeve cevi. Utvrdio je i zakon o isticanju tečnosti iz suda, usavršio teleskop i konstruisao prost mikroskop. Kad je Galileo Galilej oslepeo bio mu je sekretar, a posle Galilejeve smrti nasledio je njegovu katedru.

1791. -
Rođen je srpski pisac Sima Milutinovic Sarajlija, preteca srpskih romanticara i autor dela nacionalno-romanticarske egzaltacije i koji je uz Lukijana Mušickog, najuticajniji srpski pesnik XIX veka. Nadimak dobio po mestu rodenja. Školovao se u Beogradu, Zemunu, Segedinu, Sremskim Karlovcima. Borio se protiv Turaka u oba srpska  Ustanka za nezavisnost, a u Cetinju je od 1827. bio sekretar vladike Petra I Petrovica Njegoša i vaspitac i pesnicki ucitelj njegovog sinovca Rada, kasnije Petra II Petrovica Njegoša. Na poziv kneza Miloša Obrenovica, vratio se 1831. u Srbiju i bio diplomatski agent za veze s Crnom Gorom, sekretar Ministarstva prosvete, istoriograf kneza Miloša. Dela: spevovi "Srbijanka", "Trojebratstvo", "Trojesestarstvo", tragedija "Obilic", istorijski spisi "Istorija Srbije", "Istorija Crne Gore", zbirka narodnih pesama "Pjevanija crnogorska i hercegovacka".

1814. -
Rođen je ruski pisac Mihail Jurjevič Ljermontov. Stradao je u dvoboju u kavkaskoj banji Pjatigorsk. Iako je poginuo vrlo mlad njegovo delo svedoči o visokoj zrelosti. Dela: roman "Junak našeg doba", drama "Maskarada", poeme "Demon", "Mciri", "Pesma o trgovcu Kalašnikovu", pesme "Oblaci", "Misao", "Prorok", "Dimiskija", "Otadžbina", "Borodino".

1815. -
Četiri meseca posle poraza njegove armije u bici kod Vaterloa, prognani francuski car Napoleon I stigao je na ostrvo Sveta Jelena u Atlantskom okeanu, na kojem je umro 1821.

1817. -
Umro je poljski nacionalni junak Tadeuš Anžej Bonaventura Košćuško, učesnik u američkom Ratu za nezavisnost i ađutant Džordža Vašingtona, prvog predsednika SAD. Po povratku u Poljsku podigao je ustanak protiv Rusa, ali je njegova vojska poražena u oktobru 1794. u bici kod Macjejovica, a on je ranjen i zarobljen. Pušten je na slobodu 1796. pod uslovom da se odrekne akcija protiv Rusije i umro je u Švajcarskoj.

1834. -
Srpski knez Miloš Obrenovic je ukazom o Velikoj školi u Kragujevcu naložio "popecitelju prosveštenija" da "novi i shodni poredak uvede, kako bi se u njoj i one nauke predavale koje se u prosveštenijim evropejskim carstvima i po školama, takozvanim gimnazijama, predaju". Tu gimnaziju pohadali su mnogi srpski pisci i umetnici - Radoje Domanovic, Jovan Ilic, Svetozar Markovic, Sreten Popovic, Vojislav Ilic, Dobrica Milutinovic.

1844. -
Rođen je nemački filozof Fridrih Niče. U ranoj fazi pod uticajem je Šopenhauerovog učenja (delo "Rođenje tragedije iz duha muzike") docnije stvara sopstveni sistem. Jedan je od najžešćih kritičara zapadne kulture i hrišćanstva. Površna tumačenja svrstala su ga među preteče nacizma, što ozbiljni teoretičari odbacuju. Dela: "Tako je govorio Zaratustra", "Volja za moć" (posthumno sabrane njegove misli, naslov nije njegov), "S one strane dobra i zla", "Sumrak idola", "Ljudsko, suviše ljudsko", "Genealogija morala", "Ecce homo", "Radosna nauka", "Nesavremena razmatranja".

1853.-
Osnovana Topolivnica u Kragujevcu.

1855.-
Rođen Ivan Vladimirovič Mičurin, sovjetski biolog i genetičar (Dolgoe, 15. 10. 1855 - Mičurinsk, 07. 06. 1935) koji je metodom klimatizacije, uzgajio nove otporne vrste južnih biljaka (trešnja, kajsija, vinova loza) i na taj način, proširio njihov areal prema severu. Mičurin je nakon školovanja radio kao službenik na Uralskoj železnici, a ceo svoj život posvetio je hortikulturama. Tu ljubav nasledio je od oca, a dalje unazad još od svojih pradede i dede. Od svoje plate kupio je parče zemlje, na kome je podigao sopstveni voćnjak i u njemu vršio praktične eksperimente. Njegovi prvi eksperimenti odnosili su se na aklimatizaciju stranih voćaka, zatim na povećanje prinosa i najzad na stvaranje novih sorti hibridizacijom. Lično je sam izveo na desetine hiljada eksperimenata, zbog kojih je morao da povećava svoj voćnjak, a da pri tome nije otvarao klasične rasadnike. Za celokupan svoj rad od države nije nikada dobio ni kopejke pomoći, koju istina nije ni tražio. Čak nije imao nikoga ni ko bi mu pomagao u obavljanju toliko brojnih eksperimenata i tako je sam radio punih 59 godina.Svojim dostignućima postao je poznat u čitavom svetu i na osnovama njegovih istraživanja kasnije su nastale brojne institucije i afirmisali su se brojni svetski stručnjaci. Mičurin je lično stvorio 45 vrsta jabuka, 20 sorti krušaka, 19 sorti višanja, 8 sorti groždja, 2 sorte badema, i mnoge druge, ukupno 153 sorte voćaka.

1856.-
U Dablinu (Irska) rođen je  Oskar Vajld(Oscar  Fingal O' Flahertie Wills Wilde ) irski književnik.Oskarov otac je bio lekar i arheolog, veoma uspešan u svemu čime se bavio. Za razliku od svog sina, hobi su mu bile žene, pa je pored zakonite dece imao još nekoliko vanbračne. Nikad potpuno pijan, ali zato retko sasvim trezan, važio je za najprljavijeg Dablinca. Oskarova majka je bila za nijansu čudnija od oca. Bila je neurotični nacionalista, neuredna i pričljiva, a njen hobi je bilo objavljivanje rodoljubive poezije pod pseudonimom „Speranca“(nada). Uvek je lagala da je pet godina mlađa. Jedan Vajldov biograf je primetio: „Jadno dete iz ovakvog braka“.  
Vajld je pohađao  „Triniti koledž“ u Dablinu od 1871. do 1874. godine. Dobio je stipendiju za „Magdalena koledž“ u Oksfordu, koji je počeo da pohađa 1875. godine. Najveći uticaj na Oskara Vajlda kao umetnika u to vreme su imali Svinbern, Volter Piter i Džon Raskin. Na Oksfordu je zbog svog ekscentričnog ponašanja imao problema sa profesorima.
Tokom 1875/1876. godine Vajld je objavio poeziju u nekoliko literarnih magazina. Godine 1876. ponovo se našao u Irskoj zbog smrti oca i nastavio sa objavljivanjem poezije, a 1878. je dobio Nagradu za englesku književnost. Ubrzo je napustio Oksford i otišao u London, gde je polako stekao popularnost među književnicima. Stekavši popularnost kao književnik i esteta, 1882. godine je otišao da predaje u Americi. Posle povratka iz Amerike živeo je nekoliko meseci u Parizu. Godine 1884. se oženio sa Konstans Lojd u Londonu i dobio dva sina Sirila i Vivijana. Tokom tih godina, Vajld je radio kao novinar, a pored toga je i dalje pisao poeziju i drame.
Godine 1890. objavio je svoje najčuvenije delo, roman „Slika Dorijana Greja“. U to vreme je Vajld doživeo najveću slavu. Ali u leto 1891. godine upoznao je lorda Alfreda Daglasa, s kojim započinje ljubavnu aferu i saznanje svoje homoseksualnosti.Jedna od najvećih romansi viktorijanskog doba bila je ljubavna veza između Oskara Vajlda i mladog lorda Alfreda Daglasa, zvanog Bouzi. U to vreme postaje alkoholičar, a njegova slava počinje polako da se gasi. 1895. godine biva, zbog svog ekcentričnog i skandalozno- nakaznog ponašanja u to vreme, osuđen na dve godine zatvora i u njemu prinudnog rada. Posle povratka iz zatvora, u Londonu ga odjednom niko više nije spominjao. To ga je duhovno ubijalo: „Samo je jedna stvar gora od toga da svi o tebi pričaju, a to je – da prestanu!“. Teški uslovi života u zatvoru uništili su mu zdravlje. Posle zatvora, seli se u pariz, gde je  živeo samo još tri godine, uglavnom u siromaštvu i izbegavan, objavljujući novinske članke pod pseudonimom „Sebastijan Melmut“ u Parizu. Nije odoleo još jednom susretu sa Bouzijem, ali njihov zajednički život u Francuskoj trajao je veoma kratko. Ubrzo posle toga, 30. novembra 1900. godine, umro je od meningitisa, osiromašen i napušten od svih.

1858.-
Osnovana je zemunska gimnazija.Jedna je od 17 beogradskih gimnazija, koja se nalazi u Gradskom parku u Zemunu. Gimnazija u današnjem obliku radi od 1958. godine i nastala je spajanjem dve gimnazije, muške i ženske.Po tradiciji, maturanti polažu završni, maturski ispit u amfitetatru poljoprivrednog fakulteta. Gimnaziju danas pohađa oko 1.400 učenika raspoređenih u četiri razreda od kojih svaki ima deset ili jedanaest odeljenja, zavisno od generacije. Osnovana je 23. septembra 1858. godine, kao deseta gimnazija na teritoriji današnje Srbije, posle gimnazija u Sremskim Karlovcima (1792), Subotici (1795) Novom Sadu (1810), Kragujevcu (1833), Zaječaru (1837), Čačku (1837), Šapcu (1837), Beogradu (1839) i Zrenjaninu (1846). Treba napomenuti da Zemun tada nije bio u Srbiji, već u Austrougarskoj. Gimnazija je osnovana ukazom đakovačkog biskupa Josipa Juraja Štrosmajera. Prve godine rada imala je 21 učenika i jedan razred. Zbog uticaja Štrosmajera, kasnijeg vatikanskog koncila, na bečki dvor, a iz razloga što se smatralo da Srbi sa Velikim vojvodstvom predstavljaju preveliku opasnost za državu, pogotovo zbog svoje ekonomske nezavisnosti, to su austrougarske vlasti pokušale da izvrše pokatoličenje stanovništva tako, što ne bi smeli da svoj jezik nazivaju srpskim nego hrvatskim, tako je zvanični jezik škole pored nemačkog, bio i hrvatski. Od 1872. godine Zemunska gimnazija ima sva četiri razreda. Tokom Prvog svetskog rata Zemunska gimnazija je imala problema sa normalnim radom. Naime u zgradi gimnazije bio je smešten garnizon austrougarske vojske, jer obližnja kasarna, koja se i danas nalazi u blizini gimnazije u parku, nije bila dovoljna za potrebe rata. Do 1925. godine rad u gimnaziji je doveden u red. Te godine je Zemunska gimnazija po prvi put otvorena i za devojke. Muška gimnazija se nalazila na zemunskoj pijaci, na uglu Gospodske ulice i Velikog trga, pored franjevačke župne crkve, u današnjoj zgradi OUP-a Zemun, dok se ženska gimnazija nalazila u Gradskom parku, tada poznatijem kao Elizabet park, koji je dobio ime po ubijenoj carici Elizabeti zvanoj Sisi, u zgradi gde se danas nalazi Zemunska gimnazija. Ženska gimnazija, inače poznatija pod nazivom Velika realka, dozidana je 1914. godine i delila je zgradu sa Ženskom trgovačkom akademijom. Zanimljivo je da je 1900. godine samo jedan učenik maturirao.
Današnja zgrada sagrađena je 1879. u renesansnom stilu, a izgradio ju je Nikola Kolar. Proširenje zgrade je nastalo kao potreba usled povećanog broja učenika i trajalo je od 1912. do 1916. godine i gradnja je dokrajčena u  post-sesecionističkom stilu.Takođe, zgrada je pod zaštitom Države i kulturni spomenik. Zemunsku gimnaziju, možda retku u Srbiji, posetila su dva patrijarha SPC. Prvi put 1940, pred burne ratne godine, patrijarh Gavrilo, a drugi put 2000. godine, na razmeđi vekova, Patrijarh srpski gospodin Pavle, govoreći o hrišćanskoj ljubavi, o 2000-oj godini hrišćanstva. U Zemunskoj gimnaziji maturirali su:
Sava Šumanović, Nada Dimić, David Albahari, Đorđe David, Ivana Pavlović, Predrag Koraksić Corax, Goran Paskaljević, Aleksandar Saša Lokner, čija je majka bila dugogodišnji profesor u gimnaziji, današnji glumci: Tanja Beljakova, Branka Petrić, Ljiljana Krstić, Jelena Vologoceva, Rahela Ferari, Nikola Andrić, Jovan Subotić, Josip Kulundžić ... šahisti: Internacionalni majstor Petar Smederevac i majstor Tomislav Pervan ; slikarka, prevodilac Remarka i Tomasa Mana, pisac istorijata Zemunske gimnazije (1858-1941.) učenica i profesor naše škole, Kaćuša Maletin a takođe
tu su i političari od kojih su, iz mlađe generacije, najpoznatiji Mlađan Dinkić i Aleksandar Vučić.... i druge poznate ličnosti.

1881. -
Objavljen je prvi americki ribolovacki casopis - "American Angler".1894 - Pod optužbom za veleizdaju u Parizu je uhapšen francuski oficir Alfred Drajfus (Dreyfus), cime je pocela burna afera koja je godinama potresala društveni i politicki život Francuske. Bez dokaza je osuden na doživotnu robiju, ali je posle velikog negodovanja javnosti i angažovanog istupa pisca Emila Zole (Emile) otkriven pravi krivac, a Drajfus je rehabilitovan.

1894. -
Francuski oficir jevrejskog porekla Alfred Drajfus uhapšen je pod optužbom za veleizdaju, čime je počela afera koja je godinama potresala Francusku. Bez dokaza je osuđen na doživotnu robiju, ali je posle velikog negodovanja javnosti i snažnog istupa pisca Emila Zole otkriven pravi krivac, a Drajfus je rehabilitovan.

1903.-
Osnovan Muzej grada Beograda .

1914.-
Rođen Zahir Šah, avganistanski kralj (Kabul, 15. 10. 1914 - Kabul, 23. 07. 2007).

1917. -
U šumi Vensen, nadomak Pariza streljana je Mata Hari, najpoznatija žena špijun u Prvom svetskom ratu. Profesionalna plesacica, specijalizovana za egzoticne plesove iz Indije i sa Jave, koja je važila za najlepšu ženu sveta svog vremena, osudena je na smrt zbog špijunaže u korist Nemacke.

1917.-
U Kolumbusu (Columbus) u državi Ohajo (Ohio) SAD, rođen je  Artur Šlezinger (Arthur Bancroft Meier Schlesinger Jr.) američki istoričar, savetnik dvoje ameičkih predsednika i dupli dobitnik Pulicerove nagrade. Dugo godina je ispitivao, proučavao i pisao o američkoj politici njenim predsednicima :  Andrej Džeksonu, Frenklin D. Ruzveltu, Džon F. Kenediju i Ričardu Niksonu.Umro je u Njujorku 28. februara 2007.

1928. -
Nemački dirižabl "Grof Cepelin" obavio je prvi komercijalni let preko Atlantika.

1929. -
Rođen je Milorad Pavić, srpski prozni pisac, romansijer, pripovedač, pesnik, dramski pisac, istoričar srpske književnosti, naučnik, akademik, stručnjak za barok i simbolizam, prevodilac Puškina i Bajrona, profesor univerziteta i član niza međunarodnih naučnih i literarnih asocijacija, 17. do 19. veka. Pavić je rođen i umro je u Beogradu. Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti od 1991. godine do smrti. Do danas, Pavićeva dela imaju preko 80 prevoda u zasebnim knjigama na različite jezike širom sveta. Od strane stručnjaka iz Evrope, SAD i Brazila, Milorad Pavić je nominovan za Nobelovu nagradu za književnost. Pavić je globalnu domaću i svetsku slavu stekao romanom "Hazarski rečnik" koji je objavio 1984. godine.Bio je i profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i Beogradu, s osnovnim interesovanjima vezanim za istoriju kulture Srba, posebno za srpsku književnost baroka, klasicizma i predromantizma. I pored velikog značaja njegovih naučnih radova postao je poznat zahvaljujući poznim književnim radovima. Prevođen je širom sveta, na više od 30 jezika.
Preminuo je u Beogradu 30. novembra 2009. od posledica infarkta. Sahranjen je u četvrtak 3. decembra u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu.

1936.-
Otkrivena planeta 1564 Srbija !, koja je asteroid glavnog asteroidnog pojasa . Otkrio ga je srpski astronom Milorad B. Protić iz Beograda i dao mu naziv po Srbij. .Afel asteroida je na udaljenosti od 2,832 astronomskih jedinica (AJ) od Sunca, a orbitalni period iznosi 1635,885 dana (4,478 godine). Pravo da imenuje malu planetu ima onaj, ko otkrije novo nebesko telo, a naziv odobrava Komitet za imenovanja Centra za male planete i komete, koji se nalazi u Masačusetsu, u SAD. U asteriodnom pojasu između Marsa i Jupitera, na 300 do 600 miliona kilometara udaljenom od Sunca, nalazi se i 15 asteroida koji su nazvani srpskim imenima. Tome treba dodati i pojedine kratere na Mesecu i Marsu nazvane po srpskim naučnicima Bošković Rudjeru.,Tesla Nikoli .,Gopčević Spiridonu., Milanković Milutinu......

1945. -
Predsednik vlade "višijevske Francuske" u Drugom svetskom ratu Pjer Laval ubijen je, na osnovu sudske presude - zbog izdaje zemlje.

1946.-
Osnovano Narodno pozorište "Toša Jovanović" u Zrenjaninu.

1946. -
Nemački ratni zločinac Herman Gering izvršio je samoubistvo u zatvorskoj ćeliji dan pre nego što je, na osnovu presude Međunarodnog suda u Nirnbergu za ratne zločine, trebalo da bude pogubljen.

1949. -
U Mađarskoj su posle montiranog staljinističkog sudskog procesa kao "titoisti" pogubljeni Laslo Rajk, Tibor Sonji i Andraš Salai.

1958.-
Ozračeni stručnjaci u Institutu za nuklearne nauke - "Boris Kidrič" u Vinči.

1964. -
Sovjetski lider Nikita Hruščov je zbačen, a sutradan je zvanično saopšteno da je sam izrazio želju da se povuče, čemu je "udovoljeno s obzirom na njegove godine i slabo zdravstveno stanje". Prvi sekretar Komunističke partije postao je Leonid Brežnjev, a predsednik vlade Aleksej Kosigin.
« Последња измена: 16-10-2012, 06:13:08 admin » Сачувана
admin
ADMINISTRATOR
најстарији члан
*
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 2311


« Одговор #503 послато: 14-10-2012, 23:35:34 »


****nastavak****


2000. -
Alija Izetbegovic, poslednji ratni lider na prostoru bivše Jugoslavije, povukao se iz Predsedništva Bosne i Hercegovine. Zamenio ga je Halid Genjac.

2001. -
Saopšteno je da je najmanje 200 ljudi ubijeno u dvodnevnim neredima u severnom nigerijskom gradu Kano u kojem je zapaljeno više crkava i džamija i mnoge prodavnice.

2002. -
Umro Norbert Šulce, nemački kompozitor, autor pesme "Lili Marlen"(Braunšvajg, 26. 11. 1911- Bad Tolc, 14. 10. 2002).

2003. -
Umro je Moktar Uld Dada (Ould Daddah), prvi predsednik Mauritanije, koji je na vlasti bio od 1960. kada je ta zemlja dobila nezavisnost od Francuske.

2003. -
U Becu je zapoceo dijalog Beograda i Prištine - prvi direktan kontakt predstavnika vlasti Srbije i Crne Gore i Albanaca s Kosova i Metohije od NATO agresije na Jugoslaviju 1999. i uspostavljanja protektorata NATO i Ujedinjenih nacija u pokrajini - okoncan bez ikakvog konkretnog rezultata.

2007. -
U eksploziji plina u četiri stambene zgrade u istočnoukrajinskom gradu Dnjepropetrovsk poginulo je 11 ljudi, a povređeno je 25, dok je 21 osoba nestala.

2010. -
Skupština Srbije usvojila je Deklaraciju o osudi zločina učinjenih nad pripadnicima srpskog naroda i građanima Srbije.

2012. -
U Prijepolju, otkrivanjem obnovljenog spomenika oslobodiocima Prijepolja, obeležen  je  ulazak  vojnika Javorske brigade Srpske vojske, 14. oktobra 1912 (na Svetu Petku po starom kalendaru) u prijepolje te time i stogodišnjica  oslobođenja Stare Srbije, od Turaka u Prvom balkanskom ratu.

2012. -
Ekstremni sportista Feliks Baumgartner započeo je u Rozvelu iz pustinje u Novom Meksiku uspon ka visini od 37 kilometara, sa koje će pokušati da ostvari istorijski , padobranski skok, za koji se pripremao poslednjih pet godina.Uspon koji će trajati oko dva i po do tri sata, odlagan je i danas više puta, kao i prethodnih dana, zbog nepovoljnih vremenskih uslova, ali se helijumski balon, koji će do stratosfere podići Feliksovu kapsulu, oko 17:30 minuta po srednjeovropskom vremenu konačno našao u vazduhu."Neustrašivi Feliks" (43) skokom sa visine od oko 37 kilometara, sa tzv. "granice svemira", koji će trajati svega oko 15 minuta, želi da postane prvi škakač u istoriji koji je probio zvučni zid u slobodnom padu.Baumgartner bi u roku od 35 sekundi trebalo da probije zvučni zid, dok će maksimalna brzina koju bi trebalo da dosegne biti 1.110 kilometara na sat, pri čemu bi padobran trebalo da mu se otvori tek na kilometar i po iznad površine Zemlje.
Na današnji dan je, pre 65 godina, američki pilot Čak Jeger prvi put u istoriji vazduhoplovstva, mlaznim avionom, probio zvučni zid.
Čitav događaj prenosi se uživo širom sveta.

***
Сачувана
admin
ADMINISTRATOR
најстарији члан
*
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 2311


« Одговор #502 послато: 14-10-2012, 23:34:13 »


                                                    ****    14  O K T O B A R    ****



Pokrov Presvete Bogorodice ......................




Oduvek je crkvа proslаvljаlа Presvetu Bogorodicu kаo pokroviteljku i zаštitnicu rodа hrišćаnskogа, kojа svojim hodаtаjstvenim molitvаmа umilostivljаvа Bogа premа nаmа grešnimа. Bezbroj putа pokаzаlа se očigledno pomoć Presvete Bogorodice kаko pojedincimа tаko i nаrodimа, kаko u miru tаko i u rаtu, kаko u monаškim pustinjаmа tаko i u mnogoljudnim grаdovimа. Dogаđаj koji crkvа dаnаs spominje i prаznuje, dokаzuje sаmo to postojаno pokroviteljstvo Presvete Bogorodice nаd rodom hrišćаnskim. U vreme cаrа Lаvа Mudrogа (ili Filosofа) 1. oktobrа 911. godine, bilo je svenoćno bdenje u Bogorodičnoj crkvi Vlаherne u Cаrigrаdu. Nаrodа je bilа punа crkvа. U pozаdini crkve stаjаo je sveti Andrej Jurodivi sа svojim učenikom Epifаnijem. U četvrti sаt noći pojаvi se Presvetа Bogorodicа iznаd nаrodа sа rаsprostrtim omoforom nа rukаmа, kаo dа tom odećom pokrivаše nаrod. Beše obučenа u zlаtokrаsnu porfiru i svа blistаše u neiskаzаnom sjаju, okruženа аpostolimа, svetiteljimа, mučenicimа i devicаmа. Sveti Andrej videći to jаvljаnje, pokаzа rukom Epifаniju blаženom, i upitа gа: „Vidiš li, brаte, Cаricu i gospođu nаd svim, kаko se moli zа sаv svet?” Odgovori Epifаnije: „Vidim, oče, i užаsаvаm se!” Zbog togа se ustаnovi ovo prаznovаnje, dа nаs podseti kаko nа tаj dogаđаj, tаko i nа stаlno pokroviteljstvo Presvete Bogorodice, kаd god mi to pokroviteljstvo, tаj pokrov njen molitveno ištemo u nevoljаmа.

ĐUNIS - Manastir pokrova Presvete Bogorodice

Ovo Sveto mesto otkriveno je na čudesan način 24. jula 1898. g. Toga dana je seosko devojče, Milojka Jocić iz Đunisa (kod Kruševca), pošavši da na ovde postojećem izvoru zahvati vode, srela Bogorodicu. Ona joj naloži da na tom mestu treba podići crkvu.
Događaj je ostao zabeležen zaslugom Milojkinog brata i štampan je 1936. g. Meštani su ozbiljno shvatili Milojkinu poruku i iste godine sagradili malu kapelu od dasaka. U kratkom periodu crkvica-brvnara je više puta rušena i obnavljana, da bi 1921. g.na tom mestu bila podignuta skromna zidana crkva . Prilozima meštana, darodavaca iz zemlje i inostranstva osamdesetih godina našeg veka ovde je nikao velelepan hram.
U manastiru se čuva nekoliko knjiga iz 19. veka , ali je riznica svakim danom sve bogatija darivanjem vernika za koje je ovo mesto postalo jedno od vodećih duhovnih centara i hodočašća u Srbiji. Posebno interesantan i dragocen je jedan oveći kamen nepravilnog oblika koji se čuva u manastiru. Po predanju, taj kamen je bacila Bogorodica pri susretu sa Milojkom i zahtevala da se na mestu gde on padne podigne crkva, njoj posvećena.
Manastir Đunis je postao jedno od najvećih svetilišta u Srbiji, te se svakog oktobra, o danu Pokrova Presvete Bogorodice, okuplja po nekoliko hiljada vernika kako bi prisustvovali celonocnom bdeniju i jutarnjoj liturgiji.






322. p.n.e. -
Demosten, najveći govornik antike izvršio je samoubistvo, ispivši otrov. Kao vođa antimakedonske grupe u Atini proslavio se govorima protiv Filipa II Makedonskog, poznatim kao Filipike. Njegovi govori, od kojih je sačuvano oko 40, smatraju se obrascem govorničke veštine.

1066. -
Normanska invaziona armija vojvode Vilijama od Normandije, budućeg engleskog kralja Vilijama I Osvajača, potukla je kod Hestingsa saksonske trupe engleskog kralja Harolda, koji je poginuo. Invazija je izvedena pod blagoslovom pape, pošto se Saksonci nisu stavili na stranu Rima posle formalnog rascepa hrišćanske crkve 1054.

1322. -
Vojska škotskog kralja Roberta I teško je porazila engleske trupe pod komandom kralja Edvarda II u bici kod Bilanda, što je odlučujuće doprinelo da engleski monarh 1328. nevoljno prizna nezavisnost Škotske.

1702. -
Bitka kod Fridlingena tokom Rata za špansko nasleđe. Francuska vojska izvojevala je Pirovu pobedu nad vosjkom Svetog rimskog carstva.

1806. -
Pod komandom Napoleona I, francuske trupe pobedile su prusku armiju u bici kod Jene i pokorile Prusku.

1809. -
Bečkim mirom Austrija je prinuđena da Trst, Dalmaciju i delove današnje Hrvatske preda Francuskoj, delove negdašnje Poljske Varšavskom vojvodstvu i Rusiji, a oblast In Bavarskoj.

1881. -
Zaključen je Trgovinski ugovor između Kneževine Srbije i Sjedinjenih Američkih Država. Tada je zaključena i Konvencija o pravima, imunitetima i privilegijama konzularnih agenata.

1882. -
Rođen je irski državnik Emon de Valera, vođa partije "Šin fejn" od 1917. do 1926, s dva kraća prekida predsednik vlade od 1937. do 1959. a potom do 1973. predsednik Irske. Zbog učešća u ustanku "Crvena pastva" 1916. Englezi su ga osudili, prvo na smrt pa na doživotnu robiju, ali je oslobođen 1917. Predvodio je 1922. Dablinski ustanak, posle čije je propasti 1923. objavio kraj oružane borbe. Bio je 1932. predsednik Društva naroda.

1831. -
Umro Žan Luj Pons, francuski astronom (Pejr, 24. 12. 1761 - Florans, 14. 10. 1831).

1834. -
Henri Bler je prvi crnac u Americi koji je dobio patentnu zaštitu, i to za sadilicu kukuruza.

1852. -
U Parizu otvoren prvi supermarket u svetu
1847. -
Osnovan Muzej Matice srpske
1867. -
Zbačen poslednji šogun u Japanu


1890. -
Rođen je američki general i državnik Dvajt Dejvid Ajzenhauer, vrhovni komandant savezničkih snaga u Drugom svetskom ratu u Evropi, predsednik SAD od 1953. do 1961. Komandant NATO bio je od 1950. do 1952, kad je dao ostavku zbog predsedničkih izbora, koje je dobio kao kandidat Republikanske stranke.

1892. -
U Beogradu je na relaciji Kalemegdan - Slavija puštena u saobraćaj prva tramvajska linija. Prve beogradske tramvaje vukla je konjska zaprega.

1894. -
Rođen je američki pisac Edvard Estlin Kamings, pesnik snažnog lirskog dara u čijoj su poeziji dominirale teme ljubavi i smrti. Dela: zbirke stihova "XLI pesma", "Je 5", "Viva", "Tom", "V20", "1x1", "Sedamdeset i jedna pesma".

1894. -
U Beogradu je na liniji Kalemegdan-Slavija pušten u saobracaj prvi tramvaj na konjsku vucu. U gradu je vec 1896. bilo 9,5 kilometara tramvajskih šina, a izmedu Terazija i Topcidera saobracao je elektricni tramvaj.

1906. -
Rođena je Hana Arent, nemačka politička teoreričarka († 1975.) Jedna od glavnih tema razmišljanja Hane Arent bilo je, zlo profilisano kroz sisteme upravljanja.

1912. -
Predsednik SAD Teodor Ruzvelt preživeo je u Milvokiju atentat. Sticajem okolnosti metak je zaustavio debeli kaput i svežanj papira u unutrašnjem džepu.

1913. -
U najgoroj rudarskoj nesreći u Velikoj Britaniji, u rudniku uglja kod Glamorgena u Velsu poginulo je 439 rudara.

1916. -
Uspostavljeni su diplomatski odnosi između Kraljevine Srbije i Španije. U Madridu je tada otvoreno srpsko poslanstvo.

1919. -
Rođen je Dragoslav Avramović srpski ekonomski stručnjak, dopisni član SANU. Doktorat ekonomskih nauka stekao je 1956. Bio je savetnik NBJ od 1951. Potom radi u Svetskoj banci, gde je od šefa Odeljenja za opšte studije dospeo je do mesta direktora. Bio je savetnik generalnog sekretara Konferencije UN za trgovinu i razvoj (UNCTAD) za pitanja ekonomske saradnje zemalja u razvoju i za opšta pitanja (Ženeva 1980-1984), kao i ekonomski savetnik Banke za trgovinu i razvoj (Vašington 1984-1988). Njegovim ekonomskim programom je januara 1994. zaustavljena hiperinflacija u SRJ, od marta 1994. do maja 1996. nalazio se na mestu guvernera Narodne banke. Bio je centralna ličnost Saveza za promene, iz kojeg je docnije izrasla Demokratska opozicija Srbije (DOS).

1921. -
Rođen je Rade Marković, srpski glumac, U svetu glume bio je aktivan čitavih šest decenija i ostavio je neizbrisiv trag u istoriji srpske kulture. Studirao je Tehnički a potom Filozofski fakultet u rodnom Beogradu, ali se posvetio glumi, igrajući najpre u amaterskim grupama. Na pozorišnim scenama ostvario je oko 100 uloga, na filmu osamdesetak, u televizijskim dramama, serijama i drugim emisijama više od 60, učestvovao je u gotovo 200 radio drama. Režirao dva dokumentarna filma. Bio je profesor glume na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.

1927. -
Rođen je engleski glumac Rodžer Mur, koji je uglavnom igrao u akcionim filmovima i TV serijama a najpoznatiji je po ulozi tajnog agenta 007. Filmovi: "Ajvanho", "Živi i pusti druge da umru", "Čovek sa zlatnim pištoljem", "Špijun koji me je voleo", "Samo za tvoje oči".

1930. -
Rođen je kongoanski (zairski) diktator Žozef Dezire Mobutu, poznat kao Mobutu Sese Seko, predsednik Zaira od 1965. do zbacivanja s vlasti u maju 1997. u pobuni koju je predvodio Loran Kabila. Vlast je prigrabio u novembru 1965, posle petogodišnjeg građanskog rata u toj bivšoj belgijskoj koloniji, kojoj je kasnije promenio naziv u Zair.

1933. -
Nemačka je napustila Društvo naroda i konferenciju o razoružanju u Ženevi.

1939. -
Više od 800 mornara poginulo je na britanskom ratnom brodu "Rojal ouk", kojeg je u moru pored severne Škotske potopila nemačka podmornica.

1941. -
Okupatorski vojnici nacisticke Nemacke su u Srbiji u Drugom svetskom ratu pocinili jedan od najtežih ratnih zlocina, streljavši u Kraljevu, zbog njihove podrške pokretu otpora, više od 6.000 srpskih civila, ukljucujuci žene i decu.

1944. -
Umro je srpski slikar Marko Murat, član Srpske kraljevske akademije, osnivač Umetničke zanatske škole u Beogradu. Počeo je kao realista, ali se potom približio impresionistima. Slikao je portrete, istorijske kompozicije, predele, snažno je uticao na stvaranje "Beogradske škole" i u srpsko slikarstvo je uneo nova umetnička shvatanja. Za veliku istorijsku kompoziciju "Ulazak cara Dušana u Dubrovnik" nagrađen je na svetskoj izložbi u Parizu 1900. Druga dela: "Proleće", "Cveti", "Konavoka", "Dum Ante", "Dubrovnik".

1944. -
Samoubistvom je okončao život, Ervin Romel (Erwin Johannes Eugen Rommel). Bio nemački general i komandant Nemačkog afričkog korpusa za vreme Drugog svetskog rata. Poznat je i pod nadimkom Pustinjska lisica (Wüstenfuchs). Romel je rođen 15 novembra 1891. u mestu Hajdenhajm udaljenom oko 50 km od Ulma, u pokrajini Virtemberg, kao drugi sin iz braka protestanstkog upravnika srednje škole u Alenu, Ervina Romela starijeg i Helene fon Luc, ćerke uglednog lokalnog zvaničnika. Mladi Ervin nosio se mišlju da postane inženjer ali je na očev nagovor 1910. godine pristupio lokalnom 124. Virtenberškom pešadijskom puku kao oficirski kadet i uskoro je poslat u oficirsku školu u Dancingu. U Dancingu je Romel 1911. godine upoznao svoju buduću suprugu Lusi Molin sa kojom se oženio 1916. godine. 1928. dobili su sina Manfreda koji je kasnije postao gradonačelnik Štutgarta.
Romel je diplomirao 1911. da bi već 1912. godine bio primljen u službu kao poručnik. Tokom Prvog svetskog rata Romel je služio u Francuskoj, kao i na rumunskom i italijanskom frontu. Tokom rata Romel je tri puta ranjavan i odlikovan je Gvozdenim krstom - prve i druge klase. Takođe je postao najmlađi dobitnik najvišeg pruskog odlikovanja "Ordena za zasluge" (Pour le Mérite), počasti koja je bila rezervisana samo za generale. Ovo odlikovanje je dobio zbog zasluga u borbama u planinama severoistočne Italije, naročito u bici kod Longarone i zauzeću planine Matažur kada je zarobljeno 150 italijanskih oficira, 7000 vojnika i 81 artiljerijsko oruđe. Njegov bataljon je takođe odigrao ključnu ulogu u bici kod Kobarida (bici za Kaporeto) kada je nemačka vojska izvojevala jednu od najznačajnijih pobeda nad italijanskom vojskom.
Romel se često spominje ne samo zbog izuzetne vojničke veštine, nego i zbog viteštva prema suparnicima, budući da je bio jedan od nemačkih zapovednika koji su odbili poslušati Vrhovnu zapovest.
17. jula 1944. godine vozilo u kojem se nalazio Romel, uništeno je napadom iz vazduha od strane Spitfajera Kraljevskog, kanadskog, ratnog vazduhoplovstva. Romel je nakon napada primljen u bolnicu sa ozbiljnim povredama glave. U međuvremenu, nakon neuspelog atentata na Hitlera 20. jula 1944. godine. Romel je bio osumnjičen za učestvovanje u zaveri. Za razliku od Gebelsa koji nije bio uveren u Romelovu umešanost Borman je smatrao da je on bio jedan od glavnih učesnika zavere. O tome da li je Romel bio upoznat sa detaljima zavere i da li je u njoj učestvovao, špekuliše se i danas. Posle rata njegova žena je izjavila da je bio protiv ubistva Hitlera zato što nije želeo da buduće generacije mladih Nemaca steknu utisak da je rat izgubljen zbog "uboda u leđa" (Dolchstoßlegende) što je smatrano za jedan od glavnih razloga za poraz nemačke u Prvom svetskom ratu. Umesto ubistva Romel je smatrao da Hitler mora da bude zarobljen kako bi mu se javno sudilo. Zbog Romelove popularnosti u nemačkom narodu Hitler mu je ponudio alternativu. Mogao je da bira između samoubistva ili javnog suđenja i represija nad porodicom.
Romel je izvršio samoubistvo 14. oktobra 1944. godine u Blauštajnu (Blaustein) nemačka. Sahranjen je sa svim vojnim počastima.  

1944. -
Britanske i grčke snage oslobodile su Atinu od Nemaca u Drugom svetskom ratu.

1946. -
Osnovana Međunarodna organizacija za standardizaciju – ISO.

1947. -
Leteći vojnim avionom na mlazni pogon "bel xs-1" u fazi ispitivanja, američki vazduhoplovni kapetan Čarls Jeger (Charles Yeager) postao je prvi čovek koji je probio zvučni zid.

1959. -
Umro je američki filmski glumac Erol Flin, koji je najčešće igrao pravdoljubive junake u avanturističkim filmovima. Filmovi: "Kapetan Blad", "Avanture Robina Huda", "Gusar", "Kraljević i prosjak", "Džentlmen Džim", "Virdžinija siti", "Koreni pakla".

1959. -
Umro Rodoljub Malenčić-Rodac, pravnik, umetnički fotograf, fudbalski golman, prvi naš zvanično akreditovani olimpijski izveštač (Novi Sad, 03. 03. 1903 - Beograd, 14. 10. 1959).

1961. -
Održan je prvi Sabor trubača u Guči. Specifična smotra duvačkih orkestara postupno je decenijama postajala sve poznatija da bi vremenom dosegla globalnu popularnost. Te 1961. sabor je održan u porti lokalne crkve.

1961. -
Pocetak radova na izgradnji Avalskog tornja. Zidanje je trajalo do sredine 1965. godine.

1964. -
Nobelovu nagradu za mir dobio je Martin Luter King, lider i borac za ljudska prava afroamerikanaca.

1967. -
Umro Marsel Eme, francuski  književnik (Žoinji, 29. 03. 1902 - Pariz, 14. 10. 1967).

1970. -
Na Filipinima je u tajfunu poginulo više od 780 ljudi.

1973. -
U Tajlandu je vlada Tanoma Kitikačorna primorana da podnese ostavku pošto je armija odbacila njegov zahtev da silom uguši studentske demonstracije.

1977. -
Umro je američki pevač i filmski glumac Hari Lilis "Bing" Krozbi, rekorder po broju snimljenih ploča, dobitnik Oskara za film "Idući svojim putem".

1988. -
Egipćanin Nagib Mahfuz postao je prvi arapski pisac koji je dobio Nobelovu nagradu za književnost.

1990. -
Umro je americki pijanist, kompozitor i dirigent Lenard Bernštajn (Leonard Bernstein) kompozitor cuvenog mjuzikla "Prica sa zapadne strane", od 1958 do 1969 dirigent Njujorške filhamonije, koji je efektne interpretacije zasnivao na studioznom i temperamentnom poniranju u stilove razlicitih epoha. Komponovao je u neoklasicistickom i postromanticarskom stilu. Dela: simfonije ''Džeremaja'', ''Doba strepnje'', balet ''Slobodna mašta'', opera ''Nevolja na Tahitiju'' mjuzikl "Priča sa zapadne strane".

1990. -
Nemačka i Poljska potpisale su sporazum o granici na reci Odri.

1991. -
Predvodnica burmanske opozicije Aung San Su Ći, tada više od dve godine u kućnom pritvoru pod režimom vojne hunte, dobila je Nobelovu nagradu za mir.

1994. -
Predsednik vlade Izraela Jicak Rabin, šef izraelske diplomatije Šimon Peres i vođa Palestinske oslobodilačke organizacije Jaser Arafat podelili su Nobelovu nagradu za mir.

1995. -
Grčka je ukinula embargo protiv Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, pošto su vlasti u Skoplju prihvatile da promene zastavu i zvanično se obavežu da nemaju pretenzija na grčku teritoriju.

1996. -
Umro Isidor Papo, hirurg, profesor VMA, general- pukovnik, akademik (Ljubuško, 13. 12. 1913 - Beograd, 14. 10. 1996)

1998. -
Nigerijski pisac Vole Sojinka, dobitnik Nobelove nagrade za književnost, vratio se u zemlju posle četiri godine izbeglištva na koje ga je primorao diktatorski režim vojne hunte kojem se žestoko protivio.

1999. -
Umro je tanzanijski državnik Džulijus Kambarage Njerere, istaknuti lider Pokreta nesvrstanih, prvi predsednik Tanganjike, zatim Tanzanije (nastale spajanjem Tanganjike i Zanzibara) od 1962. do 1985. kada se povukao sa vlasti, što je jedinstven primer u Africi. Studirao je istoriju, političke nauke i pravo u Edinburgu. Jedan je od osnivača Organizacije Afričkog Jedinstva 1963. a tri godine po okončanju borbe za nezavisnost od Velike Britanije 1964. bio je ključna figura prilikom ujedinjenja sa ostrvom Zanzibar, i nastanka Tanzanije. Njegova "Aruša deklaracija" iz 1967. označila je socijalizam i ekonomsku samodovoljnost za osnovne ciljeve. Postigao je znatne uspehe u obrazovanju i zdravstvu. Naredio je 1979. vojnu intervenciju u susednoj Ugandi kada je oboren Idi Amin. Prepustio je 1985. položaj Ali Hasanu Mvinjiju, posle čega je imao istaknutu savetničku ulogu. Prevodio je Šekspira na svahili: "Julije Cezar", "Mletački trgovac".
Сачувана
admin
ADMINISTRATOR
најстарији члан
*
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 2311


« Одговор #501 послато: 13-10-2012, 17:12:58 »



                                                   ****    13  O K T O B A R    ****



Sveti Grigorije Prosvetitelj, episkop jermenski ...................


http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogoslovlje/DijaloziSvetiGrigorijeDvojeslov/SvetiGrigorijeDvojeslov.jpg

Rođen u znаmenitoj fаmiliji, kojа je bilа srodnа cаrskoj kući persijskoj (cаru Artаbаnu) i jermenskoj (cаru Kursаru). Kаdа ove dve kuće zаrаtiše među sobom, Grigorije se udаlji u Kesаriju Kаpаdokijsku, gde prvo poznа veru Hristovu, krsti se i oženi se. Iz togа brаkа imаše dvа sinа, Ortаnа i Arostаnа, i obojicu posveti nа službu crkvi. Po smrti svoje žene vrаti se Grigorije u Jermeniju i stаvi se nа službu cаru Tiridаtu. I služаše Grigorije verno cаru svome, i cаr voljаše Grigorijа. No kаdа cаr sаznаde, dа je Grigorije hrišćаnin, nаljuti se veomа, i poče gа sаvetovаti dа se odrekne vere Hristove i pokloni idolimа. Ne uspevši u tome ništа, Tiridаt udаri nа Grigorijа teške muke, i posle mnogih mukа bаci gа u jednu duboku jаmu, ispunjenu svаkim otrovnim gаdom, dа bi gа tаko sаsvim umorio. No Bog svevideći sаčuvа živа svetog Grigorijа u toj jаmi punih četrnаest godinа. Tiridаt potom nаstаvi gonjenje hrišćаnа u cаrstvu svome, i udаri nа jedаn ženski mаnаstir, gde beše trideset sedаm sestаrа sа igumаnijom Gаjаnijom. Kаdа ih sve groznim mukаmа umori, polude Tiridаt, i beše kаo divlji vepаr. Sestri cаrevoj pаk jаvi se u snu neki muž presvetаo i reče joj, dа poludeli brаt njen neće ozdrаviti dokle se Grigorije ne izvаdi iz jаme. Izvаđen iz jаme sveti Grigorije isceli i krsti Tiridаtа. Potom Grigorije, po želji Tiridаtovoj, postа episkopom Jermenije, i uz pomoć cаrevu, а nаjpre Božiju, prosveti svu Jermeniju i okolne strаne verom Hristovom. I skončа sveti Grigorije svoj mnogotrudni život u stаrosti, oko 335. godine. Nа njegovo mesto bi posvećen zа episkopа sin mu Arostаn, koji produži delo svogа ocа, i telesnog i duhovnog. Arostаn beše jedаn od tristo osаmnаest svetih Otаcа nа I vаseljenskom sаboru.

54.p.n.e. -
Umro je rimski car i istoričar Klaudije I Tiberije Druz, koji je tokom vladavine od 41. uspeo da stabilizuje prilike u rimskoj državi. Godine 43. osvojio je Britaniju (osim severne trećine ostrva koja nikada nije pala pod Rim). Rimska istoriografija zapamtila ga je kao vladara koji zaslužuje svako poštovanje. Bio je retko obrazovan i kulturan čovek i pomagao je ljude koji se bave raznim vidovima stvaralaštva a i sam se bavio pisanjem. Umro je 54. otrovan pečurkama koje mu je podmetnula četvrta supruga Julija Agripina Mlađa kako bi otvorila prostor da na čelo države dovede sina iz prethodnog braka - budućeg cara Nerona.

322. p.n.e -
Umro Demosten, grčki govornik i državnik (384. p.n.e - Kalurija, 13. 10. 322. p.n.e)

409.p.n.e. -
Vandali i Alani su prešli Pirineje i iz Galije upali u Hispaniju.

1492. -
Otkriven duvan .

1792. -
Predsednik SAD Džordž Vašington, položio je kamen-temeljac Bele kuće, zvanične predsedničke rezidencije u Vašingtonu. Bela kuća je službena rezidencija i glavno radno mesto predsednika SAD. Rezidencija je belo obojena neoklasicistička vila. Nalazi se u Pensilvanijskoj aveniji na broju 1600 u Vašingtonu. Arhitekta je bio Džejms Hoben iz Irske. Prva rezidencija završena je 1800. godine, ali su je spalile britanske trupe u britansko-američkom ratu. Obnova rezidencije, ponovo pod rukovodstvom Džejmsa Hobena, započeta je 1819. godine. Svoj današnji izgled bela kuća dobila je konačno 1934., kada je Frenklin Ruzvelt preneo takozvanu "ovalnu kancelariju", radnu sobu predsednika SAD, na zapadnu stranu. Svoj naziv "bela kuća" rezidencija je dobila 1901. godine, po ideji Teodora Ruzvelta, zbog njene bele fasade. Bela kuća ima 132 sobe, 35 kupatila, 412 vrata, 147 prozora, 8 stepenica, 3 lifta, 1 bazen za plivanje, igralište za tenis i bioskop.

1815. -
Streljan je francuski maršal Žoakim Mira, najčuveniji među komandantima armija cara Napoleona I, od 1808. do 1815. kralj Napulja. Zarobljen je pri pokušaju da ponovi osvoji Napulj, posle čega je pogubljen.

1860. -
Prva fotografija iz vazduha napravljena iz balona iznad Bostona u SAD.

1869. -
Umro je francuski pisac Šarl Ogisten Sent Bev, najistaknutiji predstavnik francuske književne kritike. Počeo je romantičarskim pesmama i romanom "Naslada", ali se potom posvetio isključivo književnoj kritici i istoriji koje je obnovio prodornim analizama dela i pisaca. Ostala dela: pesme "Život", kritike "Književni portreti", "Por-Roajal", "Razgovori ponedeljkom".

1884. -
Grinič je usvojen kao univerzalni (nulti) meridijan - od kojeg se računaju geografske dužine i vremenske zone na Zemlji.

1890. -
U Subotici je osnovana Gradska biblioteka, kao javna ustanova, koja prikuplja, čuva, i omogućava korišćenje knjiga i periodičnih publikacija. Reprezentativno zdanje u kojem je Biblioteka smeštena, projektovao je arhitekta Ferenc Rajhl 1895. a gradnja je dovršena jula 1896.

1896. -
Osnovan Savez lovačkih udruženja Srbije.

1905. -
Umro je engleski glumac Henri Irving, jedan od najvećih tragičara 19. veka, prvi glumac kojem je 1895. dodeljena plemićka titula. Najpoznatiji je bio po tumačenju likova iz drama Vilijama Šekspira.

1921. -
Rođen je francuski glumac i pevač italijanskog porekla Ivo Livi, poznat kao Iv Montan, koji je svetsku slavu postigao filmom "Nadnica za strah". Ostali filmovi: "Vrata noći", "Heroji su umorni", "Veštice iz Salema", "Veliki plavi put", "Volite li Bramsa", "Hajde da se volimo", "Z", "Priznanje".

1923. -
Turska skupština proglasila je Ankaru, bivšu Angoru, prestonicom Turske. Od 1453. do 1923. prestonica je bio Carigrad (Istanbul) a do 1453. Jedrene.

1925. -
Rođena je britanska državnica Margaret Hilda Roberts, poznata kao Margaret Tačer, koja je 1979. postala prva žena premijer u istoriji Velike Britanije. Držala je duže od svih položaj britanskog premijera u 20. veku, ali je 1990. primorana na ostavku odlukom rukovodstva njene Konzervativne partije.

1932. -
Godine 1932. rođen je filmski reditelj i scenarista Dušan Makavejev. Jedan od osnivača filmskog crnog talasa. Svojim delima kritikuje trulo društvo, kako komunističko, tako i kapitalističko. Njegovi filmovi obiluju asocijacijama i metaforama, koje ostvaruju naizgled površno dejstvo, ali donose istinitost i slobodan duh. Kao pristalica i veliki poznavalac dela psihologa Vilhelma Rajha, često njegova učenja komponuje u svoje filmove. Njegov film Misterije organizma u stvari je posveta ovom nikad dovoljno priznatom revolucionaru - psihologu. Bio je urednik mnogih listova i imao zapaženu ulogu u studentskim demonstracijama 1968. godine.

1943. -
Italija je posle kapitulacije promenila stranu u Drugom svetskom ratu: pod pritiskom saveznika, italijanski kralj Vitorio Emanuele III i njegov predsednik vlade, maršal Pjetro Badoljo, do 1941. načelnik generalštaba italijanske vojske, objavili su rat nacističkoj Nemačkoj.

1944. -
Resnik, deo Beograda, oslobođen od nemačke nacističke okupacije za vreme Drugog svetskog rata.

1950. -
Osnovano pozorište "Boško Buha" u Beogradu.

1964. -
Posle 24 časa od poletanja brodom "Vashod 1", bezbedno su se prizemljila tri sovjetska kosmonauta, članovi prve višečlane posade u istoriji svemirskih letova.

1967. -
Umro je srpski inženjer Dobrivoje Božić, konstruktor najbolje svetske automatske vazdušne kočnice na železnicama. Studirao je Karlsrueu i Drezdenu, u Nemačkoj. Profesor mu je bio i Rudolf Dizel, čuveni konstruktor motora. Po okončanju studija 1911. vratio se u Srbiju. "Kočnica Božić" je u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca usvojena 1922. a kad je Međunarodna železnička unija proglasila taj uređaj boljim od svih dotadašnjih 1928. usvojena je i u drugim zemljama. Božićeva kočnica neprevaziđena je po jednostavnosti konstrukcije, lakoći rukovanja i snazi delovanja. I najsavremenije železničke kočnice su upravo usavršene kopije "Kočnica Božić" U Srbiju se inženjer Božić vratio 1964. iz emigracije u SAD gde se nalazio od Drugog svetskog rata.

1967. -
Rođen Havijer Sotomajor, kubanski atletičar, najbolji skakač u vis svih vremena(Limonar, 13. 10. 1967)

1972. -
Prilikom pada sovjetskog putničkog aviona tipa "Iljušin 62" blizu moskovskog aerodroma poginulo je svih 176 ljudi u letilici, što je bila dotad najveća nesreća u istoriji putničke avijacije.

1976. -
Bolivijski teretni avion tipa "Boing 707", kojem je otpao jedan motor odmah posle poletanja, pao je na glavnu ulicu Santa Kruza, usmrtivsi više od 100 ljudi na tlu i tri člana posade.

1977. -
Četiri Palestinca otela su iznad Mediterana avion nemacke kompanije Lufthansa koji je leteo iz Majorke i preusmerili ga u Mogadiš u Somaliji. Nemacki komandosi, uspešno su savladali otmièare i sve putnike 17 oktobra oslobodili  iz aviona.

1977. -
Britanski premijer, Toni Bler (Tony Blair) susreo se sa liderom Šin Fejna Geri Adamsom (Gary Adams).To je bio prvi susret britanskog premijera i lidera severne Irske, posle više od 70 godina.

1988. -
Istraživači su laboratorijskim ispitivanjem došli do zaključka da je "Torinski pokrov" - u kojem je, prema verovanju, bio sahranjen Isus Hristos - lažan i da potiče iz Srednjeg veka.
Kasnije analize su osporile rezultate ovog istraživanja, tako da spor oko autentičnosti traje i dalje.

1990. -
U moskovskoj crkvi Svetog Vasilija Blaženog na Crvenom trgu održana je prva liturgija, 73 godine posle Oktobarske revolucije.

1990. -
Vođa hrišćanskih snaga u Libanu general Mišel Aun zatražio je azil u francuskoj ambasadi u Bejrutu posle napada sirijske armije na njegovo uporište.

1993. -
Sud u Hamburgu proglasio je Nemca Gintera Parhea krivim zbog ranjavanja nožem srpske teniserke Monike Seleš, ali je na osnovu toga doneo presudu koja je širom sveta ocenjena kao skandalozna. Parhe je kažnjen uslovno na dve godine zatvora.

1997. -
Britanski supersonični automobil prvi je uspeo da na tlu probije zvučni zid, razvivši brzinu od 1.222,7 kilometara na čas.

1997. -
U Njujorku se 21. maja 1916. rodio poznati američki književnik, Harold Robbins ,odnosno krštenim imenom kao Harold Rubin, u porodici rusko-poljskih doseljenika, oca lekara i majke domaćice, iz Bruklina.Njegove tvrdnje, da je jevrejsko siroče, odraslo u katoličkom domu za dečake, nisu istinite, kao ni to, da mu je prva supruga bila kineska plesačica, koja je umrla od ugriza papige. Prvi milion dolara zaradio je u 20. godini prodavajući šećer na veliko. No,izgubio ga je kada je počeo Drugi svetski rat. Prvi roman objavio je 1948. godine. Delo pod nazivom "Nikad ne voli stranca" izdavač Pat Knoft, navodno je kupio jer je to bila prva knjiga, koja na jednoj stranici ima suze, a na drugoj je moguća erekcija. Neki od njegovih romana su i ekranizovani, a u filmovima su glumili mnogi, među njima i Elvis Presley. Objavio je 34 romana, koji su prevedeni na 32 jezika i prodani u 750 miliona primeraka. Postao je najprodavaniji, popularni romansijer svih vremena. Ženio se pet puta. Od 1982. morao je koristiti invalidska kolica jer mu je kuk zadavao probleme, ali je nastavio pisati. Seks je također jedna tema koja je opisana u njegovim delima pa je Henry Miller, sigurno u njemu dobio jednog od naslednika. Umro je 14. oktobra 1997.od srčanog udara u 81. godini života a sahranjen u Palm Springsu, Kalifornija.Mnogo novaca i druge imovine koje je zaradio pisanjem, istopilo se brzo …. "pojeli" su ga alimentacije, troškovi lečenja i još niz drugih problema.

1998. -
Posle sedmodnevnih , intenzivnih pregovora i pod pretnjom vojne intervencije NATO_a , predsednik SR Jugoslavije - Slobodan Miloševic, prihvatio je dolazak verifikacione misije OEBS, koja ce pratiti sprovodjenje rezolucije UN o Kosovu od  23.- Septembra i vazdušnu posmatracku misiju nad Kosovom.

2000. -
U teroristièkom napadu na američki vojni brod u jemenskoj luci Aden, poginulo je 17 mornara. SAD su za napad optužile saudijskog državljanina u egzilu - Osamu bin Laden_a.

2003. -
Filipinske bezbednosne snage ubile su Fatura Rahmana el Gozija, kako je navedeno "ključnu figuru" islamističke teroristicke organizacije "Džema islamija".

2005. -
U napadu 300 islamskih ekstremista na Naljčik, glavni grad severnokavkaske ruske Republike Kabardino-Balkarije, poginula su 92 terorista, 33 pripadnika organa reda i 12 civila, a ranjeno je preko stotinu osoba.

2006. -
Bangladeški ekonomista Muhamad Junus i banka Gramin, koju je on osnovao, dobili su Nobelovu nagrade za mir, zbog pomaganja milionima ljudi širom sveta. Nagrada je pripala dobitnicima iz Bangladeša, između 1.901 kandidata. Junus, poznat pod nadimkom Bankar Siromašnih, osnovao je 1976. godine banku Gramin koja daje mikro kredite najsiromašnijima u Bangladešu, posebno ženama, pomažući im tako da pokrenu neki posao i ne uzimajući im u zamenu ništa pod hipoteku. Takav sistem davanja mikro kredita, kasnije je kopiran širom sveta. Junus je 1997. osnovao i Gramin fondaciju, koja sada ima 52 partnerske organizacije u 22 zemlje, a njene kredite je koristilo oko 11 miliona ljudi iz Azije i Latinske Amerike.

2006. -
Ban Ki-Mun, bivši šef južnokorejske diplomatije, izabran je na mesto generalnog sekretara UN, osmog po redu od osnivanja OUN. Izbor Ki-Muna proizvod je sve izraženijeg uticaja velikih azijskih država na svetsku politiku.

2007. -
Najmanje 21 osoba je izgubila život, a 26 je povređeno, u odronu zemlje, u rudniku zlata na jugozapadu Kolumbije, u blizini grada Suares, u provinciji Kauka.

2007. -
U nesreći prilikom prevrtanja broda u Senegalu, usled snažnog vetra, poginulo je 32 ljudi. Na brodu su se nalazili ribari koji su se vraćali s proslave završetka Ramazana. Brod je plovio iz gambijskog ribarskog sela Tandži ka jugu Senegala, s 50 putnika na palubi.

2007. -
Umro je Bob Denar, francuski profesionalni vojnik i plaćenik, znamenit po nizu državnih udara koje je izvršio u više frankofonih zemalja. Egzotična ličnost koja je poslužila kao predložak za više literarnih i filmskih ostvarenja, između ostalog, po uzoru na njega nastalo je delo "Psi rata" Frederika Forsajta.

2009. -
U svojoj kući u Springfildu - Filadelfija(SAD) umro je u 82. godini života, poznati američki pevač, kantautor i enteteiner, Al Martino. Ostao je upamćen po ulozi Johnnyja Fontane, pevača povezanog sa mafijom (zasnovanog na liku Franka Sinatre), u filmu Kum (1972.).Uz to što je uz marlon Branda 1972. u tom filmu glumio, Martino je snimio i glavnu muzičku temu tog filma :  "The Love Theme From The Godfather". Martino je bio prvi izvođač koji se popeo na vrh britanske top liste, sa pesmom Here In My Heart.Listu je 1952. godine ustanovio Percy Dickins iz NME-ja, tako što je obilazio prodavnice ploča i beležio tiraže.Tokom 50 godina muzičke karijere Martino je snimao hitove kao što su "Spanish Eyes", "Volare", "Can't Help Falling in Love" , „A Time for us” , I'am Sorry” , “Sing my Love Song “ i mnoge druge.

2009. -
Umro je Konstantin Babić srpski kompozitor i profesor na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, šef Katedre za muzičku teoriju. Njegov obiman i priznat kompozitorski opus već decenijama je nezaobilazni deo srpske muzičke istorije. Dela: "Koncertna intrada", "Preludijum za simfonijski orkestar", "Gudački kvartet", "Burleska za violinu i klavir", "Lovačka svita za mešoviti hor", "Balada za ženski hor", "Dečja simfonija za dečji gudački orkestar i udaraljke.

***
Сачувана
admin
ADMINISTRATOR
најстарији члан
*
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 2311


« Одговор #500 послато: 12-10-2012, 10:21:32 »



                                                   ****    12  O K T O B A R    ****



Prepodobni Kiriak Otšelnik - M I H O L J D A N .........



Rodio se u grаdu Korintu, u vreme cаrа Teodosijа Mlаđeg. Otаc mu je bio prezviter svete Sаborne Crkve. Sveti Kirijаk se nаzivа Otšelnikom zbog svojih čestih pustinjаčkih usаmljivаnjа. Još od detinjstvа, vreme je provodio čitаjući Sveto Pismo i diveći se Bogu kаko je od početkа svetа sve premudro uredio zа spаsenje ljudsko. U osаmnаestoj pođe on u Jerusаlim, gde poseti svetа mestа, i prezimi u mаnаstiru Svetog Sionа. Tu se počeo podvizаvаti u monаškom životu, on stiže nа sаm vrh vrlinskog životа, on otide u pustinju prepodobnom Jevtimiju, koji gа s ljubаvlju primi i predаde gа svetom Gerаsimu nа reci Jordаnu, koji mu nаredi dа živi kod njegа u opštežiću mаnаstirskom i dа bude poslušаn. I tu se mlаdi Kirijаk pokаzаo spremаn dа izvrši sve trudove, sа blаgodаrnošću Bogu, ne dаjući sebi odmorа. Nаkon što se upokoji prepodobni otаc Jevtimije, Kirijаk se preseli u njegovu lаvru u pustinju. Zаvetovа se on nа ćutаnje, jedini rаzgovor bi sа Bogom. Nаkon togа on se preseli u Sikijski mаnаstir, gde bi primljen kаo iskušenik, obаvljаjući svа poslušаnjа i dužnosti te nаkon četiri godine bi postаvljen zа đаkonа, а zаtim zа prezviterа i kаnonаrhа. U tom poslušаnju provede punih osаmnаest godinа, аli ni to gа ne zаdovolji te nаpusti i tаj mаnаstir i ode u pustinju i povede sа sobom jednog učenikа. Činio je čudesа, jer beše veliki ugodnik Božiji. Proču se on nаdаleko, mnogi dolаziše k njemu u pustinju, jedni rаdi blаgoslovа, drugi rаdi isceljenjа, а treći dа rаzgovаrаju sа njim i dobiju kаkаv koristаn sаvet zа dušu. Nije želeo slаvu, te se povuče u još dublju sаmoću u pustinju, аli i tu gа ljudi pronаđoše, donoseći svoje bolesne rаdi isceljenjа, jer sveti Kirijаk svojom molitvom isceli mnoge i iz mnogih isterа demone. Svojom molitvom i rečju on je sаtirаo bezbožno učenje jeretičko, zаbludele je odvrаćаo od zаblude, а prаvoslаvne utvrđivаo u veri. Upokoji se u Gospodu u 109 godini životа, ovаj veliki ugodnik Božiji.



Danas je Miholjdan, praznik pravoslavnih hrišcana, poznat i kao Sveti Kirijak Otšelni.Mnoge srpske porodice za krsnu slavu imaju Miholjdan, najviše u Boki Kotorskoj, jer se veruje da je Sveti Kirijak zaštitnik moreplovaca. S Miholjdanom nastupa prava jesen, ali kad su dani još topli narod to jesenje doba naziva miholjsko leto.

322. p.n.e. -
Umro Aristotel, grčki filozof, najsvestraniji um antičke Grčke (Stagira, 384. p.n.e - Halkida, 12. 10. 322. p.n.e)

1492. -
Španski moreplovac Kristifor Kolumbo je otkrio Ameriku, iskrcavši se na ostrvce Gvanahani - on mu je dao ime San Salvador - u sastavu Bahamskih ostrva, nakon 33 dana plovidbe Atlantskim okeanom od Kanarskih ostrva.

1518. -
Nemački verski reformator Martin Luter, optužen za jeres,sazvao je skupštinu grada Augzburga i u teološkoj raspravi s kardinalom Tomazom de Viom, poznatim kao Kajetan, odbio je nastojanje vrhova rimske crkve da odustane od svog učenja. Duboko pogođen trgovinom indulgencijama (papski oprost) Luter je 1517. na vrata crkve u Vitenbergu okačio svojih 95 teza o preuređenju katoličke crkve i pozvao na javnu raspravu. Taj događaj smatra se početkom reformacije.

1810. -
Prvi put je održan Oktobarfest. Kada se bavarski kralj Louis I oženio sa princezom Therese von Sachsen-Hildburghausen, kraljevska porodica je pozvala stanovnike Minhena da prisustvuju veselju održanom na poljima ispred gradskih kapija. Ta polja su nazvana Terezina polja ("Theresienwiese") u cast nove princeze, ali je kasnije naziv skracen u "Wies'n". Odluka da se ovakvo veselje ponovi i sledecih godina ustanovilo je zapravo tradiciju održavanja Oktobarfesta, koji sada pocinje krajem septembra i traje do prve nedelje u oktobru. Konzumiranje alkohola je važan deo modernog festivala: na svakom Oktobarfestu popije se više od milion galona piva.

1811. -
Paragvaj je proglasio nezavisnost od Španije i Argentine.

1822. -
Brazil je stekao nezavisnost od Portugalije.

1865. -
Rođen je srpski geograf Jovan Cvijic, osnivac antropogeografije i geomorfologije u Srbiji i Srpskog geografskog društva, profesor i rektor Univerziteta u Beogradu, predsednik Srpske kraljevske akademije, pocasni doktor pariske Sorbone i Karlovog univerziteta u Pragu. Veoma su znacajni njegovi radovi o migracijama jugoslovenskih naroda, o morfologiji i hidrografiji Dinarskog krša i drugih kraških predela, tektonici i glacijaciji planina Balkanskog poluostrva, studije o Jadranskom primorju, balkanskim kotlinama i poljima, Šumadiji i Panonskom basenu. Odigrao je izuzetnu ulogu kao savetnik srpskih državnika na mirovnim pregovorima u Parizu posle Prvog svetskog rata. Dela: "Osnove za geografiju i geologiju Makedonije i Stare Srbije" (tri toma), "Antropogeografski problemi Balkanskog poluostrva", "Balkansko poluostrvo i južnoslovenske zemlje", "Geomorfologija" (dva toma), "Etnogeografske karte jugoslovenskih zemalja", "Geografska karta Jugoslavije", "Govori i clanci" (cetiri toma).

1870. -
Umro je američki general Robert Edvard Li, komandant armije Virdžinije i vojske Konfederacije (Jug) u građanskom ratu u SAD od 1861. do 1865, najsposobniji vojskovođa tog rata. Predvodeći južnjačke trupe, pobedio je vojsku Severa u bitkama kod Ričmonda i Frederiksburga 1862. i kod Čanselorsvila 1863. ali je suočen s neuporedivo nadmoćnijom armijom Severa morao da kapitulira 9. aprila 1865.

1873. -
Na današnji dan 1873.godine rođena je srpska slikarka Nadežda Petrović, profesor slikarstva i saosnivač "Kola srpskih sestara" (s Branislavom Nušićem). Slikarstvo je studirala u Minhenu i Parizu, a prvu samostalnu izložbu je priredila 1900. Njena dela nose snažan, originalan izraz i izvanredno bogatstvo boja. Sačuvano je oko 200 njenih dela, a pojedine slike ("Resnik", "Autoportret", "Notr Dam", "Bulonjska šuma") su ravne radovima vrhunskih evropskih majstora tog vremena. Njeno delo obuhvata raspon od plenerizma do snažnog realizma prožetog ekspresionizmom. U Srbiji svog doba ona se najsnažnije vezala za modernu umetnost i anticipirala njen dalji razvoj. Rođena je u porodici u kojoj su dve sestre postale slikarke, jedna muzičar, a najmlađi brat Rastko pisac. Umrla je od tifusa 1915. u valjevskoj bolnici, gde je kao dobrovoljna bolničarka negovala ranjene srpske vojnike.

1874. -
Rođen je srpski arheolog Vladimir Petkovic, profesor Beogradskog univerziteta, clan Srpske akademije nauka i umetnosti i upravnik Narodnog muzeja u Beogradu, strucnjak za srpsku srednjovekovnu umetnost. Bio je urednik specijalizovanog casopisa "Starinar" i prvi direktor Arheološkog instituta SANU. Rukovodio je otkopavanjima Stobija i Caricinog Grada. Dela: "Pregled crkvenih spomenika kroz povesnicu srpskog naroda", "Le peiunture serbe en Mouen age " (Srpsko slikarstvo u srednjem veku), monografije o manastirima Žica, Ravanica, Studenica, Kalenic i Decani.

1875. -
Rođen je Alister Krouli, engleski okultista, mistik i astrolog. (†1947).

1887. -
Nikola Tesla prijavio svoj prvi patent u oblasti polifaznog sistema prenosa električne energije

1897. -
U Beograd su iz Beča preneti posmrtni ostaci srpskog jezičkog reformatora Vuka Stefanovića Karadžića i sahranjeni u porti Saborne crkve.

1909. -
Umro je Francisko Ferer, katalonski slobodarski pedagog i osnivač pokreta modernih škola. (*1859.)

1914. -
U Sarajevu počelo suđenje Gavrilu Principu i drugim optuženicima za Sarajevski atentat na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda .

1915. -
Umro je Lazar Paču, lekar i političar, ministar finansija.

1918. -
"Marš na Drinu" srpskog kompozitora Stanislava Biničkog je prvi put odjeknuo ulicama Niša, tek oslobođenog u Prvom svetskom ratu. Uz zvuke marša pobedonosno je koračala Drinska divizija srpske vojske.

1924. -
Umro je francuski pisac Anatol Frans, član Francuske akademije i dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1921. Izvanredan stilista, izvrgavao je oštroj satiri francusko društvo u vreme Treće republike i istupao protiv militarizma i šovinizma, razobličavajući korumpiranost državnih zvaničnika i štampe, što mu je donelo naziv "buntovnog akademika". Dela: zbirka pesama "Zlatne pesme", romani "Zločin Silvestra Bonara", "Savremena istorija", "Crveni krin", "Bogovi su žedni", "Pobuna anđela", "Taida", "Epikurov vrt", "Mišljenja opata Žeroma Koanjara", "Ostrvo pingvina", "Pečenjarnica kraljice Pedok", "Život u cveću".


1928. -
U dečijoj bolnici u Masačusetsu (SAD), prvi put su na pacijentu obolelom od poliomielitisa(dečija paraliza) primenjena "gvozdena pluća".

1931. -
Svecano je otvoren spomenik Isusa Hrista sa raširenim rukama, "Korkovado", zaštitni znak Rija de Ženeira. Spomenik težak 1.145 tona napravio je francuski skulptor Maksimilijan Pol Landovski. Spomenik se nalazi na 710 metara visine i godišnje ga poseti u proseku oko 770.000 ljudi.

1933. -
Alkatraz je postao federalni zatvor.

1934. -
Jedanaestogodišnji Petar II Karadordevic proglašen je kraljem Jugoslavije, tri dana, nakon što je 9. oktobra u atentatu (koji su izveli hrvatski teroristi - ustaše.)u Marseju ubijen njegov otac kralj Aleksandar I. Vršenje kraljevske vlasti je u ime maloletnog kralja vršilo troclano namesništvo - princ Pavle, dr Radenko Stankovic i dr Ivo Perovic. Prvi namesnik bio je Pavle Karadordevic.

1935. -
Rođen je Lučano Pavaroti, italijanski operski pevač. Jedan je od najznačajnijih tenora 20. veka. Rođen je u porodici muzičara. Bavio se pedagogijom i izvesno vreme radio je kao učitelj. Uzimao je časove pevanja od 1956. kod Ariga Pole i Etora Kampoljanija. Karijeru svetske operske zvezde je započeo 1961. ulogom Roberta u operi "Boemi" Đakoma Pučinija. Prvi javni nastup van Italije imao je u Beogradu. Bio je poznat i po humanitarnom radu, dobitnik je posebnog priznanja od strane Visokog komesarijata UN za izbeglice.

1942. -
U bici na pacifičkom ostrvu Gvadalkanal Amerikanci su u Drugom svetskom ratu porazili Japance i zaustavili njihovo nadiranje ka Australiji.

1944. -
Započela Beogradska operacija kojom je Beograd oslobođen od nemačkih okupatora .

1960. -
Tokom debate o kolonijalizmu u Generalnoj skupštini UN, iznerviran što je veliki broj poslanika u Generalnoj skupštini spavalo, sovjetski lider Nikita Hruščov skinuo je cipelu i lupao sa njom o sto nekoliko puta.

1962. -
Rođen Svetislav Ivan Petrović, filmski glumac, prvi naš glumac koji je ostvario međunarodnu karijeru (Novi Sad, 01. 01. 1894 - Minhen, 12. 10. 1962)

1964. -
U orbitu oko Zemlje je lansiran sovjetski vasionski brod "Vashod 1", prva svemirska letilica s višečlanom posadom.

1968. -
Otvorene su 19. olimpijske igre u Meksiku. Norma Enriqueta Basilio Satelo je prva žena koja je zapalila olimpijsku vatru.

1968. -
Afrička država Ekvatorijalna Gvineja (do tada Španska Gvineja) je stekla nezavisnost posle 190 godina španske kolonijalne uprave.

1968. -
Predvođena pukovnikom Omarom Torihosom Ererom, Nacionalna garda Paname je oborila predsednika Arnulfa Arijasa Madrida.

1969. -
Umrla Sonja Heni, norveška klizačica na ledu, evropska, svetska i olimpijska šampionka, filmska glumica (Oslo, 08. 04. 1912 - Oslo, 12. 10. 1969)

1969. -
Lansiran je sovjetski vasionski brod "Sojuz 7" s tročlanom posadom, koji se potom spojio sa "Sojuzom 6" u kojem su se nalazila dva člana posade.

1976. -
Premijer Kine Hua Guofeng je postao šef vladajuće Komunističke partije.

1978. -
U Vašingtonu su počeli mirovni pregovori Izraela i Egipta uz učesće predsednika SAD Džimija Kartera.

1983. -
Bivši japanski predsednik vlade Kakuei Tanaka je osuđen na četiri godine zatvora zbog umešanosti u aferu podmićivanja "Lokid".

1984. -
Tokom godišnje konferencije Konzervativne partije uhotelu "Grand" u Brajtonu, u kojem je boravila Margaret Tačer, britanski premijer, eksplodirala je bomba koju su podmetnuli pripadnici IRE. Pet ljudi je poginulo, a 30 je ranjeno.

1986. -
Otvoren civilni aerodrom u Nišu "Car Konstantin"

1990. -
Islamski teroristi na motociklima u Kairu su iz zasede ubili predsednika egipatske skupštine Rifata Mahdžuba i trojicu njegovih telohranitelja.

1992. -
U Kairu je poginulo više od 550 ljudi u zemljotresu čiji je epicentar bio nedaleko od velikih piramida u Gizi.

1996. -
Umro je francuski teniser Rene Lakost - osnivač kompanije za proizvodnju sportske opreme s prepoznatljivim "krokodilčićem" kao zaštitnim znakom - poslednji od francuska "četiri musketira" koji su dominirali svetskim tenisom dvadesetih godina 20. veka.

1999. -
General Pervez Mušaraf je vojnim udarom oborio vladu pakistanskog predsednika vlade Navaza Šarifa, raspustio skupštinu Pakistana i zaveo vanredno stanje.

1999. -
UN su simbolicno proglasile za šestomilijarditog stanovnika Zemlje bebu rodenu u Sarajevu. Majci novorodenog decaka urucena je srebrna medalja mira UN.

1999. -
Umro je Vilt Cembrlen u 63. godini. Najznacajnija novinska agencija, "Asošijeted pres", uvrstila ga je neki mesec kasnije medu deset najboljih americkih sportista 20. veka, kao jedinog košarkaša pored Majkla Džordana. Vilt Cembrlen ce ostati upamcen po tome što je 1962. godine u Heršiju, u utakmici protiv Njujorka, postavio rekord svih vremena, postigavši 100 poena na jednoj utakmici. Poredenja radi, maksimum Majkla Džordana je 69 poena, a naš rekorder je neprikosnoveni Radivoje Korac, koji je postigao 99 poena za OKK u utakmici protiv švedskog Alvika 1965. godine. Inace, u Cembrlenovoj statistici povodom ovoga interesantan je podatak da je 118 puta zabeležio više od 50 poena po utakmici.

2000. -
Islamski teroristi su u jemenskoj luci Aden udarili brodićem napunjenim eksplozivom američki razarač "Kol", usmrtivši 17 i ranivši više desetina američkih mornara.

2001. -
U požaru je izgorela Saborna crkva u Nišu, jedna odnajvrednijih u Srbiji. Gradena je od 1856. do 1872, a projekat je izradio najpoznatiji srpski arhitekta 19. veka Andrej Damjanovic.

2001. -
Nobelova nagrada za mir dodeljena je Ujedinjenim nacijamai generalnom sekretaru Kofi Ananu.


2002. -
U eksploziji dve podmetnute bombe u letovalištu "Kuta bič" na indonežanskom ostvu Bali poginule su 202 osobe a povređeno je više od 300 ljudi. Većina žrtava bili su turisti, uglavnom iz Australije, Velike Britanije, SAD, Francuske, Nemačke i Švedske.

2003. -
U 90. godini umro je Patrik Dalzel-Džob, bivšiporucnik Britanske kraljevske mornarice, za koga se veruje da je bio inspiracija za lik tajnog agenta Džemsa Bonda.

2006. -
Turski pisac Orhan Pamuk dobio je Nobelovu nagradu za književnost.

2007. -
Beograd primljen u asocijaciju zdravih gradova Evrope.

2011. -
Evropski komesar za proširenje Štefan File preporučio je da se Srbiji dodeli status kandidata za članstvo u EU.

***
Сачувана
admin
ADMINISTRATOR
најстарији члан
*
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 2311


« Одговор #499 послато: 11-10-2012, 12:43:21 »




                                                     ****    11  O K T O B A R    ****



Prepodobni Hariton, ispovednik .............




Ugledаn i blаgočestiv grаđаnin grаdа Ikonije. Zаpojen duhom svoje zemljаkinje svete Tekle, Hаriton jаvno ispovedаše ime Hristovo. Kаdа poče ljuto gonjenje hrišćаnа u vreme cаrа Avrelijаnа, Hаriton odmаh bi izveden nа sud pred hegemonа. Reče mu sudijа, dа se pokloni bogovimа (tj. idolimа), nа što mu Hаriton odgovori: „Svi vаši bogovi su besovi, koji su negde zbog gordosti svrgnuti s nebа u аd preispodnji”. I objаvi Hаriton jаsno veru svoju u jedinogа živogа Bogа, Tvorcа svegа, i Gospodа Isusа Spаsiteljа ljudi. Tаdа nаredi hegemon, te biše i istjаzаvаše telo Hаritonovo u tolikoj meri, dа mu celo telo beš pokriveno rаnаmа, i sve beše kаo jednа rаnа. Posle zle smrti Avrelijаnove, kojа zlotvorа postiže u to vreme, Hаriton bi oslobođen mukа i tаmnice. On se uputi u Jerusаlim. Nа putu gа uhvаte rаzbojnici, od kojih se Promislom Božjim oslobodi. I ne hte se više vrаćаti u Ikoniju, nego se povuče u pustinju Fаrаnsku, gde osnovа jednu obitelj i sаbrа monаhe. Dаvši ustаv toj obitelji i hoteći izbeći pohvаle od ljudi, on se udаlji u drugu jednu pustinju premа Jerihonu, gde opet vremenom bi osnovаnа drugа obitelj, nаzvаnа Hаritonovа. Nаjzаd osnovа i treću obitelj, Sukijsku - grčki zvаnu Stаrа Lаvrа. Skončаo u dubokoj stаrosti i preselio se u slаvu Gospodа svogа 28. septembrа 350. godine. Mošti njegove počivаju u prvoj njegovoj obitelji. Svetom Hаritonu pripisuju sаstаv činа postriženjа monаškog.

1347. -
Umro je Ludvig IV Bavarski, nemački kralj i car Svetog rimskog carstva (*1282.)

1521. -
Papa Lav X dodelio je engleskom kralju Henriju VIII titulu "Branitelja vere" pošto je kralj objavio knjigu u kojoj je osudio ideje verskog reformatora Martina Lutera. Henri VIII je 12 godina kasnije osporio autoritet rimokatoličke crkve, a 1534. se proglasio poglavarom anglikanske crkve.

1531. -
Vojska švajcarskih katoličkih kantona porazila je kod Kapela snage grada Ciriha i njegovih protestantskih saveznika. U bici je poginuo i protestanski verski reformator Ulrih Zvingl, jedan od najvećih teologa reformacije.

1579. -
Turskog velikog vezira srpskog porekla, Baja Sokolovica, poznatog kao Mehmed-paša Sokolovic, obnovitelja Pecke patrijaršije, ubio je, prema nalogu pašinih neprijatelja, jedan derviš. Buduci gotovo neograniceni gospodar Otomanskog carstva, odveden je u ranoj mladosti (danak u krvi) - prema novijim istraživanjima iz manastira Mileševa, gde je sasluživao - poturcen je i školovan u Jedrenu. Meteorski je napredovao - sa manje od 25 godina postao je kapudan-paša (ministar mornarice), 1549. beglerbeg Rumelije (zemlje Balkanskog poluostrva), 1551. glavni zapovednik u ratu s Austrijom, 1555. treci vezir. Drugi vezir je postao 1561, zet sultana Sulejmana II 1562, veliki vezir 1565. Posle smrti Sulejmana II 1566, bio je veliki vezir i pod sultanima Selimom II i Muratom III. Kao veliki vezir Sulejmana II, krio je njegovu smrt prilikom pohoda na Austriju i održao je red u vojsci do dolaska Selima II. Prisilio je 1568. Austriju na mir, a 1570. osvojio Arabiju. Obnovio je tursku flotu, uništenu u bici kod Lepanta 1571 Zahvaljujuci njemu, Otomansko carstvo vodilo je popustljivu politiku prema Srbima, davalo im povlastice za podizanje manastira, otvaranje štamparije i obnavljanje Pecke patrijaršije 1557, ciji je prvi patrijarh bio njegov brat (ili brat od strica), Makarije Sokolovic. U srpskim zemljama podigao je mnoge zadužbine, ukljucujuci znameniti most na Drini u Višegradu.

1698.-
Sporazum u Den Hagu između Engleske i Francuske.
 
1806. -
Rođen je srpski knez Aleksandar Karadordevic, sin vođe Prvog srpskog ustanka Karađorđa, u vreme čije vladavine je pokrenuta modernizacija Srbije, donet Gradanski zakonik i reformisano sudstvo. Srbiji su 1856. na Pariskom kongresu date garancije velikih sila i objavljeno je "Nacertanije" Ilije Garašanina (spoljnopoliticki program). Posle svrgavanja kneza Mihaila Obrenovica, na presto su ga 1842. doveli ustavobranitelji. Zbog suprotstavljanja ustavobraniteljskom Savetu i vezivanja za Austriju, "kajmakamska" struja ustavobranitelja, zbacila ga je 1858. na Svetoandrejskoj skupštini i vratila na presto kneza Mihajla Obrenovica.

1811. -
Poceo je sa radom "The Juliana", prvi parobrod-trajekt.

1825. -
Rođen je u Cirihu, Konrad Ferdinand Majer, švajcarski književnik(- Kilhberg, 28. 11. 1898)

1851.  -
Rođen je kompozitor i horovođa Josif Marinković, jedan od najznačajnijih predstavnika srpske romantičarske muzike. Uveo je u srpsku muziku hor i solo pesmu sa klavirskom pratnjom ("Kola", "Narodni zbor", "Junački poklič", "Čežnja").

1865. -
Rođen je Jovan Cvijić, srpski geograf, predsednik Srpske kraljevske akademije.

1882. -
Ilkin atentat: Jelena-Ilka Marković pokušala, u činu lične osvete, da ubije srpskog kralja Milana Obrenovića u beogradskoj Sabornoj crkvi.

1885. -
U Bordou (Francuska) rođen je francuski književnik, Fransoa Morijak (- Pariz, 01. 09. 1970)

1896. -
Umro je austrijski kompozitor i orguljaš Anton Brukner, kasnoromantičar koji je stvarao pod uticajem Ludviga van Betovena i Riharda Vagnera. Dela: devet simfonija, osam misa, kantate.

1899. -
Počeo je Burski rat između južnoafričkih burskih država Transval i Oranž i Velike Britanije. Po završetku rata 1902. godine, burske države su stavljene pod britansku vlast, a 1910. ušle su u Južnoafrički Savez (kasnije Južnofrička Republika), britanski dominion.

1910. -
Rođen Rafailo Blam, multiinstrumentalista, kompozitor i dirigent, profesor Muzičke škole "Mokranjac", član Simfonijskog i Narodnog orkestra RTB-a i Beogradske filharmonije, horovođa KUD "Nikola Tesla", osnivač srpskog društva džez muzike (- Beograd, 30. 04. 1991)

1914. -
Rođen je Ruben Fajn, doktor psihologije i veliki šahista.

1915. -
Mučkim napadom, bez objave rata, s leđa na Srbiju - suočenu s ofanzivom nemačkih i austrougarskih trupa - Bugarska se uključila u Prvi svetski rat na strani Centralnih sila.

1922. -
Prvi put je jedna žena dobila zvanje specijalnog agenta u FBI.

1930. -
Rođen je srpski istoričar, akademik Dimitrije Bogdanović. Po obrazovanju je bio teolog i pravnik. Vodio je Arheografsko odeljenje Narodne biblioteke Srbije i bio je profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu. Najviše se bavio istorijom stare srpske književnosti i bio je jedan od najboljih poznavalaca srpskog srednjovekovlja uopšte, kao i ranohrišćanskih spisa. Veoma plodan autor. Dela: "Istorija stare srpske književnosti", "Knjiga o Kosovu", koautor monografije "Hilandar", koautor "Istorija srpskog naroda 1-10" SKZ, priređivać i koautor kolekcije "Srbljak" (zbornik stare srpske duhovne muzike - službe Srbima svetiteljima).

1936. -
Premijerno je pušten "Professor Quiz", prvi radio-kviz

1939. -
Grupa američkih naučnika, među kojima i Albert Ajnštajn, obavestili su predsednika SAD Frenklina D. Ruzvelta o mogućnosti proizvodnje atomske bombe.

1942. -
U selu Kriva Reka kraj Brusa, nemacki i bugarski vojnici su u Drugom svetskom ratu zatvorili sve stanovnike u crkvu i digli je u vazduh, usmrtivši 320 civila, uglavnom žena i dece.

1945. -
Poceo je kineski gradanski rat izmedu snaga koje je predvodio Cang Kaj Šek i onih predvodenih Mao Ce Tungom.

1946. -
Zbog krivičnih dela protiv naroda i države Vrhovni sud Hrvatske je posle višemesečne rasprave izrekao presudu ratnim zločincima - Erihu Lisaku na smrt, a rimokatoličkom nadbiskupu Alojziju Stepincu i Ivanu Šaliću na višegodišnji zatvor.

1954. -
Rođen je dr. Vojislаv Šešelj je srpski političаr, osnivač i predsednik Srpske rаdikаlne strаnke i doktor prаvnih nаukа. Porodicа Šešelj potiče iz Donje Hercegovine, iz selа Mаrevа LJut u Popovom Polju, nаdomаk selа Zаvаlа. Otаc mu se zvаo Nikolа а mаjkа Dаnicа (devojаčko Misitа), dok sаm Vojislаv nosi ime po dedi. Kršten je 25. novembrа 1955. u mаnаstiru Zаvаlа. Krsne knjige porodice Šešelj su tokom rаtа prebаčene u mаnаstir Tvrdoš.Vojislаv Šešelj je rođen 1954. godine, u siromаšnoj porodici, u Sаrаjevu. Porodicа je živelа u sklopu stаre železničke stаnice jer je Nikolа Šešelj bio kondukter u ŽTP-u Sаrаjevo, а mаjkа je brinulа o Vojislаvu i njegovoj sestri Drаgici. Osnovnu školu je zаvršio u eksperimentаlnom odeljenju, posle čegа upisuje gimnаziju.Diplomirаo je nа Prаvnom fаkultetu Univerzitetа u Sаrаjevu zа dve godine i osаm meseci 1976, а zаtim i mаgistrirаo 1977. godine („Mаrksistički koncept nаoružаnog nаrodа“). Doktorirаo je u Beogrаdu 26. novembrа 1979. godine, disertаcijom nа temu „Političkа suštinа militаrizmа i fаšizmа“. Nаjmlаđi je doktor nаukа u tаdаšnjoj SFRJ. Od 1981. do 1984. rаdio je kаo аsistent profesorа, predmet Teorijа o rаtu, nа Političkim nаukаmа nа Sаrаjevskom univerzitetu.  Dr. Šešelj je jedаn od osnivаčа i predsednik Srpske rаdikаlne strаnke od njenog osnivаnjа, 1991. godine. Više od deset godinа birаn je zа nаrodnog poslаnikа u Nаrodnoj skupštini Srbije i Skupštini Sаvezne Republike Jugoslаvije. Četiri putа je bio kаndidаt zа predsednikа Republike Srbije. Obаvljаo je dužnost potpredsednikа Vlаde Republike Srbije (1998—2000), а u periodu 1996—1998. bio je predsednik opštine Zemun.Šešelj se od 24. februаrа 2003. godine nаlаzi u pritvoru Međunаrodnog krivičnog tribunаlа zа bivšu Jugoslаviju u Hаgu, gde mu se sudi po optužbаmа zа navodna ubistvа, nehumаnа delа, progone nа političkoj, rаsnoj i verskoj osnovi, istrebljenje i nаpаde nа civile nа teritorijаmа Hrvаtske i Bosne i Hercegovine.Sve to, dan danju nije eksplicitno dokazano.

1962. -
Papa Jovan XXIII otvorio je u bazilici Svetog Petra u Rimu Drugi vatikanski sabor, prvi takav skup od 1870. Sabor je trajao do 1965. i najavio je značajne reforme katoličke crkve u njenom prilagođavanju modernom svetu.

1963. -
Umrla je francuska pevačica Edit Pjaf, zvezda kabarea i simbol francuske šansone i najpopularnija pevačica, pedesetih godina 20.veka.. Takođe je komponovala šansone i pisala tekstove za njih. Dela: autobiografije "Moj život", "Na balu uspeha".

1963. -
Umro je francuski pisac, slikar i režiser Žan Kokto, koji je prošao sve faze moderne umetnosti - kubizam, dadaizam, nadrealizam... Zbog raznovrsnosti svog opusa i artističkog univerzalizma važi za jednog od korifeja francuskog duha (roman "Strašna deca", pozorišni komadi "Orfej" i "Antigona", filmovi "Lepotica i zver" i "Orfejev testament").

1976. -
U Kini je, pod optužbom za zaveru uhapšena "četvoročlana banda" - udovica Mao Cedunga Đang Ching i tri bivša visoka funkcionera.

1977. -
U atentatu je ubijen predsednik Severnog Jemena, pukovnikIbrahim al Hamdi.

1980. -
Dvojica sovjetskih kosmonauta okončali su dotad najdužu misiju u kosmosu. U brodu "Saljut 6" oni su proveli u svemiru 185 dana.

1985. -
Četiri američka lovca presrela su egipatski avion sa otmičarima italijanskog putničkog broda "Akile Lauro" i primorali ga da sleti na Siciliju, gde su otmičari uhapšeni. Otmičari su se 9. oktobra predali egipatskim vlastima koje su im odobrile da odlete u Tunis.

1988. -
Govor pape Jovana Pavla II prekinut je u Evropskom parlamentu u Strazburu kada je britanski poslanik iz Severne Irske, protestantski sveštenik Jan Pejzli, počeo da uzvikuje "antihrist", razvivši transparent na kojem je pisalo "Jovan Pavle II – antihrist".

1988. -
U SAD održana prva "Parada ponosa" !

1990. -
Na stadionu "1. maj" u severnokorejskom glavnom gradu Pjongjang oko 150.000 gledalaca oduševljeno je pozdravilo pobedu fudbalske reprezentacije Severne Koreje nad Južnom Korejom rezultatom 2:1 u istorijskom prijateljskom meču, prvom sportskom nadmetanju ne domaćem tlu ekipa podeljene zemlje.

1993. -
U atentatu u Oslu teško je ranjen Vilijam Nigard, norveški izdavač "Satanskih stihova" Salmana Rušdija, britanskog pisca indijskog porekla, kojeg je iranski verski vođa Homeini osudio na smrt.

1998. -
Ni nakon sedmočasovnih razgovora u sedmoj rundi pregovora, predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević i specijalni američki izaslanik Ričard Holbruk nisu postigli dogovor oko rešavanja kosovske krize na osnovu rezolucije UN od 23.septembra. Pored pretnji vojnom intervencijom NATO-a, Milošević je odbio Verifikacionu misiju koja bi pratila sprovođenje rezolucije.

1999. -
U centru Prištine, ispred hotela "Grand", ubijen je pripadnik UNMIK-a, naturalizovani Amerikanac - bugarskog porekla Valentin Krumov. Pretpostavlja se, da su ubice bile u zabludi misleći da je Krumov Srbin.

2000. -
Umro je Donald Đuar, predsednik škotskog parlamenta konstituisanog 1999. prvi put nakon 292 godine.

2002. -
U eksploziji bombe koju je u tržni centar kod Helsinkija podmetnuo 19-godišnji student hemije, koji je tada takođe poginuo, poginulo je sedam ljudi a 85 je povređeno. Uputstva za pravljenje bombe student je "skinuo" je sa Interneta.

2002. -
Vojni sud u Nišu osudio je četiri pripadnika Vojske Jugoslavije na višegodišnje kazne zatvora zbog ratnih zločina nad civilnim stanovništvom tokom rata na Kosovu.

2004. -
Ministri spoljnih poslova Evropske unije odlučili su da Libiji ukinu embargo na oružje, uveden 1986, čime je prihvaćeno odricanje Tripolija od oružja za masovno uništenje.

2005. -
U eksploziji automobila bombe na jednoj pijaci u Tal Afaru, mestu na severozapadu Iraka, poginulo je 30, a ranjeno 35 ljudi.

2006. -
Umro je srpski akademik, fizički hemičar Milenko Šišić. Radio je u Institutu "Boris Kidrič" u Vinči. Doktorirao je kod Pavla Savića, pionira nuklearnih nauka u Srbiji, i bio je najmlađi doktor nauka u Institutu gde se opredelio za hemiju visoko radioaktivnih materijala, odnosno ozračeno nuklearno gorivo i fisione produkte. Usavršavao se u SAD, a 1956. je izabran za docenta za predmet elektrohemije na Katedri za fizičku hemiju. Za Redovnog člana SANU je izabran 1985. Objavio je 190 radova i publikacija i upisan je u nekoliko internacionalnih biografskih leksikona. Bio je član više međunarodnih naučnih društava.

2007. -
Umro Šri Činmoj, indijski književnik, kompozitor i slikar, zagovornik svetske harmonije
(- Šakpura, 27. 08. 1931).

2008. -
Umro je Vilijam Klakston fotograf, poznat po izražajnim portretima džez muzičara kao što je Čet Bajke. Slavu je stekao snimcima Boba Dilana i Frenka Sinatre, Džoni Mičela i Toma Džonsa.

2008. -
Umro u Klagenfurtu (Austrija) Jerg Hajder, austrijski političar, guverner Koruške (Bad Gojzern, 26. 01. 1950).

2012. -
Terapija protiv bola i mere za njegovo ublažavanje, predstavljaju deo prava ljudi na postizanje dobrog zdravstvenog stanja, ocenila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i dna današnji dan , proglasila > Dana borbe protiv fizičkog bola <.
SZO ističe da je većini bolesnika u zemljama sa niskim ili srednjim primanjima, gde haraju hronične bolesti, kao što su rak i sida, nedostupna terapija protiv bola.Prema podacima SZO, svaka peta osoba pati od umerenih ili jakih hroničnih bolova, a bol onemogućava ili otežava svakoj trećoj osobi samostalan život, dok je svaka četvrta osoba izjavila da bol remeti ili dovodi do prekida odnosa s porodicom i prijateljima.SZO navodi da analgetici nisu svuda pristupačni, pre svega u zemljama u razvoju, zbog nepoznavanja njihove medicinske upotrebe, kao i zbog ograničenja koje predstavljaju propisi i cene.
Stručnjaci za bol navode da bi ublažavanje bola trebalo da bude pravo svakog čoveka, bilo da je oboleo od raka, side ili bilo koje druge bolesti izazvane i praćene bolovima.

2012. -
Pripadnici vojski Srbije i Mađarske izveli su na današnji dan u Pančevu zajedničku vežbu, posvećenu učešću u mirovnim operacijama.

***
Сачувана
admin
ADMINISTRATOR
најстарији члан
*
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 2311


« Одговор #498 послато: 10-10-2012, 23:54:45 »


                                                   ****    10  O K T O B A R    ****



Sveti mučenik Kalistrat .....................




Rodom iz Kаrtаgine. Hrišćаnin od rođenjа, jer mu i otаc i dedа behu hrišćаni. Jedаn od Kаlistrаtovih predаkа, po imenu Neokor, služio je kаo vojnik u Jerusаlimu pri Pontijskom Pilаtu u vreme strаdаnjа Gospodа i Spаsа nаšeg Isusа Hristа. Videvši mnogа čudesа pri smrti Hristovoj, Neokor poverovа u NJegа i bi nаučen veri i kršten od аpostolа. Vrаtivši se domu, Neokor donese svojimа veru Hristovu kаo drаgoceni biser. Tаko po vremenu i sveti Kаlistrаt bi rođen, kršten i vаspitаn kаo hrišćаnin. Kаdа beše u vojsci, u njegovom puku ne beše ni jednogа više hrišćаninа osim njegа. Neki od njegovih drugovа videše Kаlistrаtа svetog kаko noću ustаje i Bogu se moli, i prijаviše gа vojvodi Persentinu kаo hrišćаninа. A Persentin beše ljuti mučitelj hrišćаnа. Dа bi se uverio, dа li je Kаlistrаt, zаistа, hrišćаnin, vojvodа mu nаredi, dа prinese žrtvu idolimа, što Kаlistrаt odmаh otkаzа. Tаdа Kаlistrаt bi mnogo bijen, pа ondа bаčen u more. No Božjа silа spаse gа, i on izаđe zdrаv iz morа. Videći trpljenje Kаlistrаtovo i čudesа njegovа, četrdeset devet vojnikа poverovаše u Hristа Gospodа. I oni behu bijeni i s Kаlistrаtom u tаmnicu bаčeni. U tаmnici sveti Kаlistrаt nаuči veri drugove svoje i ukrepi ih. I oni pokаzаše veliko mužestvo u strаdаnju, а Gospod pokаzа veliku silu nа njimа. Opаki mučitelj poslа vojnike u tаmnicu noću, te ubiše svetog Kаlistrаtа i četrdeset devet njegovih drugovа. Postrаdаše zа istinu 304. godine. Nа njihovim moštimа docnije podignutа crkvа.

680. -
U stranackim borbama koje su dovele do rascepa islamskog sveta na sunite i šiite, u bici kod Karbale, na Eufratu, ubijen je Husein, pretendent na kalifski presto dinastije Alida. Kasnije je postao šiitski svetac.

732. -
U bici kod Poatjea, grada u zapadnoj Francuskoj, Karlo Martel odneo je odlucujucu pobedu nad Mavrima (Arabljanima) i zaustavio njihovo nadiranje u Francusku.

1659. -
Umro je Abel Tasman, holandski istraživač i pomorac. (*1603).

1684. -
Rođen je francuski slikar Žan Antoan Vato, tipičan predstavnik rokokoa, čije je slikarstvo delikatnog kolorita i osetljivog crteža uglavnom posvećeno temama iz društvenog života aristokratije.

1731. -
Rođen jeHenri Kevendiš (Henry Cavendish - 24. februаr 1810.) engleski nаučnik, hemičаr i fizičаr, poznаt po otkriću hemijskog elementа vodonikа. Dаo je rаdove iz hemije, fizike, аstronomije i meteorologije. Odredio je gustinu Zemlje, eksperimentаlno dokаzаo privlаčenje telа po zаkonu grаvitаcije i odredio grаvitаcionu konstаntu 1798. godine.

1733. -
Francuska je objavila rat austrijskom caru Karlu VI zbog njegove podrške knezu Avgustu III u nameri da postane poljski kralj, umesto francuskog kandidata Stanislava Lešcinskog. Rat za poljsko naslede trajao je do 1735.

1813. -
Rođen je italijanski kompozitor Đuzepe Verdi, uz Riharda Vagnera, najistaknutiji romantičarski operski stvaralac 19. veka. Njegove prve opere izražavaju ideje nacionalnog pokreta (rizorđimento) dok su kasnija dela vrhunac italijanskog romantizma. Dela: opere "Nabuko", "Travijata", "Trubadur", "Rigoleto", "Bal pod maskama", "Moć sudbine", "Don Karlos", "Aida", "Otelo", "Falstaf".

1830. -
Rođena je Izabela II, španska kraljica (1833-1868). Za njene vladavine, u Španiji je bilo nekoliko gradanskih ratova. Najznacajniji je tzv. Prvi karlisticki rat (1833-1840), po formi dinasticki rat izmedu starih feudalnih snaga (Don Karlos) i narastajucih kapitalistickih (Izabela II). Njena kasnija konzervativna politika jedan je od uzroka buržoaske revolucije 1868. u kojoj je zbacena.

1837. -
Umro je francuski ekonomista Šarl Furije, socijalista-utopista koji je smatrao da je kapitalizam "asocijalan", jer su u njemu pojedinci u stalnom ratu jedni s drugima. U takvoj ekonomiji "arhitekta mašta o požarima... a staklar o gradu koji bi porazbijao sva stakla". Ekonomsko-društveni razvoj razvrstao je u tri perioda: predindustrijski, "rasparčanu, neprijatnu industriju" u kapitalizmu, i društvenu, privlačnu industriju. Smatrao je da se društvo može preobraziti u Harmoniju pomoću eksperimentalnih zajednica (falange) u kojima ljudska individualnost dostiže vrhunac, što doprinosi opštoj harmoniji. Dela: "Novi industrijski i društveni svet", "Teorija četiri pokreta".

1847. -
Rođen je Milan Jovanović Batut, srpski lekar i profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu. Gimnaziju je završio u Sremskim Karlovcima a medicinu u Beču. Bavio se zdravstvenim prosvećivanjem i veliki deo života je posvetio modernizovanju srpskog saniteta. Uporno se borio i za osnivanje Medicinskog fakulteta, što mu je uspelo 1919. posle više decenija polemika i priprema. Objavio je veliki broj radova, posebno iz oblasti zdravstvenog prosvećivanja. Izdavao je i uređivao časopise: "Zdravlje" (Sombor i docnije Beograd) i "Narodno zdravlje" (dodatak lista "Srpski arhiv").

1861. -
Rođen je norveški polarni istraživač, diplomata i humanista Fritjof Nansen, profesor okeanografije na Univerzitetu u Oslu, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1922. Istraživao je od 1893. do 1896. Grenland i Severni ledeni okean ploveći na brodu "Fram", (sačuvan i konzerviran, čuva se u blizini Osla). Posle Prvog svetskog rata bavio se zaštitom ratnih zarobljenika i nacionalnih manjina. Kao visoki komesar Društva naroda rukovodio je repatrijacijom ratnih zarobljenika i doprineo potpisivanju Ženevskog protokola o izbeglicama. Jedna vrsta emigrantskog pasoša nazvana "Nansenov pasoš" (Certificat Nansen) i sada je u upotrebi za raseljene ljude kao potvrda identiteta.

1888. -
Rođen je ruski revolucionar Nikolaj Ivanovič Buharin, profesor političke ekonomije Univerziteta u Moskvi. Boljševicima se priključio 1906. posle Oktobarske revolucije 1917. jedan je od vodećih ideologa vladajuće Boljševičke partije. Kao predsednik Kominterne 1928. i 1929. protivio se potpunoj kolektivizaciji jer je smatrao da je za ekonomiju zemlje štetno ukidanje privatnih poseda na selu. Takođe se suprotstavljao metodama obračuna sovjetskog lidera Staljina sa starim boljševicima. U vreme najžešćih staljinističkih čistki, na montiranom sudskom procesu 1938. osuđen je na smrt pod izmišljenom optužbom za špijunažu kao "pripadnik trockističko-zinovjevskog i buharinovskog kontrarevolucionarnog centra" i streljan je u martu 1938. Dela: "Politička ekonomija rentijera", "Imperijalizam i svetska privreda", "Ekonomika prelaznog perioda", "Teorija istorijskog materijalizma".

1895. -
Rođen je Jakov Gotovac, jugoslovenski dirigent i kompozitor. (†1982.)

1901. -
Rođen je švajcarski skulptor Alberto Đakometi, čije je obimno, raznovrsno i osobeno delo izraz gotovo svih dominantnih strujanja u umetnosti 20. veka. U ranom periodu je stvarao pod uticajem kubizma i nadrealizma, kasnije se bavio prostornim konstrukcijama, a pozna dela oličavaju egzistencijalističko viđenje sveta.

1911. -
Kineski nacionalni vođa Sun Jat Sen u Vučangu proglasio republiku i počeo revoluciju u kojoj je oborena dinastija Manču. Time završena vladavina kineskih careva koja je trajala 2.000 godina.(od 1644 do 1912.). Politički naslednici ove kineske republike su se posle pobede komunista, neposredno posle Drugog svetskog rata, povukli na Tajvan i tamo nastavili politički kontinuitet Republike Kine.

1913. -
Završena je izgradnja Panamskog kanala dugog 81,6 kilometara, kojim su spojeni Atlantski i Tihi okean, ali su brodovi počeli da ga koriste tek 15. avgusta 1914.

1913. -
Rođen Klod Simon, francuski književnik, nobelovac (Antananarivo, 10. 10. 1913 -  Pariz, 06. 07. 2005)

1917. -
Zbog torpedovanja brazilskih brodova, Brazil je u Prvom svetskom ratu objavio rat Nemačkoj.

1918. -
Prva srpska armija počela je operacije oslobađanja Niša u Prvom svetskom ratu, uprkos upozorenju vrhovnog komandanta savezničkih snaga na Balkanu francuskog generala Luja Franše Deperea da je to srljanje u avanturu. Goneći austrijsku i nemačku vojsku dolinom Južne Morave, srpska vojska pod komandom vojvode Petra Bojovića oslobodila je Niš u munjevitom napadu i primorala okupatore na povlačenje prema severu.

1930. -
Na današnji dan, rođen je Harold Pinter, britanski dramski pisac, nobelovac. Glumu je studirao na londonskoj Kraljevskoj akademiji dramskih umetnosti i Centralnoj školi za govor i dramu, ali je napustio studije. Od 1973. radi u londonskom Nacionalnom teatru kao režiser. Zahvaljujući specifičnom stilu kratkih dijaloga i daru da se najekonomičnijim sredstvima stvori izuzetna napetost (poput upotrebe tišine) Pinterovo prezime je 1960-ih ušlo u opštu upotrebu, a pridev "pinterovski" označava tipično britanski stil, napetost i ambivalentnost. Napisao je 20 književnih dela i 21 scenario i režirao 27 pozorišnih predstava. Najznačajnija dela: "Soba", "Nastojnik", "Povratak", "Ničija zemlja", "Stara vremena", "Rođendan", "Vreme zabave", "Mesečina", "Stanica Viktorija", "Gorštački jezik". Bio je poznat po nezavisnim političkim stavovima. Tokom bombardovanja Srbije (SRJ) 1999. odlučno je osuđivao politiku Zapada. Dobitnik je brojnih priznanja pa i Nobelove nagrade 2005. ali je odbio britansku plemićku titulu.

1940. -
Rođen Milan Komnenić, književnik i prevodilac, urednik časopisa Vidici, Delo, Relation, ministar kulture i informisanja Srbije (Pilatovci, 10. 10. 1940)

1943. -
Generalisimus Čang Kaj Šek položio je zakletvu kao predsednik Kine.

1954. -
Vijetnamski lider Ho Ši Min ušao je u glavni grad Vijetnama Hanoj, koji su dva dana ranije napustile francuske kolonijalne trupe.

1964. -
U Tokiju su otvorene Olimpijske igre, prve u Aziji.

1967. -
Umro je Tadija Sondermajer, pionir srpske avijatike. Osnivač je "Aeroputa" (Društvo za vazdušni saobraćaj Aeroput) preteče današnjeg "Jat ervejza" i prvi naš vazduhoplovni inženjer. Bio je pilot-lovac i jedan od osnivača Aerokluba Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Nakon okončanja gimnazije u rodnom Beogradu, u Nemačkoj je započeo studije arhitekture. Kada je izbio Prvi balkanski rat napustio je studije i prijavio se u Srpsku vojsku kao dobrovoljac. Postao je vazduhoplovac 1916. na Solunskom frontu. Proslavio se istorijskim letom sa pilotom Leonidom Bajdakom, na relaciji Pariz - Bombaj i natrag, od 20. aprila do 2. maja 1927. godine, nepun mesec pre čuvenog Lindbergovog leta Njujork - Pariz. Maršrutu dugu 14.800 kilometara, prešli su u 15 etapa, za 11 dana, odnosno 89 sati efektivnog leta. Prilikom povratka, dvojicu heroja na beogradskom (bežanijskom) aerodromu svečano je dočekalo oko 50.000 Beograđana. Odlikovan je nizom srpskih i savezničkih odlikovanja, među kojima su i Karađođeva zvezda s mačevima, Zlatna medalja za hrabrost, Legija časti.

1970. -
Umro je francuski političar Eduar Daladje, potpisnik Minhenskog pakta s Nemačkom 1938, kojim je Adolfu Hitleru omogućeno da okupacijom Sudeta (delovi Češke većinom naseljeni Nemcima) rasparča Čehoslovačku. Između dva svetska rata bio je tri puta predsednik vlade Francuske, a u Drugom svetskom ratu interniran je u Nemačku posle okupacije Francuske.

1970. -
Fidži, grupa od 322 ostrva u Pacifiku, dobio je nezavisnost od Velike Britanije i današnji dan slavi se kao Dan nezavisnosti.

1973. -
Potpredsednik SAD Spiro Egnju morao je da podnese ostavku zbog optužbi za izbegavanje plaćanja poreza.

1976. -
98-godišnji Grk Dimitrion Yordanidis je najstariji covek koji je istrcao maraton. To je ucinio za 7 sati i 33 minuta.

1980. -
U Alžiru je u zemljotresu poginulo 2.590 ljudi, a oko 330.000 stanovnika grada Al Asnam ostalo je bez krova nad glavom.

1982. -
SAD su nametnule sankcije Poljskoj zbog odluke poljske vlade da zabrani sindikat "Solidarnost".

1985. -
Umro je američki filmski glumac i režiser Orson Vels, čiji je već prvi film "Građanin Kejn" - delo virtuozne izražajne snage i originalnosti, tehničkih novina i novog načina montaže - jedan od najboljih u istoriji kinematografije. Izgradio je osoben stil i svako njegovo delo nosi pečat snažne i originalne ličnosti. Dobio je 1971. Oskar za životno delo. Ostali filmovi: režija i gluma - "Veličanstveni Ambersonovi", "Dama iz Šangaja", "Magbet", "Otelo", "Zrno zla", "Gospodin Arkaden", "Proces", "Ponoćna zvona", "Istine i laži", gluma - "Sirotica iz Lovuda", "Treći čovek", "Hotel Internacional".

1985. -
Umro je američki filmski i pozorišni glumac Jul Briner, podjednako dobar u karakternim, avanturističkim i diskretnim komičnim rolama. Igrao je u mnogim filmovima, ali je posebno upamćen po ulozi u muzičkom filmu "Kralj i ja", za koji je nagrađen Oskarom, a i u pozorištu je godinama igrao u istoimenoj predstavi. Ostali filmovi: "Deset božjih zapovesti", "Anastasija", "Braća Karamazovi", "Solomon i Saba", "Sedmorica veličanstvenih", "Taras Buljba", "Zapadni svet".

1990. -
Sovjetski Savez i Nemačka su potpisali ugovor o povlačenju sovjetskih vojnika iz Nemačke do kraja 1994. U to vreme u Nemačkoj je bilo 380.000 sovjetskih vojnika i 220.000 članova njihovih porodica.

1991. -
Skupština Srbije je odlučila da zastava Srbije postaje tradicionalna srpska trobojka ali bez zvezde petokrake koja se na zastavi nalazila od Drugog svetskog rata.

1992. -
U Beogradu, podignut spomenik književniku Ivi Andriću.

1993. -
Socijalista Andreas Papandreu dobio je izbore i vratio se na vlast u Grčkoj.

1995. -
Izrael je, u skladu s mirovnim sporazumom s Palestinskom oslobodilačkom organizacijom, počeo povlačenje sa Zapadne obale i oslobodio iz zatvora oko 300 Palestinaca.

1997. -
Pad aviona tipa DC-9 argentinske kompanije ALA u Urugvaju nije preživeo niko od putnika i članova posade, ukupno 74 osobe.

2000. -
Umrla je Sirimavo Bandaranaike, prva žena predsednik vlade u svetu. U istoriju je ušla postavši predsednik vlade Šri Lanke (negdašnji Cejlon) 21. jula 1960. Upravljala je Šri Lankom od 1960. do 1977. i bila jedan od osnivača Pokreta nesvrstanih.

2001. -
Nobelovu nagradu za ekonomiju dobili su Amerikanci Džordž A. Akerlof, A. Majkl Spens i Džozef E. Stiglic. Svojom "analizom tržišta sa asimetricnim informacijama", oni su pokazali u kojoj meri informacije uticu na funkcionisanje tržišta, od prodaje polovnih automobila do uspona i kolapsa na velikim berzama.

2003. -
Nobelovu nagradu za mir dobila je iranski advokat i borac za ljudska prava Širin Ebadi, kojoj je Nobelov komitet dao prednost u odnosu na papu Jovana Pavla II.

2003. -
Umro je americki pijanist Eugen (Eugene) Istomin, poslednji živi clan cuvenog kamernog tria, u kome su još bili Isak (Isaac) Štern i Leonard Rouz (Rose).

2004. -
Umro je američki glumac Kristofer Riv, filmski "Supermen", koji je od 1995. godine bio vezan za invalidska kolica, pošto je u nesreći tokom jahanja slomio dva kičmena pršljena. Nije se, međutim, predavao bolesti i u takvom stanju je glumio u više filmova, uključujući rimejk legendarnog Hičkokovog "Prozor u dvorište".

2005. -
Umro je Milton Obote, prvi predsednik vlade Ugande posle sticanja nezavisnosti 1962.

2005. -
Evropska unija i Srbija i Crna Gora počeli su pregovore o zaključenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP).

2008. -
Bivši finski predsednik i dugogodišnji mirovni posrednik Marti Ahtisari dobio je Nobelovu nagradu za mir. Ahtisari je bio posrednik UN u pregovorima o statusu Kosova.

2008. -
Umro je Alton Elis (Ellis) rege zvezda i pionir "rokstedi" zvuka. Imao je brojne hitove, medu kojima su: I`m Still in Love", "Dance Drasher" i I`m Jast A Guy".

2010. -
U Beogradu održana "Parada ponosa". I pored nezapamćeno jakog policijskog obezbeđenja na marginama skupa dogodilo se mnoštvo incidenata.

2010. -
Umro je slavni američkiSoloman Bark, (Burke) američki soul pevač, koji je u avgustu bio glavna zvezda niškog džez festivala Nišville, preminuo je 10. oktobra u 71. godini. na aerodromu "Shipshol" u Amsterdamu, gde je za dva dan trebao da održi koncert. Čuven po klasiku “Everybody Needs Somebody to Love”, Bark je prozvan “kraljem soula” i “arhitektom američke muzike”.Njegovim nastupom, u pratnji kompletnog velikog benda (gitara, bas, bubnjevi, klavijature, duvači, gudači i prateći vokali), 12. avgusta otvoren je 27. niški međunarodni džez festival Nišville, a to je bilo prvo Barkovo gostovanje u Srbiji, tokom karijere duže od pola veka.
Rođen u Filadelfiji, 21.marta 1940.Bark je svojevremeno bio sveštenik, a vodio je i radio emisiju posvećenu gospelu.S pokojnim Vilsonom Piketom (Wilson Picket) i Otisom Redingom postao je 60-ih prošlog veka udarna igla izdavačke kuće Atlantic... turskog muzičkog mogula Ahmeta Eretguna.
Među njegovim hitovima je i singl “Cry To Me” iz 1962. godine, koji je proslavljen i 25 godina kasnije u filmu “Prljavi ples”(Dirty Dancing)Dve godine kasnije, 1964, napisao je i snimio svoju najpoznatiju pesmu “Everybody Needs Somebody to Love”, koju su obradili, između ostalih, i Stonsi (The Rolling Stones).
Bark je imao presudni uticaj na stil mnogih poznatih pevača i sastava.
Iako je Barkova muzika kombinacija različitih stilova (bluz, kantri, gospel), poznat je i kao jedan od najupornijih soul čistunaca koji nikada nisu pristajali na komercijalne kompromise.Priznanje za to je stiglo i kroz članstvo u skoro svim kućama slavnih, kada je reč o popularnj muzici, ali i uručivanjem nagrade Gremi za najbolji savremeni bluz album “Don’t Give up on Me” iz 2002. godine (na kojem su se kao autori pesama pojavili Elvis Costello, Dan Penn, Nick Lowe, Tom Waits).Bark je ušao u Kuću slavnih rok en’ rola 2001. godine.
Ostavio je iza sebe brojno potomstvo, uključujući oko 90 unučadi.

***
« Последња измена: 11-10-2012, 12:25:42 admin » Сачувана
admin
ADMINISTRATOR
најстарији члан
*
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 2311


« Одговор #497 послато: 09-10-2012, 23:48:54 »


*** nastavak ***

1991. -
Hrvatske snage su na putu Petrinja-Glina iz zasede pucale na propisno obeleženo vozilo i ubile četiri člana ekipe TV Beograd - Zorana Amidžića, Boru Petrovića, Dejana Milićevića i Sretena Ilića.

1992. -
U pokušaju da spreci dalje razbuktavanje rata u Bosni i Hercegovini Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju o zabrani vojnih letova u vazdušnom prostoru ove bivše jugoslovenske republike, a mirovnim snagama (UNPROFOR) naloženo je da nadgledaju kako se zabrana poštuje.

1993. -
U sukobima Muslimana i Hrvata u Mostaru (Bosna i Hecegovina) srušen je Stari most, simbol grada, sagraden u 16. veku za vreme turske vladavine. Most je bio pod zaštitom UNESKO-a.

1994. -
Umro Fred Libou (Fišl Libovic), američki sportski radnik, tvorac maratonskog pokreta
(Arad, 06. 06. 1932 - Njujork, 09. 10. 1994).

1966. -
Umro Aleksandar Popović, književnik (Ub, 20. 11. 1929)
Aleksandar Popović, naš najveći savremeni dramski pisac, bio je istovremno i naš Beket i Jonesko, ali i Sterija i Nušić druge polovine 20. veka.  Na pragu šezdesetih godina on je načinio joneskovski prevrat u našoj dramaturgiji.Uveo je apsurd u dramsku književnost, ali sa ljudima našeg podneblja i jedrim jezikom periferije, u koji je ugrađen paradoksalni način mišljenja. Popović je autor pedesetak pozorišnih, radio i TV  drama, kao i više knjiga za decu. Njegovi komadi: "Mrešćenje šarana",  "Ljubinko i Desanka", "Komunistički raj", "Pazarni dan", "Tamna je noć" i "Baš bunar" izvođeni su na mnogim jugoslovenskim scenama , kao i u nizu svetskih metropola. Poslednja drama "Baš bunar", koju je Popović sam režirao, premijerno je izvedena samo 9 dana pre autorove smrti. Aleksandar Popović je za svoj bogat književni rad dobio više priznanja, među kojima  specijalnu nagradu na "Sterijinom  pozorju" i nagradu"Branko Ćopić". Žiri pozorišnih kritičara proglasio je njegovo delo "Razvojni put Bore Šnajdera" za najbolju dramu napisanu na srpskom jeziku posle Drugog svetskog rata.

1997. -
Više od 200 ljudi je poginulo kada je uragan "Paulina" pogodio meksičko letovalište Akapulko.

1997. -
Završava se šahovski turnir u Tilburgu, Holandija. Pobeđuje Petar Svidler.

1998. -
Ariel Šaron postao je ministar spoljnih poslova Izraela, zadužen za mirovne pregovore s Palestincima.

1999. -
Broj mrtvih ljudi u poplavama u Meksiku premašio je 400.
2000. -
Evropska unija ukinula je sankcije na vazdušni saobracaj JAT-u, Savet bezbednosti OUN ukinuo je sankcije prema SRJ, a americka administracija odobrila je JAT-u letenje u Severnu Ameriku.

2001. -
Americki naucnici Erik Kornel i Karl Vimen i Nemac Volfgang Keterle dobili su Nobelovu nagradu za fiziku. Oni su otkrili novo stanje materije, ultra-hladni gas (Boze-Ajnštajnova kondenzacija - BEC), cija primena otvara nove mogucnosti za razvoj precizne elektronike.

2002. -
Prvi put u istoriji srpskog parlamentarizma održan je TV duel kandidata za predsednika Srbije koji su ušli u drugi izborni krug, Vojislava Koštunice i Miroljuba Labusa.

2002. -
Umro je jugoslovenski televizijski reditelj Sava Mrmak, jedan od najznacajnijih reditelja na ovim prostorima u domenu istorijske dokumentarne drame, koji se oprobao i u svim ostalim televizijskim žanrovima.

2003. -
Najmanje 100 ljudi se udavilo u nigerijskom feribotu "Kunto-Borong" koji je potonuo pošto je prethodno udario u stub jednog mosta.

2004. -
Umro je francuski filozof i teoretičar književnosti Žak Derida, poznat po koncepciji "dekonstrukcije".Pokrenuo je široku kritičku raspravu o filozofiji i jedan je od inspiratora poznate pariske grupe "Tel-quel", koja je semiologiji, kao opštoj teoriji simbola, suprotstavila gramatologiju kao posebnu teoriju prvobitnih, arhaičnih načina označavanja. Glavna dela: "Pisanje i razlika", "O gramatologiji", "O rasejavanju", "O duhu", "Hajdeger i pitanje", "O pravu na filozofuju".

2004. -
U Avganistanu su po prvi put održani direktni predsednički izbori.

2006. -
Severna Koreja je, uprkos protivljenju SAD, izvela prvu podzemnu nuklearnu probu. Tokom probe navodno nije došlo do bilo kakve komplikacije niti do širenja radioaktivnosti. Bomba je bila relativno "mala" po snazi i znatno je manja od one koju su na kraju Drugog svetskog rata SAD bacile na Hirošimu, koja je imala snagu 15.000 tona TNT. Pet dana kasnije Savet bezbednosti UN jednoglasno je usvojio rezoluciju o uvođenju sankcija Severnoj Koreji, koje uključuju širok spektar mera protiv te države i pojedinaca uključenih u severnokorejski nuklearni program.

2007. -
Najmanje 40 ljudi ubijeno je u napadu sudanske vojske na grad Muhadžirija u pobunjenoj sudanskoj oblasti Darfur, na zapadu zemlje, u pograničnoj zoni prema Čadu.

***                                                   
Сачувана
admin
ADMINISTRATOR
најстарији члан
*
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 2311


« Одговор #496 послато: 09-10-2012, 23:47:52 »




                                                   ****    9  O K T O B A R    ****



Sveti Jovan Bogoslov, apostol i jevanđelist -  Drugi dan Miholjskih zadušnica .........




Sin ribаrа Zаvedejа i Sаlomije, kćeri Josifа, obručnikа svete Bogorodice. Pozvаn Gospodom Isusom Jovаn odmаh ostаvi svogа ocа i mreže ribаrske, i pođe sа svojim brаtom Jаkovom zа Hristom. I od tаdа se više nije odvаjаo od Gospodа svogа do krаjа. Sа Petrom i Jаkovom prisustvovаo je vаskrsenju kćeri Jаirove i Preobrаženju Gospodа. Nа Tаjnoj Večeri stаvio je bio glаvu nа prsi Isusove. Kаdа su svi drugi bili ostаvili rаspetogа Gospodа, Jovаn je sа svetom Bogomаjkom ostаo pod Krstom. Po nаređenju Gospodа on je posle bio kаo sin svetoj Devi Mаriji i brižno je služio i čuvаo do uspenijа njenog. Po uspeniju Presvete Bogorodice otišаo je Jovаn sа učenikom svojim Prohorom nа propoved Jevаnđeljа u Mаlu Aziju. Nаjviše se bаvio i rаdio u Efesu. Svojom nаdаhnutom propoveđu i čudotvorstvom on obrаti mnoge u Hrišćаnstvo i poljuljа neznаboštvo iz temeljа. Neznаbošci, ozlojeđeni, vezаše gа i poslаše u Rim cаru Dometijаnu. Pred cаrem beše mučen i bijen; no kаko ne nаškodi ni nаjljući otrov, koji mu dаdoše dа ispije, niti ključаlo mаslo, u koje gа vrgoše, cаr se uplаši, i smаtrаjući gа besmrtnim, poslа gа u izgnаnstvo nа ostrvo Pаtmos. Nа tom ostrvu sveti Jovаn prevede mnoge u Hrišćаnstvo rečimа i čudesimа, i utvrdi dobro crkvu Božju. Tu nаpisа Jevаnđelje svoje i Otkrovenje. U vreme cаrа Nerve, koji dаde slobodu svimа sužnjimа, Jovаn se uputi ponovo u Efes, gde prožive neko vreme utvrđujući tu svoje rаnije zаpočeto delo. Beše mu preko sto godinа kаdа se predstаvi Gospodu. Kаdа mu učenici posle otvoriše grob, ne nаđoše telа njegovog, аli svаke godine 8. mаjа ishodio je iz njegovog grobа neki sitаn prаh, mirisаn i lekovit. Posle dugog, mnogotrudnog i mnogoplodnog životа nа zemlji preseli se ovаj ljubljeni učenik Hristov i stub Crkve u rаdost Gospodа svogа, u mirnu i besmrtnu rаdost.


DANAS JE DRUGI DAN MIHOLJSKIH ZADUŠNICA ......



Miholjske zadušnice uvek padaju u subotu pred Miholjdan...
Danas se pobožni narod seća svojih bliskih, posećuje im grobove, pali sveće i drži pomene. To se čini da bi Bog pokazao svoju milost prema upokojenima, oprostio im grehe koje su počinili za zemaljskog života. Crkva nas seća na reči jednog od najvećih bogoslova iz četvrtog veka, sv. Jovana Zlatoustog, koji kaže: „Pomozite pokojnima i pominjite ih. Ne oklevajte, dakle, da pomognete onima koji su otišli i prinesite vaše molitve za njih!“
Zadušnice se uvek drže u subotu, jer je na taj dan Hristos ležao mrtav u grobu. Zato je i svako subotnje bogosluženje posvećeno pokojnima.
Nije poznato kad su uvedene, i zašto baš u ovo doba godine. Prvenstveno su se obeležavale u oblastima pod austrougarskom upravom, odnosno koje su pripadale Karlovačkoj mitropoliji. Kada se srpska crkva dvadesetih godina prošlog veka ujedinila, proširile su se i u druge krajeve srpstva.


19. p.n.e. -
Umro je Germanik Julije Cezar, rimski vojskovođa i državnik.

1547. -
Rođen je slavni španski književnik Migel de Servantes. Bio je najpre pomorac i sekretar rimskog kardinala Akvivija, a potom i vojnik. Njegov književni rad veoma je bogat i raznovrstan. Prva dela, roman "Galatea" i nekoliko pesama i pozorišnih komada, doživela su osrednji uspeh, da bi kasnije objavio svoje najbolje delo, "Don Kihot", roman koji najvernije oslikava njegovu umetnicku genijalnost u opisivanju, pripovedanju, dijalogu i nenadmašnom, duboko ljudskom humoru. Posle "Don Kihota", najbolja dela su mu: "Uzorne pripovetke", "Blaženi raspusnik", "Pedro de Urdemalos"...

1701. -
U Nju Hejvnu, u americkoj državi Konektikat, osnovan je Univerzitet Jel, danas jedan od najcuvenijih univerziteta u SAD.

1757. -
Rođen je francuski kralj Šarl X, koji je na presto stupio 1824. ali je oboren 1830. godine u Julskoj revoluciji, posle pokušaja da obnovi apsolutnu monarhiju. Njegov brat kralj Luj XVI pogubljen je 1793. u Francuskoj revoluciji.

1789. -
 Austrijski feldmaršal Gideon Ernst Laudon preoteo je Beograd od Turaka.

1806. -
Pruska je objavila rat Francuskoj, u kojem je poražena i izgubila je krajeve zapadno od Labe i neke delove negdašnje Poljske.

1831. -
Ubijen je prvi predsednik Grčke Joanis Kapodistrijas, jedan od vođa borbe za nezavisnost od Osmanskog carstva. U službu ruskog cara stupio je 1809. i bio je predstavnik Rusije na Bečkom kongresu i šef ruske diplomatije od 1815. do 1822. Po povratku u Grčku učestvovao je u borbama za oslobođenje, ali je načinom vladavine, pošto je 1827. došao na vlast, izazvao nezadovoljstvo i ubijen je u atentatu.

1835. -
Rođen je francuski kompozitor i klavirski virtuoz Kamij Sen-Sans (Camille Saint-Saens), jedan od osnivaca Nacionalnog muzickog društva (1871). Njegov bogati opus obuhvata sve vrste mužickih dela od kojih je najpoznatija opera "Samson i Dalila".

1843.-
Uspostavljen javni poštanski saobraćaj u Srbiji.

1854. -
Rođen je srpski fizicar i pronalazac Mihailo Pupin, cije je najvece otkrice, samoindukcioni kalemovi ("Pupinovi kalemovi"), omogucilo prenos telefonskih razgovora na veliku daljinu. Iz rodnog Idvora u Banatu je 1874, posle školovanja u Pancevu i Pragu, otišao u SAD, gde je završio Kolumbija univerzitet u Njujorku na kojem je kasnije bio profesor teorijske fizike i 40 godina predsednik Instituta radio-inženjera. Prvi od njegovih mnogobrojnih pronalazaka bio je elektricni rezonator, pomocu kojeg provodnik omogucava istovremeni prenos vesti na razlicitim talasnim dužinama. Otkrio je i sekundarne radijacije rendgenskih zraka, elektromagnetske detektore i napisao univerziteski udžbenik termodinamike. Za naucni rad dobio je 1920. Edisonovu medalju, a za autobiografsku knjigu "Immigrant to Inventor", kod nas prevedenu pod naslovom "Od pašnjaka do naucenjaka", Pulicerovu nagradu 1924. Njegovo ime nose fizicke laboratorije Kolumbija univerziteta.

1857. -
Rođen je srpski pisac iz Dubrovnika Ivo Vojnovic, dramski pisac s veoma živim osecanjem za scenu. Dela: drame "Dubrovacka trilogija", "Ekvinocij", "Smrt majke Jugovica", "Gospoda sa suncokretom", "Lazarovo vaskrsenje", "Imeratrix", "Maškerate ispod kuplja".

1859. -
Rođen je Alfred Drajfus, francuski oficir. († 1935.)

1874. -
U Bernu, u Švajcarskoj, održan je Osnivački kongres Svetskog poštanskog saveza. U radu Osnivačkog kongresa učestvovale su poštanske uprave iz 22 zemlje. Među osnivačima Svetskog poštanskog saveza nalazila se i Kneževina Srbija. Odluka da se 09. oktobar prihvati i obeležava kao Svetski dan pošte doneta je 1939. na kongresu Svetskog poštanskog saveza u Buenos Airesu.

1879. -
Rođen je nemački fizičar,

Maks fon Laue ( Max von Laue - 24. april 1960.). Dobio je Nobelovu nagradu za fiziku 1914. za otkriće difrakcije X-zraka na kristalima. Rođen je u plemićkoj porodici. Na univerzitetu u Strazburu studirao je matematiku, fiziku i hemiju. Posle toga studirao je na univerzitetu u Getingenu i univerzitetu u Minhenu. Tokom 1902. otišao je na univerzitet u Berlinu, gde je radio pod rukovodstvom Maksa Planka. Njegova doktorska teza je bila o interferenciji među planparalelnim pločama. Doktorirao je 1903. Od 1903. do 1905. bio je na univerzitetu u Getingenu, a 1905. je postao asistent Maks Planka na Institutu za teorijsku fiziku u Berlinu. Tu je radio na primeni entropije na zračenje i na termodinamičkom značaju koherentnosti svetlosnih talasa. Postao je 1912. profesor fizike na univerzitetu u Cirihu. Prvi je predložio da se kristal koristi za difrakciju X -zraka. Dokazao je da tada X -zrake prolaze kroz kristal i da se stvara difrakciona slika na fotografskoj ploči koja bi se nalazila normalno na smer zraka. Ta difrakciona slika je pokazivala simetričnost atoma u kristalu. To su eksperimentalno dokazala dva studenta Maks fon Lauea, koji su radili po njegovim smernicama. Tim uspešnim eksperimentom dokazano je da su X -zrake elektromagnetski talasi slični svetlosti. Osim toga dokazao je da atomska struktura kristala ima ponavljajuće elemente.Radio je na metodi merenja talasne dužine X -zraka, koristeći kristale i difrakcionu sliku. Dobio je Nobelovu nagradu za fiziku 1914. za otkriće difrakcije X -zraka na kristalima. Njegov rad je omogućio da se proučava kristalna struktura kristala. Ako se zna talasna dužina X -zraka, tada možemo meriti rastojanja u nepoznatom kristalu. Iz tih njegovih istraživanja pojavila se nova naučna metoda zvana kristalografija X -zračenjem. Njegovo otkriće omogućava da se bolje zna struktura kristala, pa se na taj način razvijala fizika čvrstog stanja, značajna za kasniji razvoj elektronike.
Postao je 1919. profesor teoretske fizike na univerzitetu u Berlinu i direktor Instituta za teoretsku fiziku na univerzitetu u Berlinu.Kasnije je istraživao u području kvantne mehanike i Komptonovog efekta. Propagirao je Ajnštajnovu teoriju relativiteta. Branio je naučni pogled na svet i u vremenima kad je to moglo biti opasno za njega. Branio je u doba Hitlera teoriju relativiteta. Kad je Ajnštajn prestao biti akademik berlinske akademije, a potpredsednik akademije rekao da to nije nikakav gubitak, Maks fon Laue je bio jedini akademik koji je protestovao. Postao je 1951. direktor Maks Plank Instituta u Berlinu.
Poginuo je u saobraćajnoj nesreći 1960. godine.

1892. -
Rođen je srpski pisac Ivo Andrić, dobitnik Nobelove nagrade za književnost, član Srpske kraljevske akademije.Studirao je književnost i istoriju u Zagrebu, Beču, Krakovu i Gracu i doktorirao istoriju u Gracu 1924. delom "Razvoj duhovnog života u Bosni pod uticajem turske vladavine". U Prvom svetskom ratu hapšen je i interniran zbog izrazite prosrpske orjentacije, a između dva svetska rata bio je ambasador Kraljevine Jugoslavije u Berlinu. U mladosti je pisao pesme ("Ex ponto", "Nemiri", "Lirika").Pripovedač snažne imaginacije, izuzetan poznavalac Bosne, odlikovao se vanrednom čistotom jezika i stilom, prefinjenim psihološkim analizama. Dela: romani "Na Drini ćuprija", "Travnička hronika", "Gospođica", "Prokleta avlija", "Omer-paša Latas" (nedovršen), zbirke pripovedaka "Nemirna godina", "Žeđ", "Jelena, žena koje nema", "Znakovi", "Deca", "Kuća na osami", putopisi i skice "Staze, lica, predeli", meditativna proza "Znakovi pored puta", "Eseji, kritike, članci I i II", "Sveske".

1895.-
Rođen Vlastimir Pavlović - Carevac, violinista, rukovodilac Narodnog  orkestra Radio Beograda
(Carevac, 09. 10. 1895 - Beograd, 10. 01. 1965)

1906. -
Rođen je senegalski državnik, filozof i pisac Leopold Sedar Sengor, član Francuske akademije, predsednik Senegala od 1960. do 1980. Dela: "Nova antologija crnačke i malgaške poezije", "Sloboda I: Crnaštvo i humanizam", "Sloboda II: Nacija i afrički put u socijalizam", "Temelji afrikanstva ili crnaštvo i arabizam", "Crnaštvo i germanizam", zbirke pesama "Pesme senke", "Crne hostije", "Pesme za Naet", "Etiopike", "Nokturna", "Elegije", "Poezija akcije", "Pesme".

1906. -
Rođen je senegalski državnik, filozof i pisac Leopold Sedar Sengor (Senghor), clan Francuske akademije, predsednik Senegala od 1960. do 1980. Dela: ''Nova antologija crnacke i malgaške poezije'', ''Sloboda I: Crnaštvo i humanizam'', ''Sloboda II: Nacija i africki put u socijalizam'', ''Temelji afrikanstva ili crnaštvo i arabizam'', ''Crnaštvo i germanizam'', zbirke pesama ''Pesme senke'', ''Crne hostije'', ''Pesme za Naet'', ''Etiopike'', ''Nokturna'', ''Elegije'', ''Poezija akcije'', ''Pesme'' (tri toma).

1908. -
Rođen je francuski filmski režiser i glumac ruskog porekla Žak Tatiščev, poznat kao Žak Tati, poetični satiričar.Filmovi (režija i gluma): "Praznični dan", "Odmor gospodina Iloa", "Moj ujak" (Oskar), "Saobraćajna gužva".

1915. -
Nemačke i austrougarske trupe su, posle ogorčenog otpora brojčano slabije srpske vojske, neuporedivo slabije opremljene, okupirale Beograd u Prvom svetskom ratu.

1918. -
Rođen je Hauard Hant, agent CIA, ključni akter afere "Votergejt", koja je prouzrokovala ostavku američkog predsednika Ričarda Niksona i postala sinonim za skandal i zloupotrebu vlasti. On je regrutovao osobe koje su provalile u zgradu "Votergejt svisotel" u Vašingtonu, gde se nalazilo središte tada opozicione Demokratske stranke tokom predsedničke kampanje 1972.
Aferu su razotkrila dva novinara "Vašington posta" Bob Vudvord i Karl Bernstin. Kada je afera razotkrivena do kraja - oni su nagrađeni Pulicerovom nagradom.

1934. -
Ubijen je kralj Aleksandar I Karađorđević - Kralj Ujedinitelj. Od 1921. do 1929. vladar Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, od 1929. do 1934. Jugoslavije. Atentat u Marselju, u kojem je ubijen i šef francuske diplomatije Luj Bartu, organizovali su hrvatski teroristi - ustaše, uz podršku Musolinijeve Italije.
Dalja pozadina nije nikada rasvetljena, postoji nekoliko oprečnih teza. Pasoš pronađen kod ubice izdat na ime Petra Kelemana, bio je Čehoslovački. Školovao se u Švajcarskoj, Rusiji i na francuskoj vojnoj akademiji Sen-Sir. Postao je prestolonaslednik 1909. umesto starijeg brata Đorđa, a od 1914. kao regent vladao je Srbijom u ime bolesnog oca kralja Petra I. Bio je na čelu Vrhovne komande srpske vojske u pobedonosnim ratovima od 1912. do 1918. u kojima je ispoljio izuzetnu hrabrost. Postao je kralj Srba, Hrvata i Slovenaca 6. novembra 1921. nakon smrti kralja Petra I.

1940. -
Rođen je engleski muzičar Džon Lenon, autor većine pesama pop grupe "Bitlsi".

1940. -
Nacisti su bombardovali katedralu sv. Pavla u Londonu. Ova katedrala iz 17. veka više puta je pretrpela znacajna oštecenja.

1944. -
Pocela je Treca moskovska konferencija na kojoj su britanski premijer Cercil i lider ŠSR Staljin razmatrali problem Poljske, Grcke i Jugoslavije i dogovarali se o uredenju Evrope posle Drugog svetskog rata.

1946. -
Prodato je prvo elektricno cebe. Cena mu je bila 39.50 $.

1947. -
Rođen Jovan Zivlak, književnik i izdavač, predsednik Društva književnika Vojvodine, urednik časopisa "Polja" i "Zlatna greda"(Nakovo, 09. 10. 1947).
1949.-
Fudbalskom utakmicom reprezentacija Jugoslavije i Francuske otvoren
Stadion JNA u Beogradu

1958. -
Umro je Pije XII poglavar rimokatoličke crkve od 1939. Svetovno ime bilo mu je Euđenio Pačeli. Pred kraj Drugog svetskog rata i neposredno posle njega blagonaklono je posmatrao i pomagao beg pripadnika poraženih formacija putem takozvanih "pacovskih kanala" - mreže pomoću koje su se nacisti prebacivali najčešće u Latinsku Ameriku.

1962. -
Afrička država Uganda postala je nezavisna posle 70 godina britanske kolonijalne uprave.

1963. -
Više od 2.000 ljudi poginulo je posle pucanja oko 300 metara visoke brane "Vajont" kod Beluna u severoistočnoj Italiji.

1967. -
U borbama u bolivijskim šumama poginuo je argentinski revolucionar Ernesto "Če" Gevara, simbol revolucija u Latinskoj Americi. Diplomirao je medicinu u Buenos Ajresu 1953. potom je otišao u Gvatemalu, pa u Meksiko, gde je upoznao Fidela Kastra, s čijom ekspedicijom se 1956. iskrcao na Kubu. Posle pobede revolucije 1959. postao je 1961. ministar privrede, a Kubu je napustio 1965. u nameri da u Boliviji - gde je ubijen - povede ustanak za oslobođenje Južne Amerike od dominacije SAD i domaće oligarhije. Dela: "Uspomene na kubansku revoluciju", "Dnevnik iz Bolivije".

1967. -
Umro Andre Moroa (Emil Ercog) francuski književnik i publicista, akademik
(Elbef, 26. 07. 1885 - Neji, 09. 10. 1967)

1968. -
Umro je francuski pisac Andre Moroa. Pisao je romane, eseje i romansirane biografije. Dela: romani "Podneblja", "Porodični krug", biografije "Bajron", "Dizraeli", "Viktor Igo", "Lelija ili život Žorž Sand", "Balzakov život".

1974. -
Umro je nemacki biznismen Oskar Šindler, zaslužan za spasavanje preko 1.200 Jevreja od holokausta. Iako clan nacisticke partije, rukovodio je fabrikom emajla u Krakovu za vreme nemacke okupacije Poljske u kojoj je zapošljavao Jevreje koji su živeli u getu. Kada je geto likvidiran, on je ubedio naciste da dozvole da se njegovi radnici prebace u obližnji radni kamp Plaszow, spasavajuci ih tako deportacije u logore smrti. Godine 1944. svi Jevreji u Plaszow-u poslati su u Aušvic, ali je Šindler uz veliki rizik po sebe, podmitio zvanicnike da poštede njegove radnike i da premesti fabriku na neku bezbedniju lokaciju u okupiranoj Cehoslovackoj. Do kraja rata, on je ostao bez novca, ali je spasao 1.200 ljudi. Godine 1962. proglašen je pravednim hrišcaninom od strane Yad Vashem-a, izraelske agencije za spomen na holokaust. Prema želji, sahranjen je u Izraelu, na katolickom groblju na planini Zion.

1975. -
Nobelova nagrada za mir dodeljena je ruskom fizičaru i disidentu Andreju Saharovu, zbog "neustrašivih napora za mir u svetu", kako je obrazložio norveški komitet za dodelu nagrade.

1978. -
Umro je Žak Brel, francusko belgijski šansonjer.
Njegovi hitovi "Ne me quitte pas", "Amsterdam", "Mathilde", postali su svojevrsni spomenici frankofonske baštine, a Brelovi tekstovi ali i retko sugestivan nastup, inspirisali su brojne muzičke stvaraoce širom sveta. Iako rođeni Belgijanac veči deo života proveo je u Parizu da bi poslednje godine proživeo u Francuskoj Polineziji, gde je i sahranjen, nedaleko od groba francuskog slikara Pola Gogena.

1983. -
U eksploziji bombe u glavnom gradu Burme, Rangunu - za koju je Južna Koreja optužila severnokorejske agente - ubijeno je 18 južnokorejskih funkcionera, uključujući četiri ključna ministra, među kojima i šef diplomatije Li Bum Suk.
Сачувана
admin
ADMINISTRATOR
најстарији члан
*
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 2311


« Одговор #495 послато: 08-10-2012, 23:36:15 »



                                                      ****    8  O K T O B A R    ****



Prepodobna Efrosinija - Miholjske zadušnice .........




Kći bogаtog i znаmenitog čovekа Pаfnutijа iz Aleksаndrije. Od bezdetnih roditeljа molitvom od Bogа isprošenа. Blаgočesni roditelji njeni vаspitаše kćer svoju verom Hristovom. Ne hoteći dа stupа u brаk, mlаdа Efrosinijа, dа bi se sаkrilа od ocа, svogа, preobuče se u muško odelo i prijаvi se igumаnu jednog mаnаstirа kаo evnuh cаrа Teodosijа s imenom Izmаrаgd. Igumаn gа primi i predаde nа rukovodstvo duhovniku Agipitu. Svojim postnim i molitvenim podvigom Izmаrаgd brzo prevаziđe sve monаhe u tom mаnаstiru. Kаdа nаvrši trideset osаm godinа teškog podvigа, poseti Pаfnutije tаj mаnаstir, i igumаn gа uputi Izmаrаgdu nа molitvu i utehu. Izmаrаgd poznаde Pаfnutijа а Pаfnutije ne poznа Izmаrаgdа. Kаdа otаc ispovedi svoju tugu zа izgubljenom ćerkom, reče mu Izmаrаgd, dа ne gubi nаdu, jer će još u ovom životu videti kćer svoju, i zаmoli gа dа opet k njemu dođe kroz tri dаnа. Kаdа Pаfnutije opet dođe, Izmаrаgd ležаše nа sаmrtnoj postelji. Tаdа sаmrtnik reče Pаfnutiju: „Jа sаm Efrosinijа, kćer tvojа; ti si otаc moj!” Otаc dugo ne mogаše doći k sebi od užаsnog iznenаđenjа. U tom izdаhnu blаženа Efrosinijа, i otаc njen ridаše nаd njom. Pošto sаhrаni kćer svoju, Pаfnutije i sаm stupi u tаj mаnаstir, i useli se u keliju svoje upokojene i svete kćeri. Posle deset godinа podvigа upokoji se u Gospodu i Pаfnutije sveti. 

316. p.n.e.  -
Bitka sa neodlučnim ishodom kod rimskog grada Cibale (današnjih Vinkovaca) između careva-savladara Konstantina I i Licinija

1354. -
Ubijen je italijanski humanista Nikolo Gabrini, poznat kao Kola di Rijenci, vođa rimskih republikanaca. Svoj ideal, obnovu antičke republike u Rimu i ujedinjenje Italije, pokušao je da ostvari ustankom i 1347. uz pomoć rimskih građana proglasio je Rimsku republiku, koju je predvodio u zvanju "narodnog tribuna". Iz Rima je proterao feudalno plemstvo i smanjio je poreze, ali je aristokratija ubrzo porazila njegove pristalice i od 1348. do 1353. morao je da živi u izgnanstvu. Za ostvarenje svojih ideala bez uspeha je pokušavao da pridobije nemačkog cara Karla IV, a potom avinjonskog papu Inoćentija VI. U avgustu 1354. uspeo je da obnovi Rimsku republiku, ali ga je aristokratija ubrzo oborila i nakon dva meseca je ubijen.

1469. -
Umro je italijanski slikar fra Filipo Lipi, pripadnik firentinske rane renesanse. U prvim radovima posebno ga je zanimao problem pokreta i dramatski efekti, a u poznijim preovladavalo je lirsko raspoloženje.

1690. -
Počela velika seoba Srba pod Arsenijem III Čarnojevićem

1803. -
Umro je italijanski pisac Vitorio Alfijeri, rodoljubivi pesnik i dramski pisac iz čijeg dela je zračila strasna slobodoljubivost. Dela: tragedije "Saul", "Orest", "Marija Stjuart", "Filip", "Kleopatra", "Antigona", "Mira", komedije, soneti, ode, satire, epigrami, rasprava "O tiraniji", autobiografski spis "Život Vitorija Alfijerija".

1810. -
Rođen je Džejms Vilijem Maršal (James WilliamMarshall), cije je otkrice zlatnog rudnika u Kaliforniji pokrenulo "zlatnu groznicu" 1849.

1818. -
U Engleskoj su se prvi put koristile punjene rukavice u jednom boks mecu.

1836. -
Rođen je Dimitrije Nešić, čuveni srpski matematičar. (†1904).

1848. -
Rođen Pjer Dežejter, francuski revolucionar i kompozitor, autor muzike za "Internacionalu" (Gent, 08. 10. 1848 - Sen-Deni, 26. 09. 1932)

1856. -
Velika Britanija povela je drugi "Opijumski rat" protiv Kine, u kojem joj se pridružila Francuska. Kad su 1857. Britanci i Francuzi zauzeli Kanton, Kina je kapitulirala i potpisala mir u Tjencinu.

1864. -
Rođen je srpski pisac Branislav Nušić, veliki komediograf, član Srpske kraljevske akademije. Studirao je pravo u Gracu i Beogradu, a kao diplomata radio je u konzulatima Srbije u Solunu, Bitolju, Skoplju i Prištini. Bio je dramaturg i upravnik pozorišta u Beogradu, Novom Sadu, Skoplju i Sarajevu. Osuđen je 1887. na dve godine zatvora zbog satirične pesme "Dva raba". Učestvovao je kao dobrovoljac u Srpsko-bugarskom ratu 1885. a u Prvom svetskom ratu prošao je čitavu golgotu srpske vojske, preko planinskih vrleti do Jadrana. Darovit portretista i pisac veoma razvijenog smisla za pozorišnu scenu i njene zakone, oštro je zapažao negativne pojave i s mnogo duha slikao svet u kojem se kretao - od opštinskog pisara do poslanika i ministra. Dela: komedije "Sumnjivo lice", "Gospođa ministarka", "Narodni poslanik", "Protekcija", "Ožalošćena porodica", "Pokojnik", "Put oko sveta", "Dr", "Svet", "Ujež", "Mister dolar", pripovetke i romani "Pripovetke jednog kaplara", "Ramazanske večeri", "Opštinsko dete", "Ben-Akiba", "Autobiografija", tragedije "Knez Ivo od Semberije", "Hadži-Loja", "Nahod", drame "Tako je moralo biti", "Jesenja kiša", "Pučina", "Iza Božjih leđa". Golgotu Srbije 1915. godine opisao je vrlo realistično u obimnom, potresnom delu "1915."

1871. -
U Čikagu je buknuo veliki požar koji je besneo tri dana, usmrtivši najmanje 300 ljudi, a oko 90.000 ostalo je bez krova nad glavom.

1892. -
Rođena Marina Ivanovna Cvetajeva, ruska književnica (Moskva, 08. 10. 1892 - Jelabuga, 31. 08. 1941)

1895. -
Rođen je argentinski državnik Huan Domingo Peron, predsednik od 1946. do 1955. i od 1973. do smrti 1974. Posle vojnog udara 1943. postao je ministar rata, 1944. potpredsednik, a 1946. šef države. Sprovodio je autoritarnu politiku ali sa izrazitom socijalnom notom, oslanjajući se pri tom na radništvo. Odvojio je 1955. crkvu od države i prvi put uveo svetovnost škole, zbog čega ga je rimokatolička crkva ekskomunicirala. U septembru 1955. oboren je u vojnoj pobuni. Po povratku iz emigracije, u septembru 1973. ponovo je izabran za predsednika Argentine.

1895. -
Ubijena je korejska kraljica Min, koja je pokušavala da zaustavi talas japanske dominacije u Koreji. Grupu ubica koja je upala u njen dvor predvodio je japanski konzul general Goro Miura.

1895. -
Rođen je albanski kralj Ahmed Zogu (1928-1939). Pre dolaska na vlast, živeo je u Jugoslaviji kao albanski emigrant, primao pomoc od jugoslovenske vlade i važio za njenog eksponenta. Posle obaranja vlade Fan-Nolija, došao je u Albaniji na vlast, i to uz pomoc jugoslovenskih granicnih jedinica 1924. godine. Kao predsednik republike, 1926. godine je sa Italijom zakljucio Tiranski pakt, kojim je priznao italijanski protektorat nad Albanijom. Godine 1928. proglasio se kraljem kao Zogu I. Kada je 1939. godine fašisticka Italija izvršila napad na Albaniju i okupirala je, Zogu je pobegao iz zemlje.

1912. -
Započeo je Prvi balkanski rat. Potpisnice Balkanskog saveza Srbija, Grčka, Bugarska i Crna Gora, započele su tada rat kojim je Turska osim jednog manjeg dela proterana iz Evrope. Srbija je tada oslobodila Staru Srbiju (danas Kosovo i Metohija) i Južnu Srbiju (danas Makedonija).

1915. -
Na današnji dan 1915. godine komandant Drugog bataljona Desetog puka, major srpske vojske Dragutin Gavrilović je izdao zapovest braniocima Beograda - Drugom bataljonu, delovima Trećeg bataljona Desetog puka i delovima Sremskog dobrovoljačkog odreda, poslednjoj odbrani srpske prestonice u Prvom svetskom ratu pred agresijom Nemaca, Austrijanaca i Mađara: "Tačno u 15 časova neprijatelj se ima razneti vašim silnim jurišem, razneti vašim bombama i bajonetima. Obraz Beograda, naše prestonice, ima da bude svetao. Vojnici, junaci, Vrhovna komanda izbrisala je naš puk iz svog brojnog stanja... Naš puk je žrtvovan za čast Otadžbine i Beograda. Vi nemate više da se brinete za vaše živote, koji više ne postoje. Zato napred u slavu..."! U jurišu su izginuli gotovo svi branioci, a major Gavrilović je teško ranjen.

1921. -
U Pančevu održana prva partija šaha živim figurama u Jugoslaviji.

1925. -
Beograd odlikovan čehoslovačkim Ordenom ratnog krsta

1939. -
Nemačka je u Drugom svetskom ratu pripojila Trećem rajhu veliki deo teritorije Poljske.

1952. -
U železničkoj nesreći u severozapadnom Londonu poginulo je 112 i povređeno više od 200 ljudi.

1953. -
Velika Britanija i SAD su bez konsultovanja Jugoslavije povukle snage, predale civilnu upravu u zoni "A" slobodne teritorije Trst u celini Italiji i tako izazvale jednogodišnju krizu. Italija je koncentrisala trupe na granici, na šta je Jugoslavija odgovorila istom merom.

1954. -
Oslobodilačke snage Severnog Vijetnama ušle su u glavni grad Hanoj.

1962. -
Alžir je primljen u Ujedinjene nacije kao 109. clanica.

1967. -
Umro je britanski državnik Klement Ričard Atli, laburistički premijer od 1945. do 1951. tokom čije je vladavine London priznao nezavisnost Indije 1947. i Burme 1948. Dela: "Laburistička partija u perspektivi", "Dvanaest godina kasnije", autobiografija "Kako se to zbilo".

1967. -
Bolivijske gerilske snage, predvodene revolucionarom Ernestom Če Gevarom, poražene su u okršaju sa specijalnim odredom bolivijske armije. Če Gevara je bio ranjen, zarobljen i na današnji dan pogubljen.  Gevara je predstavljao jednu od ključnih ličnosti kubanske revolucije Fidela Kastra (1956 - 1959), kao član pokreta "26. jul". Nakon pobede revolucije na Kubi, angažovao se u pokretima za oslobođenje od diktatorskih režima putem gerilske borbe, u Kongu za vreme vladavine Moiza Čombea, a potom i u Boliviji. Zajedničkim delovanjem CIA i bolivijske vojske, Če je nakon kratkog vatrenog okršaja vatrenim, uhvaćen 8. oktobra 1967, i nedugo po hapšenju ubijen. Njegov lik, kao borca za oslobođenje i žrtve imperijalizma, i danas predstavlja jedan od glavnih simbola i ikona društvene i političke revolucije širom sveta. Časopis "Tajm" proglasio je Gevaru jednim od 20 najvećih svetskih ikona i heroja u okviru 100 najuticajnijih ljudi sveta 20. veka. Čuvenu fotografiju Gevare, koju je fotografisao Alberto "Korda" Dijaz, Akademija umetnosti u Merilendu proglasila je "najpoznatijom fotografijom na svetu i simbolom dvadesetog veka".

1970. -
Nobelovu nagradu za književnost dobio je ruski pisac Aleksandar Solženjicin.

1975. -
Žestoki okršaji u Bejrutu i severnom Libanu odneli sunajmanje 25 života i prekinuli poslednje primirje postignuto izmedu zaracenih hrišcana i muslimana.

1991. -
Po isteku tromesečnog brionskog moratorijuma Slovenija i Hrvatska su se protivno važećem ustavu tadašnje SFRJ, proglasile otcepljenje od Jugoslavije,izazvavši tako građanski rat, uz očiglednu, nezvaničnu,saglasnost niza zapadnih zemalja i tadašnje Evropske Zajednice.

1992. -
Počinje šahovski turnir u Tilburgu, Holandija.

1992. -
Umro je nemački državnik Vili Brant, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1971. kancelar Zapadne Nemačke od 1969. do 1974. kad je podneo ostavku pošto je otkriveno da je njegov blizak saradnik agent istočnonemačke tajne službe. Vodio je politiku saradnje i popuštanja - čiji je vrhunac bilo poklonjenje u prestonici Poljske Varšavi 1970. pred spomenikom žrtvama nacizma. Posle 1974. kad se povukao s položaja, predvodio je Socijalističku internacionalu.

1993. -
UN su ukinule sankcije Južnoj Africi uvedene 1960. zbogpolitike aparthejda koju su sprovodile tadašnje vlasti.

1993. -
Umro Alfred Tepfer, nemački industrijalac i humanista (Altona, 13. 07. 1894 - Hamburg, 08. 10. 1993).

1995. -
U zemljotresu na indonežanskom ostrvu Sumatra poginulo je najmanje 100 ljudi.

1996. -
U prvoj javnoj poseti Izraelu palestinski lider Jaser Arafat razgovarao je s izraelskim predsednikom Ezerom Vajcmanom u njegovoj privatnoj rezidenciji.

1997. -
Savet bezbednosti UN zaveo je sankcije protiv Sijera Leonea, uperene protiv vojne hunte u toj afričkoj zemlji.

1998. -
Predstavnički dom američkog Kongresa odobrio je formalno pokretanje postupka impičmenta protiv predsednika SAD Bila Klintona, što je treća istraga u američkoj istoriji pokrenuta radi smenjivanja šefa države.

1998. -
Japan je formalno izrazio žaljenje Južnoj Koreji zbog dugogodišnje kolonijalne vladavine nad Korejom.

1998. -
Savet NATO usvojio je "detaljni operativni plan zavazdušne udare u fazama" na Kosovu. Predsedniku SR Jugoslavije Slobodanu Miloševicu dat je rok od 24 caša da ispuni zahteve iz rezolucije UN ?! Vlada Srbije, donela je Uredbu o posebnim merama u uslovima oružanih pretnji NATO-a.

1999. -
Inauguralnom ceremonijom u pres-centru KFOR, svečanoj sali nekadašnjeg sportskog centra „Boro i Ramiz“ u centru Prištine, funkciju komandanta međunarodnih snaga na Kosovu preuzeo nemački general Klaus Rajnhart !!! -

2000. -
Sirijski avion s funkcionerima, lekarima i medicinskim potrepštinama sleteo je u Bagdad, što je bio prvi let iz Damaska u glavni grad susednog Iraka nakon dve decenije.

2001. -
Avion skandinavske kompanije SAS udario je u hangar na milanskom aerodromu "Linate" posle sudara u gustoj magli s malim privatnim avionom, što nije preživeo niko od 110 ljudi u letilici. Poginulo je i četvoro ljudi u privatnom avionu i četvorica aerodromskih radnika.

2004. -
Umro Žak Derida, francuski filozof i teoretičar književnosti (El-Biar, 15. 07. 1930 - Pariz, 08. 10. 2004)

2005. -
U razornom zemljotresu jačine 7,6 stepeni Rihtera koji je pogodio Pakistan i Indiju, život je izgubilo preko 75.000 ljudi, a više desetina hiljada je povređeno.

2008. -
Generalna skupština Ujedinjenih Nacija prihvatila je većinom glasova nacrt Rezolucije kojom Srbija od Međunarodnog suda pravde traži savetodavno mišljenje o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije. Za Rezoluciju koju je predložila Srbija glasalo je 77 prisutnih država, protiv je bilo šest, dok su 74 bile uzdržane.

2008. -
Haški tribunal pravosnažno je osudio bivšeg lidera Srba u Hrvatskoj Milana Martica na 35 godina zatvora zbog zlocina nad nesrbima u Kninskoj krajini, zapadnoj Bosni i Zagrebu 1991-95. godine.

***

Сачувана
admin
ADMINISTRATOR
најстарији члан
*
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 2311


« Одговор #494 послато: 07-10-2012, 20:12:43 »

                                                            
                                                           **** nastavak ****

2000. -
Vojislav Koštunica je na svečanoj sednici Savezne Skupštine, održanoj u Centru "Sava" proglašen za predsednika Savezne Republike Jugoslavije u skladu s rezultatima predsedničkih izbora 24. septembra. Svečanom polaganju zakletve prisustvovali su i Jorgos Papandreu, ministar inostranih poslova Grčke i Turbjern Jaglan, njegov norveški kolega.

2000. -
Slovenacki skijaš Davo Karnicar (38) postao je prvi covek koji je uspeo da se na skijama spusti sa najviše planine na svetu, 8.848 metara visokog Maunt Everesta.

2001. -
Umro je Rodoljub Rođa Raičević, popularni pevač i kompozitor narodne i zabavne muzike.U rodnom gradu, Nikšiću, završio je osnovnu i nižu muzičku školu, a srednju je pohađao u Podgorici. Studirao je Fakultet muzičkih umetnosti u Beogradu. U Beograd se preselio 1976. Svirao je violončelo i klavir. Jedno vreme je bio član sastava Rokeri s Moravu, pa član orkestra Miše Mijatovića. Prvi veći autorski uspeh je imao sa pesmom „Godine idu“, koju je snimila Nada Topčagić. Sarađivao je i pevao u duetu sa mnogim poznatim pevačima: Lepom Brenom, Mirom Škorić, Slavkom Banjcem, Cakanom, Anom Bekutom i Biljanom Jevtić. Lični uspeh kao pevač je postigao hitom „Tako je suđeno“.  Sa svojim nezaboravnim pesmama usao je i ostao u estradnoj Prvoj ligi, sa evergrin numerama: "Tako je sudjeno", "Rastanak", "A ja imam tebe", "Splavarska", "Draga"... Pocetkom 200l. godine je posle cetvorogodiisnje pauze snimio cetvrti album za "City records", a njegovi, nazalost, poslednji hitovi postale su pesme "Da Bog da", "Ne bih ja" i "Ravnica". Uz pesmu je ziveo povuceno, nije imao porodicu i obozavao je slikarstvo.Životna želja mu je bila da otvori samostalnu izložbu.Nazalost, u nedelju 7. oktobra 200l. godine, u beogradskom stanu svog prijatelja veliki umetnik Rodja Raicevic je pronadjen mrtav. Njegovo tanano srce nije izdrzalo njegov buran zivot umetnika, kako neko rece: najbrže sagorevaju lirski stvaraoci. Sahranjen je u porodicnoj grobnici u Niksiciu, a na beogradskoj komemoraciji u ime svih estradnih umetnika od njega se oprostio kolega sa pop-scene Nenad Knezevic-Knez.

2001. -
Američkom akcijom pod nazivom "Trajna sloboda",  SAD su pokrenule vazdušne napade na Avganistan, pošto su talibani odbili da izruče arapskog teroristu Osamu bin Ladena osumnjičenog za terorističke napade na Njujork i Vašington, 11. septembra te je time počeo ret koji i dan danju traje.

2003. -
Američki filmski glumac austrijskog porekla Arnold Švarceneger izabran je za guvernera Kalifornije, najmnogoljudnije države SAD.

2004. -
U seriji eksplozija u egipatskim letovalištima na Sinaju, na granici sa Izraelom, poginule su 34 osobe, a ranjeno 105, mahom izraelskih građana. Najjača eksplozija bila je u Tabi, u hotelu "Hilton" čija je zapadna strana sa deset spratova uništena.

2004. -
Kambodžanski kralj Norodom Sihanuk abdicirao je u korist sina Nordoma Sihamonia. Sihanuk je na presto stupio 1941. a 1954. proglasio je nezavisnost Kambodže od Francuske. Do tada Kambodža je bila sastavni deo Francuske Indokine (s Laosom i Vijetnamom). Osnovao je stranku Sargkum koja je 1955. i 1958. dobila izbore. Posle očeve smrti vratio se 1960. na presto, a 1970. zbacio ga je general Lon Nol, u državnom udaru izvedenom pod uticajem SAD. Za predsednika Kampućije, kako su Kambodžu preimenovali "Crveni Kmeri", izabran je 1975. ali je idila s tom maoističkom frakcijom - tokom čije je strahovlade od 1975. do 1978. ubijeno između milion i dva miliona ljudi - brzo okončana i 1976. napustio je zemlju. "Crveni Kmeri" su zbačeni vojnom intervencijom Vijetnama krajem 1978. a on je 1982. postao predsednik antivijetnamske koalicione vlade. Posle niza burnih političkih promena, 1993. ponovo je postao kralj Kambodže, a u korist jednog od sinova abdicirao je 2004.

2004. -
Najmanje 39 ljudi je poginulo, a više od 100 je povređeno u eksploziji automobila-bombe u pakistanskom gradu Multanu.

2005. -
Umro je Jovan Soldatovic, jedan od najpoznatijih srpskih vajara. Autor je velikog broja vajarskih dela na javnim prostorima, medu kojima se isticu monumentalni spomenici, biste znamenitih licnosti i skulpture. Poznat je i po velikom broju skulptura srna, košuta, jelena, roda i konja u parkovima mnogih gradova na prostoru bivše Jugoslavije.

2006. -
Ubijena je Ana Politkovska, ruska novinarka, komentator "Nove gazete" i dobitnica "Zlatnog pera Rusije" 2000. Bila je poznata kao veliki kritičar politike Moskve na Kavkazu. Autor je knjige "Putovanje u pakao-Čečenski dnevnik".

2009. -
Umro je Irving Pen, američki fotograf poznat po glamuroznim portretima manekenki. Bio je znamenit po fotografijama na kojima dominira stroga jednostavnost. Radio je portrete slavnih, modne fotografije, kao i različite umetničke fotografije. Karijeru je započeo 40-ih kao fotograf časopisa "Vog"(Vogue) gde je stekao ugled zahvaljujuci mirnim klasicnim kompozicijama. Veliku slavu doneli su mu portreti Majlsa Dejvisa, Spensera Trejsija, Džordžije O'Kif i Pabla Pikasa. Jedna fotografija za koju je pozirala njegova supruga manekenka Lisa Fonsagrivs, prodata je 2004. za čak 57.000 dolara.

2010. -
Umrla Milka Planinc, hrvatski političar i državnik, predsednik Saveznog izvršnog veća i Centralnog komiteta Saveza komunista Hrvatske (Drniš, 21. 09. 1924 - Zagreb, 07. 10. 2010)

2011. -
Umro Ramiz Alija, albanski političar i državnik, predsednik Albanije(Skadar, 18. 10. 1925 - Tirana, 07. 10. 2011)

***
« Последња измена: 07-10-2012, 20:58:50 admin » Сачувана
admin
ADMINISTRATOR
најстарији члан
*
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 2311


« Одговор #493 послато: 07-10-2012, 20:11:08 »




                                                    ****    7  O K T O B A R    ****



Sveta prvomučenica Tekla ravnoapostolna ............




Rođenа u Ikoniji od roditeljа znаmenitih, аli neznаbožаčkih. Kаo osаmnаestogodišnjа devojkа bilа verenа zа nekogа mlаdićа u ono vreme, kаdа аpostol Pаvle dođe sа Vаrnаvom u Ikoniju nа propoved Jevаnđeljа. Slušаjući Pаvlа tri dаnа i tri noći, Teklа se obrаti potpuno veri Hristovoj i zаveštа se živeti u devstvu. Videvši je mаjkа, kаko i ne gledа više nа svogа verenikа niti pomišljа nа brаk, poče je nаjpre sаvetovаti, а potom tući i moriti glаđu. Nаjzаd je predаde sudiji i zаhtevаše, opаkа mаjkа, dа je ognjem sаžeže. Sudijа je bаci nа ogаnj, no Bog je spаse nepovređenu. Tаdа Teklа pođe zа аpostolom Pаvlom, i dođe sа njim u Antiohiju. Privučen spoljаšnjom krаsotom Teklinom nekаkаv stаrešinа grаdski htede je uzeti k sebi silom, no Teklа se iščupа iz njegovih ruku. Tаj stаrešinа optuži je knezu kаo hrišćаnku, kojа se gnušа brаkа. Knez je osudi nа smrt i bаci pred zverove, no zverovi se ne tаknuše telа device. Udivljen ovim upitа je knez: „Ko si ti, i kаkvа je silа u tebi, dа ti ništа ne može nаškoditi?” Odgovori mu Teklа: „Sluškinjа sаm Bogа živogа”. Tаdа je knez pusti nа slobodu, i onа pođe propovedаti Jevаnđelje, i uspe dа obrаti mnoge u veru istinitu, među kojimа i neku uglednu i česnu udovicu Trifenu. Potom se svetа Teklа, po blаgoslovu аpostolа Pаvlа, udаlji u jedno pusto mesto blizu Selevkije. Tu se onа dugo podvizаvаše i isceljenjem bolesnikа čudotvornom silom obrаćаše mnoge u Hrišćаnstvo. Pozаvideše joj lekаri i vrаčаri iz Selevkije, te poslаše neke mlаde ljude, dа je oskvrne, nаdаjući se, dа će onа kаd izgubi devičаnstvo, izgubiti i moć svoju čudotvornu. Teklа bežаše od onih drskih mlаdićа, i kаd vide dа će je uhvаtiti, onа se pomoli Bogu zа pomoć pred jednom stenom, i stenа se rаstupi i sаkri ovu svetu devicu i nevestu Hristovu. I bi joj tа stenа i skrovište i grob. O ovoj čudesnoj hrišćаnskoj junаkinji i svetiteljki veli sveti Zlаtoust: „Čini mi se dа vidim ovu blаženu devu kаko prinosi Gospodu jednom rukom devstvo, а drugom mučeništvo”.
U Staroj pravoslavnoj crkvi Svetog Arhangela Mihaila u Sarajevu čuva se deo svetih moštiju Svete Tekle - njena desna ruka.Prema tradiciji, u Staroj pravoslavnoj crkvi u Sarajevu, na ovaj dan osveštava se voda blagosiljanjem rukom svetiteljke i obavlja litija oko hrama, tokom koje se nose mošti Svete Tekle.Deo svetih moštiju Svete Tekle, nalazi i u manastiru Svete Trojice kod Pljevalja.Desnu ruku prvomučenice Tekle doneo je iz Antiohije u Srbiju, prvi srpski arhiepiskop Sveti Sava 1233. godine, a patrijarh srpski ,Arsenije Četvrti Jovanović ih je 1733. godine poklonio Staroj pravoslavnoj crkvi u Sarajevu.Njenu svetu desnicu, mitropolit sarajevski Sava Kosanović, odneo je 1873. godine u Rusiju gdje je za nju izrađena biserna rukavica sa narukvicom.

Sveta Tekla je i krsna slava Kola srpskih sestara u Sarajevu.


929.p.n.e. -
Umro je Karlo III Prosti, francuski kralj (*879.)
1409. -
Rođena je Elizabeta Luksemburška, kraljica Nemačke, Mađarske, Ugarske, Hrvatske i Bohemije i vojvotkinja Austrije, supruga Alberta II Habsburškog († 1442.)
1227. -
Umro Stefan Nemanjić Prvovenčani, srpski kralj (oko 1165 - 07. 10. 1228).

1571. -
Španska, papska i mletačka mornarica potukle su kod Lepanta u jugozapadnoj Grčkoj tursku flotu. U najvećoj pomorskoj bici posle bitke kod Akcijuma 31. p. n. e. Osmansko carstvo nikada više nije bilo velika pomorska sila, poginulo je oko 25.000 turskih vojnika i potopljeno 80 turskih brodova. To je bila i poslednja velika bitka sa brodovima na vesla.

1769. –
Engleski istraživač, kapetan Kuk (Cook), otkrio je Novi Zeland.

1789. -
Austrougarska vojska osvojila Beograd.

1806. -
Ralf Vedživud (Ralph Wedgewood) je u Londonu patentirao indigo.

1813. -
U Beograd su prodrle turske jedinice iz pravca Grocke. Pad Beograda, koji je Karađorđe napustio 3. oktobra, označio je konačni poraz Prvog srpskog ustanka. Turci su uspostavili upravni aparat i organizaciju kakva je postojala pre izbijanja ustanka 1804. To je uključivalo ranije namete, ali i pojačanu represiju, što je docnije izazvalo Hadži Prodanovu bunu 1814. kao i Drugi srpski ustanak 1815. posle kojeg su Turci ubrzano gubili pozicije u Srbiji.

1841. -
Rođen Nikola I Petrović Njegoš (Njeguši, 7. oktobar/19. oktobar 1840 — Antib kraj Nice, Francuska, 2. mart 1921) je bio knjaz Crne Gore u periodu 1860—1910. i kralj u periodu 1910—1918.

1849. -
Umro je Edgar Alan Po, pesnik, pripovedac i teoreticar književnosti, jedan od najistaknutijih predstavnika romantizma u istoriji americke književnosti. Njegova poezija zna samo za osecanje dubokog pesimizma, sete i tuge i odlikuje se zvucnošcu i muzikalnošcu cudesno onomatopejskih stihova. Za nju bi se, osim toga, moglo reci da predstavlja teoriju na delu, buduci da se gotovo u celini temelji na Poovim strogim poetskim nacelima, pre svega na nacelu kratkoce, sugestivnosti i simbolizacije, kao i na uverenju da se savršenstvo rime može ostvariti jedino povezivanjem jednolicnosti i neocekivanosti; Po, dakle, kao i lord Bekon, veruje da nema savršene lepote bez izvesne neobicnosti u njenim srazmerama. Šarl Bodler - prvi prevodilac ovog ukletog pesnika, pesnika ponora, kako ga naziva Isidora Sekulic - za Poovu poeziju, ne bez divljenja, kaže da je duboka, žalobna, veoma brižljivo pisana, providna, ali i pravilna poput kristalnog dragulja. Po je i jedan od tvoraca tzv. kratke price, ali i poetike pripovetke tajanstva i strave - ovaplocene u svojevrsnoj sintezi fantasticne tematike sa racionalnošcu i uverljivošcu u oblasti motivacije i pripovedackog pristupa temi (tu osobenost Poovog pripovedackog postupka Fjodor Dostojevski nazvace fantasticnim realizmom) - koja ce do današnjih dana uticati kako na evropsku, tako i na latinoamericku književnost. Po se smatra i tvorcem kriminalisticko- detektivske price, cak i pretecom Žila Verna i Velsa. Snažno je uticao na francuske simboliste, kao i na engleske pesnike Rosetija, Svinberna i R. L. Stivensona. Edgar Alan Po je svojim raznolikim poetskim darovima takoreći bio i ostao za američku književnost ono što za renesansno i kasnije umetničko stvaralaštvo znači višestrani genije Leonarda da Vinčija. U širokom rasponu njegova književna umetnost ostavila je ne samo nezaobilazni trag nego je duboko obeležila horizonte pisanja kojima se okretala svojom bogatom invencijom i fantazijom. Dela: pesme "Gavran", "Anabel Li", "Eldorado", "Grad u moru", "U snu san", "Julaluma"", pripovetke "Bunar i klatno", "Pad kuce Ušera", "U dubinama Malstrema", "Macka Crvene smrti", "Crna macka", "Vilijem Vilson", poeticki spisi "Filozofija kompozicije", "Pesnicko nacelo", "Marginalije"., „Pobednik crv”, “Zvona”,”Pesme”, “Price tajanstva i maste”, “Avanture Gordona pima” i mnoge druge.

1860. -
Osmansko carstvo priznalo je carskim beratom (ukazom) Mihaila Obrenovića za kneza Srbije.

1865. -
Rođen je srpski geograf Jovan Cvijić, osnivač antropogeografije i geomorfologije u Srbiji i Srpskog geografskog društva, profesor i rektor Univerziteta u Beogradu, predsednik Srpske kraljevske akademije, počasni doktor pariske Sorbone i Karlovog univerziteta u Pragu. Veoma su značajni njegovi radovi o migracijama, o morfologiji i hidrografiji Dinarskog krša i drugih kraških predela, tektonici i glacijaciji planina Balkanskog poluostrva, studije o Jadranskom primorju, balkanskim kotlinama i poljima, Šumadiji i Panonskom basenu. Odigrao je važnu ulogu kao savetnik srpskih državnika na mirovnim pregovorima u Parizu (Versaju) posle Prvog svetskog rata. Dela: "Osnove za geografiju i geologiju Makedonije i Stare Srbije", "Antropogeografski problemi Balkanskog poluostrva", "Balkansko poluostrvo i južnoslovenske zemlje", "Geomorfologija","Etnogeografske karte jugoslovenskih zemalja", "Geografska karta Jugoslavije".

1877. -
U Orehovici je rođen književnik, Vojislav Ilić mlađi. Završio je gimnaziju i Pravni fakultet u Beogradu. Radio je kao sudski činovnik u Čačku, Kruševcu i Jagodini. Bio je sekretar Apelacije i inspektor Ministarstva pravde u Beogradu. Prve književne radove objavio je u listovima "Zvezda", "Delo", "Kolo" i "Brankovo kolo". Pisao je kritike i vodio žučne književne polemike, a dao je i više prevoda sa ruskog, francuskog i nemačkog jezika. Najbolje su mu pesme o ličnoj ljubavnoj drami, kao što su: "Zvoni", "Iz jedne šetnje'', "Noćna svirka", "Iz bolničkih časova"  i "Nad izvorom Timoka", iskrene u tonu i emocionalno potresne.

1879. -
Potpisana Dvojna alijansa 1879. godine između Nemačke i Austro-Ugarske.

1885. -
Rođen je 1885. u Kopenhagenu  (Danska) danski fizičar Nils Henrik Dejvid Bor. Jedan je od najistaknutijih naučnika 20. veka. Tvorac je savremene atomistike.
Završio je univerzitet i doktorirao u Kopenhagenu, a zatim je 1911. godine otišao u Mančester. Tamo je sa Ernestom Raderfordom izučavao strukturu atoma. Posle pet godina rada u Engleskoj, vraća se u Kopenhagen i postaje direktor danskog Instituta za teorijsku fiziku. Godine 1922. dobio je Nobelovu nagradu za fiziku. Potom je niz godina izučavao nuklearnu fiziku, a od 1939. godine posebno je proučavao uran.Kada su 1940. godine Nemci okupirali Dansku, Bor je izbegao u SAD gde je učestvovao u istraživanjima koja su kasnije omogućila izradu prve nuklearne bombe.Po završetku Drugog svetskog rata, Bor se vratio u Kopenhagen gde je izabran za predsednika Danske akademije nauka. Zauzimao se za ograničenje nuklearnog naoružanja i zabranu korišćenja atomskih bombi.Njegovim imenom nazvani su mnogi pojmovi u atomskoj fizici - "Borove orbite", "Borova teorija", "Borovi uslovi frekvencije", "Borov princip komplementarnosti", "Borov magneton".

1908. -
Nakon oslobadanja od turske vlasti Krit se ujedinio sa Grckom. Grcka je 1912. anektirala to ostrvo, a Londonskim ugovorom 1913. aneksija je medunarodno priznata.

1908. -
Austro-Ugarska je i formalno objavila aneksiju (prisajedinjenje) Bosne i Hercegovine. Do aneksije je došlo uz podršku Nemačke, i time je izazvana ozbiljna međunarodna kriza. Kako bi bio izbegnut sukob, sile Antante su izvršile pritisak na Srbiju s ciljem da je prinude da zvanično izjavi kako aneksija Bosne i Hercegovine "ne zadire u interese Srbije".

1914. -
Rođen je Mihailo Lalić, pisac, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Njegova tipična tema su prilike u Crnoj Gori uoči i tokom Drugog svetskog rata. Bio je interniran u Grčkoj tokom rata, ali je uspeo da prebegne grčkim partizanima i postao je politički komesar Jugoslovenskog bataljona. Dela su mu izrazito slikovita, s dubokim poniranjem u psihologiju i mentalitet ljudi. Dela: romani "Svadba", "Zlo proljeće", "Lelejska gora", "Hajka", "Raskid", "Pramen tame", "Zatočenici", "Ratna sreća", "Dokle gora zazeleni", "Gledajući dolje na drumove", pripovetke "Na mjesečini", "Izvidnica", "Prvi snijeg", "Gosti", "Poslednje brdo".

1915. -
Počela je ofanziva Centralnih sila na Srbiju. Posle mesec dana žestokog otpora, nemačke i austrougarske trupe, oko 800.000 ljudi, su uz pomoć Bugara koji su napali Srbiju sa istoka, okupirale zemlju, a glavnina srpske vojske povukla se preko planina Albanije na grčko ostrvo Krf. Oporavljene srpske trupe probile su 1918. Solunski front što je izazvalo slom Centralnih sila.

1919. -
Osnovana je holandska avionska kompanija KLM, najstariji postojeći vazdušni prevoznik u svetu.

1931. -
Rođen je južnoafrički nadbiskup Dezmond Tutu, borac protiv aparthejda, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1984. On je prvi crnac koji je postao duhovni vođa (arhiepiskop) anglikanaca u Južnoj Africi.

1935. -
Društvo naroda označilo je Italiju kao agresora u Abisiniji (Etiopija).

1940. -
Nemačke trupe su ušle u Rumuniju, što je imalo veliki strateški značaj zbog naftnih izvora u Ploeštiju.

1949. -
Na podrucju sovjetske okupacione zone, proglašena je Nemacka Demokratska Republika (Istocna Nemacka) sa predsednikom Vilhelmom Pikom (Wilhelm Pieck) i premijerom Otom Grotevolom (Otto Grotewohl). Tome je prethodilo proglašenje Savezne Republike Nemačke 21. septembra 1949. Od tada , pocinje era dve nemacke države , Istocna komunisticka sa jakim sovjetskim režimom i Zapadna , kapitalisticka u kojoj su posle njene kapitulacije , u velikom broju ostale saveznicke trupe (americke, kanadske , engleske i francuske) u kontroli i održavanju stabilizacije i mira !!Ta opservacija je trajala >>> 50 godina <<< (do 1990 god.) =!!!

1952. -
Rođen je u Lenjingradu (sada Sankt Petersburg)Vladimir Vladimirovič Putin (Владимир Владимирович Путин) trenutni predsednik Ruske Federacije, ruski političar i državnik, i bivši premijer Rusije.Za predsednika Ruske Federacije izabran je 26. marta 2000, u prvom krugu predsedničkih izbora. Od 31. decembra 1999. do 7. maja 2000. godine, po dekretu predsednika u ostavci Borisa Jeljcina, vršio je dužnosti predsednika Rusije. Za drugi mandat je izabran 2004. koji je trajao do 7. maja 2008. kada je ga je na toj funkciji nasledio Dmitrij Medvedev. Putin je izabran za drugi mandat na mestu premijera, 8. maja 2008. Na predsedničkim izborima održanim 4. marta 2012. pobedio je u prvom krugu, osvojivši 63,7 posto glasova.

1953. -
Umrla je srpska književnica i klasični filolog Anica Savić-Rebac, profesor Univerziteta. Dela: "Problemi antičke estetike", "Antička demokratija i socijalni problemi", "Problemi predplatonske erotologije", komentar i prevod speva Tita Lukrecija Kara "O prirodi stvari".

1956. -
Umro je Klarens Birdsej, američki pronalazač. (*1886), poznat po pronalasku dubokog zamrzavanja kao načina za održavanje namirnica. Pretpostavlja se da je za svoj pronalazak koristio iskustvo domorodaca sa Aljaske. Zatim je napravio prvi uredjaj za zamrzavanje i osnovao firmu General Sea Foods Company 1924. Time je otpočela proizvodnja rashladnih uredjaja za životne namirnice. Takodje je napravio i uredjaj za odstranjivanje vode iz životnih namirnica, u cilju njihovog boljeg očuvanja.

1959. -
Sovjetski vasionski brod "Luna 3" prvi je fotografisao tamnu stranu Meseca.

1959. -
U Rimu (Italija) je preminuo italijanski pevač i filmski glumac Mario Lanca (Alfred Arnold Cocozza). Sin italijanskih doseljenika u Ameriku, rođen je 31. januara 1921. u Filadelfiji, (Pensilvanija - Amerika). Alfred je od malena pokazivao sklonost ka kanconi i obožavao Karuza i Điljija, čije je glasove imitirao. Pevanje je učio kod čuvene Irene Vilijams, a kasnije kod Đakoma Spadonija, kod kojih su učili i njegovi idoli. Uporedo je studirao muziku na Univerzitetu u Filadelfiji. Njegov muzički i filmski uspeh počeo je kada ga je čuo Luis Majer iz kompanije MGM i predložio mu ugovor na sedam godina u Holivudu.Na Majerov nagovor promenio je ime u Mario Lanca.Zanimljivo je, da se na opersku pozornicu nikad nije probio, nastupivši svega dva puta u Pučinijevoj operi Madam Baterflaj ali zahvaljujući raskošnom talentu i neodoljivom šarmu, nastupi na radiju i muzički filmovi koje je snimio, imali su izvanrednog odjeka kod publike. Bio je vrsni interpretator popularnih opera Verdija i Pučinija i majstor kancone i napolitanskih pesama. Nastupao je u Skali, Metropolitenu, Kovent Gardenu i drugim velikim operskim kućama, uvek izazivajući divljenje. Poslednje godine života proveo je u Rimu, gde je snimio film "Arivederči Roma" sluteći svoj skori kraj. Iza njega je ostalo preko 40 miliona primeraka albuma, koje je snimio u toku bogate i raskošne umetničke karijere. Mario Lanza je preminuo u 38 godini života od infarkta kao posledie jedne teške pneumonije, u Rimu, kao jedan od najslavnijih tenora na svetu.

1981. -
Potpredsednik Egipta Hosni Mubarak postao je vršilac dužnosti šefa države dan pošto su islamski teroristi ubili predsednika Anvara el Sadata.

1985. -
Palestinski teroristi oteli su u Mediteranu italijanski putnički brod "Akile Lauro" sa oko 440 ljudi uz pretnju da će ga eksplozijom uništiti ukoliko Izrael ne oslobodi iz zatvora 50 Palestinaca.

1989. -
Kongres Mađarske socijalističke radničke partije ukinuo je partiju koja je vladala tom zemljom 33 godine i umesto nje formirana je Socijalistička partija Mađarske.

1992. -
Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju o formiranju medunarodne komisije eksperata za ispitivanje ratnih zlocina na prostoru bivše Jugoslavije i izrazio zabrinutost zbog informacija o masovnom ubijanju i sprovodenju etnickog ciscenja.

1997. -
Oko 30.000 muzicara, umetnika, radnickih lidera i politicara iz celog sveta stiglo je u Boliviju na komemorativni skup povodom 30-godišnjice smrti Ce Gevare (Ce Guevara).

1999. -
Nemačke kompanije i vlada ponudile su 3,3 milijarde dolara kompenzacija stotinama hiljada ljudi primoranih na prisilan rad tokom nacističke ere.
Сачувана
Странице: 1 ... 5 6 [7] 8 9 ... 40   Иди горе
  Штампај  
 
Пребаци се на:  

Powered by SMF 1.1.19 SMF © 2006-2009, Simple Machines
Sva prava zadrzana © www.srpskavretena.com-Cybernet Technology.doo
| Sitemap