19-12-2014, 11:44:34 *
Добродошли, Гост. Молим вас пријавите се или се региструјте.
Да нисте изгубили свој активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом, лозинком и дужином сесије
Обавештења:
 
   Почетна   Пријављивање Регистрација  
Странице: 1 ... 18 19 [20] 21 22 ... 40   Иди доле
  Штампај  
Аутор Тема: NA DANAŠNJI DAN ...... !!  (Прочитано 109942 пута)
admin
ADMINISTRATOR
најстарији члан
*
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 2315


« Одговор #312 послато: 03-02-2012, 20:39:07 »





                                                       ****  3  F E B R U A R    ****



Prepodobni Mаksim Ispovednik ...........................




Cаrigrаđаnin po rodu i nаjpre visoki dvorjаnin nа dvoru cаrа Irаklijа, а potom monаh i igumаn jednog mаnаstirа nedаleko od prestonice. Nаjveći brаnilаc Prаvoslаvljа od tzv. monotelitske jeresi, kojа se iščаuri iz jeresi Evtihijeve. Nаime: kаo što je Evtihije tvrdio, dа je u Hristu jednа prirodа, tаko su monoteliti tvrdili, dа je u Hristu jednа voljа. Mаksim se opre tome tvrđenju i nаđe se kаo protivnik i cаrа i pаtrijаrhа. No on se ne ustrаši, nego istrаjа do krаjа u dokаzivаnju dа su u Gospodu bile dve volje kаo i dve prirode. NJegovim nаstojаnjem održi se jedаn sаbor u Kаrtаgini а drugi u Rimu, i obа tа sаborа аnаtemišu učenje monotelitа. Strаdаnje Mаksimovo zа Prаvoslаvlje ne dа se opisаti: istjаzаvаn od kneževа, obmаnjivаn od prelаtа, pljuvаn od mаse nаrodne, tučen od vojnikа, progonjen, zаtvаrаn, dok nаjzаd, sа odsečenim jezikom i rukom, ne bi osuđen nа doživotno progonstvo u zemlju Skitsku, gde tri godine provede u tаmnici, pа predаde dušu Bogu, 666. godine.

Danas je u Kini, prema lunarnom kalendaru, prvi dan prvog meseca godine. Kineski kalendar je lunisolarni kalendar, a osim u Kini, sa određenim izmenama koristi se u još nekim zemljama Dalekog istoka. U današnjoj Kini se za većinu svakodnevnih aktivnosti koristi gregorijanski kalendar, ali se kineski još koristi za obeležavanje tradicionalnih praznika poput Kineske Nove godine (tj. Prolećnog festivala), kao i u astrologiji, za biranje povoljnog datuma za venčanje ili otvaranje neke zgrade. Ova godina je prema kineskom horoskopu Godina Zmaja.

1014 - Umro je danski kralj Svend I koji je 1002, nakon pokolja Danaca u Engleskoj, napao i osvojio veliki deo engleske teritorije. Nasledio ga je sin Knut II Veliki koji je bio kralj Danske, Engleske i od 1028. Norveške.

1194 - Nemački kralj Henrik VI oslobodio je uz veliku otkupninu engleskog kralja Ričarda I, kojeg je na povratku iz Krstaškog rata 1192. zarobio austrijski vojvoda Leopold.

1468. -
Umro je Johan Gutenberg, pronalazač tipografije. Prethodno se bavio brušenjem dragog kamenja i proizvodnjom ogledala. Njegov izum označio je ogroman prelom u istoriji civilizacije - omogućio je masovno štampanje knjiga. Prvi je došao na ideju da izliva slova iz metala i od njih sastavlja redove, usavršio je štamparsku mašinu i osnovao štampariju u rodnom Majncu. Prva knjiga odštampana njegovom tehnologijom je Biblija - 1455. godine, do danas je sačuvano četrdesetak primeraka, celih ili delimično.

1509. -
Portugalci su pod komandom Fransiska de Almeide uništili muslimansku flotu u bici u Indijskom okeanu, u blizini grada Diu na severozapadnoj obali Indije, posle čega su uspostavili kontrolu nad vodama oko indijskog potkontinenta.

1536. -
Španski istraživač Pedro de Mendosa osnovao je na ušću reke La Plata u Atlantski okean grad Buenos Ajres. Taj grad  1776. postao glavni grad španskog Vicekraljevstva Rio de la Plata,a od 1880. Buenos Ajres je glavni grad Argentine.

1591. -
U nemačkom gradu Torgau osnovana je Nemačka protestantska liga.

1809. -
Rođen je nemački kompozitor i dirigent Feliks Mendelson, osnivač Konzervatorijuma u Lajpcigu. Kao pijanista debitovao je u devetoj godini, u 15. je napisao prvu simfoniju, a u 16. majstorsko delo, scensku muziku za "San letnje noći", kad je započeo i dirigentsku karijeru. Sa uspehom se ogledao u svim muzičkim oblastima, sem u operi. Dela: simfonije (Treća nazvana "Škotska", Četvrta nazvana "Italijanska"), uvertire ("Hebridi" ili "Fingalova pećina"), klavirske kompozicije ("Pesme bez reči"), oratorijumi ("Paulus", "Elijas"), "Koncert za violinu i orkestar u e-molu", solo pesme, kamerna muzika.

1830. -
Oslobodilački rat Grka protiv Turaka, čijem je izbijanju 1821. doprineo uspeh Srba protiv istog neprijatelja, okončan je na mirovnoj konferenciji u Londonu proglašenjem Grčke nezavisnom kraljevinom. Uspesi ustanika i pritisak Rusije, Francuske i Velike Britanije nagnali su Osmansko carstvo - da mirom u Jedrenu 1829. prizna nezavisnost Grčke. Severni delovi Grčke postupno su oslobađani tokom devetnaestog veka, da bi Solun i Makedonija bili oslobođeni u Balkanskim ratovima 1912/13, a grčka  Trakija 1918. Rodos i druga ostrva Dodekaneza oslobođeni su tek u Drugom svetskom ratu.

1850. -
U Sremskim Karlovcima, umro je Jovan Obrenović, knez Čačanske nahije, brat kneza Miloša.Rođen je bio u Dobrnji 1787 godine .

1867. -
Princ Mucuhito postao je u 14. godini japanski car Meiđi. Tokom njegove vladavine, do smrti 1912. Japan se postupno modernizuje, prihvataju se uzori Zapada i SAD. Period njegove vladavine temelj je modernog Japana, zemlje koja je u savremenom svetu primer tehnološke i naučne superiornosti.

1868. -
Osnovana Tehničarska družina Srbije, danas Savez inženjera i tehničara Srbije

1882. -
Narodna Skupština Srbije usvojila trgovinski ugovor i konzularnu konvenciju sa SAD

1908. -
Rođen je srpski slikar Predrag-Peđa Milosavljević, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Studirao je prava u Subotici, a zatim bio u diplomatskoj službi u Parizu, Madridu, Londonu. Međunarodnu reputaciju je stekao 1937. na izložbi u Parizu na kojoj je dobio "Gran pri". Napisao je eseje "Između trube i tišine" i dramu "Zopir".

1909. -
Rođen je francuski filmski režiser Andre Žan Kajat, koji se bavio i advokaturom, novinarstvom i pisanjem scenarija, ali je slavu stekao kao režiser. Filmovi: "Svi smo mi ubice", "Ogledalo sa dva lica", "Ljubavnici iz Verone", "Pravda je zadovoljena", "Pre potopa", "Prelaz preko Rajne".

1910. -
Na današnji dan,Ruski pisac Lav Nikolajevič Tolstoj je postao član Srpske kraljevske akademije.

1910. -
Umro je srpski matematičar i pronalazač  Ljubomir Klerić, profesor mehanike na Velikoj školi u Beogradu,  član Srpske kraljevske akademije, ministar prosvete i privrede.  Izumeo je više naprava s primenom u rudarstvu. Bavio se uglavnom  teorijskom mehanikom, napisao je više naučnih radova i  univerzitetski udžbenik "Teoriska mehanika".

1915. -
U Sarajevu je obešen srpski učitelj Veljko Čubrilović, jedan od atentatora 28. juna 1914. na austrougarskog prestolonaslednika nadvojvodu Franca Ferdinanda.

1915. -
Potpomognuta nemačkom i austrougarskom artiljerijom, turska vojska je u Prvom svetskom ratu prešla Sinajsko poluostrvo i iznenada napala Britance na Sueckom kanalu. Turski prepad, ponovljen i 1916. prinudio je britansku komandu da u Egipat dopremi dve divizije Indusa, s kojima je prešla u ofanzivu i do kraja 1916. zauzela El Ariš i Sinaj, a zatim i celu Palestinu.

1917. -
SAD su u Prvom svetskom ratu prekinule diplomatske odnose s Nemačkom, posle saopštenja Berlina da će otpočeti neograničeni podmornički rat.

1919. -
U Parizu je održana prva sednica Društva naroda, devet dana posle osnivanja prve svetske organizacije.

1924. -
Umro je američki državnik Vudro Tomas Vilson, predsednik SAD od 1913. do 1921, prethodno univerzitetski profesor i rektor i guverner Nju Džersija, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1919. Dva puta je vojno intervenisao u Meksiku, okupirao je Haiti i Dominikansku republiku. Pristupio je Antanti i 1917. uveo SAD u Prvi svetski rat protiv Centralnih sila. Kao protivnik Oktobarske revolucije zalagao se za vojnu intervenciju protiv Sovjetskog Saveza. Posle okončanja rata odigrao je značajnu ulogu na mirovnoj konferenciji u Versaju, čiji je ishod umnogome zasnovan na njegovom planu od "14 tačaka" i učestvovao je u stvaranju Društva naroda, ali je Senat odbio da ratifikuje Versajski mirovni ugovor, posle čega su SAD ostale van prve svetske organizacije, prethodnice Ujedinjenih nacija.

1943. -
Britanski avioni su u Drugom svetskom ratu bombardovali nemački grad Hamburg.

1945. -
Američki avioni izručili su, tokom bombardovanja, 3.000 tona bombi na Berlin.

1947. -
Osnovano Narodno pozorište u Zaječaru.

1958. -
Potpisan je sporazum o ekonomskoj uniji Belgije, Holandije i Luksemburga, kojim je predviđena privredna integracija tri zemlje Beneluksa.

1966. -
Na Mesec se spustila prva letilica lansirana sa Zemlje, sovjetski vasionski brod bez ljudske posade "Luna IX".

1969. -
Palestinski nacionalni kongres izabrao je Jasera Arafata za šefa Palestinske oslobodilačke organizacije.

1973. -
U Južnom Vijetnamu je na osnovu mirovnog sporazuma potpisanog u Parizu stupio na snagu prekid vatre. Sporazum je nalagao povlačenje trupa SAD, a sajgonskoj vladi i Frontu nacionalnog oslobođenja Južnog Vijetnama formiranje "Nacionalnog komiteta nacionalnog izmirenja i sloge". U konačnom obračunu, snage Fronta su, uz pomoć severnovijetnamske armije, u aprilu 1975. do nogu potukle trupe vlade u Sajgonu i američku vojsku. Vijetnam je 1976. ujedinjen i izbrisana je granica duž 17. paralele koja je tu zemlju delila ranije.

1977. -
Predsednika Etiopije generala Teferi Bentija i njegove bliske saradnike ubile su u Adis Abebi snage lojalne potpukovniku Mengistu Haile Marijamu, koji je diktatorski vladao do maja 1991. kada je zbačen sa vlasti i prebegao je u Zimbabve.

1981. -
Gro Harlem Bruntland je posle ostavke Odvara Nordlija izabrana za prvu ženu predsednika vlade u Norveškoj.

1989. -
Umro je američki filmski režiser i glumac Džon Kasavetis, vodeći predstavnik "njujorške škole", nezavisne produkcije koja se kritički intoniranim filmovima suprotstavljala holivudskim standardima. Filmovi: "Zločin na ulicama", "Ubice", "Dvanaest žigosanih", "Rozmarina beba", "Furije", "Zašto ste me osudili na život", "Senke", "Suviše kasni bluz", "Lica", "Muževi", "Mini i Moskovic", "Žena pod uticajem", "Glorija", "Ljubavni potok".

1992. -
Predsednik Argentine Karlos Menem potpisao je dekret o otvaranju svih dokumenata o nacistima koji su posle Drugog svetskog rata dospeli u njegovu zemlju.

1993. -
Posle prvih višestranačkih izbora u Saveznoj Republici Jugoslaviji, u Beogradu je konstituisana Savezna skupština.

1994. -
Predsednik SAD Bil Klinton je ukinuo trgovinski embargo zaveden protiv Vijetnama 1975. posle američkog vojnog poraza u toj zemlji.

1996. -
U zemljotresu na jugozapadu Kine poginulo je više od 300 ljudi.

1997. -
Češki pisac Bohumil Hrabal izvršio je samoubistvo skočivši sa petog sprata bolnice u Pragu u kojoj je lečen od artritisa. Smatran je nastavljačem Jaroslava Hašeka. Na osnovu njegove novele "Strogo kontrolisani vozovi", Jirži Mencl je snimio istoimeni film koji je 1968. dobio Oskara. Ostala dela: zbirke pripovedaka "Govori ljudi", "Biser na dnu", "Časovi igranja za starije i iskusnije", "Oglas na kuću u kojoj više ne želim da živim", "Vašarske pesme o ubistvu i legende", "Praznik visibaba".

1998. -
Američki vojni avion tipa "EA-6B" je - leteći prenisko i previše brzo, čime je grubo prekršio pravila važeća za trenažne letove - presekao kabl uspinjače u zimskom turističkom centru Kavaleze na severu Italije, usmrtivši svih 20 ljudi u gondoli koja se smrskala posle pada s visine od 200 metara. Američki vojni sud je u martu 1999. oslobodio krivice pilota, kapetana Ričarda Ešbija, što je u Italiji izazvalo talas ogorčenih reagovanja.

2004. -
Umro je američki diplomata Voren Cimerman, poslednji ambasador SAD u SFRJ, od 1989. do 1992. godine, kada je počeo građanski rat u bivšoj Jugoslaviji.

2005. -
Avganistanski "Boing 737", u vlasništvu "Kam era", jedine privatne avganistanske kompanije, udario je u planinu blizu Kabula. Poginulo je svih 105 putnika i članova posade.

2006. -
U Crvenom moru se zapalio i potonuo egipatski feribot "Salam-Bokačo 98" sa 1.400 putnika i članova posade. Spaseno je oko 400 putnika.


***

Сачувана
admin
ADMINISTRATOR
најстарији члан
*
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 2315


« Одговор #311 послато: 02-02-2012, 22:26:16 »




                                                 ****  2  F E B R U A R    ****





Prepodobni Jevtimije veliki .............................





Rođen u jermenskom grаdu Melitini blizu reke Eufrаtа oko 377. godine, od roditeljа plemenitih i znаmenitih. Jedinаc sin, rođen po molitvi svoje mаjke Dionisije, kojа imаde nebesko neko viđenje o rođenju Jeftimijevom. Od mlаdosti podvizаvаo se, nаjpre u blizini svogа grаdа, а potom, pošto poseti Jerusаlim u dvаdeset devetoj godini životа, u pustinji između Jerusаlimа i Jerihonа, nаzvаtoj Fаre. Ispunjаvаo je sve dаne i noći molitvom, unutrаšnjim bogomislijem, sozercаnjem i trudom telesnim. Oko njegа se sаbrаše mnogi učenici, od kojih su neki slаvni svetitelji, kаo: Kiriаk Otšelnik, Sаvа Osvećeni, Teoktist i drugi. Po Božijem dаru bio je veliki čudotvorаc: izgonio demone, lečio teške bolesti, izveo vodu u pustinju, umnožio hleb, proricаo. Monаhe je učio trudoljublju govoreći: „Ako vi bez svogа trudа jedete hleb, znаči vi jedete tuđi trud”. Kаd su nekа mlаđа brаtijа htelа postiti više od drugih, on im to zаbrаni i nаredi dа dolаze zа opštu trpezu, dа se ne bi pogordili od svog suvišnog postа. Još je govorio dа nije dobro zа monаhа dа prelаzi s mestа nа mesto, jer, veli: „Drvo koje se često presаđuje, ne donosi plodа”. Ko god želi dа čini dobro, može gа činiti nа onom mestu gde je. O ljubаvi je govorio: „Što je so hlebu, to je ljubаv ostаlim vrlinаmа”. Prve nedelje Čаsnog Postа on se udаljаvаo u pustinju i tаmo ostаjаo u molčаniju i bogomisliju do pred Vаskrs. Zа njegovа životа stvori se u blizini njegove pećine ogromnа lаvrа kojа je posle vekovimа bilа prepunа monаhа kаo košnicа pčelа. Poslednjа mu je zаpovest bilа, dа se u mаnаstiru drži gostoljublje, i dа kаpijа mаnаstirа nikаd ne bude zаtvorenа. Upokojio se u devedeset sedmoj godini životа. Nа pogrebu mu je bio i pаtrijаrh jerusаlimski Anаstаsije. Ceo dаn pаtrijаrh je čekаo, dok je ogromnа mаsа nаrodа celivаlа svetiteljа, i tek uveče uspe dа dovrše opelo. Sedmogа dаnа po smrti jаvi se Jevtimije svome učeniku Domentijаnu, sаv svetаo i rаdostаn. Prepodobni Jevtimije u istini bio je prаvi sin svetlosti.Upokojio se 473. godine.

1509. -
Portugalci su pod komandom Fransiska de Almejde uništili muslimansku flotu u bici kod grada Diu u Indijskom okeanu i uspostavili kontrolu u indijskim vodama.

1536. -
Španski istraživač Pedro de Mendosa osnovao je na ušću reke La Plata grad Buenos Ajres, glavni grad Argentine od 1880.

1556. -
U jednoj od najvećih katastrofa u istoriji čovečanstva, zemljotres je opustošio kineske provincije Šansi i Henan - usmrtivši više od 850.000 ljudi i zbrisavši s lica zemlje nekoliko stotina naselja.

1594. -
Umro je italijanski kompozitor Đovani Pjerluiđi da Palestrina, jedan od najznačajnijih predstavnika protivreformacije. Komponovao je dela velike izražajnosti - više od sto liturgijskih dela, oko 250 drugih duhovnih i svetovnih komada, madrigale. Dela: "Misa pape Marcela", "Stabat Mater".

1709. -
Škotski mornar Aleksander Selkrik izbavljen je s pustog pacifičkog ostrva na koje je 1704. prispeo posle brodoloma. Njegova priča inspirisala je Danijela Defoa da napiše roman "Robinson Kruso".

1727. -
Na današnji dan, u Beogradu osnovana prva srpska škola. Do početka 18. veka Beograd je nekoliko vekova živeo bez srpskih prosvetnih ustanova. Svoju prvu javnu školu Beograd je dobio 1613. godine. Bila je to isusovačka gimnazija koju je osnovao Bartol Kašić. Imala je 32 učenika i bila je otvorena za sve, bez obzira na veru i naciju. Radila je do 1623. godine, a kasnije je njen rad obnovljen u 18. veku. Godine 1717. Beograd su zauzeli Austijanci i doveli misionare, što je izazvalo negodovanje pravoslavnog stanovništva, za koje je pokatoličenje značilo isto što i denacionalizacija. Tadašnji mitropolit beogradski Mojsije Petrović stoga se 1721. godine obratio ruskom caru Petru Velikom da mu iz Rusije pošalje učitelje. Ubrzo je iz Rusije stigao učitelj Maksim Suvorov donoseći sa sobom sedamdeset gramatika, deset rečnika i četiri stotine bukvara. Predavanja su počela 1727. godine. Suvorov je okupio oko 50 učenika, koje je učio "desjatosloviji", bukvaru i računici. Nažalost prva beogradska škola nije bila dugog veka. Već 8. septembra iste godine, Suvorov je morao da je raspusti, jer su mu se đaci razišli zbog jesenje berbe. Novi početak prosvetne delatnosti Beograd je doživeo tek posle oslobođenja od Turaka, kada je pored 2 male osnovana i Velika škola.

1801. -
Britanski Parlament održao je prvu sednicu kojoj su prisustvovali i predstavnici Irske.

1808. -
Napoleonove trupe okupirale su Rim nakon što je papa Pije VII odbio da prizna Napuljsko kraljevstvo pod francuskom vlašću i da se pridruži alijansi protiv Velike Britanije. Napoleon je potom 1809. odveo papu u zatočeništvo u Fontenblo. Papska država restaurisana je posle Napoleonovog pada 1814.

1829. -
Rođen je nemački prirodnjak i zoolog Alfred Edmund Brem, direktor zoološkog vrta u Hamburgu i akvarijuma u Berlinu. Iako arhitekta po obrazovanju, postao je prirodnjak i postupno je sakupio ogroman naučni materijal prilikom brojnih putovanja po Evropi, Africi i Aziji. Istraživao je i na teritoriji Srbije - na Fruškoj gori, kao i u Baranji, gde je proučavao do tada nepoznatu vrstu - orlove belorepane. Dela: "Životinjsko carstvo", "Život životinja", "Život ptica", "Šumske životinje".

1834. -
Srpski knjaz Miloš Obrenović je objavio hatišerif turskog sultana Mahmuda II, kojim su - kako je knjaz naglasio u besedi pred postrojenom gardom u Kragujevcu - precizirani odnosi Srbije i Osmanskog carstva. Posle Prvog hatišerifa Porta je pokušavala da ustupke Srbiji svede na minimum, ali je knjaz bio uporan, pa je sultan Drugim hatišerifom priznao nove granice, uključujući sporne krajeve (dodatnih 6 nahija).

1848. -
Meksiko i SAD su u gradu Gvadelupe Idalgo sklopili mir posle dvogodišnjeg rata. Poraženi Meksiko je morao, uz naknadu od 15 miliona dolara, da preda Teksas, Novi Meksiko, Arizonu i Kaliforniju, ukupno više od milion i po kvadratnih kilometara.

1879. -
Umro je bugarski pisac i revolucionar Ljuben Stojčev Karavelov, koji je ostavio trag i u srpskoj literaturi. U Beograd je došao 1867. i povezao se sa Ujedinjenom omladinom srpskom i sa Svetozarom Markovićem. Protivio se sentimentalizmu i romantizmu u književnosti. Pisao je na srpskom, novinske kritike kao i pripovetke iz beogradskog života. Zalagao se za stvaranje zajednice Južnih Slovena. Prikupljao je dobrovoljce i borio se 1876. u Srpsko-turskom ratu. Dela: "Je li kriva sudbina?", "Kaznio je Bog", "Gorka sudbina", "Iz mrtvog doma", "Soka", "Bugari starog kova".

1882. -
Rođen je irski pisac Džejms Džojs, jedan od najvećih u 20. veku. Počeo je kao buntovnik protiv uskogrudosti irske provincije, ali je glavni grad Irske Dablin, njegovu istoriju, žitelje i topografiju učinio središnjom temom svog dela. U najpoznatijem delu, romanu "Uliks", na 700 strana opisao je jedan dablinski dan svog junaka, prema jednom književnom kritičaru "na vešt i katkad neprimetan način, lica i događaji paralelni su onima u Homerovoj 'Odiseji', čiji se gotovo svaki detalj može naći u 'Uliksu'". Ostala dela: romani "Portret umetnika u mladosti", "Fineganovo bdenje", pesme "Kamerna muzika", pripovetke "Dablinci", drama "Izgnanici".

1895. -
Umro je srpski pisac Ljubomir Nenadović, član Srpske kraljevske akademije, jedan od prvih srpskih književnika u 19. veku sa širokim evropskim obrazovanjem. Njegovi putopisi znatno prevazilaze uobičajen literarni nivo tog vremena. Na tradicijama Dositeja Obradovića od klasičnog romantičara postao je racionalist s verom u moć nauke. Dela: putopisi "Pisma iz Italije", "Pisma iz Nemačke", "Pisma iz Švajcarske", "O Crnogorcima".

1895. -
Rođen je Nedeljko Čabrinović , tipografski radnik, revolucionar, učesnik Sarajevskog atentata.

1898. -
Rođen je srpski vajar Sreten Stojanović, rektor Umetničke akademije u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti. U mladosti je pripadao srpskoj revolucionarnoj omladini u Bosni. Dela: reljefi "Ogrlice", "Uteha", monumentalna skulptura "Rob", portreti "Moj otac", "Nikola Vujić", "Umetnikova kći", spomenici na Fruškoj gori, u Podgorici, Grahovu, rodnom Prijedoru. Knjige: "Biste", "O umetnosti i umetnicima".

1901. -
Rođen je američki violinista Jaša Hajfec, jedan od najvećih virtuoza tog instrumenta. Priređivao je koncerte od detinjstva, a internacionalnu karijeru je počeo 1912. Pisao je kadence za violinske koncerte i transkribovao kompozicije starih i savremenih majstora. Naročito je cenjen zbog čistoće i tona i visoko razvijene tehnike sviranja.

1904. -
Rođen je ruski pilot Valerij Pavlovič Čkalov, koji se proslavio nizom poduhvata, uključujući preletanje Severnog pola. Ostvario je 1937. prvi let preko najsevernije tačke Zemlje bez spuštanja, preletevši avionom "An-25" za 64 časa i 25 minuta razdaljinu od 12.000 kilometara od Moskve do američkog grada Vankuver kod Portlanda, što je bio svetski rekord. Amerikanci su mu u Vankuveru, u čast tog senzacionalnog leta, podigli spomenik i posvetili muzej. Isprobavajući novi tip lovačkog aviona, poginuo je u decembru 1938.

1907. -
Umro je ruski hemičar Dmitrij Ivanovič Mendeljejev, otac moderne hemije, koji se među najistaknutije naučnike svih vremena uvrstio otkrićem opšteg zakona o periodičnosti hemijskih svojstava, prema kojem su svojstva hemijskih elemenata periodično zavisna od njihove atomske težine. Na osnovu tog zakona formulisao je Periodični sistem elemenata koji mu je omogućio da predvidi svojstva niza kasnije otkrivenih elemenata. Periodični sistem elemenata postao je osnova moderne nauke o strukturi materije. Njegova knjiga "Osnovi hemije" prevedena je na mnoge jezike, a u oko 500 radova obrađivao je sva područja hemije, pitanja fizike, mineralogije, filozofije, pedagogije, čak i slikarstva. Proučavao je razvoj industrije u Rusiji, naročito uglja, nafte i metala, prvi je preporučio podzemnu gasifikaciju uglja i hemijsku preradu nafte (sadašnja petrohemija). Bio je član Srpske kraljevske akademije.

1908. -
Umro je srpski pisac Milovan Glišić, jedan od začetnika realizma u srpskoj književnosti. Studirao je u Beogradu tehniku i filozofiju. Radio je kao novinar i urednik, bavio se i pozorišnom dramaturgijom. Napisao je tridesetak pripovedaka ali i dve komedije. Prevodio je s francuskog i ruskog, njegovi prevodi Tolstoja ("Rat i mir") i danas su neprevaziđeni. Opisivao je život srpskog sela, nevolje sa seoskim zelenašima, nezadovoljstvo opštim društvenim prilikama. Dela: pripovetke "Glava šećera, "Roga", "Redak zver", "Šilo za ognjilo", "Prva brazda", pozorišni komad "Dva cvancika", komedija "Podvala".

1924. -
Rođena je srpska pesnikinja Mira Alečković jedna od najplodnijih književnica srpske (i južnoslovenske) dečje literature. Diplomirala je u Beogradu književnost i lingvistiku, a potom Fušeovu školu u Parizu. Autor je preko 50 knjiga za mlade, urednica dečjih i omladinskih listova Zmaj, Mladost, Pionir, Poletarac. Dugogodišnja je predsednica Društva Jugoslavija-Francuska, kao i Udruženja književnika Srbije. Bila je učesnik NOP-a. Na muziku Nikole Hercigonje ispevala je pesmu "Jugoslavijo", jednu od svečanih pesama negdašnje SFRJ. Nosilac je niza odlikovanja i priznanja među kojima su i dve Legije časti.

1924. -
Na današnji dan, umro je srpski pisac Aleksa Šantić, autor antologijskih pesama "Ostajte ovđe", "Emina", "Veče na školju". Pripadao je književnom krugu oko mostarskog lista "Zora", koji je pokrenuo s Jovanom Dučićem i Svetozarom Ćorovićem. U Mostaru je osnovao srpsko pevačko društvo "Gusle". U vreme Aneksione krize, 1908. godine, izbegao je u Italiju, bio je zatim poslanik u Bosanskom saboru. U Prvom svetskom ratu austrougarske vlasti hapsile su ga kao istaknutog srpskog nacionalistu. U početku stvaralaštva bio je pod uticajem srpskih pesnika Branka Radičevića, Jovana Jovanovića Zmaja i Vojislava Ilića, ali je potom izgradio vlastiti pesnički izraz karakterističan po elegičnim motivima i rodoljubivim temama. Pisao je i dramske tekstove i prevodio je sa nemačkog i češkog. Ostala dela: drame "Hasanaginica", "U magli", prevod "Lirskog intermeca" Hajnriha Hajnea.



1943. -
Poslednji ostaci nemačkih trupa predali su se u Staljingradu, nakon što je dva dana ranije Fridrih fon Paulus, nemački generalfeldmaršal, potpisao je kapitulaciju svojih jedinica. Bio je to konačni kraj Staljingradske bitke, presudne za ishod Drugog svetskog rata. U bici koja je trajala od juna 1942, učestvovalo je više od dva miliona vojnika obeju strana sa oko 20.000 topova, 2.000 tenkova i 2.000 aviona. Na nemačkoj strani borila se 81 divizija, u čijem su sastavu bili i saveznici Trećeg Rajha - Italijani, Mađari, Rumuni i Hrvati (ustaška 369. pukovnija, tzv. "Hrvatska legija" pod komandom Marka Mesića). Sredinom novembra 1942. sovjetska armija prešla je u ofanzivu i okružila nemačke snage, zarobivši 91.000 vojnika, uglavnom iz sastava Četvrte i Šeste nemačke oklopne armije (Paulusova grupacija), uključujući komandanta Paulusa, 24 generala i 2.500 oficira. U bici kod Staljingrada poginulo je oko 740.000 nemačkih, italijanskih, mađarskih, rumunskih i hrvatskih vojnika.

1947. -
Rođena je američka glumica Fara Fosit, jedan od simbola američke kulture sedamdesetih. Seks simbol sedamdesetih, Fositova je najpre studirala umetnost i bavila se manekenstvom. Nagli uspon u karijeri usledio je posle uloge glamurozne Džil Marou u serijalu o tri privatne detektivke - "Čarlijevi anđeli".

1951. -
Rođen je srpski glumac Danilo Lazović. Glumu je diplomirao 1974. u Beogradu. Igrao je na sceni Ateljea 212, u Zvezdara teatru, u Studentskom kulturnom centru. U Narodnom pozorištu ostvario je veliki broj uloga, među kojima su Aranđel u "Zvonu za našeg profesora", Bogoslav ("Ruke Žane Marije"), Milutin Bojić u predstavi "Gospođa Olga". Igrao je i Vuka u "Stanoju Glavašu", Julija Cezara u "Vergilijevoj smrti", Trockog u predstavi "Lenjin, Staljin, Trocki". Zapažene su njegove uloge i u predstavama "Kad su cvetale tikve", "Nastasija Filipovna". Lazović je poznat i po ulogama u brojnim televizijskim dramama i serijama kao što su "Vuk Karadžić", "Srećni ljudi", "Porodično blago", "Stižu dolari". Igrao je u preko 20 filmova: "Savamala", "Hajka", "Dvoboj za južnu prugu", "Sablazan", "Igmanski marš", "Timočka buna",
 "Šest dana juna", "Najbolji", "Krvopijci", "Poslednji krug u Monci".

1964. -
Umro je srpski pisac, kritičar i prevodilac Milan Bogdanović, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka. Uređivao je list "Republika" i časopise "Danas", "Srpski književni glasnik", "Književne novine". Bio je upravnik Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu i Narodnog pozorišta u Beogradu i predavač na Filozofskom i Fakultetu likovnih umetnosti. Celokupna njegova dela su objavljena u pet knjiga pod nazivom "Stari i novi".

1969. -
Umro je američki filmski glumac engleskog porekla Boris Karlof, koji je igrao u prvim horor filmovima i četiri decenije bio neka vrsta zaštitnog znaka tog žanra. Filmovi: "Zakon podzemlja", "Ludi genije", "Frankeštajn", "Lice sa ožiljkom", "Izgubljena patrola", "Mumija", "Maska Fu Mančua", "Stara mračna kuća", "Čudotvorac", "Crna mačka", "Frankeštajnova nevesta", "Hodajuća smrt", "Frankeštajnov sin", "Teror", "Mete".

1970. -
Umro je engleski filozof, matematičar i pisac Bertrand Rasel, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1950. jedan od rodonačelnika analitičke filozofije. Ogledao se u raznovrsnim oblicima filozofskog istraživanja, matematike, publicistike, političkog i moralnog angažovanja. Posvetio se borbi za mir i u mnogim akcijama iskazao se kao protivnik intervencije SAD u Vijetnamu i nuklearnog naoružanja. Osnovao je međunarodnu porotu koja je dobila naziv "Raselov sud". Dela: "Kritičko izlaganje Lajbnicove filozofije", "Istorija zapadne filozofije", "Logički atomizam", "Analiza materije", "Skeptički eseji", "Naše saznanje spoljnog sveta", "Ljudsko znanje", "Principi socijalne rekonstrukcije", "Putevi ka slobodi", "Praksa i teorija boljševizma", "Sloboda i organizacija", "Osvajanje sreće", "Ljudsko društvo u etici i politici", "Zašto nisam hrišćanin", "Principi matematike" - s Alfredom Nortom Vajthedom.

1978. -
Dvojica sovjetskih kosmonauta sa svemirskog broda "Saljut" obavila su operaciju dopune goriva u otvorenom svemiru, prvi put u istoriji kosmičkih letova.

1986. -
U kneževini Lihtenštajn žene su prvi put glasale na parlamentarnim izborima.

1990. -
Južnoafrički predsednik Ferdinand de Klerk ukinuo je zabranu Afričkog nacionalnog kongresa Nelsona Mandele.

1995. -
Lideri Izraela, Jordana, Egipta i PLO prvi put su se okupili da bi na sastanku u Kairu iznašli mirovno rešenje i podržali izraelsko-palestinski sporazum.

1996. -
Umro je američki filmski glumac, režiser i baletski igrač Džin Keli, jedna od najznačajnijih figura u istoriji mjuzikla. Briljantno je spojio klasični balet s modernim igračkim senzibilitetom. Filmovi: "Amerikanac u Parizu", "Ples na kiši", "Gusar", "U grad!", "Poziv na igru", "Helo, Doli!".

1998. -
Pad filipinskog putničkog aviona tipa "DC-9" na jugu Filipina nije preživeo niko od 104 putnika i člana posade.

2005. -
Umro je nekadašnji šampion sveta u boksu u teškoj kategoriji Nemac Maks Šmeling, koji je u istoriju svetskog boksa ušao 1936. godine kada je u Njujorku, pred 42.000 gledalaca, nokautirao do tada neporaženog Džoa Luisa.

2007. -
Umro je Srba Mitrović, istaknuti srpski pesnik i jedan od najboljih srpskih prevodilaca poezije sa engleskog jezika. Rođen 1931. kod Svrljiga, gimnaziju i Filološki fakultet završio je u Beogradu. Objavio je sedam pesničih knjiga i dobitnik je više uglednih književnih nagrada, među kojima i nagrade Udruženja književnika Srbije "Milan Rakić". Prevodio je i japansku haiku poeziju.

2007. -
Umro je pijanista Džo Hanter, dobitnik tri muzičke nagrade "Gremi".
Сачувана
admin
ADMINISTRATOR
најстарији члан
*
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 2315


« Одговор #310 послато: 01-02-2012, 22:45:38 »




                                                   ****  1  F E B R U A R    ****




Prepodobni Mаkаrije Veliki .................................



Misirаc, jedаn od mlаđih sаvremenikа Antonijа Velikog. Otаc mu bio sveštenik. Iz poslušnosti premа roditeljimа oženi se, no ženа mu ubrzo umre i on se udаlji u pustinju gde provede punih šezdeset godinа u trudu i borbi, unutrаšnjoj i spoljаšnjoj, zа cаrstvo nebesko. Kаd su gа pitаli, zаšto je toliko suv i kаd jede i kаd ne jede, on odgovori: „Od strаhа Božijegа”. Toliko je uspeo očistiti svoj um od zlih pomisli i srce svoje od zlih željа dа gа je Bog obdаrio obilаtim dаrom čudotvorstvа, tаko dа je i mrtve iz grobа vаskrsаvаo. NJegovo smirenje zаdivljаvаlo je ljude i demone. Reče mu jednom demon: „Imа sаmo jedno, u čemu te jа ne mogu nаdvlаdаti; to nije post, jer jа ne jedem nikаd ništа; to nije ni bdenje, jer jа ne spаvаm nikаd”. „Nego štа je to?” upitа gа Mаkаrije. „Tvoje smirenje”, odgovori demon. Svome učeniku Pаfnutiju govorio je Mаkаrije često: „Ne osuđuj nikogа, i bićeš spаsen”. Živeo je devedeset sedаm godinа. Pred smrt nа devet dаnа jаvili mu se iz onogа svetа sveti Antonije i sveti Pаhomije i nаvestili mu dа će kroz devet dаnа umreti, što se i dogodi. Još mu se pred sаmu smrt jаvio heruvim koji mu je otkrio u viziji blаženi svet nebeski, pohvаlio trud i vrlinu njegovu i rekаo mu, dа je poslаt dа mu uzme dušu u Cаrstvo nebesko. Upokojio se 390. godine.

1328. -
Umro je francuski kralj Šarl IV Lepi, poslednji direktni potomak dinastije Kapet na prestolu Francuske, koji je ujedno bio i kralj Navare, kao Šarl I. Tokom vladavine od 1322. reformisao je administraciju u nastojanju da ojača monarhiju, a 1327. je sklopio mir sa Engleskom.

1748. -
Na današnji dan,Novi Sad je dobio status slobodnog kraljevskog grada ukazom austrijske carice Marije Terezije. Grad je tada nazvan Neoplanta. Srbi su ga nazivali Novi Sad, što je bukvalni prevod latinskog Neoplanta. Današnji Novi Sad izrastao je iz mostobrana koji je 1694. izgrađen nasuprot petrovaradinskoj tvrđavi. Oko mostobrana postupno se formiralo naselje civilnog stanovništva, uglavnom naseljeno Srbima. Svoje naselje nazivali su Petrovaradinski šanac, dok su ga drugi, po Srbima, nazivali Racka varoš. Već početkom 19. veka Novi Sad je bio najznačajnije gradsko središte Srba uopšte. Postupno tokom 19. v. on će postati i veliki kulturni centar srpskog naroda. Svoj današnji značaj grad će postupno zadobiti posle oslobođenja i prisajedinjenja Vojvodine Srbiji 1918. Od 1929. on je bio i središte Dunavske Banovine.

1709. -
Škotski mornar Aleksander Selkirk (Selkrejg), izbavljen je s pustog pacifičkog ostrva na koje je 1704. prispeo posle brodoloma. Njegova životna priča inspirisala je Danijela Defoa da napiše roman "Robinzon Kruso".

1790. -
Prvi put je zasedao Vrhovni sud SAD, godinu dana pošto je osnovan.

1793. -
Revolucionarna Francuska je, nepune dve sedmice posle pogubljenja kralja Luja XVI, objavila rat Holandiji i Engleskoj (od 1801. Britanija).

1794. -
Mitropolit Stevan Stratimirović, osnovao je, o svom trošku, Malo klirikalno učilište u Sremskim Karlovcima, preteču današnje karlovačke Bogoslovije Svetog Arsenija. Njoj je prethodila Mala klirikalna škola, koja je radila u okviru Pokrovobogorodične škole mitropolita Pavla Nenadovića, otvorene 1749. Škola je u početku imala dva razreda, docnije 1797. mitropolit je otvorio i "Blagođejanije", gde su siromašniji učenici Bogoslovije i Gimnazije besplatno dobijali stan i hranu. Karlovačka bogoslovija uživala je veliki ugled i ostavila je veliki trag u srpskoj kulturi. Iz njenog okrilja izrastao je i najviši domet srpske duhovne muzike - Karlovačko pojanje, čiji su znameniti učitelji bili prota Anastasije Popović i sveštenik Đura Popović. Vrhunski dometi Karlovačkog pojanja najbolje su sačuvani u crkvenoj muzici Kornelija Stankovića.

1840. -
U američkom gradu Baltimor otvoren je prvi stomatološki fakultet u svetu.

1860. -
Rođen je srpski filolog Milan Rešetar, član Srpske Kraljevske akademije, univerzitetski profesor slovenske filologije u Beču i Zagrebu. Proučavao je jezik starih spomenika, dijalekate i akcenate, posebno književnu i kulturnu istoriju rodnog Dubrovnika i bio je najbolji znalac starog dubrovačkog novca. Dela: na srpskom - izdanje "Gorskog vijenca", "Dubrovačka numizmatika", "Nove dubrovačke povelje Stojanovićeva zbornika", "Nikša Zvijezdić, dubrovački kancelar XV veka", "Najstariji dubrovački govor", "Najstarija dubrovačka proza", "Dubrovački zbornik od god. 1520.", "Jezik Marina Držića", na nemačkom - "Čakavština i njene nekadašnje i sadašnje granice", "Štokavski dijalekt", "Dubrovački spomenici XIII-XV veka".

1861. -
Teksas se otcepio od SAD i priključio konfederaciji južnih američkih država.

1874. -
Rođen je je austrijski pisac Hugo fon Hofmanstal. Sarađivao je s Rihardom Štrausom, za čije je kompozicije pisao libreta. Dela: drame "Ticijanova smrt", "Luda i smrt", "Malo svetsko pozorje", "Bela lepeza", "Elektra", "Edip i Sfinga", "Čovek", "Salcburško veliko svetsko pozorje", "Kula", "Ćudljiv gospodin", libreta "Kavaljer s ružom","Arijadna na Naksu", "Žena bez senke", pripovetka "Bajka 672.noći", esej "Pismo lorda Čendosa".

1881. -
 Američki diplomata Džon Kason odgovorio srpskom ministru Hristiću da je njegova vlada "sa velikim zadovoljstvom prihvatila kao izraz prijateljskih osećanja vlade Srbije njenu želju da u Beogradu ima predstavnika Sjedinjenih Američkih Država". Ovaj datum uzima se kao početak punih diplomatskih odnosa Srbije i SAD. Vlada Srbije je i ranije od 1879. imala počasnog konzula u Njujorku.

1893. -
Tomas Edison je u Vest Orindžu u Nju Džersiju otvorio prvi filmski studio u svetu.

1901. -
Rođen je američki filmski glumac Klerk Gejbl. Igrao je u više od 70 filmova: "Istočni put", "Slobodna duša", "Dogodilo se jedne noći" (Oskar), "Pobuna na brodu 'Baunti'", "Kinesko more", "Prohujalo sa vihorom", "San Francisko", "Mogambo", "Probni pilot", "Učiteljevo mezimče", "Neprilagođeni", "Ljudi u belom".

1904. -
Island je stekao autonomiju, pod danskim suverenitetom.

1908. -
U odgovoru na teror režima, republikanski zaverenici ubili su u Lisabonu portugalskog kralja Karlosa I i njegovog sina koji je trebalo na nasledi presto.

1918. -
U austrougarskoj floti u Boki Kotorskoj izbila je jedna od najvećih pobuna mornara u Prvom svetskom ratu. Topovski hitac s krstarice "Sankt Georg" označio je početak pobune više od 6.000 mornara sa oko 400 brodova u Jadranu. Pobunjenici su tražili neodložno zaključenje mira, demobilizaciju, pravo naroda u Austro-Ugarskoj na samoopredeljenje, poboljšanje uslova rada na brodovima i amnestiju za učesnike pobune. Ugušena je brutalno.

1922. -
Rođena je italijanska operska pevačica Renata Tebaldi, jedan od najvećih lirskih soprana 20. veka. Najpoznatija je po velikim rolama u operama Đuzepea Verdija i Đakoma Pučinija.

1922. -
Rođena je Sofija Soja Jovanović, srpski filmski, pozorišni i televizijski režiser. Jedan je od osnivača Akademskog pozorišta u Beogradu 1944. Za više od pola veka rada režirala je pedesetak predstava u pozorištima širom bivše Jugoslavije. Kao prva žena filmski režiser kod nas snimala je komedije po delima Branislava Nušića, Stevana Sremca, Jovana Sterije Popovića, Branka Ćopića. Njen film "Pop Ćira i pop Spira" prvi je srpski (i jugoslovenski) igrani film u boji. Drugi filmovi: "Sumnjivo lice", "Diližansa snova", "Dr", "Put oko sveta", "Orlovi rano lete", "Pusti snovi", "Silom otac".

1924. -
Prva laburistička vlada Velike Britanije priznala je Sovjetski Savez, što je doprinelo slamanju diplomatske izolacije te zemlje.

1931. -
Rođen je Boris Jeljcin, prvi predsednik Rusije posle raspada Sovjetskog Saveza - od 1991. do kraja decembra 1999. Rođen je u selu Butka, u Talickom rejonu Sverdlovske oblasti. Uralski politehnički fakultet sa zvanjem inženjera građevine završio je 1955. Od 1976. do 1985. godine bio je prvi sekretar Sverdlovskog oblasnost komiteta KP. Od 1978. do 1989. je deputat Vrhovnog Sovjeta, a od 1984. do 1985. i od 1986. do 1988. član je Prezidijuma Vrhovnog Sovjeta. Član CK bio je od 1981. do 1990. Autor je knjiga "Ispovest na zadatu temu", "Zapisi predsednika" i "Predsednički maraton".

1942. -
Vođa norveških nacista Vidkun Kvisling postao je u Drugom svetskom ratu u okupiranoj Norveškoj predsednik marionetske vlade.

1946. -
Norveški diplomata Trigve Li izabran je za prvog generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.

1946 - Mađarska je proglašena republikom, s predsednikom Zoltanom Tildijem i premijerom Ferencom Nađom. U međuratnom periodu Mađarska je bila kraljevina ali bez dinastije - što je jedinstven slučaj - otuda je grof Horti vršio funkciju regenta.

1950. -
U Beogradu je osnovan Železnički muzej, prvi takav u Jugoslaviji, za javnost je otvoren u aprilu 1953. Muzej je smešten u reprezentativnu zgradu izgrađenu u međuratnom periodu za ministarstvo saobraćaja Kraljevine Jugoslavije.

1958 - Proglašeno je ujedinjenje Egipta i Sirije i zajednička država je nazvana Ujedinjena Arapska Republika.

1966 - Umro je američki filmski glumac i režiser Baster Kiton, koji je uvek glumio usamljenog čoveka, predodređenog sudbinom da se bori protiv svih. Činio je to virtuozno, kamenog lica, dovodeći do savršenstva jedinstvo gesta, mimike i situacije. Pojavom zvučnog filma publika mu je okrenula leđa, ali je ponovo postao popularan kad su njegovi nemi filmovi ozvučeni. Filmovi: "General", "Naše gostoprimstvo", "Navigator", "Šerlok mlađi", "Snimatelj", "Bulevar sumraka", "Svetla pozornice".

1974 - U požaru koji je zahvatio novoizgrađeni soliter u brazilskom grado Sao Paolo poginulo je više od 220 ljudi.

1979 - Iranski verski vođa ajatolah Ruholah Homeini vratio se u zemlju iz Pariza posle 15 godine izgnanstva, mahom u Iraku. Time je nastupila nova faza islamske revolucije kojom je u Iranu uspostavljena islamska teokratija.

1982 - Proglašena je konfederacija Senegambija, nastala udruživanjem zapadnoafričkih država Senegal i Gambija. Ova zajednica prestala je da postoji 30. septembra 1989.

1991 - U zemljotresu koji je pogodio pogranične oblasti Avganistana i Pakistana poginulo je više od 1.200 ljudi.

1992. -
Objavljen je Memorandum jugoslovenske vlade o zločinu genocida u Hrvatskoj i skrnavljenju spomen-područja Jasenovac u kojem je predloženo da UN utvrde činjenice i na osnovu toga preduzmu mere prema hrvatskim vlastima, ali je zahtev ignorisan.

1992. -
Vlada Republike Srpske Krajine odbacila je plan Sajrusa Vensa, i ostala je pri zahtevu da mirovne snage UN budu angažovane samo na liniji sukoba. Sledećeg dana Predsedništvo SFRJ prihvatilo je Vensov plan, a potpisao ga je i predsednik Skupštine RSK, što je dve sedmice potom potvrdila Skupština RSK.

1995. -
Poplave u Holandiji naterale su oko 250.000 ljudi da napusti domove, u najvećem egzodusu u istoriji te zemlje.

1996. -
Predsednik Žak Širak objavio je da je Francuska okončala nuklearne probe "jednom zauvek".

2000. -
Ultradesničarska Slobodarska stranka Jerga Hajdera i Narodna partija Volfganga Šisela postigle su dogovor o koaliciji, uprkos upozorenjima ostalih 14 zemalja Evropske unije i SAD da će ulazak u vladu Hajderove partije, kojoj je pripisano koketiranje s neonacizmom, ksenofobičnost i diskriminacija manjina, neizbežno proizvesti neprijatne posledice za Austriju.

2003. -
Pri povratku na Zemlju iz misije koja je trajala  16 dana, američki svemirski šatl
 "Kolumbija" zapalio se i raspao iznad Teksasa 15 minuta pre planiranog sletanja. Poginulo je svih sedam članova posade, uključujući dve žene i prvog Izraelca astronauta.

2004. -
U metežu tokom muslimanskog obreda kamenovanja u dolini Mina, nedaleko od Meke, kada hodočasnici trećeg dana hadžiluka, kamenuju stubove koji simbolizuju Satanu, poginuo je najmanje 251 hodočasnik.

2004. -
U prostorijama dve kurdske partije u Erbilu, na severu Iraka, dvojica islamskih terorista-samoubica usmrtila su najmanje 117 ljudi.

2007. -
Umrla je Adelaida Tambo, borac protiv apartheida. "Mama Tambo", kako su je zvali, bila je među vodećim članovima Afričkog nacionalnog kongresa (ANC). Bila je i borac za ženska prava,kao i predstavnik Afričkog nacionalnog kongresa u prvoj demokratski izabranoj vladi Južnoafričke Republike.

2008. -
U dve odvojene eksplozije, na bagdadskim pijacama, koje su izvele žene bombaši-samoubice, poginulo je 99 a povređeno je najmanje 145 ljudi.


***

Сачувана
admin
ADMINISTRATOR
најстарији члан
*
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 2315


« Одговор #309 послато: 31-01-2012, 23:53:12 »



                                                 ****   31  J A N U A R    ****




Sveti Atаnаsije Veliki, аrhiepiskop аleksаndrijski ............................





Rođen u Aleksаndriji 296. godine, i od sаmog detinjstvа imаo nаklonost k duhovnom zvаnju. Bio đаkon kod аrhiepiskopа Aleksаndrа, i prаtio ovogа u Nikeju nа I vаseljenskom sаboru. Nа ovom sаboru Atаnаsije se proslаvio svojom učenošću, blаgočešćem i revnošću zа Prаvoslаvlje. On je vrlo mnogo doprineo dа se Arijevа jeres suzbije, а Prаvoslаvlje utvrdi. On je pisаo Simvol Vere, koji je bio nа Sаboru usvojen. Po smrti Aleksаndrovoj Atаnаsije bi izаbrаn zа аrhiepiskopа аleksаndrijskog. U zvаnju аrihiepiskopskom ostаne preko četrdeset godinа, premdа ne celo to vreme nа prestolu аrhiepiskopskom. Bezmаlo, kroz ceo život svoj bio je gonjen od jeretikа. Od cаrevа nаjviše su gа gonili: Konstаncije, Julijаn i Vаlent; od episkopа Jevsevije Nikomidijski, sа još mnogim drugim; а od jeretikа Arije i njegovi sledbenici. Bio je prinuđen kriti se od goniteljа čаk i u bunаru, u grobu, po privаtnim kućаmа, pustinjаmа. U dvа mаhа morаo je bežаti u Rim. Tek pred smrt proživeo je neko vreme mirno kаo pаstir dobri usred dobrog stаdа svogа, koje gа je istinski ljubilo. Mаlo je svetiteljа koji su bili tаko bezobzirno klevetаni i tаko zločinаčki gonjeni kаo sveti Atаnаsije. No njegovа velikа dušа sve je trpeljivo podnelа rаdi ljubаvi Hristove i nаjzаd izаšlа pobedonosnа iz cele te strаšne i dugotrаjne borbe. Zа sаvet, utehu i morаlnu potporu često je odlаzio svetom Antoniju, kogа je on poštovаo kаo svogа duhovnog ocа. Čovek koji je formulisаo nаjveću istinu, imаo je mnogo i dа postrаdа zа tu istinu, dok gа Gospod nije upokojio u cаrstvu Svom kаo svog „rаbа vjernаgo”, 373. godine (v. 2. mаj).

1747. -
Prva klinika u svetu za lečenje veneričnih bolesti otvorena je u londonskoj bolnici "Lok".

1797. -
Rođen je austrijski kompozitor Franc Peter Šubert, jedan od najizrazitijih predstavnika romantizma. Muzički ga je obrazovao otac koji ga je podučavao sviranju violine. Kasnije je učio pevanje, harmoniku i orgulje. Živeo je svega 31 godinu a stvorio je čak 998 muzičkih dela. Dela: ciklusi solo pesama "Lepa mlinarica", "Zimsko putovanje", "Labudova pesma", scenska muzika za "Rozamundu", simfonije "Sedma u c-molu", "Osma u h-molu" (tzv. nedovršena), klavirske kompozicije "Muzički trenuci", "Impromptija", opera "Alfonso i Estrela", operete, kamerna muzika, mise, kompozicije za muške horove.

1808. -
I formalno je prestala da postoji Dubrovačka Republika. Gotovo dve godine grad je bio pod okupacijom od strane Francuza (maršal Marmon, tada general). Posle sloma Napoleona i Bečkog kongresa 1815. grad je pripojen Austriji. Godine 1918. oslobodili su ga Srbi i pripojen je Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Kada je 1991. uništena Jugoslavija on je ostao u Hrvatskoj.

1870. -
Na današnjii dan,umro je srpski dobrotvor Nikola Čupić, osnivač književnog fonda "Čupićeva zadužbina", kojem je zaveštao kuću u Šapcu i 16.000 dinara u zlatu. Rođen je 1834. u Šapcu u porodici Kurtović, ali je uzeo devojačko prezime majke, ćerke Stojana Čupića, u narodnim pesmama poznatog kao Zmaj od Noćaja. Sredstvima njegovog fonda pokrenut je jedan od najboljih srpskih časopisa iz oblasti humanističkih nauka - "Godišnjica Nikole Čupića". Ta publikacija uživala je veliki ugled, zbog retko kvalitetne sadržine, sve do poslednjeg broja 1941. godine.

1882. -
Rođena je ruska balerina Ana Pavlovna Pavlova, najveća baletska umetnica klasičnog stila početkom 20. veka. Karijeru je počela u Petrogradu, gde je igrala s Vaclavom Nižinskim u Ruskom baletu Sergeja Đagiljeva. Potom je osnovala sopstvenu grupu s kojom je sa ogromnim uspehom nastupala širom sveta, posebno oduševljavajući publiku igrom u baletima "Labudova smrt", "Leptiri", "Šopenijana", "Labudovo jezero", "Žizela", "Rajmonda".

1917. -
Nemačka je u Prvom svetskom ratu objavila "totalni rat na moru", u nameri da podmorničkim ratom prinudi Britaniju na kapitulaciju. Torpedovanje brodova bez opomene nagnalo je do tada neutralne SAD da uđu u rat protiv Centralnih sila.

1918. -
U Rusiji (tada pod vlašću Boljševika) je 31. januar bio poslednji dan računanja vremena po Julijanskom kalendaru. Sledećeg dana datum je označen kao 14. februar prema Gregorijanskom kalendaru, koji je od tada postao službeni.

1923. -
Rođen je Norman Majler američki književnik, dvostruki dobitnik Pulicerove nagrade i autor bestselera "Goli i mrtvi". Iako je po obrazovanju bio avioinženjer, Majler se posvetio pisanju i međunarodnu slavu stekao je u 25. godini romanom "Goli i mrtvi" koji se smatra jednom od najboljih knjiga o Drugom svetskom ratu. Prvog Pulicera dobio je 1967. za roman "Armije noći" o maršu na Pentagon u vreme Vijetnamskog rata. Otuda su ga smatrali za glasnogovornika Vudstok generacije. Majler je doživljavan kao čovek žestoke naravi, sklon alkoholu i incidentima.

1928. -
Rođen je Dušan Džamonja, jugoslovenski vajar, poznat po brojnim spomenicima vezanim za NOB. Diplomirao je na zagrebačkoj Akademiji likovnih umetnosti, prvu izložbu imao je 1954. Najčešće je kao materijale koristio bronzu, gvožđe i aluminijum. Njegove skulpture nalaze se na trgovima u Parizu, Londonu i Lisabonu kao i ispred Palate pravde u Briselu.

1929. -
Jedan od vođa Oktobarske revolucije i utemeljivača Sovjetskog Saveza Lav Trocki proteran prema nalogu Staljina, napustio je tlo Sovjetskog Saveza.

1930. -
Otvorena je Londonska pomorska konferencija Velike Britanije, SAD, Francuske, Italije i Japana, u uzaludnom pokušaju zaustavljanja trke u naoružanju i sprečavanja rata.

1943. -
Fridrih fon Paulus, nemački generalfeldmaršal, potpisao je kapitulaciju svojih jedinica. Bio je to kraj Staljingradske bitke, a poslednji ostaci nemačkih trupa predali su se 2.2. Slom kod Staljingrada - Nemaca i njihovih saveznika Italijana, Mađara, Rumuna i Hrvata (ustaška 369. pukovnija, tzv. "Hrvatska legija" pod komandom Marka Mesića) označio je početak kraja Trećeg rajha. Sredinom novembra 1942. sovjetska armija prešla je u ofanzivu i okružila nemačke snage, zarobivši 91.000 vojnika, uglavnom iz sastava Četvrte i Šeste nemačke oklopne armije (Paulusova grupacija), uključujući komandanta Paulusa, 24 generala i 2.500 oficira. U bici kod Staljingrada poginulo je oko 740.000 nemačkih, italijanskih, mađarskih, rumunskih i hrvatskih vojnika.

1946. -
Skupština FNRJ izglasala je prvi Ustav u kojem je usvojen princip federalnog ustrojstva Jugoslavije.

1950. -
Predsednik SAD Hari Truman saopštio je da je naredio proizvodnju hidrogenske bombe.

1956. -
Umro je engleski pisac Alen Aleksander Miln, autor veoma popularnih romana za decu. Dela: romani "Kad smo bili vrlo mladi", "Vini Pu", "Kuća na Puovom uglu", "Sad nas je šestoro".

1958. -
Lansiran je prvi američki veštački satelit "Eksplorer I".

1962. -
Na inicijativu SAD, na skupu održanom u Urugvaju, iz Organizacije američkih država isključena je Kuba i doneta je rezolucija o zabrani trgovine s njom.

1962. -
Umro je karikaturista Petar "Pjer" Križanić, jedan od rodonačelnika srpske karikature, pisac i esejista, jedan od osnivača "Ošišanog ježa". Rođen u Glini, na Baniji, došao je u Beograd 1922. i zaposlio se u "Novom listu", a 1923. prešao je u "Politiku".

1964. -
Ka Mesecu je lansirana sovjetska automatska stanica "Luna 9", koja se tri dana potom meko spustila i emitovala prve TV snimke površine Meseca.

1971. -
Između Istočnog i Zapadnog Berlina uspostavljen je ograničeni telefonski saobraćaj, prvi put posle 19 godina.

1974. -
Umro je američki filmski producent Semjuel Goldvin, jedan od pionira filmske industrije. Osnovao je 1923. filmsku kompaniju "Semjuel Goldvin Prodakšns", koja se 1924. udružila s još dve filmske kuće u kompaniju "Metro-Goldvin-Majer", ali je potom ponovo postao samostalni producent. Filmovi: "Stela Dalas", "Tamni anđeo", "Ćorsokak", "Zapadnjak", "Male lisice", "Najbolje godine našeg života", "Tajni život Voltera Mitija", "Momci i devojke", "Porgi i Bes".

1994. -
U glavnom gradu Somalije Mogadišu američki marinci u pratnji konvoja, u kojem su bile diplomate SAD, otvorili su vatru na ljude okupljene pored centra za raspodelu hrane i ubili najmanje pet civila, a brojne ranili.

1994. -
Alžirski ministar odbrane Liamin Zerual preuzeo je dužnost šefa države.

1996. -
Tamilski terorista-samoubica uleteo je kamionom punim eksploziva u centralnu banku Šri Lanke u Kolombu, usmrtivši oko 90 i ranivši više od 1.400 ljudi.

1996. -
U eksploziji koja je uništila stambenu zgradu u centralnoj kineskoj provinciji Hunan poginulo je 122 ljudi.

2000. -
Avion tipa MD-83 američke kompanije "Aljaska erlajnz" srušio se u Tihi okean u blizini obala južne Kalifornije, što nije preživeo niko od 88 putnika i članova posade.

2000. -
Harold Špilman, porodični lekar iz severozapadne Engleske, osuđen je za ubistvo smrtonosnom injekcijom 15 svojih mahom starijih pacijenata. Najgori britanski serijski ubica, za kojeg se pretpostavlja da je ubio više od 200 pacijenata, obesio se u zatvorskoj ćeliji u januaru 2004.

2001. -
Bivši libijski tajni agent Abdel Beset el Migrahi osuđen je na doživotnu robiju zbog podmetanja bombe u avion "Pan Amerikena" koji je 1988. eksplodirao iznad Lokerbija u Škotskoj, kada je poginulo 270 ljudi u letilici i na tlu. Njegovog zemljaka El Amina Kalifu Fahimu sud je oslobodio krivice.

2002. -
Rimokatolička crkva u Irskoj pristala je da plati 128 miliona evra obeštećenja ljudima koji su bili žrtve zloupotreba seksualne prirode dok su boravili u dečjim domovima pod upravom rimokatoličke crkve.

2012. -
U Beogradskoj filharmoniji, svečano je obeležena 20. godišnjica ponovnog uspostavljanja diplomatskih odnosa između Srbije i Izraela.
 Izraelski predsednik Šimon Peres ocenio je u video poruci da su biletaralni odnosi između dve zemlje sada dobri i podsetio na izraelska ulaganja u Srbiju u proteklom periodu. Peres je rekao da iako su odnosi između država bili u prekidu 20 godina, odnosi između dva naroda imaju daleko dužu tradiciju koja nikada nije bila prekidana.
"Hajde da pokušamo da zajedno napravimo bolju budućnost za našu decu", rekao je Peres i dodao da veruje da je to moguće.
Predsednik Srbije Boris Tadić ukazao je da su Srbi i Jevreji često delili istu sudbinu, posebno u vreme Drugog svetskog rata.
Obeležavanju jubileja prisustvovali su predstavnici diplomatskog kora, Jevrejske zajednice, Srpske pravoslavne crkve, Katoličke crkve, Islamske zajednice i drugi visoki zvaničnici.


***


« Последња измена: 31-01-2012, 23:55:05 admin » Сачувана
admin
ADMINISTRATOR
најстарији члан
*
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 2315


« Одговор #308 послато: 30-01-2012, 21:37:26 »





                                                    ****  30  J A N U A R    ****




Prepodobni Antonije Veliki ...........................



Misirаc, rođen oko 250. godine u nekom selu Komi blizu Herаkleje. Po smrti svojih plemenitih i bogаtih roditeljа on podeli nаsleđeno imаnje sа svojom mаloletnom sestrom, zbrinu ovu kod nekih rođаkа, svoj deo imаnjа rаzdаde siromаsimа, а on se u dvаdesetoj svojoj godini posveti životu podvižničkom, kome je težio od detinjstvа. Nаjpre se podvizаvаo u blizini svogа selа, no dа bi izbegаo bespokojstvа od ljudi, udаlji se u pustinju, nа obаle Crvenogа morа, gde kаo zаtvorenik provede dvаdeset godinа ne družeći se ni s kim osim s Bogom kroz neprestаnu molitvu, rаzmišljаnje i sozercаnje, podnoseći trpeljivo neiskаzаnа demonskа iskušenjа. Slаvа njegovа pronese se po celome svetu, i oko njegа se sаbere mnoštvo učenikа, koje je on upućivаo primerom i rečimа nа put spаsenjа. Zа osаmdeset pet godinа svogа podvižničkog životа sаmo je dvа putа otišаo u Aleksаndriju, i to prvi put trаžeći mučeništvа u vreme gonjenjа crkve, а drugi put nа poziv svetog Atаnаsijа, dа bi opovrgаo klevetu аrijevаcа kаo tobož dа je i on pristаlicа Arijeve jeresi. Skončаo je u sto petoj godini svogа životа, ostаviv izа sebe čitаvu vojsku učenikа i podrаžаteljа. Iаko je Antonije bio neknjižаn, on je bivаo sаvetnikom i nаstаvnikom nаjučenijih ljudi togа vremenа, kаo što je bio sveti Atаnаsije Veliki. Kаd su gа kušаli neki jelinski filosofi knjižnom mudrošću, zаstide ih Antonije pitаnjem: - „Štа je stаrije: rаzum ili knjigа? i štа (od ovog dvogа) bi uzrok drugome?” Postiđeni filosofi rаziđoše se, jer videše, dа oni imаju sаmo knjižno pаmćenje bez rаzumа, а Antonije rаzum. Evo čovekа koji je dostigаo sаvršenstvo, kаkvo čovek može uopšte dostići nа zemlji. Evo vаspitаčа vаspitаčimа i učiteljа učiteljimа, koji je punih osаmdest pet godinа poprаvljаo sebe, te je sаmo tаko mogаo poprаviti i mnoge druge. Ispunjen mnogim godinаmа i velikim delimа Antonije se upokojio u Gospodu 335. godine.


1648. -
Potpisivanjem ugovora u Minsteru okončan je osmogodišnji rat Španije i Ujedinjenih Provincija Nizozemske (Holandija), izazvan nametanjem rimokatolicizma od strane Španaca. Španija je u oktobru iste godine konačno prinuđena da prizna nezavisnost Holandije. Ta zemlja će ubrzo postati primer privrednog i kulturnog procvata.

1649. -
Engleskom kralju Čarlsu i Stjuartu, čija je autoritarna vladavina izazvala građanski rat, odrubljena je glava na osnovu presude revolucionarnog suda. Obrazloženje je bilo da je kriv zbog izdaje - odnosno tajnih pregovora sa Škotima. Pod pritiskom, on je 1628. objavio "Peticiju o pravima", garantujući prava Parlamenta kao i lične slobode građana, ali tu obavezu nije poštovao. Parlament je 1640. odlučio da o poreskim pitanjima odlučuje to telo, a ne kralj, što je takođe bio predmet spora. Njegov režim srušila je revolucija pod vođstvom Olivera Kromvela, čije su snage potukle kraljevsku vojsku kod Marston Mura 1644. i kod Nezbija 1645. Čarls I je nakon tih poraza prebegao u Škotsku, ali su ga 1647. predali Kromvelovim snagama. Pogubljenje je ostavilo mučan utisak čak i na Kromvelove pristalice, a u Holandiji i Španiji ogorčena svetina pobila je poslanike nove republike. Posle obaranja Kromvela, monarhija je obnovljena 1660. Vreme republike (Kromvela) u istoriji Engleske zapamćeno je kao period strahovlade.

1835. -
Predsednik SAD Endrju Džekson preživeo je prvi atentat na šefa države u američkoj istoriji.

1882. -
Rođen je američki državnik Frenklin Delano Ruzvelt, predsednik SAD od 1932. do 1945. Četiri puta biran je za šefa države, jedini u američkoj istoriji. Bio je pravnik i član Demokratske stranke. Paralizovan je 1921, ali ga to nije omelo da 1928. postane guverner države Njujork i četiri godine potom prvi put predsednik SAD, u vreme velike privredne krize koju je ublažio politikom poznatom kao "Nju dil". Politiku "velike batine" prema latinoameričkim zemljama zamenio je politikom "dobrog susedstva", a sa Sovjetskim Savezom je uspostavio diplomatske odnose. Objavio je 1941. Povelju o četiri slobode: slobodu misli, slobodu od straha, slobodu od siromaštva i slobodu veroispovesti. Iste godine njegovom zaslugom usvojen je Zakon o zajmu i najmu, što je SAD pripremilo za ratne napore. Napustio je politiku izolacionizma i energično stao na stranu antihitlerovske koalicije u Drugom svetskom ratu. Drugi put je za predsednika izabran 1936, treći put 1940, a četvrti put 1944, ali taj mandat nije okončao pošto je umro u aprilu 1945.

1889. -
Austrougarski prestolonaslednik nadvojvoda Franc Karl Jozef Rudolf Habzburg i njegova sedamnaestogodišnja ljubavnica baronesa Marija Večera izvršili su samoubistvo u carskoj lovačkoj kući u Majerlingu.

1927. -
Rođen je švedski državnik Ulof Palme, šef vlade i Socijaldemokratske radničke partije Švedske od 1969. do 1976. i od 1982. do februara 1986, kad je ubijen u atentatu. U politiku je ušao kao studentski vođa, a u 42. godini postao je šef stranke i predsednik vlade. Odlučno se protivio vojnoj interenciji SAD u Vijetnamu. Od 1980. vodio je nezavisnu međunarodnu komisiju za unapređenje procesa razoružanja. Kao lider Socijalističke internacionale više puta je rukovodio mirovnim misijama UN, poput rešenja sukoba Irana i Iraka, ili Radne grupe o Južnoj Africi.

1933. -
Na današnji dan, predsednik Nemačke feldmaršal Paul fon Hindenburg naimenovao je Adolfa Hitlera za kancelara. U toj vladi nalazila su se još samo dvojica nacista, ali je on brzo uklonio neistomišljenike i prigrabio apsolutnu vlast. Time je otvoren put nacističkoj diktaturi.

1937. -
Rođen je ruski velemajstor Boris Vasiljevič Spaski, svetski šahovski prvak od 1969. do 1972, igrač izuzetne originalnosti i maštovitosti. Titulu omladinskog šahovskog prvaka sveta osvojio je 1955, a 1961. prvi put je postao šampion Sovjetskog Saveza. Prvi put se borio za titulu prvaka sveta 1966. ali je meč protiv jermenskog velemajstora Tigrana Petrosjana izgubio rezultatom 12,5:11,5. Svetski prvak postao je tri godine docnije, pobedivši istog rivala sa 12,5:10,5. Titulu je izgubio u dvoboju s američkim velemajstorom Bobijem Fišerom, koji ga je 1972. u Rejkjaviku pobedio sa 12,5:8,5.

1937. -
Rođena je engleska pozorišna i filmska glumica Vanesa Redgrejv, koja je najčešće tumačila uloge samostalnih modernih žena složene prirode i senzibiliteta. Filmovi: "Morgan", "Mornar iz Gibraltara", "Kamelot", "Uvećanje", "Juriš lake konjice", "Usamljenost trkača na duge staze", "Izadora Dankan", "Demoni", "Marija kraljica Škotske", "Ubistvo u Orijent ekspresu", "Džulija" (Oskar), "Agata", "Vagner", "Bostonci".

1943. -
Britansko ratno vazduhoplovstvo otpočelo je u Drugom svetskom ratu prvo danonoćno bombardovanje Berlina.

1948. -
Ubijen je indijski državnik Mohandas Karamčand Gandi, nazvan "Mahatma" (velika duša), vođa pokreta za nezavisnost Indije, pola godine posle sticanja nezavisnosti zemlje, za koju se borio čitavog života. U Nju Delhiju ga je ubio Naturam Godse, fanatik iz sekte "Hindu Mahasabha" koja se protivila njegovoj politici stišavanja antagonizama između Hindusa i muslimana. Gandi je završio prava u Engleskoj 1891. od 1893. do 1914. predvodio je u Južnoj Africi tamošnje Induse, a od 1919. pokret za nezavisnost Indije. Gandijeva doktrina, koju je usvojio Indijski Nacionalni Kongres, partija koja je predvodila borbu za nezavisnost, manifestovala se pasivnim otporom. Sam Gandi, koji je asketski živeo, često je štrajkovao glađu, što se pokazalo kao oružje pred kojim je britanska kolonijalna vlast bila nemoćna. Uživao je ogroman ugled i popularnost, ne samo u Indiji, i postao je simbol borbe naroda te velike zemlje za nezavisnost.

1948. -
Umro je američki pilot i konstruktor aviona Orvil Rajt, pionir avijacije, koji je 1903. s bratom Vilburom, u avionu njihove izrade, izveo prvi let u istoriji vazduhoplovstva. Let je trajao 59 sekundi i avion je preleteo 285 metara. Godine 1905. proizveli su avion koji je preleteo 39 kilometara. Braća Rajt su 1909. osnovala "Ameriken Rajt kompani" za proizvodnju aviona, i iste godine vojsci SAD isporučili su prvi borbeni avion "Signal Korps I".

1957. -
UN su pozvale vladu Južne Afrike da preispita politiku aparthejda.

1964. -
U Sovjetskom Savezu su prvi put u istoriji kosmonautike uz pomoć jedne rakete lansirani sateliti u različite orbite - "Elektron 1" i "Elektron 2".

1967. -
Papa Pavle VI susreo se s predsednikom Prezidijuma Vrhovnog sovjeta Sovjetskog Saveza Nikolajem Podgornim, prvim šefom sovjetske države koji je posetio Vatikan.

1968. -
U Vijetnamskom ratu počela je jednomesečna ofanziva nazvana "Tet" (Nova godina) pod komandom severnovijetnamskog generala Vo Ngujen Đapa, tokom koje su severnovijetnamske trupe i južnovijetnamski gerilci napali Sajgon i više od 100 drugih mesta u Južnom Vijetnamu. "Tet" se smatra prekretnicom u ratu - pošto je navela vladu SAD da počne da razmišlja o povlačenju iz Vijetnama.

1972. -
Britanski vojnici su u Severnoj Irskoj ubili 13 ljudi, učesnika zabranjenog marša rimokatoličkih demonstranata za građanska prava u gradu Londonderi.

1972. -
Pakistan je napustio Komonvelt u znak protesta zbog odluke Velike Britanije, Australije i Novog Zelanda da priznaju Bangladeš (bivši Istočni Pakistan).

1995. -
U eksploziji automobila-bombe koju su u Alžiru aktivirali islamski teroristi poginulo je najmanje 20 ljudi.

2000. -
Kenijski "Erbas 310" na letu Lagos-Najrobi srušio se u more, što je preživelo samo 10 od 179 putnika i članova posade.

2002. -
Na zajedničkoj sednici Predstavničkog doma i Senata, predsednik SAD Džordž Buš okarakterisao je Irak, Iran i Severnu Koreju kao "osovinu zla".

2005. -
U Iraku su održani izbori za nacionalnu skupštinu - prvi slobodni izbori u poslednjih 50 godina.

2007. -
U borbama pored iračkog svetog grada Nadžafa ubijena su 263 pobunjenika dok je preko 500 zarobljeno u jednom od najžešćih sukoba od početka američke invazije na Irak 2003. Lider pobunjeničke grupe, samozvani Mahdi (neka vrsta mesije u islamu) takođe je stradao, dok je njegova grupa "Nebeskih vojnika" razbijena.

2007. -
Umro je Sidni Šeldon, američki književnik, autor niza bestseler romana. Šeldon je, pre nego što se u pedesetim godinama života posvetio pisanju romana o snažnim ženama koje pobeđuju u neprijateljskom svetu nemilosrdnih muškaraca, osvajao nagrade za doprinos brodvejskom pozorištu, filmu i televiziji.

2008. -
Britanski "Opinion risrč biznis" (ORB) saopštio je da je Više od milion Iračana izgubilo život kao rezultat konflikta u toj zemlji, od početka rata koji su povele  SAD 2003. Istraživanje koje je sprovela nevladina organizacija ORB pokazalo je da je više od 20 odsto ljudi u Iraku imalo najmanje jedan smrtni slučaj u porodici kao posledicu rata koji je započeo 2003. godine.

2009. -
Umro je Ingemar Johanson, švedski bokser, šampion sveta 1959. u teškoj kategoriji. Svetsku titulu osvojio pobedivši Amerikanca Flojda Patersona nokautom u trećoj rundi, u spektakularnom meču koji je održan na "Jenki" stadionu u Njujorku. Profesionalni prvak Evrope postao je 1956. nokautiravši Italijana Franka Kavićija. Na Olimpijskim igrama u Helsinkiju 1952. osvojio je srebrnu medalju, ali mu je ona oduzeta, pošto je diskvalifikovan tokom finalnog meča sa američkim bokserom Edom Sandersom. Medalja mu je zvanično vraćena 30 godina docnije.


2012. -
Srbija je u ovom mesecu osvojila tri prestižne sportske pobede. U Ajdhofenu su srpski vaterpolisti odbranili već postojeću zlatnu medalju i ovu sada dobijenu ... samo prethodnoj pripojili. Istovremeno, u Beogradu su se srpski rukomentaši sa osvajanjem srebrne medalje, ponovo > na velika vrata < vratili na rukometni teren! A teniser  - prvi reket sveta - Novak Đoković ... postaje treći put >> kralj Melburna << osvajajući ovogodišnji Australien ... Open.

***

Сачувана
admin
ADMINISTRATOR
најстарији члан
*
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 2315


« Одговор #307 послато: 29-01-2012, 17:27:42 »




                                                   ****  29  J A N U A R    ****



Sveti apostol Petar ............................... 



Spominje se ovogа dаnа zbog verigа, u koje bi okovаn od bezаkonog Irodа, i koje pri pojаvi аngelа u tаmnici spаdoše s njegа (Dаp 12, 7). Te verige čuvаhu hrišćаni koliko zbog uspomene nа velikog аpostolа, toliko i zbog njihove celebne moći, jer se mnogi bolesnici izlečiše dodirom o njih (kаo i o ubrus аpostolа Pаvlа, Dаp 19, 12). Pаtrijаrh jerusаlimski sveti Juvenаl dаde te verige nа dаr cаrici Evdoksiji, prognаnoj ženi cаrа Teodosijа Mlаđeg, а ovа ih prepolovi, pа jednu polovinu poslа crkvi Svetih аpostolа u Cаrigrаd, а drugo svojoj kćeri cаrici Evdoksiji, ženi Vаlentijаnovoj u Rim. Ovа Evdoksijа sаzidа crkvu Svetog Petrа, i položi u nju ove verige zаjedno sа onim, u koje beše Petаr pred svoju smrt okovаn od cаrа Neronа (v. 29. jun).

1412. -
Objavljen je "Zakon o rudnicima" Despota Stefana Lazarevića (Stefan je potpisao Zakonik) - jedinstven pravni spomenik srednjovekovne Srbije. Njegova pravna i istorijska vrednost uveliko prevazilazi srpske nacionalne okvire. Zakon sadrži odredbe vezane za obavljanje rudarske delatnosti ali i statut grada Novo Brdo, najvećeg rudarskog centra srednjovekovne Srbije. Zakonik je pronađen 1959. kada je supruga tadašnjeg jugoslovenskog diplomate Hočevara u Beču kupila antikvitet, na starosrpskom, nepoznate sadržine. Primerak koji je pronađen je prepis iz 16. veka.

1635. -
Kardinal Rišelje osnovao je "Francusku akademiju" (kasniji Institut) - dok je francusku "Akademiju nauka" osnovao 1666. Luj XIV na sugestiju Žana Batista Kolbera.

1676. -
Car Rusije postao je Fjodor III Romanov, posle smrti Alekseja, njegovog oca. Na prestolu se nalazio do 1682. - kad ga je nasledio polubrat Petar Veliki - ali su zemljom, pošto je Petar bio maloletan i bolešljiv, upravljali njegovi ujaci, boljari Miloslavski. Tokom njegove vladavine Rusija je učvrstila vlast na ogromnim novoosvojenim teritorijama u Povoložju, Sibiru i Ukrajini.

1688. -
Rođen je švedski mistik, filozof i prirodnjak Emanuel Svedenborg, autor specifičnog mističko-teozofskog učenja. O njegovim vizijama pisao je Imanuel Kant u spisu "Snovi jednog duhovnika". Ubrzo posle njegove smrti 1772. pojavila su se "Društva svedenborgijanaca", iz kojih je nastala Crkva Novog Jerusalima. Njegova dela veoma su čitana i danas. Dela: "Opera philosophica et mineralia", "Arcana coelestica", "De nova Hierosolyma".

1782. -
Rođen je francuski kompozitor Danijel Fransoa Espri Ober, autor opera u kojima se smenjuju govorne i pevačke deonice. Dela: opere "Fra Diavolo", "Crni Domino", "Bludni sin", "Nema iz Portičija".

1843. -
Rođen je američki državnik Vilijam Mekinli, predsednik SAD od 1897. do 1901. Objavio je rat Španiji 1898. kako bi od nje preoteo Filipine, Portoriko, Guam i Kubu, započevši tako eru otvorenog američkog imperijalizma. Zajedno s evropskim silama, učestvovao je u gušenju antikolonijalnog ustanka u Kini (1899. do 1901.) poznatog kao "Bokserski ustanak" s ciljem da se nametne režim slobodne trgovine i nesmetan prodor američkog kapitala u Kinu. Ubijen je 1901. u atentatu.

1856. -
Ustanovljen je "Viktorijin krst", najviše britansko vojno odlikovanje.

1860. -
Rođen je ruski pisac Anton Pavlovič Čehov, čiji stil se odlikuje jednostavnošću, izvanrednim darom zapažanja i specifičnom atmosferom, bliskom impresionističkom postupku. Pozorištu je otvorio nove puteve i sam je stvorio novi dramski oblik "lirsku dramu". Izvršio je ogroman uticaj na svetsku literaturu, posebno dramu. Dela: drame "Galeb", "Tri sestre", "Ujka Vanja", "Višnjik", novele i pripovetke "Čovek u futroli", "Arhijerej", "Kuća na sprat", "Dušica", "Tri godine", "Ogrozd", "Paviljon broj 6", "Stepa", "Seljaci", "Činovnikova smrt", "U uvali", zbirke humoreski "Melpomenine bajke", "Šarene priče".

1862. -
Rođen je engleski kompozitor Frederik Dilijes, impresionista poznat po simfonijama ("Pariz - pesma velikog grada", "Brigg Fair"). Komponovao je i opere i koncerte, uključujući "Liturgiju života", inspirisanu delom nemačkog filozofa Fridriha Ničea "Tako je govorio Zaratustra".

1866. -
Rođen je francuski pisac Romen Rolan, jedan od najvećih mistika francuske literature 20. veka, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1915. Bio je duboko zainteresovan i aktivno uključen u bitna socijalna, politička i duhovna zbivanja, uključujući "aferu Drajfus", fenomen komunizma, borbu protiv nacizma, pacifizam. Dela: romani "Žan Kristof", "Kola Brenjon", 12 drama pod zajedničkim nazivom "Pozorište revolucije", romansirane biografije Ludviga van Betovena, Mikelanđela Buonarotija, Lava Tolstoja, Fridriha Hendla, Mahatme Gandija, antiratni spis "Iznad meteža".

1867. -
Rođen je španski pisac i političar Visente Blasko Ibanjes, kojem je svetsku slavu doneo roman "Četiri jahača apokalipse". Celog života borio se za demokratiju i slobodu otadžbine, a kad je 1923. u Španiji zavedena diktatura stavio se na čelo borbe za demokratiju i napisao je brošuru "Razobličeni Alfonso XIII", koja je odigrala ogromnu ulogu u rušenju monarhije. U mladosti je osnovao uticajni list "El Pueblo". Ostala dela: romani "Među pomorandžama", "Trska i glib", "Krovinjara", "Krv i arena", "Horda", "Mrtvi zapovedaju", "Katedrala", "Uljez", "Podrum", "Mare Nostrum", "Kolumbo".

1886. -
Karl Benc je patentirao svoje "kočije bez konja". Njegova motorizovana kočija označila je začetak automobilske industrije koja je ubrzo osvojila svet.

1889.-
Samoubistvom okončali život Franc Rudolf Habsburški, austrijski prestolonaslednik i njegova ljubavnica baronesa Marija Večera u lovačkom dvorcu Majerling kraj Beča 

1896. -
Američki lekar Emil Grab prvi je upotrebio terapiju zračenjem u lečenju raka pluća, primenivši je u Čikagu na pacijentkinji Rouz Li.

1899. -
Umro je francuski slikar engleskog porekla Alfred Sisle, jedan od osnivača impresionizma. Slikao je samo pejzaže, obično ulice pod snegom i prizore iz prirode u lirskom intimističkom maniru, s naglašenom notom životnog optimizma. Posebno ga je privlačilo slikanje reka, pri čemu je najviše istraživao svetlosne efekte.

1905.-
Umro Miloš Cvetić, pozorišni glumac, reditelj i književnik.Rođen je u Čurugu 1835.

1916. -
Nemci su u Prvom svetskom ratu prvi put bombardovali Pariz iz cepelina.

1916. -
Britanska armija je u Prvom svetskom ratu prvi put testirala tenkove u mestu Hetfild u Engleskoj.

1929. -
Rođen je srpski istoričar, akademik, Sima Ćirković. Dopisni član SANU postao je 1972. a redovni 1981. Njegova oblast rada bila je istorija srednjeg veka Srbije i Bosne. Od 1968. na mestu je redovnog profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu. Bio je član više inostranih akademija i stručnih udruženja, poput Evropske akademije za istoriju u Briselu, Međunarodnog instituta za ekonomsku istoriju Frančesko Datini, Međunarodnog komiteta za istorijsku metrologiju. Bio je zapažen i kao leksikograf. Bavio se i istorijom istoriografije.

1934. -
Umro je srpski pisac Branimir Ćosić. Mahom je pisao o životu mladih posle Prvog svetskog rata, problemima njihovog unutrašnjeg života i morala u međuratnom Beogradu. Dela: romani "Pokošeno polje", "Vrzino kolo", "Dva carstva", pripovetke "Priče o Boškoviću", "Egipćanka i druge priče", eseji "Deset pisaca - deset razgovora", "Kroz knjige i književnost".

1934. -
Na današnji dan, rođen je srpski pisac Branko Miljković, liričar snažnog intelektualizma. Počeo je da piše kao srednjoškolac i 1957. objavio je prvu zbirku pesama "Uzalud je budim". Nadahnuto je prevodio moderne ruske i francuske pesnike. Ostala dela: zbirke pesama "Poreklo nade", "Vatra i ništa", "Krv koja svetli", "Pesme", "Smrću protiv smrti".

1941. -
Umro je grčki general i političar Joanis Metaksas, koji je kao predsednik vlade i ministar vojske 1936. raspustio skupštinu i uspostavio ličnu diktaturu. Učestvovao je u ratu protiv Osmanskog carstva 1897. i u balkanskim ratovima 1912. i 1913. U Drugom svetskom ratu u oktobru 1940. odbio je ultimatum fašističke Italije, iako je i sam bio sklon sličnom političkom sistemu, i organizovao odlučan i uspešan otpor italijanskoj agresiji.

1942. -
Sovjetski Savez, Velika Britanija i Iran ugovorili su u Drugom svetskom ratu da britansko-sovjetske snage napuste Iran šest meseci po okončanju rata protiv Sila osovine, a Teheran je dozvolio Moskvi i Londonu neograničenu upotrebu, kontrolu i održavanje svih komunikacija, aerodroma i pristaništa na iranskoj teritoriji.

1942. -
Peru i Bolivija su potpisivanjem protokola u Rio de Žaneiru okončali rat započet 1941. zbog sporne pogranične teritorije između dveju zemalja u području amazonske džungle.

1949. -
Velika Britanija je priznala Izrael.

1950. -
Počela je prva u seriji pobuna u Johanesburgu, izazvana rasističkom politikom vlade Južne Afrike.

1959. -
Danski putnički brod "Hans Hedtoft" naleteo je pored obala Grenlanda na ledeni breg i potonuo, povukavši u smrt 95 ljudi.

1963. -
Ulazak Velike Britanije u Evropsku ekonomsku zajednicu (sadašnja Evropska unija) vetom je sprečila Francuska.

1963. - Umro je američki pisac Robert Li Frost, četvorostruki dobitnik Pulicerove nagrade za poeziju, čije su najčešće teme ljudska usamljenost i prolaznost. Dela: zbirke pesama "Dečakova volja", "Severno od Bostona", "Potok što teče na Zapad", "Sabrane pesme".

1964. -
Panama je uputila žalbu Organizaciji američkih država zbog agresije SAD, zahtevajući puni suverenitet u zoni Panamskog kanala.

1989. -
Posle sedam godina nesporazuma i međunarodne arbitraže, Izrael je vratio Egiptu grad Tabu na Crvenom moru. Taj grad Izrael je držao od rata 1967. u kojem je "do nogu" potukao arapske zemlje.

1994. -
Austrijanka Ulrike Majer, dvostruka svetska prvakinja u smučanju, umrla je od povreda zadobijenih prilikom pada na takmičenju u spustu za Svetski kup.

1996. -
Venecijanska operska kuća "La Feniče" nestala je u požaru, drugi put tokom 204 godine postojanja.

1999. -
Kontakt grupa je pozvala Srbe i Albance sa Kosova i Metohije da pristupe mirovnim pregovorima u francuskom zamku Rambuje u blizini Pariza.

2003. -
Skupština Crne Gore usvojila je - dva dana posle Skupštine Srbije - Ustavnu povelju kojom je federalna država Savezna Republika Jugoslavija preobražena u znatno labaviju Državnu zajednicu Srbija i Crna Gora.

2005. -
Umro je izraelski pisac, satiričar, scenarista i režiser Efraim Kišon, koji je u svojim kolumnama i filmovima prikazivao brutalnost poretka prema pojedincu, život useljenika i uopšte ljudi izmeštenih iz svoje kulture. Dela: "Nije fer, Davide", "Još malo pa istina, "Devica kroz ušicu igle", "Kita boli more", "Lisac u kokošinjcu", "Kod kuće je najgore", "Raj u najam", "Jabuka je svemu kriva", "Blago onom ko veruje". Filmovi: "Salah Šabati", "Blaumilhov kanal".

2005. -
Umro je režiser i scenarista Živorad Žika Mitrović. Pripadao je generaciji sineasta koja je neposredno nakon Drugog svetskog rata postavila temelje profesionalno organizovane filmske produkcije u Srbiji. Filmovi: "Ešalon dr M", "Kapetan Leši", "Marš na Drinu", "Užička republika", "Mis Ston", "Signali nad gradom", "Solunski atentatori",
 "Nevesinjska puška", "Savamala", "Timočka buna".

2006. -
Umro je južnokorejski umetnik Nam Džun Pajk, pionir video umetnosti 1960-ih 20 veka.   


***

Сачувана
admin
ADMINISTRATOR
најстарији члан
*
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 2315


« Одговор #306 послато: 28-01-2012, 22:00:15 »




                                                      ****  28  J A N U A R    ****



Prepodobni Pavle Tivejski 



Rođen od bogаtih roditeljа u Donjoj Tivi (Tebi) Misirskoj u vreme cаrа Dekijа. Sve imаnje roditeljsko nаsledi Pаvle sа jednom svojom sestrom. Ali zet njegov, idolopoklonik, poželi i Pаvlov deo imаnjа dа zаgrаbi, te pripreti Pаvlu dа će gа izdаti sudu kаo hrišćаninа, аko mu ne ustupi svoje imаnje. Jedno tа bedа, а drugo junаčki primeri sаmopožrtvovаnjа hrišćаnskih mučenikа, koje Pаvle očimа svojim vide, pobude gа, te dаde i svoj deo imаnjа sestri svojoj, а on kаo ništi udаlji se u pustinju, gde se podvizаvаo do smrti svoje. Do kаkve je duhovne visine dostigаo ovаj div monаh, o tome svedoči niko mаnji do sveti Antonije Veliki, koji jednom poseti Pаvlа i vide, kаko mu zverovi i tice nebesne služаhu. Vrаtivši se iz te posete, Antonije reče svojim monаsimа: „Teško meni, deco mojа, grešnome i lаžnome monаhu, što sаm sаmo monаh po imenu. Videh Iliju, videh Jovаnа u pustinji, i vаistinu videh Pаvlа - u Rаju!” Sveti Pаvle je živeo stotrinаest godinа i mirno se upokojio u Gospodu, 342. godine.




 
814. -
Umro je franački car Karlo Veliki. Došao je na presto 768. i vladao je do smrti 814. Prekrojio je kartu čitave zapadne Evrope i proširio je Franačku državu od Severnog mora do Italije i od Atlantika do Češke. Papa Lav III krunisao ga je 800. za rimskog cara, što je bio čin s trajnim posledicama po istoriju Evrope.

1457. -
Rođen je engleski kralj Henri VII, otac Henrija VIII i osnivač dinastije Tjudor. Njegovim dolaskom na presto 1485. okončan je četrdesetogodišnji "Rat dveju ruža" - nazvan tako pošto je dinastija Lankaster, s kojom je Henri VII bio u srodstvu, na grbu imala crvenu, a dinastija Jork belu ružu. Presto je uspeo da osigura pobedom u bici kod Bosvorta 1485. u kojoj je poginuo kralj Ričard III. Godine 1486. Henri VII je ženidbom ujedinio kuće Lankaster i Jork, pošto je sklopio brak sa sestrom Ričarda III - Elizabet.

1547. -
Umro je Henri VIII, kralj Engleske i crkveni reformator. Ustanovio je Anglikansku crkvu 1534. pri čemu je za poglavara određen sam engleski monarh. Verski raskid s Rimom je posledica odbijanja Vatikana da mu dozvoli razvod od Katarine Aragonske zbog ženidbe Anom Bolen. Zaposeo je Vels, Škotsku i Irsku i započeo gradnju flote koja će postati temelj kasnije engleske pomorske moći.

1573. -
Počela je velika hrvatsko-slovenska seljačka pobuna podvođstvom Matije Gupca. Pobuna je u krvi ugušena 9. februara, a njen vođa je zarobljen i nakon nekoliko dana je umro od posledica svirepog mučenja.
 
1596. -
Umro je engleski gusar i admiral Frensis Drejk, prvi Englez koji je od 1577. do 1580. oplovio svet. Njegovi gusarski napadi na Špance bitno su doprineli engleskom pomorskom prestižu i kasnijem uspešnom zaposedanju kolonija, posebno u severnoj Americi. Odigrao je i jednu od ključnih uloga u pobedi britanske ratne mornarice 1588. nad španskom "Nepobedivom armadom". Navodno je prvi 1586. doneo krompir u Evropu iz Amerike.

1689. -
Parlament Engleske objavio je odstupanje kralja Džejmsa II, poslednjeg iz dinastije Stjuart, zbačenog zbog naturanja rimokatolicizma.

1812. -
Na današnji dan, rođen je srpski državnik Ilija Garašanin, čije je delo "Načertanije" (prvu verziju je napisao Franja Zah), objavljeno 1844. predviđalo oslobađanje svih Srba i Južnih Slovena. Zalagao se za Savez balkanskih naroda kako bi se zajedno oduprli Osmanskom carstvu. Sin je trgovca Milutina Savića iz sela Garaši kod Kragujevca i prezime je uzeo prema nazivu rodnog mesta. Karijeru je započeo kao oficir 1837. i bio je prvi starešina vojske knjaza Miloša Obrenovića, ali je posle abdiciranja knjaza Miloša 1839. morao u izbeglištvo. Po povratku u otadžbinu od 1843. do 1852. bio je ministar unutrašnjih dela, do 1853. ministar spoljnih poslova, ali je smenjen pod pritiskom Rusije, iako se protivio austrofilskoj politici kneza Aleksandra Karađorđevića i smatrao da Srbija treba da se osloni na Rusiju i Francusku. Ponovo je postao ministar unutrašnjih dela 1858. i odluka Svetoandrejske skupštine o zbacivanju dinastije Karađorđević je najviše njegova zasluga. Na poziv kneza Mihaila Obrenovića, 1861. postao je šef vlade i diplomatije. Prihvatio je njegovu ideju o savezu sa Grčkom i Rumunijom u pripremanju ustanka protiv Turaka, takođe je vodio tajne pregovore o ustanku s prvacima Srba u Bosni, ali je otpušten 1867. zbog protivljenja kneževoj ženidbi sa Katarinom Konstantinović.

1841. -
Rođen je engleski novinar i istraživač Džon Roulends, poznat kao Henri Morton Stenli, koji se proslavio 1871. "spasavanjem" škotskog istraživača Dejvida Livingstona, za kojeg se pogrešno verovalo da se izgubio u Africi. Potom je putovao u Afriku više puta do 1889. i otkrio je Albertovo, Edvardovo i Leopoldovo jezero, planinski masiv Ruvenzori i ispitao veliki deo basena reke Kongo.

1846. -
Na Srpskom balu u Beču, u sklopu koncertnog programa, u okviru obeležavanja Svetog Save, prvi put je izveden "Srpski kvadril" Johana Štrausa mlađeg. Ovu kompoziciju Štraus je načinio na osnovu tema karakterističnih za srpsko muzičko stvaralastvo, a po narudžbi kneza Miloša Obrenovića.

1857. -
Rođen je srpski političar i publicista Stojan Protić, jedan od tvoraca Narodne Radikalne stranke, prvi predsednik vlade Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, nakon ujedinjenja. Izdavao je i uređivao časopis "Delo" i list "Odjek". Dela: "O Makedoniji i Makedoncima", "Srbi i Bugari u Balkanskom ratu", "Albanski problem i Srbija i Austro-Ugarska", "Tajna konvencija između Srbije i Austro-Ugarske".

1871. -
Francuska je kapitulirala u ratu s Pruskom. Kao posledica ovog poraza zbačena je monarhija (carstvo) i Napoleon III je otišao u izgnanstvo, a Francuska je primorana da se odrekne Alzasa i Lotaringije (Lorene).

1878. -
U Nju Hejvnu u SAD puštena je u rad prva telefonska centrala, dve godine pošto je Aleksander Grejem Bel patentirao telefon.

1884. -
Rođen je švajcarski fizičar, istraživač morskih dubina Ogist Pikar, profesor Univerziteta u Briselu. Proučavao je radioaktivnost, atmosferski elektricitet i kosmičke zrake. Postao je 1931. prvi čovek koji je dospeo u stratosferu - balonom do 15.780 metara, a 1934. čak do 17.550 metara. Od 1938. spuštao se batiskafom 48 puta u okeanske dubine i do 4.000 metara.

1887. -
Rođen je poljski pijanista jevrejskog porekla Artur Rubinštajn, čije se virtuozno muziciranje odlikovalo bogatstvom emocija i žestokim temperamentom. Nenadmašna su njegova izvođenja Šopena, Betovena, Šumana kao i savremenih španskih kompozitora. Napisao je memoarsko delo "Godine moje mladosti".

1906. -
Rođen je vođa grčkih partizana Vafijadis Markos, komandant "Demokratske armije Grčke" u građanskom ratu od 1946. do 1949. Iz Anadolije je, kao i stotine hiljada Grka, emigrirao 1923. Posle nemačke okupacije Grčke u Drugom svetskom ratu pobegao je iz zatvora na ostrvu Gaudos i priključio se pokretu otpora. Bio je politički komesar Desete divizije ELAS-a i potom Makedonske grupe divizija ELAS. Kad je ELAS rasformiran posle kapitulacije vođa Narodnooslobodilačkog fronta (EAM) 12. februara 1945. s delom rukovodstva EAM organizovao je oružanu borbu protiv kraljevskog režima. Početkom 1947. postao je vrhovni komandant takozvane Demokratske armije Grčke, posle izbora na teritoriji pod kontrolom njegovih snaga u avgustu 1947. proglasio je republiku, a 23. decembra obrazovao je privremenu vladu koju je sam vodio i u kojoj je bio ministar vojske. Zbog sukoba u rukovodstvu isključen je u novembru 1948. iz Centralnog komiteta KP Grčke, posle čega je emigrirao u Sovjetski Savez, a komunističku gerilu u Grčkoj likvidirala je legalna rojalistička vlast. U zemlju se vratio pred kraj života.

1912. -
Rođen je američki slikar Džekson Polok, začetnik i najistaknutiji predstavnik apstraktnog ekspresionizma. Njegove slike odlikuje specifičan izraz nervoznog impulsivnog pokreta. Raskinuo je s tradicionalnim shvatanjem slike, odbacio stalak i slikarsku četkicu i slikao na podu, cedeći boju iz tube i upotrebljavajući materijale i pomagala koja su mu se slučajno nalazila pri ruci.

1919. -
Umro je nemački sociolog, istoričar i književni istoričar Franc Mering, jedan od vođa i teoretičara levog krila nemačke socijaldemokratije i osnivač "Saveza Spartaka" i Komunističke partije Nemačke. Dela: "Biografija Karla Marksa", "Istorija nemačke socijalne demokratije", studija "Legenda o Lesingu".

1928. -
Umro je španski pisac i političar Vinsente Blasko Ibanjes. Svetsku slavu doneo mu je roman "Četiri jahača apokalipse". Kada je 1923. u Španiji zavedena diktatura objavio je brošuru "Razobličeni Alfonso XIII" koja je odigrala važnu ulogu u rušenju monarhije. U mladosti je osnovao uticajni list "El Pueblo". Ostala dela: romani "Među pomorandžama", "Trska i glib", "Krovinjara", "Krv i arena", "Horda", "Mrtvi zapovedaju", "Katedrala", "Uljez", "Podrum", "Mare Nostrum", "Kolumbo".

1930. -
U Španiji je okončana diktatura Migela Prima de Rivere.

1935. -
Island je postao prva zemlja u kojoj je legalizovan abortus iz medicinskih ili socijalnih razloga.

1939. -
Umro je irski pisac Vilijam Batler Jejts, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1923. Bio je izraziti kosmopolita oslonjen na klasične helenske uzore, ali i duboko vezan za irsko tlo i tradiciju. Jedan je od najvećih autora koji su stvarali na engleskom jeziku. Dela: poezija "Oisinova lutanja", "Vetar u trsci", "Ostrvce na jezeru Inisfri", "Toranj", drame "Grofica Ketlin", "Žuđena zemlja", "Mačka i mesec", eseji "Keltski suton", "Ideje dobra i zla", "Sanjarenja o detinjstvu i mladosti", "Autobiografija".

1943. -
Nemački nacistički vođa Adolf Hitler objavio je u Drugom svetskom ratu mobilizaciju svih Nemaca sposobnih za borbu.

1950. -
Francuska skupština ratifikovala je sporazum prema kojem su Vijetnam, Laos i Kambodža postale nezavisne države u okviru Francuske unije. Do tada te zemlje su bile sastavni deo Francuske Indokine sa statusom kolonija.

1962. -
Američki vasionski brod bez posade "Rendžer III" je, umesto da se spusti na Mesec, promašio cilj za 35.200 kilometara.

1986. -
U eksploziji američkog vasionskog šatla "Čelendžer", 72 sekunde posle lansiranja iz Kejp Kaneverala, poginulo je svih sedam astronauta.

1990. -
Poljska ujedinjena radnička partija (komunisti) je rasformirana, a osnovana je Socijaldemokratija republike Poljske koja se opredelila za tržišnu privredu i demokratsku državu. Lider nove stranke Aleksandar Kvašnjevski postao je 1995. šef države, pobedivši na izborima Leha Valensu.

1994. -
Tri italijanska novinara ubijena su u Mostaru, a odgovornost nije nikom jasno pripisana.

1995. -
U najkrvavijem sukobu od početka nasilja islamskih terorista u Egiptu poginulo je 14 terorista, dvojica policajaca i dvojica prolaznika koji su se našli u unakrsnoj vatri.

1998. -
U Indiji je osuđeno na smrt svih 26 optuženih za učešće u zaveri s ciljem ubistva bivšeg predsednika vlade Radživa Gandija.

2002. -
Ekvadorski avion "Boing 727" srušio se u vulkan Kumbal u Kolumbiji, što nije preživeo niko od 92 putnika i člana posade.

2004. -
Artur Takač, srpski sportista i dugogodišnji visoki funkcioner Međunarodnog olimpijskog komiteta, nestao je u snežnoj mećavi na Kopaoniku.

2004. -
Komisija lorda Hatona skinula je bilo kakvu odgovornost
 sa britanskog premijera Tonija Blera za samoubistvo eksperta za iračko oružje Dejvida Kelija, ali je optužila BBC zbog načina izveštavanja o tome. Predsedavajući uprave BBC Gevin Dejvis podneo je ostavku. Keli je navodno zbog "griže savesti" izvršio samoubistvo.

2006. -
Umro je srpski književnik Duško Trifunović, jedan od najznačajnijih predstavnika takozvane estradne, govorne poezije. Dela: zbirke pesama "Zlatni kuršum", "Pobednički krug", "Šarena laža", "Slobodni pad", "Jetke pripovetke", "Tumač tiranije", "Bukvalno tako", "Poezija", "Šok soba", romani "Gola seča", "Kazneni prostor", "Anđel do anđela", "Davno i daleko". Pop i rok muzičari sa prostora bivše Jugoslavije komponovali su muziku na Trifunovićeve stihove: "Ima neka tajna veza", "Šta bi dao da si na mom mestu", "Pristao sam, biću sve što hoće", "Ti si mi bila u svemu naj, naj", "Glavo luda".

2006. -
U poljskom gradu Katovice pod teretom snega pao je krov na sajmištu. U trenutku pada u objektu nalazilo oko 700 ljudi. Poginule su 64 osobe, a povređeno je 160.

2008. -
Umro je Poglavar Grčke crkve, arhiepiskop atinski Hristodulos. Za arhiepiskopa atinskog izabran je 1998. kao najmlađi arhiepiskop tokom poslednjih 157 godina. Radio je na poboljšanju odnosa sa Vatikanom, otuda je 2001. primio u Atini tadašnjeg papu Jovana Pavla II, prvog rimskog poglavara koji je posetio Grčku tokom poslednjih 1.000 godina. Aktivno je učestvovao, kao intelektualac, u javnom životu Grčke, i dugo je bio daleko najpopularniji Grk. Studirao je pravo i teologiju i doktorirao je teologiju, a paralelno je završio studije engleskog i francuskog. Bio je i plodan pisac i to ne samo dela sa verskom tematikom, već i u oblasti kulture pa i pedagogije.

2008. -
Umro je Gordon Hinkli, lider Mormona. Hinkli, kojeg su mormoni smatrali živim prorokom, bio je 15. poglavar "Crkve Isusa Hrista svetaca poslednjeg dana". Na čelo te verske grupe došao je 1995. Mormoni su specifična autentično američka religijska grupa, priznata 1830, sa središtem u državi Juta, sebe smatraju jedinom legitimnom hrišćanskom crkvom.

2008. -
Umrla je vajarka Ana Bešlić, doajen srpske skulptorske umetnosti. Rođena je 1912. kod Bajmoka u Bačkoj, a Akademiju likovnih umetnosti završila je 1949. u Beogradu. Bila je saradnik majstorske radionice Tome Rosandića. Spadala je među najznačajnije srpske (i jugoslovenske skulpture) i pripadala generaciji vajara koji se od pedesetih izdvajaju po umetničkoj radoznalosti i modernom senzibilitetu van tradicionalnih tokova. Izvela je veliki broj spomenika i skulptura u slobodnom prostoru. Deo svojih radova poklonila je gradu Subotici.

2009. -
Svetska zdravstvena organizacija saopštila je da je tokom šestomesečne epidemije kolere, u Zimbabveu, umrlo 3.028 ljudi a zaraženo je 57.702. Reč je o najvećoj i najsmrtonosnijoj epidemiji u Africi tokom prethodnih decenija.


***
 
Сачувана
admin
ADMINISTRATOR
најстарији члан
*
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 2315


« Одговор #305 послато: 27-01-2012, 20:07:25 »

                                                      ****   27  J A N U A R  ****




Sveti Sаvа, аrhiepiskop srpski .............................





Sin Stefаnа Nemаnje, velikog župаnа srpskog, rođen 1169. godine. Kаo mlаdić žudeo zа duhovnim životom, zbog čegа je odbegаo u Svetu Goru gde se zаmonаšio i sа retkom revnošću prošаo ceo podvižnički ustаv. Nemаnjа posleduje primeru sinа, te i sаm dođe u Svetu Goru, gde se zаmonаši i umre kаo monаh Simeon. Sаvа je izdejstvovаo kod cаrа i pаtrijаrhа nezаvisnost Srpske crkve, i postаo prvi аrhiepiskop srpski. Podigаo je, zаjedno sа ocem svojim, mаnаstir Hilаndаr, а potom i mnoge druge mаnаstire, crkve i škole po zemlji srpskoj. Putovаo je u dvа mаhа nа poklonjenje svetinjаmа u Svetoj Zemlji. Mirio brаću svoju, zаvаđenu oko vlаsti; mirio Srbe sа susedimа njihovim, i stvаrаjući Srpsku crkvu, stvаrаo je kroz to srpsku držаvu i kulturu. Unosio je mir među sve bаlkаnske nаrode i rаdio je nа dobru svih, zbog čegа je i bio poštovаn i voljen od svih Bаlkаnаcа. Nаrodu srpskom on je dаo hrišćаnsku dušu, kojа nije propаlа sа propаšću držаve srpske. Skončаo u Trnovu u vreme cаrа Asenа, rаzbolevši se posle službe Božje nа Bogojаvljenje, 12. jаnuаrа 1236. godine. Telo mu preneo krаlj Vlаdislаv u mаnаstir Mileševu, odаkle gа Sinаn-pаšа digne i spаli nа Vrаčаru u Beogrаdu, 27. аprilа 1594. godine (v. 27. аpril).


1236. -
Umro je Sveti Sava, prvi arhiepiskop Srpske crkve. Zaštitnik srpske države, najpoštovaniji srpski svetitelj. Svetovno ime bilo mu je Rastko. Najmlađi sin velikog župana Stefana Nemanje, otišao je veoma mlad oko 1192. u Svetu Goru gde se zamonašio u ruskom manastiru Sveti Pantelejmon. Nakon očeve smrti 1200. s bratom, kraljem Stefanom Prvovenčanim (od 1217.) usmeravao je državni brod Srbije. U Nikeji je 1219. od vizantijskog cara Teodora I Laskarisa i vaseljenskog patrijarha Manojla I Haritopula izdejstvovao autokefalnost (samostalnost) srpske crkve i srpsku arhiepiskopiju, za čije je središte odredio manastir Žiču. Napisao je manastirske tipike (monaški ustavi) - Karejski, Hilandarski i Studenički. Prevodio je sa grčkog i posrbio važne pravno-teološke tekstove kao što su "Zakonopravilo" (Krmčija od krma-upravljanje) - što je prevod Justinijanove "Šeste novele". Taj važan pravni spomenik koji određuje odnose Crkve i države putem takozvane simfonije, tek sa srpskog je preveden na jezike drugih pravoslavnih naroda. Bio je neobično vešt i u državno-diplomatskim poslovima - 1208. u manastiru Studenica nad očevim telom, koje je preneo sa Svete Gore, izmirio je braću Vukana i Stefana i tako je zaustavio građanski rat u Srbiji. Njegove mošti su iz tadašnje bugarske prestonice Trnovo, gde je umro na povratku iz Jerusalima u Srbiju, prenete i sahranjene u manastiru Mileševa 6. maja 1237. Kult Svetog Save veoma je snažan kod svih pravoslavnih naroda. Njegove mošti zbog ogromnog poštovanja koje su uživale, ne samo kod pravoslavnih Srba, spalio je Sinan Paša 1594. na Vračaru, tada pored Beograda. Na tom mestu nalazi se današnji velelepni hram posvećen Svetom Savi. U delu "Život Gospodina Nemanje" (Sveti Simeon) prikazao je život svoga oca, između ostalog i kako je zajedno s njim, u junu 1198. od vizantijskog cara Aleksija III Anđela izdejstvovao dozvolu da na Svetoj Gori podigne srpski manastir. Hilandar je ubrzo postao centar srpskog duhovnog i intelektualnog stvaralaštva, unekoliko on je to i danas.

1756. -
Rođen je austrijski kompozitor Volfgang Amadeus Mocart, jedan od najgenijalnijih muzičkih stvaralaca u istoriji. Bio je "čudo od deteta": u šestoj godini je napisao prvu kompoziciju, u osmoj sonatu, a u 12. operu pod nazivom "Jednostavna prevara". Napisao je oko 600 dela: opere "Figarova ženidba", "Čarobna frula", "Otmica iz Seraja", "Don Đovani", "Tako čine sve", "Idomeneo", "Jednostavna prevara", simfonije "Hafner simfonija", "Lincerska simfonija", "Praška simfonija", "Simfonija u g-molu", "Jupiter simfonija", "Rekvijem", "Mala noćna muzika".

1775. -
Rođen je nemački filozof Fridrih Vilhelm Šeling, s Kantom, Fihteom i Hegelom tvorac nemačkog idealizma. Dela: "Ideje za filozofiju prirode", "O svetskoj duši", "Prvi nacrt sistema prirodne filozofije", "Transcendentalni idealizam", "Predavanja o filozofiji umetnosti", "Izlaganje mog sistema filozofije", "Bruno ili o prirodnom i božanskom principu stvari", "Filozofija i religija", "Istraživanje suštine ljudske slobode", "Filozofija mitologije".

1777. -
Rođen nje Lukijan Mušicki, srpski episkop i književnik. Završio je srpsku i njemačku osnovnu školu. Četiri razreda gimnazije završio je u novosadskoj srpskoj gimnaziji, zatim prelazi u Segedin. U Pešti studira filozofiju. Mitropolit Stratimirović upućuje ga da završi i karlovačku bogosloviju. 1802. godine zamonašio se u manastiru Grgetegu. Godinu dana kasnije postaje pridvorni đakon  i profesor gimnazije. U isto vrijeme vrši dužnost konzistorijalnog bilježnika i knjižara mitropolitsknj bibloioteke. 1809. proizveden je za protosinđela. 1812. odbija mjesto profesora na učiteljskoj školi u Sentandreji. Mitropolit Stratimirović proizvodi ga za arhimandrita i daje mu upravu manastira Šišatovca. U Šišatovcu održava veze sa najistaknutijim ličnostima slovenskih književnosti: Kopitarem, Šafarikom, Vukom i drugim. Napisao je više knjiga pijesama i bio je slavljen u svoje vrijeme.Godine 1824. postaje administrator Eparhije gornjokarlovačke, a tek godine1828. izabran je za episkopa ove eparhije. Kao episkop radi na crkvenoj prosvjeti. 1826. otvara u Plaškom pripremni tečaj, a zatim klarikalnu školu za sveštenike. U to vrijeme na području eparije postoje njemačke škole. 1832. broj ovih škola popeo se na 38. U Srpskim mjestima bilo ih je najviše trćina. Ulaže napore za osnivanje srpskih škola. Ove škole se otvaraju u Zrmanji, Mutiliću, Škarama i Plaškom. Obraća se pastvi i poslanicima. U poslanicama govori protiv pretrpanih gozbi, o krađama, protiv pijanstva itd. Sa Stratimirovićem nije živio, jer vladika Mušicki kao literat i pijesnik više je obraćao pažnju na kulturne probleme, negoli na organizaciona pitanja.

1822. -
Na skupštini u Epidauru grčki ustanici su proglasili nezavisnost Grčke, koju je Osmansko carstvo priznalo tek 1829. nakon žestokih borbi i intervencije evropskih sila.

1832. -
Rođen je engleski pisac, matematičar, Luis Kerol. Pravo ime bilo mu je Čarls Latvidž Dodžson. Njegovu prozu odlikuju humor kao i fantastika, po čemu je blizak potonjem nadrealizmu. Dela: "Alisa u zemlji čuda", "Kroz ogledalo".

1840. -
Prvi put proslavljen Sveti Sava kao školska slava u Srbiji .

1859. -
Rođen je nemački car i pruski kralj Fridrih Vilhelm II Viktor Albert, tvorac politike prodora na istok i izazivač niza vojno-diplomatskih kriza, uključujući objavu rata Srbiji 1914. čime je započeo Prvi svetski rat. Na presto Nemačkog carstva je stupio 1888. a 1918. je, posle poraza Nemačke, primoran da abdicira i pobegne u Holandiju, koja je odbila da ga izruči saveznicima s ciljem suđenja zbog ratnih zločina.

1864. -
Knez Mihajlo Obrenović ukinuo je Društvo srbske slovesnosti, zbog primanja u članstvo Garibaldija, Černiševskog i Hercena.

1865. -
Španija je priznala nezavisnost Perua.

1871. -
U Kragujevcu osnovana prva učiteljska škola u Kneževini Srbiji.

1885. -
Rođen je američki kompozitor Džerom Kern, otac mjuzikla. Njegova opereta "Ploveće pozorište" jedna je od najboljih u istoriji pozorišta SAD. Komponovao je i filmsku muziku.

1885. -
Na današnji dan, u Bukureštu,umro je Miša Anastasijević, poznati srpski trgovac i veliki dobrotvor.Bavio se trgovinom solju. Imao je monopol na izvoz soli iz Vlaške i Moldavija, a kasnije i na uvoz soli iz Austro-Ugarske. Bio je jedan od najvećih trgovaca solju na Balkanu, što mu je donelo veliko bogatstvo. Pomagao je mnoge pisce prilikom štampanja njihovih knjiga, finansirao beogradsko čitalište i balove na dvoru kneza Aleksandra Karađorđevića, osnovao školu u Vlaškoj koju su đaci besplatno pohađali, opraštao trgovcima dugovae i davao pozajmice. Njegova najpoznatija zostavština je Kapetan-Mišino zdanje, velelepna građevina u kojoj se danas nalazi Rektorat Univerziteta u Beogradu.

1901. -
Umro je italijanski kompozitor Đuzepe Verdi, uz Riharda Vagnera najistaknutiji romantičarski operski stvaralac 19. veka. Prve opere stvarao je u duhu ideja nacionalnog pokreta (rizorđimento) dok su kasnija dela vrhunac italijanskog romantizma. Dela: opere "Nabuko", "Travijata", "Trubadur", "Rigoleto", "Bal pod maskama", "Moć sudbine", "Don Karlos", "Aida", "Otelo", "Falstaf".

1910. -
Rođen je Edvard Kardelj, dugogodišnji funkcioner iz vremena SFRJ i jedan od najbližih saradnika Josipa Broza Tita, teoretičar samoupravljanja. Važio je za velikog intelektualca unutar KPJ/SKJ. Bio je veoma plodan autor.

1916. -
U Berlinu je osnovana revolucionarna organizacija "Savez Spartaka", preteča Komunističke partije Nemačke, osnovane u decembru 1918.

1919. -
Umro je mađarski pisac Endre Adi, čija je poezija označila prelom u modernoj mađarskoj lirici. Dela: "Nove pesme", "Krv i zlato", "Na kolima Ilije Gromovnika", "Voleo bih da me vole", "Ko je mene video?", "Na čelu mrtvih".

1924. -
Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca je u Rimu potpisala pakt o prijateljstvu i saradnji sa Italijom i sporazum kojim je Fiume (Rijeka) pripojena Italiji.

1926. -
Engleski pronalazač Džon Logi Berd u Londonu je prvi put javno demonstrirao televiziju.

1942. -
Umro je srpski slikar Petar Dobrović, majstor kolorita i jasnog ekspresivnog crteža. Njegove slike svedoče o snažnom temperamentu i impulsivnoj strukturi ličnosti. Slikarstvo je studirao u Budimpešti, a u rodnom Pečuju učestvovao je 1918. u vojnoj pobuni, posle koje je uhapšen, ali je pobegao iz zatvora. Mađarske vlasti su ga u odsustvu osudile na smrt. Bio je predsednik Baranjske srpsko-mađarske republike 1921. Potom je živeo u Parizu, a zatim u Beogradu gde je bio profesor na Akademiji likovnih umetnosti.

1942. -
Dogodio se "Igmanski marš" - kada je glavnina Prve proleterske brigade, tokom druge neprijateljske ofanzive, prepešačila 100 kilometara od Jahorine do Foče, preko Sarajevskog polja i planine Igman. Marš u kojem je učestvovalo više od 700 boraca, od kojih 50 ranjenih i bolesnih, trajao je oko 18 časova. Kroz dubok sneg, pri temperaturi od minus 32 stepena celzijusa, pri čemu su mnogi stradali a brojni su zbog promrzlina ostali invalidi.

1944. -
Komandant Lenjingradskog fronta, general Leonid Govorov objavio je da je Sovjetska armija porazila Nemce i potpuno oslobodila Lenjingrad. Tri miliona žitelja tog grada nalazilo se u blokadi od septembra 1941. Tokom nemačke opsade 716.000 stanovnika Lenjingrada izgubilo je krov nad glavom, uništeno je 526 škola, 840 fabrika, 101 muzej i mnoštvo drugih znamenitih građevina, a na Piskarevskom groblju sahranjena je polovina gradskog stanovništva, od kojih je većina umrla od gladi.

1944. -
Prva grupa jugoslovenskih izbeglica stigla u egipatski logor El šat u Drugom svetskom ratu.

1945. -
Na današnji dan,Sovjetske jedinice su na juriš i uz znatne gubitke oslobodile Aušvic, najveći nacistički koncentracioni logor u Drugom svetskom ratu. U logoru je ostalo oko 7.000 zatočenika koje Nemci u žurbi nisu stigli da pobiju. U gasnim komorama Aušvica ubijeno je, uključujući decu i žene, najmanje milion i po ljudi, ogromnom većinom Jevreja. U logoru je ubijeno više od 25.000 građana Jugoslavije.


1964. -
Francuska je uspostavila diplomatske odnose s Kinom.

1967. -
Pripremajući se za let na Mesec, trojica američkih astronauta poginula su u svemirskom brodu "Apolo 1", u kojem je izbio požar.

1967. -
Sovjetski Savez, SAD i 60 drugih zemalja potpisalo je sporazum o zabrani nuklearnih eksperimenata u stratosferi.

1969. -
U Bagdadu je pogubljeno 14 ljudi, među njima devet Jevreja, koje su iračke vlasti optužile da su izraelski špijuni.

1972. -
Umrla je Mahalija Džekson, nezaboravna američka džez-pevačica, poznata po fenomenalnoj gospel interpretaciji ... u završnoj sceni filma „ Imitacija života“  ...
(<a href="http://www.youtube.com/watch?v=8eiI52WluF0" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=8eiI52WluF0</a>)

1973. -
U Parizu su ministri inostranih poslova SAD, Severnog Vijetnama, privremene revolucionarne vlade Južnog Vijetnama i Južnog Vijetnama potpisali ugovor o prestanku rata u Vijetnamu. Rat je ipak potrajao do kraja aprila 1975. i okončan je porazom SAD.

1980. -
Umro je srpski književnik, novinar, književni i pozorišni kritičar Eli Finci. Posle Drugog svetskog rata bio je direktor "Borbe", "Nolita", Jugoslovenske knjige, Jugoslovenskog dramskog pozorišta, glavni urednik časopisa "Književnost". Dela: pozorišne kritike u zbirkama "Više i manje od života I- V", "Stvarnost i iluzije", studija "Deni Didro", ogledi o Miroslavu Krleži, Augustu Cesarcu, Jovanu Skreliću, Đorđu Jovanoviću, Branimiru Ćosiću, Marinu Držiću.

1981. -
Najmanje 500 ljudi poginulo je na indonežanskom feribotu "Tampomas II", koji je posle požara potonuo u Javanskom moru.

1991. -
Američka avijacija je u Zalivskom ratu otpočela masovno bombardovanje drugog po veličini iračkog grada Basre.

1995. -
Burmanski vojnici postigli su ključnu pobedu nad karenskim pobunjenicima, osvojivši glavnu bazu u džungli uz granicu s Tajlandom. Pobuna manjinskih Karena (više od tri miliona ljudi u planinama istočne Burme) otpočela je ubrzo pošto je Burma 1948. dobila nezavisnost od Velike Britanije.

1996. -
U Nigeru je vojnim udarom oboren prvi demokratski izabran predsednik Mahamane Usman.

2002. -
U eksploziji u skladištu oružja u glavnom gradu Nigerije Lagosu poginulo je više od 1.000 ljudi.

2003. -
Skupština Srbije usvojila je Ustavnu povelju kojom je federalna država Savezna Republika Jugoslavija preobražena u znatno labaviju Državnu zajednicu Srbija i Crna Gora.

2006. -
Umro je nemački političar Johanes Rau, bivši predsednik Nemačke i dugogodišnji ministar predsednik pokrajine Severna Rajna - Vestfalija. Ostao je upamćen po maksimi: Miriti, ne zavađati!

2006. -
Umro je dr. Nikica Kalođera, poznati kompozitor, dirigent, aranžer i producent ex Jugoslavije. Rođen je 1930 godine u Beogradu, Studirao je kompoziciju u klasi Frana Lhotke i dirigovanje u klasi Friedricha Zauna, a posle doktorata na Medicinskom fakultetu u Zagrebu, svoj je profesionalni život posvetio zabavnoj muzici. Od 1952  radio je kao pijanista u zabavnim ansamblima tadašnje Radiotelevizije Zagreb, a od 1954  i kao dirigent, aranžer, urednik i producent. Prvu je ploču snimio za zagrebački "Jugoton" 1952. s Ivom Robićem, s kojim je sarađivao još gotovo pola veka. Pesme Nikice Kalogjere pevala su najveća imena domaće zabavnomuzičke scene, Ljupka Dimitrovska, Tereza Kesovija, Ivica Šerfezi, Miki Jevremović i mnogi drugi. Bio je autor je preko 500 kompozicija i aranžmana, pisao je neke od najpopularnijih pesama domaćih šlagera i bio jedno od najvećih imena i zaštitnih znakova Splitskog festivala...pesme : "Nima Splita do Splita", "Maškare" i "Nono, moj nono"), a iz njegovog pera izašle su i pesme: "Veslaj, veslaj", "Vratija se Šime", "Ljutit će se moja majka", "Mi smo dečki", "Godine nisu važne" i mnoge druge.

2008. - Umro je bivši predsednik Indonezije Suharto. General Suharto, kojeg su simpatizeri nazvali "ocem razvoja", vodio je svoju zemlju 32 godine. Na političku scenu dospeo je 1965. vojnim udarom. Kao nepokolebljivi antikomunista, uživao je podršku SAD, i uspeo je da obezbedi dug period privrednog uspona, ali i konsolidaciju mnogonacionalne Indonezije. S druge strane optuživan je za brutalnost prema neistomišljenicima, kao i za korupciju i zloupotrebe. Svrgnut je sa vlasti 21. maja 1998. u jeku velike ekonomske krize i masovnih protesta u Džakarti.

2008. -
Najbolji srpski teniser svih vremena Novak Đoković osvojio je prvi Gren slem turnir
 u karijeri pošto je u Melburnu, u finalu Otvorenog prvenstva Australije, savladao Francuza Žoa Vilfrida Congu.

2009. -
Umro je Džon Apdajk, američki pisac i književni kritičar. Ironičan ali sumoran posmatrač, pisac snažnog introspektivnog dara, prividno banalnim temama svedočio je o moralnim dilemama modernog čoveka. Diplomirao je engleski na Harvardu. Najpoznatiji je po ciklusu o Hariju Zeki Angstromu. Za dela "Zeka je bogat" i "Zeka je umro" dobio je Pulicerove nagrade. Bio je jedan od najplodnijih američkih autora, tokom višedecenijske karijere napisao je oko pedesetak knjiga. Za ugledni magazin "Njujorker" redovno je pisao kratke priče. Ostala dela: romani "Beži, Zeko, beži","Kentaur", "Sajam u ubožnici", "Na farmi", "Parovi", "Zeka se vraća", "Oženi me", "Državni udar", "Veštice iz Istvika", zbirke priča "Ista vrata", "Golubije perje", "Muzička škola", "Problemi", "Muzeji i žene".

2010. -
Umro je američki romanopisac i pripovedač Džerom Dejvid Selindžer, autor kultnog romana "Lovac u raži". Osim ovog najpoznatija njegova dela su "Freni i Zui", "Za Esme", "Visoko podignite krovnu gredu, tesari" i "Simor:uvod".


***

« Последња измена: 28-01-2012, 22:02:42 admin » Сачувана
admin
ADMINISTRATOR
најстарији члан
*
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 2315


« Одговор #304 послато: 26-01-2012, 21:26:32 »



                     
                                                ****  26 J A N U A R    ****




Sveti mučenici Ermil i Strаtonik .........................





Cаr Likinije podiže veliko gonjenje nа Hrišćаne. Sveti Ermil, hrišćаnin i đаkon pri nekoj crkvi, bi uhvаćen i poveden nа sud. Kаdа mu rekoše dа gа vode nа mučenje, on se veomа obrаdovа. Uzаlud mu cаr prećаše, Ermil ispovedi slobodno svoju veru u Hristа i odgovori cаru nа sve pretnje: „Gospod mi je pomoćnik, nа bojim se, štа mi može učiniti čovek” (Ps 117, 6)? Posle teških mučenjа bаciše Ermilа u tаmnicu. A tаmničаr beše Strаtonik, potаjni hrišćаnin, koji svim srcem sаosećаše sа strаdаnjimа Ermilovim. Kаdа i Strаtonikа dostаviše cаru kаo hrišćаninа, cаr presudi dа se obojicа potope u Dunаv. Tаdа vezаše Ermilа i Strаtonikа u jednu mrežu i potopiše ih u Dunаv. Posle tri dаnа telа njihovа izbаci vodа nа obаlu i hrišćаni ih nаđoše i sаhrаniše nа osаmnаest stаdijа dаleko od Beogrаdа. Ovi slаvni mučenici postrаdаše zа Hristа i proslаviše se 315. godine.

1500. -
Španski moreplovac Visente Janes Pinson otkrio je Brazil.

1699. -
Na današnji dan, potpisan je Karlovački mir, kojim je nakon 16 godina vojevanja okončan Veliki bečki rat (1683-1699). Mirom koji su u Sremskim Karlovcima sa Osmanskim carstvom sklopile Austrija, Rusija, Poljska i Venecija, Turci su izgubili Ugarsku, Slavoniju, Liku i Baniju, zadržavši severno od Save i Dunava samo Banat i deo Srema do Mitrovice. Venecija je dobila delove Dalmacije (zaleđe) Boku Kotorsku do Risna i Moreju (Peloponez).

1788. -
Britanski brodovi s prvim naseljenicima iz Engleske, uključujući grupu zatvorenika, uplovili su u zaliv Botani Bej u Australiji gde su osnovali koloniju.

1823. -
Umro je engleski lekar Edvard Džener, pronalazač vakcine protiv boginja. Uočio je da ljudi zaraženi kravljim boginjama ne dobijaju velike boginje ni u vreme epidemija i posle dve decenije rada 1796. razvio je vakcinu, koja je ubrzo u celom svetu prihvaćena kao pouzdana zaštita od smrtonosnih boginja.

1827. -
Peru je okončao uniju s Kolumbijom i proglasio je nezavisnost.

1841. -
Proglašen je britanski suverenitet nad Hongkongom, šest dana pošto je Kina prinuđena da ga ustupi Velikoj Britaniji. Zvanično britansko kolonijalno ime Hongkonga bilo je Viktorija.

1870. -
Rođen je Kirilo Savić, šef katedre za železnice i puteve Tehničkog fakulteta u Beogradu, projektant, graditelj, naučnik. Odlučujuće je uticao na sistem razvoja železničke mreže Srbije (i Jugoslavije) u međuratnom periodu. Tehnički fakultet završio je u Beogradu 1892. a potom se usavršavao u Berlinu i širom Rusije. Kao rezervni oficir, inženjerijski kapetan, učestvovao je u balkanskim ratovima 1912/1913. Njegovo ogromno iskustvo građevinskog stručnjaka bilo je veoma dragoceno srpskoj vojsci tokom I svetskog rata. Formirao je školu koja je postala rasadnik vrsnih inženjera, njegovi udžbenici i danas, 50 godina od izdavanja važe kao neprevaziđeni, što je prava retkost u tehničkim naukama. Kao gest priznanja ovom velikanu srpske nauke Železnički institut promenio je svoje ime 1969. u Naučno-istraživački Institut "Kirilo Savić".

1880. -
Rođen je američki general Daglas Makartur. U Drugom svetskom ratu bio je komandant američkih trupa na Dalekom istoku i u ime SAD u septembru 1945. bio je sapotpisnik kapitulacije Japana. Potom je postavljen za komandanta savezničkih snaga u toj zemlji a na početku rata u Koreji komandovao je snagama UN, ali je smenjen u aprilu 1951. zbog namere da rat prenese na teritoriju Kine.

1885. -
Sudanski ustanici Muhameda Ahmeda Abdule, koji se proglasio mahdijem (vođa islama), potukli su Britance, zauzeli Kartum, pogubili engleskog generala Čarlsa Gordona i osnovali samostalnu državu. Tek 1898. britansko-egipatska vojska generala Horejša Kičenera pobedila je sudanske snage. Sudan je bio pod vlašću Londona do 1. januara 1956.

1891. -
Umro je nemački inženjer Nikolaus August Oto, koji je 1861. napravio prvi benzinski motor, a 1876. izumeo je četvorotaktni motor sa unutrašnjim sagorevanjem, poznat kao "Oto motor".

1905. -
Kod Pretorije u Južnoj Africi otkriven je "Kalinan", najveći dijamant u svetu, težak 3.106 karata.

1918. -
Rođen je rumunski diktator Nikolae Čaušesku, koji je preuzeo vlast 1965. postavši generalni sekretar vladajuće KP Rumunije. Učvrstio se 1967. kad je izabran za predsednika Državnog saveta, a 1975. postao je predsednik Rumunije i ubrzo je izgradio snažan kult ličnosti, oslanjajući se izrazito na političku policiju. Posle decembarske pobune građana 1989. kojoj se ubrzo pridružila vojska, zbačen je s vlasti i 25. decembra je, posle tajnog suđenja, streljan sa suprugom Elenom.

1924. -
U Sovjetskom Savezu je drugi Svesavezni kongres Sovjeta odlučio da Lenjinovo telo bude očuvano balsamovanjem. Takođe je odlučeno da u njegovu čast negdašnja prestonica carske Rusije Petrograd (do 1914. Sankt Peterburg) bude preimenovan u Lenjingrad.

1925. -
Rođen je američki glumac i režiser Pol Njumen. Snimio je 60-ak filmova, među kojima su i čuvena ostvarenja "Mačka na usijanom limenom krovu", "Buč Kasidi i Sandens Kid", "Žaoka". Devet puta je bio nominovan za Oskara, a dobio ga je 1986. za glavnu mušku ulogu u filmu "Boja novca". Druge uloge: "Dugo toplo leto", "Slatka ptica mladosti", "Nasilje", "Sudija za vešanje", "Pakleni toranj", "Bafalo Bil i Indijanci", režija - "Rejčel, Rejčel", "Uticaj gama zraka na sablasne nevene".

1927. -
Rođen je srpski glumac Živojin Žika Milenković. Pozorišnu karijeru započeo je u rodnom Nišu, a nastavio je u Beogradskom dramskom pozorištu, u kojem je radio do penzionisanja. Igrao je u preko 150 pozorišnih predstava, oko 30 filmova i više od 300 televizijskih emisija.

1934. -
Potpisan je desetogodišnji nemačko-poljski Pakt o nenapadanju, prekršen 1. septembra 1939. napadom nacističke Nemačke na Poljsku, čime je otpočeo Drugi svetski rat.

1935. -
Izašao je prvi broj NIN-a. Nakon 26 brojeva "Nedeljne informativne novine" su zabranjene, septembra 1935. obnovljeni NIN pojavio se januara 1951. i postupno je postao ugledan i respektabilan magazin, neka vrsta sinonima za ozbiljnu nedeljnu štampu kod Srba.

1942. -
Iskrcavanjem u Severnu Irsku, prvi američki vojnici u Drugom svetskom ratu, stigli su u Evropu. Jedini otvoreni front tada u Evropi bio je - Istočni, uz delatnost nekolicine pokreta otpora, od kojih je najjači bio u Jugoslaviji. Trupe SAD uključile su se direktno u borbena dejstva, na evropskom kontinentu, 1943. napadom na Italiju, tj. Siciliju.

1947. -
U avionskoj nesreći u Danskoj poginuo je švedski prestolonaslednik Gustav Adolf, iza kojeg je ostalo petoro dece, uključujući sadašnjeg kralja Švedske Karla XVI Gustava.

1950. -
Indija je proglašena republikom u okviru Britanskog komonvelta.

1965. -
Hindu je postao zvanični jezik Indije, što je izazvalo nemire na jugu zemlje gde se on manje koristi, pa je vlada Indije u februaru 1965. odlučila da u zvaničnoj upotrebi ostane i engleski.

1972. -
Posle eksplozije podmetnute bombe, iznad Srbske Kamenice u Češkoj, pao je avion JAT-a tipa DC-9, koji je leteo na liniji Kopenhagen-Beograd. U tom terorističkom aktu, za koji su okrivljeni hrvatski teroristi - ustaše, poginulo je 28 putnika i članova posade, a pad sa 10.160 metara preživela je, čudom, stjuardesa Vesna Vulović.

1973. -
Umro je američki filmski glumac rumunskog porekla Edvard Robinson, koji se proslavio ulogama gangstera u kriminalističkim filmovima, ali je ispoljio i talenat komičara. Filmovi: "Mali Cezar", "Tigrova čeljust", "Kid Kalabed", "Neočekivani dr Gliterbauz", "Čitav grad priča", "Dvostruka odšteta", "Žena na prozoru", "Rt Largo", "Nasilje", "Zeleno sunce".

1977. -
Jugoslavija i Španija zaključile su Sporazum o uspostavljanju diplomatskih odnosa i otvaranju diplomatskih misija u Madridu i Beogradu na nivou ambasada.

1993. -
Savet bezbednosti UN usvojio je Rezoluciju 802 kojom je osuđen napad Hrvatske na Republiku Srpsku Krajinu, i zahtevano je povlačenje hrvatskih snaga sa zauzetih delova teritorije pod zaštitom Unprofora, a Srbima je naloženo da vrate teško naoružanje pod kontrolu snaga UN.

1994. -
Rumunija je postala prva bivša članica Varšavskog ugovora s kojom je NATO potpisao dokument "Partnerstvo za mir".

1996. -
Senat SAD odobrio je sporazum START-2 o smanjivanju broja američkih i ruskih strateških nuklearnih raketa.

2000. -
Više od godinu dana pošto je DNK test ukazao na mogućnost da je nekadašnji predsednik SAD Tomas Džeferson imao sina s njegovom crnom robinjom Seli Hemings, Džefersonova fondacija je priznala da je on bio otac jednog, a možda i svih šestoro njene dece.

2003. -
Američka teniserka češkog porekla Martina Navratilova (46) osvojila je sa indijskim teniserom Leanderom Paesom titulu na otvorenom prvenstvu Australije u konkurenciji mešovitih parova, postavši najstariji teniser koji je osvojio jedan gren slem turnir.

2004. -
Umro je srpski glumac Mihajlo Paskaljević "Bata", koji je široku popularnost stekao nizom uloga u humorističkim televizijskim serijama i u filmskim komedijama poput "Sumnjivog lica", "Diližanse snova" i filma "Silom otac". Upečatljive kreacije u pozorištu ostvario je kao kapetan Jerotije u "Sumnjivom licu" Branislava Nušića i Estragon u drami "Čekajući Godoa" Semjuela Beketa.

2008. -
Umro je Žorž Habaš, osnivač (1967.) i dugogodišnji vođa palestinske marksističke organizacije Narodni front za oslobođenje Palestine (PFLP). Rođen je u Lodu, na današnjoj teritoriji Izraela, u porodici pravoslavnih Palestinaca. Postao je izbeglica 1948. Završio je medicinu na Američkom univerzitetu u Bejrutu i bio jedan od osnivača Arapskog nacionalnog pokreta ranih pedesetih. Čitavog života protivio se pregovorima s Izraelom, i distancirao se od Jasera Arafata, kada je on septembra 1993. potpisao privremeni mirovni sporazum s Izraelom. Habaš je preživeo nekoliko atentata, ali je ostao delimično paralizovan.


***



Сачувана
admin
ADMINISTRATOR
најстарији члан
*
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 2315


« Одговор #303 послато: 26-01-2012, 21:07:34 »




                                                   ****  25  J A N U A R    ****




Svetа mučenicа Tаtijаnа ......................



Rimljаnkа, od velikoimenitih roditeljа. Hrišćаnkа i đаkonisа pri crkvi. Po smrti cаrа Heliogаbаlа cаrovаše u Rimu cаr Aleksаndаr, čijа mаjkа Mаmejа beše hrišćаnkа. Sаm cаr beše kolebljiv i neodlučаn u veri, zbog čegа držаše u svom dvoru kip Hristov i Apolonov, i Avrаmov i Orfejev. Doglаvnici njegovi gonjаhu hrišćаne i bez nаredbe cаreve. Kаdа izvedoše Tаtijаnu devicu nа mučenje, onа se moljаše Bogu zа svoje mučitelje. I gle, njimа se oči otvoriše, i oni videše četiri аngelа okolo mučenice. Videći to, osаm njih poverovаše u Hristа, zbog čegа biše i oni mučeni i ubijeni. Svetu Tаtijаnu produžiše mučiti: šibаhu je, odsecаhu joj meso, strugаhu je železom, i tаko svu iznаkаrаđenu i iskrvаvljenu bаcаhu je uveče u tаmnicu dа bi je sutrаdаn opet udаrаli nа nove muke. No Bog pošiljаše аngele Svoje u tаmnicu, te je hrаbrаhu i rаne joj isceljivаhu, tаko dа se Tаtijаnа svаko jutro jаvljаše pred mučiteljimа potpuno zdrаvа. Bаciše je pred lаvа, no lаv se umiljаvаše oko nje i ne nаškodi joj ništа. Ostrigoše joj kosu misleći, po svom neznаbožаčkom umu, dа joj je u kosi skrivenа nekа vrаdžbinа, nekа silа volšebnа. Nаjzаd, izvedoše je, zаjedno sа ocem njenim, i posekoše oboje mаčem. Tаko skončа svoj zemni život oko 225. godine i bi uvenčаnа besmrtnim vencem slаve ovа junаčnа devicа, kojа imаše slаbo žensko telo no duh muški i vojvodski.


1533. -
Engleski kralj Henri VIII oženio se Anom Bolen, uprkos stavu pape - koji mu nije dozvolio razvod od prve supruge Katarine Aragonske. Henri III se ženio više puta pošto nije imao muških potomaka.

1627. -
Rođen je irski hemičar i fizičar Robert Bojl, koji je otkrio zakon o odnosu pritiska i zapremine kod gasova i prvi je utvrdio razliku između smeše i hemijskog jedinjenja.

1736. -
Rođen je francuski matematičar, mehaničar i astronom Luj Lagranž, koji je s 19 godina postao profesor matematike na Artiljerijskoj školi u Torinu, a potom je radio u Akademiji nauka u Berlinu i na Politehničkoj školi u Parizu. Objavio je niz radova iz oblasti teorije brojeva, varijacionog računa, teorije parcijalnih jednačina, nebeske mehanike, sferne astronomije. Mnoga Lagranžova otkrića nose njegovo ime. Dela: "Analitička mehanika", "Teorija analitičkih funkcija I-II", "O libraciji Meseca", "O teoriji Jupiterovih satelita".

1874. -
Rođen je engleski pisac Vilijam Somerset Mom, oštar kritičar britanskog društva. Dela: romani "Ljudski okovi", "Mesec i stoparac", "Kolači i pivo", "Pozorište", "Šareni veo", zbirke pripovedaka "Treptaj lista", "Na kineskom platnu", "Istok i Zapad", drame "Lejdi Frederika", "Hlebovi i ribe", "Sveti plamen".

1882. -
Rođena je engleska književnica Virdžinija Vulf. Primenjivala je tehniku unutrašnjeg monologa i pisala je veoma istančanim intelektualnim stilom. Ostvarila je majstorske portrete, posebno žena iz viših slojeva engleskog društva. Osetljiva, zgrožena ratom 1941. je izvršila samoubistvo. Dela: romani "Izlet na svetionik", "Gospođa Delovej", "Godine", "Talasi", "Orlando", eseji "Sopstvena soba", "Između činova", "Smrt moljca", "Običan čitalac".

1899. -
Na današnji dan,umro je srpski socijalista Vasa Pelagić. Ideju socijalizma u njenoj utopijskoj verziji prihvatio je u Rusiji, gde je boravio od 1864. do 1866. Na Moskovskom univerzitetu studirao je medicinu, istoriju i političku ekonomiju. U Brčkom, gde je bio učitelj, osnovao je srpsku čitaonicu, jednu od prvih u Bosni. Bio je arhimandrit i upravnik Srpske pravoslavne bogoslovije u Banja Luci, odakle ga je 1869. turska vlast prognala u Malu Aziju. Odatle se uz rusku pomoću spasao 1871. i tada dolazi u Srbiju. Učestvovao je u Hercegovačkom ustanku 1875. Raščinjen je, a zbog širenja socijalističkih ideja proterivan je i iz Srbije. Izvesno vreme proveo je i u psihijatrijskoj ustanovi a umro je u Požarevačkom zatvoru. Njegove knjige, popularne u svim srpskim krajevima, štampane su još za njegovog života u neverovatnih 250.000 primeraka. Dela: "Istorija bosansko-hercegovačke bune", "Odgovor na četiri društvena pitanja", "Spas Srbije i srpstva", "Socijalizam i osnovni preporođaj društva", "Nauka i radni narod", "Blagodatnik", "Preobražaj škole i nastave", "Nova nauka o javnoj nastavi", "Umovanje zdravog razuma", "Poslanica Bogu", "Koliko nas košta Bog i gospodar", "Narodni učitelj", "Rukovođa za srpsko-bosanske, hercegovačke, starosrbijanske i makedonske učitelje".

1904. -
Izašao je prvi broj lista "Politika". Zahvaljujući specifičnom pristupu, razuđenosti tema, odmerenosti, nepristrasnom pristupu i visokoj informativnosti, ubrzo je postao najčitaniji srpski dnevni list. Geslo - koje su te novine sve vreme gajile - poštovati činjenice i držati distancu prema svima, uz nastojanje da se ne bude predaleko od vlasti, ali ni preblizu - uvek je donosilo proizvod vrhunskog kvaliteta. List je osnovao Vladislav Ribnikar, koji je bio i prvi urednik. Ta porodica sve do naših dana ostala je, na razne načine, privržena "Politici".

1921. -
Reč "robot" prvi put se javno čula u Narodnom pozorištu u Pragu, na premijeri izvođenja komada "RUR" Karela Čapeka, gde je označila likove radnika koji se pojavljuju u predstavi, a potekla je od stare češke reči "robota", koja je nekad označavala ropski rad, a sada samo rad ili posao.

1924. -
U francuskom gradu Šamoni počele su prve zimske Olimpijske igre.

1935. -
Rođen je portugalski državnik Antonio Ramaljo Janeš, predsednik Portugala od 1976. do 1986.

1942. -
Tajland je u Drugom svetskom ratu objavio rat Velikoj Britaniji i SAD.

1955. -
Sovjetski Savez je formalno okončao ratno stanje s Nemačkom.

1971. -
General Idi Amin oborio je vojnim udarom predsednika Ugande Miltona Obotea, ubrzo proglasio sebe predsednikom i zaveo strahovladu u toj afričkoj zemlji.

1978. -
Umro je srpski pisac Skender Kulenović, član Srpske akademije nauka i umetnosti, autor potresne poeme "Stojanka majka Knežopoljka". Posle Drugog svetskog rata bio je direktor drame u sarajevskom pozorištu i urednik beogradske izdavačke kuće "Prosveta". Dela: roman "Ponornica", poeme "Ševa", "Zbor derviša", drama "Svjetlo na drugom spratu", komedije "Đelidba", "Večera", soneti "Ocvale primule".

1983. -
Kineske vlasti preinačile su u doživotnu robiju smrtnu kaznu izrečenu istog dana 1981. Mao Cedungovoj udovici Đang Ćin.

1987. -
Umro je srpski slikar Predrag-Peđa Milosavljević, član Srpske akademije nauka i umetnosti, istaknuti predstavnik intimizma u srpskom slikarstvu. Studirao je prava u Subotici, a zatim je bio u diplomatskoj službi u Parizu, Madridu, Londonu. Međunarodnu reputaciju stekao je 1937. na izložbi u Parizu na kojoj je dobio "Gran pri". Napisao je eseje "Između trube i tišine" i dramu "Zopir".

1990. -
Pakistanski premijer Benazir Buto rodila je devojčicu, postavši prva predsednica vlade neke zemlje koja je postala majka dok je obavljala premijersku dužnost.

1990. -
Umrla je američka filmska glumica Lusi Džonson, poznata kao Ava Gardner, koja je nesvakidašnjom pojavom izmenila tip filmske lepotice i ostvarila niz uloga tajanstvenih i inteligentnih žena. Filmovi: "Ploveće pozorište", "Snegovi Kilimandžara", "Sunce se ponovo rađa", "Usamljena zvezda", "Naga Maja", "Noć iguane", "Pedeset pet dana u Pekingu", "Sudija za vešanje".

1991. -
TV Beograd prikazala je tajno snimljen dokumentarni film o ilegalnom uvozu oružja u Hrvatsku, kao i monstruoznim namerama vezanim za likvidacije Srba i pripadnika JNA U Hrvatskoj. Duboko podeljeno Predsedništvo SFRJ nije donelo nikakvu konkretnu odluku ni nakon obelodanjivanja ovog snimka.

1991. -
Skupština Makedonije (Sobranje) usvojila je Deklaraciju o nezavisnosti.

1996. -
Parlamentarna Skupština Saveta Evrope odlučila je da u članstvo primi Rusiju.

1998. -
Papa Jovan Pavle II okončao je petodnevnu posetu Kubi oštrom osudom američke ekonomske blokade tog karipskog ostrva.

1999. -
U centralnom delu Kolumbije u zemljotresu je poginulo najmanje 1.200 ljudi.

2004. -
Umro je srpski pozorišni režiser Ljubomir Draškić, dugogodišnji upravnik beogradskog pozorišta "Atelje 212". Tokom karijere režirao je više od 100 predstava, uključujući predstave "Kralj Ibi", "Maratonci trče počasni krug", "Kafanica, sudnica, ludnica", "Rado ide Srbin u vojnike" i "Radovan III".

2005. -
Više od 300 hinduističkih hodočasnika poginulo je u stampedu u jednom hramu u zapadnoj indijskoj državi Maharaštra.

2006. -
Na parlamentarnim izborima u Palestini pobedio je radikalni pokret Hamas.

2007. -
Umro je ruski narodni umetnik Georgij Seleznjov, vodeći ruski bas. Diplomac Lenjingradskog konzervatorijuma, Seleznjov je od 1977. do 1993. godine bio jedan od vodećih solista Boljšoj teatra. Veliki deo njegovog repertoara sastojao se od komada ruske klasike. Najzapaženija partija Seleznjova bila je Boris Godunov iz istoimene opere Modesta Musorgskog, bio je i prvi izvođač partije basa u operi Musorgskog "Salambo". Rukovodio je katedrom solo pevanja peterburškog Konzervatorijuma.


***
Сачувана
admin
ADMINISTRATOR
најстарији члан
*
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 2315


« Одговор #302 послато: 24-01-2012, 21:59:31 »




                                              ****  24  J A N U A R   ****



Prepodobni Teodosije Veliki ...........................





Prvi ustаnovitelj i ustrojitelj opštežićа monаškog. Rođen u oblаsti Kаpаdokije, u selu Mogаriаsi, od blаgočestivih roditeljа. Kаo mlаdić posetio Simeonа Stolpnikа, koji gа blаgoslovi, i proreče mu veliku slаvu duhovnu. S kаdionicom, u koju stаvi hlаdno ugljevlje i tаmjаn, trаžаše Teodosije mesto gde bi se nаstаnio i osnovаo mаnаstir, i zаustаvi se onde gde se ugljevlje rаzgori sаmo od sebe. Tu se nаstаni i otpoče podvizаvаti. Uskoro se sаbrа oko njegа mnogo monаhа rаznih jezikа. Zаto on sаgrаdi po jednu crkvu zа svаki jezik, te se tаko istovremeno služilo i pojаlа slаvа Božjа nа grčkom, jermenskom, gruzijskom itd. No u dаn pričešćа svа brаtijа sаbirаlа se u veliku crkvu u kojoj se služilo nа grčkom jeziku. Trpezа je bilа zаjedničkа zа sve, zаjedničkа i svа imovinа, zаjednički trud, zаjedničko trpljenje а neretko i - glаdovаnje. Teodosije beše uzvišeni primer životа svimа monаsimа, primer u trudu, molitvi, postu, bdenju i u svimа hrišćаnskim dobrodeteljimа. I Bog gа obdаri dаrom čudotvorstvа, te mogаše bolne celiti, nа dаljinu se jаvljаti i pomаgаti, zverove ukroćаvаti, budućnost prozirаti, hleb i pšenicu umnožаvаti. Beše mu molitvа nа usnаmа dаnju i noću. Upokoji se mirno u Gospodu kаdа mu beše sto pet godinа od rođenjа (529. godine).

41. -
Ubijen je rimski car Gaj Julije Kaligula, koji je tokom vladavine od 37. do 41. ispoljio brutalnost, samovolju i nečuveno rasipništvo. Pošto je uveo nepodnošljivo visoke poreze i ostale namete, okrenuo je protiv sebe Senat i vojsku, čak i komandante sopstvene pretorijanske garde i ubijen je. Senat je potom za cara proglasio njegovog strica Klaudija Tiberija Druza, koji će biti upamćen kao retko dobar vladar.

76. -
Rođen je rimski car Publije Elije Hadrijan, koji je tokom vladavine od 117. do smrti 138, uvidevši da Rimsko carstvo slabi, utvrdio granice u jugozapadnoj Germaniji i Britaniji. Na severnoj granici provincije Britanije, između zaliva Klid i Fort, podigao je tzv. Hadrijanov bedem koji je trebalo da štiti od upada Pikta i Škota. Podigao je više gradova, od kojih je najvažniji Hadrijanov grad u Trakiji (sadašnje Jedrene). Bio je veliki poštovalac grčke kulture i pokrovitelj umetnosti i pisao je stihove, vajao i slikao.

1712. -
Rođen je pruski kralj Fridrih II Veliki, tipičan predstavnik pruskog militarizma, koji je tokom vladavine od 1740. do 1786. od Pruske stvorio evropsku silu. Kao pristalica ideje prosvećenosti, donekle je vladao u duhu prosvećenog apsolutizma. U dvorcu Sansusi okupljao je filozofe, pisce i umetnike, između ostalih i francuskog pisca i filozofa Voltera.

1732. -
Rođen je francuski pisac Pjer Ogisten Karon de Bomarše, vesnik Francuske revolucije. Smelo je kritikovao podmitljivost sudija, pokvarenost društva i korupciju. Dela: komedije "Seviljski berberin", "Figarova ženidba" - koje su inspirisale Đoakina Rosinija i Volfganga Amadeusa Mocarta da komponuju istoimene opere - autobiografsko delo "Memoari".

1746. -
Rođen je švedski kralj Gustav III, koji je od stupanja na presto 1771. do nasilne smrti 1792. vladao čvrstom rukom, ali je bio i veliki pokrovitelj umetnosti. Ratovao je protiv Rusije od 1788. do 1790. i bezuspešno je pokušavao da zauzme Petrograd. Inspirisan atentatom na njega u stokholmskoj operi u martu 1792, Đuzepe Verdi je napisao operu "Bal pod maskama".

1776. -
Rođen je nemački pisac Ernst Teodor Vilhelm Hofman, poznat kao Ernst Teodor Amadeus Hofman, čija su dela puna grotesknog humora, fantazije, hipnoze, telepatije, otuđenosti i strave, znatno uticala na evropsku književnost. Sadržaj tih priča kompozitor Žak Ofenbah koristio je za opere. Dela: "Fantastične slike u Kaloovom maniru", "Đavolji eliksiri", "Serpionova braća", "Životni nazori mačka Mura".

1847. -
Rođen je srpski vojskovođa vojvoda Radomir Putnik. U dva srpsko-turska rata od 1876. do 1878. komandovao je Rudničkom brigadom i Veterničkim odredom, koje su se istakle na Javoru, Krevetu, Velikom Šiljegovcu, Đunisu, oko Pirota, prilikom oslobađanja Niša, Vranja i Gnjilana. U Srpsko-bugarskom ratu 1885. bio je načelnik Štaba Dunavske divizije, a 1890. postavljen je za pomoćnika načelnika Glavnog generalštaba. U program obuke starešina uveo je rešavanje taktičkih zadataka na Višoj školi Vojne akademije, u kojoj je predavao taktiku i generalštabnu službu. Komanda nad Šumadijskom divizijskom oblašću poverena mu je 1893. ali mu je 1895. oduzeta i 1896. penzionisan je pod sumnjom da sarađuje s Radikalnom strankom. Reaktiviran je 1903. i od tada se nalazi na mestu načelnika Glavnog generalštaba kao i ministra vojnog 1904, od 1906. do 1908. i 1912. U Prvom balkanskom ratu kao načelnik Štaba Vrhovne komande znatno je doprineo pobedi srpskih armija u Kumanovskoj, a zatim u i Bitoljskoj bici oktobra i novembra 1912. U Drugom balkanskom ratu 1913. pravovremeno je rasporedio i pripremio vojsku, predvidevši bugarski napad, što je bilo odlučujuće za trijumf u Bregalničkoj bici. U Prvom svetskom ratu 1914. veštim manevrisanjem i grupisanjem glavnine srpskih snaga doprineo je slamanju nadmoćnih austrougarskih trupa u Cerskoj i Kolubarskoj bici. Rukovodio je povlačenjem srpske vojske 1915. osujetivši nizom manevara nameru nemačke Vrhovne komande da je u sadejstvu s bugarskim i austrougarskim trupama opkoli i uništi. Saveznici su ga prethodno onemogućili da preventivnim udarom spreči Bugarsku da stupi u rat na strani Centralnih sila. Tokom povlačenja srpske vojske teško je oboleo i upućen je u Francusku na lečenje, gde je umro 1917.

1848. -
Džejms Maršal je u Kaliforniji pronašao grumen zlata. U ratu 1846/7. Sjedinjene države su preotele tu teritoriju od Meksika. Čuvena "Zlatna groznica" započela je u decembru iste godine kad je izveštaje o pronalasku plemenitog metala potvrdio predsednik SAD Džejms Polk.

1879. -
Izašao je prvi broj vojnog časopisa "Ratnik". Tradicije tog uglednog glasila danas nastavlja list "Odbrana".

1915. -
Britanski ratni brodovi potopili su u Prvom svetskom ratu u Severnom moru nemačku krstaricu "Bliher" na kojoj je poginulo 870 ljudi.

1920. -
Umro je italijanski slikar i vajar Amadeo Modiljani, čija su dela jedinstvena po prepoznatljivoj izduženosti figura. U Parizu je živeo od 1906. i jedan je od najznačajnijih predstavnika "Pariske škole". Najviše je slikao ženske aktove i portrete, a u mladosti se bavio i skulpturom u kojoj se osećao uticaj afričke umetnosti.

1937. -
Zaključen je jugoslovensko-bugarski "Pakt o večnom prijateljstvu". Bugarska nije htela da pristupi Balkanskom paktu koji je garantovao nepovredivost granica, ali je ovaj sporazum potpisala.

1948. -
Osnovan je Institut za nuklearne nauke "Vinča", u prvo vreme kao Istraživački centar za realizaciju nuklearnog programa tadašnje FNRJ. Od aprila 1953. preimenovan je u "Institut za nuklearne nauke".

1965. -
Umro je Vinston (leonard Soenser)Čerčil, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1953. premijer Velike Britanije od 1940. do 1945. i od 1951. do 1955. Član parlamenta postao je 1900. a od 1905. do 1921. bio je državni podsekretar za kolonije, ministar trgovine, unutrašnjih poslova, prvi lord Admiraliteta, ministar za municiju i ministar rata i vazduhoplovstva, ministar kolonija, a od 1924. do 1929. ministar finansija. Bio je ideolog i organizator intervencije protiv Oktobarske revolucije u Rusiji. Po dolasku nacista na vlast u Nemačkoj 1933. upozoravao je Britance na opasnost. Posle sloma saveznika u Norveškoj i pada Francuske maja 1940. postao je premijer i vođa Konzervativne stranke. U maju 1943. uspostavio je vezu s Vrhovnim štabom NOVJ i potom je priznao Partizanski pokret kao, po njegovom uverenju, jedinu snagu koja se u Jugoslaviji bori protiv okupatora. Poražen je na izborima 1945. ali je posle pobede konzervativaca 1951. ponovo postao premijer. Dela: "Lord Rendolf Čerčil", "Moje afričko putovanje", "Liberalizam i socijalni problem", "Istorija svetskog rata", "Marlboro, njegov život i doba", "Korak po korak", "U borbu", "Neumoljiva borba", "Početak kraja", "Memoari iz Drugog svetskog rata" (za njih je dobio Nobelovu nagradu iako je poznato da ih nije on pisao nego tim stručnjaka).

1972. -
Japanski vojnik Šjoići Jokoi otkriven je na pacifičkom ostrvu Guam, gde se 28 godina skrivao u džungli, ubeđen da Drugi svetski rat još traje.

1973. -
Pregovarač SAD Henri Kisindžer izjavio je da će Vijetnamski mirovni sporazum dogovoren na mirovnim pregovorima u Parizu značiti i kraj borbi u Laosu i Kambodži, a pregovarač Hanoja Le Duk To opisao je dokument kao "veliku pobedu za vijetnamski narod". Borbe u Vijetnamu okončane su tek krajem aprila 1975. oslobađanjem Sajgona i američkom vojnom katastrofom.

1983. -
Umro je američki filmski režiser Džordž Dui Kjukor, holivudski perfekcionista, posebno uspešan u muzičkoj komediji. Neki od njegovih filmova odišu diskretnošću, prefinjenim humorom i istančanim poznavanjem ljudske prirode, osobito ženske. Filmovi: "Male žene", "Silvija Skarlet", "Dama s kamelijama", "Plinsko svetlo", "Zvezda je rođena", "Hajde da se volimo", "My Fair Lady", "Dejvid Koperfild", "Filadelfijska priča".

1986. -
Gerilci Armije nacionalnog otpora bivšeg ministra odbrane Ugande Joverija Musevenija ušli su u glavni grad Kampalu i potpuno ovladali njime dva dana potom. Njegove snage skršile su otpor vladinih trupa i zbacile vladu generala Tita Okela, koji je na vlast došao posle vojnog puča jula 1985. kada je oborena vlada Miltona Obotea. Okelo je pobegao u Sudan a Museveni je 29. januara proglašen novim šefom države.

1989. -
U rudniku zlata u južnom Peruu poginulo je oko 100 rudara, pri čemu je većinu ugušio otrovni gas.

1996. -
Varšavski vojni tužilac zvanično je otvorio istragu nad predsednikom vlade Poljske Juzefom Oleksijem, zbog njegove navodne špijunske aktivnosti za račun Moskve, što se naknadno pokazalo kao lažna optužba s ciljem eliminisanja političkog protivnika od strane poljskog predsednika Leha Valense.

1998. -
U eksploziji koja je izazvala požar u oknu rudnika uglja Vangđiajing u kineskoj provinciji Liaoning poginulo je 77 ljudi.

1999. -
Jordanski kralj Husein potpisao je dekret kojim je starijeg sina Abdulaha odredio za naslednika na prestolu.


2000. -
U Hrvatskoj su održani prvi predsednički izbori posle smrti Franje Tuđmana u decembru 1999. Pobedom nad Draženom Budišom u drugom izbornom krugu 7. februara, predsednik Hrvatske postao je Stjepan Mesić.

2001. -
Za direktora Britanske berze, stare 200 godina, prvi put je imenovana žena, bivša bankarka Klara Furs.

2002. -
U Bejrutu je ubijen bivši libanski ministar Eli Hobeika, koji se smatra jednim od odgovornih za masakre u palestinskim izbegličkim logorima Sabra i Šatila 1982.

2003. -
Vlada Republike Srpske pozvala je sve osumnjičene za ratne zločine, uključujući i bivšeg predsednika RS Radovana Karadžića, da se dobrovoljno predaju Haškom tribunalu.

2004. -
 Američki svemirski robot "Oportjuniti" spustio se na Mars - tri sedmice posle "brata blizanca" robota "Spirit" - i četiri sata potom počeo je da šalje snimke na Zemlju.

2005. -
Generalna skupština UN održala je prvu komemorativnu sednicu u znak sećanja na oslobađanje nacističkih koncentracionih logora i tako podsetila da masovna ubistva i genocidi još uvek predstavljaju pretnju u svetu.

2006. -
Umro je jedan od najznačajnijih nemačkih posleratnih producenata i scenarista, Franc Zajc. Bio je producent oko 80 filmova, među kojima je i "Limeni doboš, iz 1979. koji je dobio Oskara za najbolji strani film.

2006. -
U jednom hramu u Luksoru, egiptolozi su otkrili 3.400 godina staru statuu Kraljice Ti, žene Amenhotepa III, jednog od najvećih egipatskih faraona i bake dečaka-kralja Tutankamona.


2007. -
Umro je srpski akademik Ilija Stojanović, stručnjak za telekomunikacije. Osnivač je moderne Katedre za telekomunikacije u Beogradu, koju je vodio 19 godina. Bio je upravnik Zavoda za telekomunikacije i računarsku tehniku, savetnik Instituta "Mihajlo Pupin", RTV Beograd. Biran je za predsednika svetske konfrencije ITU u Ženevi. Bio je ključni nosilac projekta uvođenja mobilne telefonije u Srbiji. Objavio je pet knjiga i učestvovao je u brojnim projektima telekomunikacionih sistema.

2007. -
Umro je srpski akademik Nikola Milošević, književnik, filozof, kritičar, publicista. Izvesno vreme bio je i narodni poslanik. Bio je profesor Teorije književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Od 1991. redovni je član SANU. Predvodio je Zadužbinu "Miloš Crnjanski". Veoma plodan autor, uvek društveno aktivan. Glavna dela: "Antropološki eseji", "Roman Miloša Crnjanskog", "Negativan junak", "Ideologija,
 psihologija i stvaralaštvo", "Andrić i Krleža kao antipodi", "Zidanica na pesku","Šta Lukač duguje Ničeu", "Filozofija strukturalizma", "Dostojevski kao mislilac", "Marksizam i jezuitizam", "Psihologija znanja", "Antinomija marksističkih ideologija" i "Pravoslavlje i demokratija". Dobitnik je nagrade Beograda (Oktobarske) i nagrade "Isidora Sekulić" 1982. (koju je odbio da primi).

2008. -
Umro je američki fotograf Berni Boston najpoznatiji po legendarnoj fotografiji demonstranata u Vašingtonu 1967. protiv vijetnamskog rata, koji stavljaju cveće u cevi pušaka vojnika.


***

Сачувана
admin
ADMINISTRATOR
најстарији члан
*
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 2315


« Одговор #301 послато: 24-01-2012, 00:08:08 »




                                                    ****  23  J A N U A R    ****





Sveti Grigorije episkop niski ............................





Brаt svetog Vаsilijа Velikog. Bio je nаjpre sаmo prezviter, pošto beše ženjen, а kаdа mu umre ženа, blаženа Teozvа, izаbrаše gа i posvetiše zа episkopа u Nisi. Odlikovаo se ogromnom svetskom učenošću i duhovnim opitom. Učestvovаo nа II vаseljenskom sаboru. Misli se dа je on sаstаvio drugi deo Simvolа Vere. Veliki besednik, tumаč Svetog Pismа, i bogoslov. Zbog svogа porаzа аrijevci se behu nаročito nа njegа okomili kаo nа svog strаšnog protivnikа, te u vreme cаrа Vаlentа, njihovog jednomišljenikа, uspeše dа zbаce s episkopske stolice i oterаju u izgnаnstvo. Osаm godinа provede ovаj Sveti Otаc u izgnаnstvu trpeljivo snoseći sve bede i svа poniženjа. Nаjzаd skončа u dubokoj stаrosti koncem IV vekа preselivši se u Cаrstvo Božje i ostаvši kroz sve vekove nа zemlji kаo veliko svetilo crkve.

1516. -
Umro je španski kralj Ferdinand II i V Katolički (kao Ferdinand II vladar Aragonije, a kao Ferdinand V od Kastilje i Leona). Njegov dolazak na presto Aragonije 1479. označio je početak istorije ujedinjene Španije. Isabela I postala je 1474. kraljica Kastilje, a on je nasledio oca Huana II u Aragonu i tako su sjedinjene dve zemlje od kojih će vremenom nastati Španija. Utemeljio je 1480. - sud inkvizicije, a 1492. proterao je Jevreje iz Španije kao "nevernike". Borbe s Mavarima pobedonosno je okončao 1492. proteravši ih iz južne španske pokrajine Granade. Iste 1492. opremio je ekspediciju Kristifora Kolumba koja je otkrila Ameriku. Od Francuske je 1503. preoteo Napuljsku kraljevinu (Kraljevina dveju Sicilija).

1579. -
U Utrehtu su pobunjene provincije Nizozemske - Holandija, Zeland, Utreht, Gelderlend, Frizija, Groningen i Overajsel - pošto su propali svi pokušaji izmirenja sa španskom upravom, potpisale Utrehtsku uniju radi borbe protiv Španije. Provincije su se 1581. otcepile od Španije, a Vestfalskim mirom 1648. dobile su nezavisnost. Protestantski Holanđani nisu se mirili sa strogo katoličkom politikom Španije.

1719. -
Ujedinjenjem Vaduca i Šelenberga stvorena je kneževina Lihtenštajn.

1744. -
Umro je italijanski filozof, istoriograf i teoretičar prava Đovani Batista Viko ili Đambatista, osnivač filozofije istorije i preteča moderne teorije estetike. Rođen je kao sin siromašnog knjižara. Na univerzitetu u rodnom Napulju 1697. postao je profesor retorike. Pre toga je desetak godina izučavao Platona i Tacita, jer je prema njegovim rečima prvi "opisivao idealnog čoveka, a drugi čoveka kakav jeste". Napuljski kralj Karlo III imenovao ga je 1735. za kraljevskog istoriografa. Tvrdio je da je površni osećaj pravde nagonski i da se izražava u religijskim oblicima, da u kasnijem razvoju čovek postaje sposoban za apstraktno mišljenje i tek potom za filozofska načela prava. U skladu s tim, delio je rimsko pravo na božansku, herojsku i ljudsku fazu, a istoriju je - prema "zakonu istorijskih ciklusa" - posmatrao kao kružni tok i smenu tih triju faza. To shvatanje je podloga njegove filozofije istorije, koju je utemeljio kao posebnu naučnu disciplinu: Istoriju stvara čovek, izvan sveta prirode. Nasuprot kartezijanskom primatu razuma, stvorio je teoriju o trima glavnim fazama duha: osećajnoj, fantazijskoj i razumskoj, pri čemu umetnost nastaje na drugom stupnju, a filozofija je izraz čistog uma. Dela: "Principi nove nauke o zajedničkoj prirodi nacija", "Univerzalno pravo", "Autobiografija".

1783. -
Rođen je francuski pisac Mari Anri Bejl, poznat kao Stendal, začetnik francuskog realizma, jedan od tvoraca realističkog i psihološkog romana. Kao oduševljeni pristalica Francuske revolucije borio se protiv rojalista, jezuita (i crkve uopšte) i bogatog građanstva, kritikujući građanski moral. Dela: romani "Crveno i crno", "Parmski kartuzijanski manastir", "Lisjen Leven", "Armansa", studije "Rasin i Šekspir", "Život Hajdnov", "Istorija slikarstva u Italiji", "Rim, Napulj i Firenca".

1804. -
Oborkneza u Valjevskoj Podgorini Iliju Birčanina pogubio je dahija Fočić Mehmed aga. Istog dana ubijen je valjevski knez Aleksa Nenadović, takođe jedan od najuglednijih Srba, u sklopu seče knezova na koju su Srbi odgovorili Prvim srpskim ustankom.

1806. -
Umro je engleski državnik Vilijam Pit Mlađi, koji je 1783. postao najmlađi premijer u istoriji Velike Britanije. U vreme dok je na položaju šefa vlade bio do 1801. i od 1804. do 1806. vodio je ekspanzivnu kolonijalnu politiku, a u Indiji je učvrstio britansku vlast reformišući administraciju. Kao zakleti neprijatelj Francuske revolucije, bio je glavni organizator evropskih koalicija protiv revolucionarne i Napoleonove Francuske.

1832. -
Na današnji dan,rođen je francuski slikar Eduar Mane, jedan od začetnika impresionizma i najznačajnijih slikara druge polovine 19. veka. Počeo je pod uticajem španskog slikara Franciska Goje i francuskih realista. Slikao je mahom u ulju i iz tog opusa se izdvajaju portreti Emila Zole, Žorža Klemansoa, Stefana Malarmea, Marsela Prusta. Bio je sjajan kolorista s naročitim darom da dočara atmosferu, što je posebno uočljivo u slikama "Doručak na travi", "Bal u Foli-Beržeru", "Balkon", "Olimpija".

1888. -
Umro je francuski pisac Ežen Martin Labiš, koji je u komedijama i vodviljima duhovito karikirao građansko društvo Francuske u 19. veku. Dela: "Slamni šešir", "Put gospodina Perišona".

1891. -
Rođen je italijanski revolucionar i teoretičar Antonio Gramši, osnivač Komunističke partije Italije 1921. Uređivao je listove "Il grido del popolo", "Avanti" i "Ordine nuovo". Fašisti su ga uhapsili 1926. i 1928. osuđen je na 20 godina robije. Oslobođen je 1936. ali je izmučen robijanjem i bolešću ubrzo umro. Dela: "Istorijski materijalizam i filozofija Benedeta Kročea", "Intelektualci i izgradnja kulture", "Beleške o Makijaveliju, politici i modernoj državi", "Književnost i nacionalni život", "Prošlost i sadašnjost", "Pisma iz zatvora".

1916. -
U Krfskom kanalu, u Prvom svetskom ratu, počelo je sahranjivanje srpskih vojnika u "Plavu grobnicu". Posle natčovečanskih napora u gudurama današnje Albanije i dodatne golgote od 160 kilometara pešačenja močvarnim primorjem od Skadra do Valone, zbog toga što se nisu pojavili obećani saveznički brodovi, srpski vojnici su masovno umirali od tifusa, gladi i iscrpljenosti. Kako nije bilo dovoljno mesta na Krfu i ostrvcu Vido, na koje su prebačeni tifusari, a i zbog opasnosti širenja epidemije, odlučeno je da ih sahranjuju u moru. Prema zvaničnim ali nepotpunim podacima, jer svi umrli nisu evidentirani, do 23. marta 1916. u Krfskom kanalu sahranjeno je 4.847 srpskih vojnika i oficira. Postojao je običaj da svi naši brodovi koji prolaze Krfskim kanalom zastanu kako bi odali počast stradalim srpskim ratnicima.

1928. -
Rođena je francuska filmska glumica Žana Moro, koja se proslavila u filmovima francuskog "novog talasa" posle Drugog svetskog rata. Filmovi: "Lift za gubilište", "Ljubavnici", "Opasne veze", "Moderato kantabile", "Noć", "Žil i Džim", "Proces", "Eva", "Dnevnik jedne sobarice", "Viva Marija", "Falstaf", "Katarina Velika". Prema sopstvenom scenariju režirala je film "Svetlo".

1931. -
Umrla je ruska balerina Ana Pavlovna Pavlova, najveća baletska umetnica klasičnog stila početkom 20. veka. Karijeru je počela u Petrogradu igrajući s čuvenim Vaclavom Nižinskim u Ruskom baletu Sergeja Đagiljeva. Potom je osnovala sopstvenu grupu sa kojom je s ogromnim uspehom nastupala širom sveta, posebno oduševljavajući publiku igrom u baletima "Labudova smrt", "Leptiri", "Šopenijana", "Labudovo jezero", "Žizela", "Rajmonda".

1936. -
Umro je srpski teoretičar prava Teodor Taranovski. Bio je član Srpske kraljevske akademije i profesor univerziteta u Varšavi, Petrogradu, Harkovu i Beogradu. U Srbiju je došao nakon revolucije u Rusiji. Najviše se bavio istorijom slovenskih prava. Dela: "Enciklopedija prava", "Uvod u istoriju slovenskih prava", "Dušanov zakonik i Dušanovo carstvo", "Majestas Carolina i Dušanov zakonik, prilog za istoriju staleške države u srednjevekovnoj Evropi".

1937. -
Prva grupa od tridesetak građana Kraljevine Jugoslavije otišla je u Španiju kako bi se borila protiv snaga generala Franka. Ukupno tamo ih je otišlo oko 1.300, a poginulo je 670.

1943. -
Britanska Osma armija potisla je u Drugom svetskom ratu Nemce i zauzela je Tripoli u italijanskoj koloniji Libiji.

1944. -
Umro je norveški slikar Edvard Munk. Njegove slike karakteristične su po ekspresivnim oblicima sa oblom uprošćenom konturom. Najpoznatije njegovo delo "Krik" donelo mu je ogromnu popularnost.

1945. -
Sovjetske trupe su, nezadrživo nadirući u Drugom svetskom ratu ka Berlinu, izbile na reku Odru u Poljskoj.

1956. -
Rođen je Laza Ristovski, muzičar i kompozitor. Svirao je u grupama "Smak" i "Bijelo dugme" i predstavnik je generacije koja je obeležila rok scenu negdašnje Jugoslavije. Svojim zvukom obogatio je albume "Smak" (1975), "R.M. Točak" (1976), singl "Ulazak u Harem" (1975). Godine 1976. s grupom "Bijelo dugme" snimio je "Eto Baš hoću", a 1978. sa Ipetom Ivandićem "Stižemo". Posle raspada "Smaka" 1981. radi kao studijski muzičar i ubrzo postaje najtraženiji klavijaturista u zemlji. Sarađivao je s Džez orkestrom Radio televizije Beograd. Solistički je snimio "Tražiš oproštaj" (1982), "Roses for General" (1984), "Gondola" (2003). Izdao je i CD klasične muzike s Dubravkom Zubović. Sa sastavom "Bijelo Dugme" snimio je i "Pljuni i zapjevaj moja Jugoslavijo" i "Ćiribiribela". Komponovao je muziku za više filmova: "Lazar" (1984), "Sveto mesto" (1990), "Velika frka" (1990), "Mrav pešadinac" (1993), "Paket aranžman" (1995), "Lepa sela lepo gore" i "Nečista krv" (1996).

1968. -
Mornarica Severne Koreje zarobila je u teritorijalnim vodama američki brod "Pueblo", ploveću špijunsku stanicu sa uređajima za prisluškivanje i dešifrovanje.

1989. -
Umro je španski slikar Salvador Dali, ekscentrik visokog stila, jedan od najvećih slikara 20. veka, koji je uzdrmao temelje slikarstva. Prošao je kroz faze futurizma, kubizma i apstraktnog racionalizma, da bi se priklonio nadrealizmu, uvek s crtežom izvedenim do perfekcije. Slikao je iracionalan i fantastičan svet snova i halucinacija. Tridesetih godina naslikao je dela koja su izazvala šok ("Veliki masturbator", "Goruća žirafa", "Predosećaj građanskog rata"). Radio je i kao kostimograf i scenograf u filmovima zemljaka Luisa Bunjuela "Andalužanski pas" i "Zlatno doba". Napisao je autobiografsko delo "Tajni život Salvadora Dalija".

1992. -
Predsednik vlade Estonije Edgar Savisar podneo je ostavku zbog nestašice hrane i energije u novoj državi otcepljenoj od Sovjetskog Saveza.

1998. -
Bivši predsednik Južne Afrike Piter Vilhelm Bota izjavio je sudu - gde se pojavio pod optužbom za opstrukciju rada Komisije za ispitivanje istine o zloupotrebama tokom ere aparthejda - da posle svega ne postoji ništa zbog čega bi
 trebalo da se izvinjava.

2000. -
Više od milion ljudi demonstriralo je u centru Madrida protiv obnavljanja kampanje nasilja kojoj je pribegla baskijska teroristička organizacija ETA.

2002. -
Novinara "Volstrit džornela" Danijela Perla oteli su islamski teroristi u Karačiju, u Pakistanu, dok je pokušavao da uspostavi kontakt sa pakistanskim radikalnim islamističkim grupama. Otmičari su ga ubili 22. februara.

2003. -
Umro je italijanski industrijalac Đovani Anjeli, koji je porodičnu automobilsku kompaniju FIAT preobrazio u jednog od najznačajnijih svetskih proizvođača automobila. Anjeli, čiji je deda 1899. osnovao kompaniju u Torinu, postao je izvršni direktor 1963. a predsednik 1966, ostavši na tom položaju u "Fijatu" 30 godina.

2004. -
Evropski satelit "Mars ekspres" poslao je snimke leda na južnom polu Marsa.

2006. -
U železničkoj nesreći nadomak Podgorice poginulo je 46 putnika, a 364 je povređeno, kada je voz na relaciji Bijelo Polje-Bar iskočio iz šina i survao se u provaliju duboku više od trideset metara.

2007. -
Umro poljski pisac i novinar Rišard Kapušćinjski, verovatno najprevođeniji poljski autor, knjige su mu objavljivane na tridesetak jezika. Rođen je 1932. u Pinsku (danas Belorusija). Proslavio se reportažama o Kongu krajem pedesetih. Tokom brojnih boravaka u Africi, Južnoj Americi i Aziji, bio je svedok više građanskih ratova, revolucija i svrgavanja režima. Više puta bio je kandidat za Nobelovu nagradu za književnost. Najpoznatije knjige: "Jedan dan života", "Fudbalski rat", "Car", "Šahinšah", "Beležnica", "Lapidarijum", "Imperija", "Ebonovina", "Putovanja s Herodotom".

2007. -
Umro je Hauard Hant, agent CIA, ključni akter afere "Votergejt", koja je prouzrokovala ostavku američkog predsednika Ričarda Niksona i postala sinonim za skandal i zloupotrebu vlasti. On je regrutovao osobe koje su provalile u zgradu "Votergejt svisotel" u Vašingtonu, gde se nalazilo središte tada opozicione Demokratske stranke tokom predsedničke kampanje 1972. Aferu su razotkrila dva novinara "Vašington posta" Bob Vudvord i Karl Bernstin. Kada je afera razotkrivena do kraja - oni su nagrađeni Pulicerovom nagradom.


***

Сачувана
admin
ADMINISTRATOR
најстарији члан
*
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 2315


« Одговор #300 послато: 22-01-2012, 19:44:52 »




                                                ****  22  J A N U A R    ****




Sveti mučenik Polievkt..........................





Grаd Melitinа jermenskа mnogo je nаkvаšenа krvlju hrišćаnskom kаo i svа zemljа Jermenskа. No prvа krv zа Hristа u ovome grаdu beše krv svetog Polievktа, prosutа oko 259. godine u vreme cаrovаnjа Vаlerijаnovа. Behu u tom grаdu dvа prijаteljа oficirа: Neаrh i Polievkt. Neаrh kršten, Polievkt nekršten. Kаdа izаđe zаpovest cаrevа o gonjenju Hrišćаnа, Neаrh se pripremаše zа smrt no beše u velikoj tuzi što nije uspeo dа svogа drugа Polievktа prevede u prаvu veru. Kаdа Polievkt sаznа uzrok tuge Neаrhove, on obećа preći u veru. Sutrаdаn ispričа on Neаrhu svoj sаn; jаvio mu se beše sаm Gospod u svetlosti, skinuo s njegа stаro odelo i obukаo gа u novo, presjаjno, i postаvio gа u sedlo krilаtome konju. Zаtim Polievkt ode u grаd, iscepа cаrevu zаpovest o mučenju hrišćаnа i polupа mnoge idolske kipove. Bi mučen i nа smrt osuđen. Kаd je izveden nа gubilište, ugledа on Neаrhа u gomili svetа i rаdosno mu vikne: „Spаsаvаj se, drаgi moj druže! Seti se zаvetа ljubаvi među nаmа utvrđenogа!” I Neаrh sveti docnije skončа kаo mučenik zа Hristа u ognju. Prаznični mu je spomen 22. аprilа.

1440. -
Rođen je veliki moskovski knez Ivan III Vasiljevič, nazvan Ivan Veliki. Oslobodio je Rusiju vazalstva odbivši da Mongolima plaća danak, ojačao monarhiju i okončao "prikupljanje ruskih zemalja". Posle dolaska na vlast 1462. priključio je Rusiji više kneževina, uključujući Tver, Rostov i Novgorod, a 1480. oslobodio je mongolske vlasti. Nastojao je da ojača centralnu vlast i 1497. izdao je jedinstven "Sudbenik" za celu Rusiju. Započeo je zidanje moskovskih kremaljskih palata i utvrđenja kakve danas poznajemo.

1506. -
Ustanovljena je papska Švajcarska garda, posebna vojna organizacija zadužena za ličnu bezbednost poglavara rimokatoličke crkve i papske države (danas Vatikan). Ustanovio ju je papa Julije II (1503-1513). Švajcarska garda i danas postoji u vatikanu, a tokom istorije niz evropskih dvorova imao je Švajcarske gardiste, poput burbonske Francuske, Savoje (Sardinije), Toskane, Napulja, Saksonije, Holandije, izvesno vreme i Austrije.

1517. -
 Vojska turskog sultana Selima I potukla je u bici kod Rajdanije, blizu Kaira, memelučke snage i sedam dana potom ušla u Kairo, priključivši Egipat Osmanskom carstvu.

1561. -
Rođen je engleski filozof i državnik Frensis Bekon, jedan od osnivača modernog materijalizma u filozofiji. Suprotstavljajući se neplodnosti sholastičkog mišljenja, izgradio je opšti plan za obnovu nauke (Instauratio Magna). Uticao je na francuske enciklopediste 18. veka i njemu je posvećena velika "Francuska enciklopedija". Njegova klasifikacija i kritika idola (zabluda) smatra se prvom kritikom ideologije. Formulisao je dva principa značajna za shvatanje svrhe i zadatka modernih nauka: pravo znanje je znanje uzroka i unapređivanje znanja je jačanje čovekove moći nad prirodom. Označio je eksperiment kao najviši princip naučnog mišljenja i razradio induktivnu metodu otkrivanja istine. Prema njegovim načelima, u Engleskoj je 1662. osnovano "Učeno društvo", čime je promovisana Bekonova zamisao da se ljudski napredak i blagostanje mogu ostvariti, ne samo reformom društva, već i napretkom nauke. U vreme vladavine kralja Džejmsa I, bio je lord kancelar od 1618. do 1621. Dela: "Unapređenje nauke", "Novi organon", "Nova atlantida", "Eseji ili saveti etički i politički".

1666. -
Umro je indijski car Šah Džehan iz dinastije Mogula, poznat i kao princ Haram, koji je najveći deo vladavine od 1628. do 1658, kad ga je zbacio sin Aurangzeb, posvetio izgradnji mauzoleja Tadž Mahal u svojoj prestonici Agri na severu Indije. Velelepno zdanje od belog mermera, koje je 20.000 radnika zidalo od 1631. do 1653. posvetio je uspomeni na caricu Mumtaz Mahal i sam je posle smrti takođe sahranjen u njemu. Premestio je 1648. prestonicu iz Agre u Delhi, gde je izgradio novi grad Šahdžehanabad.

1729. -
Rođen je nemački pisac, kritičar i teoretičar umetnosti Gothold Efraim Lesing, oduševljeni pristalica prosvetiteljstva, utemeljitelj savremene nemačke književnosti i estetike. Odlučujuće je doprineo oslobađanju nemačke drame od uticaja klasičnih i francuskih modela. Dela: drame "Mis Sara Sampson", "Emilija Galoti", "Mudri Natan", komedija "Mina od Barnhelma", kritike "Pisma o najnovijoj književnosti", "Hamburška dramaturgija", "Laokoon", polemička satira "Vaspitanje ljudskog roda", "Anti-Gece".

1771. -
Španija je sklopila konvenciju s Velikom Britanijom o ustupanju Folklandskih ostrva u Atlantskom okeanu. Od sticanja nezavisnosti 1816. Argentina polaže pravo na njih. Vojna hunta Argentine je u aprilu 1982. pokušala da okupira ostrva iskrcavanjem 10.000 vojnika. Dva meseca kasnije britanske trupe su ponovo zauzele taj arhipelag porazivši prethodno Argentince.

1788. -
Rođen je engleski pisac Džordz Gordon Bajron, jedan od rodonačelnika evropskog romantizma. Njegova poezija oličavala je slobodarski duh suprotstavljen društvenim normama. Bio je zaljubljen u antičku kulturu. Veliku Britaniju napustio je razočaran 1816. i u Italiji je stvorio najveća dela: "Čajld Herold", "Kain", "Manfred", "Don Žuan". Zaputio se 1823. sa ciljem da pomogne borbu Grka za oslobođenje od Turaka, ali je ubrzo oboleo od malarije i umro je u aprilu 1824, ne ostvarivši ideal da se bori za slobodu grčkog naroda.

1849. -
Rođen je švedski pisac Johan August Strindberg, najkontroverznija ličnost švedske književnosti. Bio je istovremeno naturalistički psiholog i folklorista, istoričar i mistik. Razbio je stare dramske forme, preteča je mnogih savremenih strujanja. Ženu je smatrao prirodnim neprijateljem muškarca, a protivljenje emancipaciji žena, o čemu je pisao u novelama "Brakovi I" i "Brakovi II", antihrišćanstvo i naturalistički stil, doneli su mu mnogo glavobolja i sukoba. Ostala dela: romani "Služavkin sin", "Crvena soba", "Stanovnici Hamsea", "Odbrana jednog ludaka", "Gotske sobe", "Priče nadzornika karantina", "Pakao", "Na ostrvima", "Legende", "Crne zastave", drame "Majstor Uluf", "Otac", "Gospođica Julija", "Pljačkaši", "Zajmodavac", "Put u Damask I-III", "Ples smrti", "Igra snova", "Oluja" , "Sablasna soneta", novele "Novo carstvo".

1863. -
U delu Poljske koji je na osnovu odluke Bečkog kongresa 1814. i 1815. priključen Rusiji izbio je ustanak pod vođstvom "stranke crvenih" Jaroslava Dombrovskog, ali su ga ruske trupe ugušile posle nekoliko meseci. Godine 1864. Poljska, koja je do tada imala znatnu autonomiju, kao posebna krunska zemlja u okviru ruskog carstva, dobila je status koji se nije mnogo razlikovao od tipične ruske gubernije.

1875. -
Rođen je američki filmski režiser Dejvid Levelin Vork Grifit, jedan od najznačajnijih stvaralaca u epohi nemog filma. Zaslužan je za većinu fundamentalnih otkrića filmskog izraza, uključujući krupni plan, ritmičku prirodu montaže i kreativnu upotrebu veštačkog svetla. Filmovi: "Netrpeljivost", "Bekstvo", "Dome, slatki dome", "Rađanje jedne nacije", "Srca sveta", "Velika ljubav", "Slomljeni pupoljci", "Pad Vavilona", "Dve sirotice", "Amerika", "Ejbraham Linkoln".

1878. -
Rođen je srpski vajar Toma Rosandić, prvi rektor Akademije likovnih umetnosti u Beogradu, član Srpske kraljevske akademije. Kamenorezački zanat učio je u Splitu, a vajarstvo u Veneciji i Beču. Bio je odličan klesar, ali je najbolja dela stvorio u drvetu, s izvanrednim osećajem za njegovu strukturu i materiju. Izradio je više javnih spomenika, uključujući veliku grupu "Igrali se konji vrani" ispred zdanja doma Skupštine Srbije u Beogradu kao i skulpturu "Umorni borac" na Kalemegdanu.

1896. -
Rođen je srpski slikar Sava Šumanović, majstor pejzaža, aktova i mrtve prirode, osobenih tonova, posebno intenzivnih na slikama iz rodnog Srema. Na njegovim slikama dominiraju svetli tonovi, uz izražen osećaj za osvetljenje. Dugo je živeo u Parizu, a poslednje godine života boravio je u rodnom Šidu, gde su ga 1942. ubile hrvatske ustaše. Šumanovićeve velike kompozicije "Doručak na travi" i "Pijana lađa" među najznačajnijim su delima srpskog modernog slikarstva. Najbolja njegova dela nalaze se u Narodnom muzeju u Beogradu, u zbirci Pavla Beljanskog i u galeriji "Sava Šumanović" u Šidu.

1898. -
Rođen je ruski filmski režiser Sergej Mihajlovič Ejzenštajn, jedan od najvećih teoretičara i stilista svetskog filma. Bio je arhitekta po profesiji i u početku je crtao plakate, radio kao scenograf i pozorišni režiser, unoseći novine težio je čistim realističkim elementima i u teatru. Na filmu je počeo kao montažer 1923. Tvorac je teorije o horizontalnoj i vertikalnoj montaži i teorije asinhroniteta. Filmovima i teorijskim postavkama dao je neprocenjiv doprinos oblikovanju filmskog izražajnog jezika i izvršio ogroman uticaj na razvoj filma. Dela: filmovi "Štrajk", "Oklopnjača Potemkin", "Oktobar", "Staro i novo", "Sentimentalna romansa" (snimljen u Francuskoj), "Da živi Meksiko", "Aleksandar Nevski", "Ivan Grozni", knjige "Filmsko osećanje", "Filmski oblik".

1901. -
Umrla je britanska kraljica Aleksandrina Viktorija. Na prestolu se nalazila od 1837. do 1901. Tokom njene vladavine u Velikoj Britaniji je izvedena industrijska revolucija, kapitalistička privreda se naglo razvila, a britansko kolonijalno carstvo se raširilo po čitavoj planeti. Kada je umrla jedna trećina površine planete nalazila se u ovoj ili onoj formi pod britanskim suverenitetom. Period njene vladavine je period najveće moći i ugleda Engleske u istoriji i najčešće se naziva "viktorijanskom epohom".

1905. -
Ruske trupe su u Petrogradu otvorile vatru na demonstrante, koji su krenuli na carski Zimski dvorac, zahtevajući demokratizaciju, kraj rata s Japanom i uspostavljanje ustavotvorne skupštine. Ubijeno je više od hiljadu i ranjeno oko 5.000 ljudi - u pokolju nazvanom kasnije "Krvava nedelja".

1908. -
Rođen je ruski teorijski fizičar Lav Davidovič Landau, jedan od najvećih fizičara 20. veka, otac sovjetske škole teorijske fizike, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1962. Doživeo je 1962. tešku saobraćajnu nesreću, posle koje je više puta proglašavan klinički mrtvim. Život mu je ipak spasen, ali ni vrhunski lekari nisu uspeli da mu povrate kreativnu sposobnost. Zasnovao je termodinamičku teoriju faznih prelaza u čvrstom telu, teoriju tečnog helijuma blizu apsolutne nule, teoriju kombinovane inverzije, teoriju dveju neutrinskih komponenata, predvideo pojavu drugog zvuka, znatno obogatio teoriju superprovodljivosti, otkrio nove zakonitosti u ponašanju provodnika, unapredio kvantnu teoriju polja i fiziku elementarnih čestica i kosmičkih zraka. Zajedno s ruskim teorijskim fizičarem Iljom Lifšicom, objavio je kapitalno delo u više tomova "Kurs teorijske fizike". Ostala dela: "Elektroprovodljivost metala", "Teorija polja" (s Lifšicom), "Kvantna mehanika" (s Lifšicom), "Statistička fizika" (s Lifšicom).

1909. -
Rođen je burmanski diplomata U Tant, generalni sekretar Ujedinjenih nacija od 1962. do 1971. Kongoanska, berlinska i kubanska kriza, rat u Vijetnamu, sukobi na Bliskom istoku i rat Indije i Pakistana bili su dramatični događaji s kojima se suočavao tokom mandata.

1917. -
Umro je srpski arhitekta Jovan Ilkić,
 koji je znatno uticao na razvoj arhitekture u Srbiji u prvoj polovini 20. veka. Bio je 30 godina glavni projektant Ministarstva građevina i projektovao je mnoga značajna zdanja u Beogradu: Dom Skupštine Srbije, hotel "Moskva", "Oficirski dom" (sada Studentski kulturni centar), palatu Krsmanovića na Terazijama (zgrada "Protokola").

1924. -
Rođena je Mira Trailović, pozorišni režiser, godinama jedna od najdominantnijih ličnosti srpskog, ali i teatra uopšte. Osnovala je 1956. pozorište "Atelje 212", a potom i BITEF - Beogradski internacionalni teatarski festival, čiji je umetnički direktor bila od 1967. do smrti. Bila je i umetnički direktor Međunarodnog pozorišnog festivala u francuskom gradu Nansi 1983. i 1984. Kao režiser predstavila je beogradskoj publici najznačajnija imena svetske pozorišne avangarde poput Ežena Joneska, Žana Pola Sartra, Edvarda Olbija, Tomasa Sternsa Eliota, Stanjislava Ignacija Vitkjeviča, na scenu je postavila i mjuzikl "Kosa".

1928. -
Na današnji dan, u Novom Sadu je izgorela zgrada Srpskog narodnog  pozorišta. Reč je o reprezentativnom zdanju koje je srpskom teatru  u Novom Sadu podario 1895. veleposednik Lazar Dunđerski. Srpsko  narodno pozorište u Novom Sadu osnovano je jula 1861. (tada u sastavu  Austrije - od 1867. Austrougarska). Gostovanje pozorišne družine  Jovana Kneževića 1860. podstaklo je Jovana Đorđevića da napiše  više tekstova u novosadskom "Srbskom dnevniku" o potrebi osnivanja  Srpskog narodnog pozorišta. U pripremama za osnivanje učestvovali  su Svetozar Miletić, Stefan Branovački, Jovan Đorđević i Jovan  Jovanović Zmaj. Samo pozorište osnovano je na sednici Srpske  čitaonice kojom je predsedavao Svetozar Miletić. Srpska čitaonica  ustanovila je potom Društvo za Srpsko narodno pozorište koje je  vodilo brigu o njemu i finansiralo ga. Konačna carska dozvola  usledila je tek 1865.

1934. -
Rođen je srpski istoričar književnosti Jovan Deretić, profesor novije srpske književnosti na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Objavio je dvadesetak knjiga, uključujući "Istoriju srpske književnosti". Ostala dela: "Dositej i njegovo doba",  "Poetika Dositeja Obradovića", "Ogledi iz narodnog pesništva", "Srpski roman 1800-1950", "Gorski vijenac Petra Petrovića Njegoša", "Kompozicija Gorskog vijenca", "Kratka istorija srpske književnosti", "Etide iz srpske srednjevekovne književnosti", "Poetika srpske književnosti", "Kulturna istorija Srba".

1944. -
Počelo je savezničko iskrcavanje kod Ancija u Italiji u Drugom svetskom ratu, čime se nemačka odbrana našla u bezizlaznoj situaciji, ali je oklevanje američke komande omogućilo Nemcima da se pregrupišu i četiri meseca kod Kasina zadržavaju savezničke snage, nanevši im velike gubitke.

1964. -
Kenet Dejvid Kaunda postao je prvi predsednik vlade u Severnoj Rodeziji (sadašnja Zambija).

1973. -
U udesu jordanskog "Boinga 707" s muslimanskim hodočasnicima na povratku iz Meke, koji se srušio u plamenu na aerodromu u nigerijskom gradu Kano, poginulo je 176 ljudi.

1993. -
Hrvatska je napala južni deo Republike Srpske Krajine, a snage UN koje su je štitile u skladu s Vensovim planom, napustile su položaje pri čemu je više stotina srpskih civila ubijeno. Namera napadača je bila zauzimanje Masleničkog mosta, aerodroma Zemunik i brane Peruća.

1995. -
U samoubilačkoj bombaškoj akciji palestinskog islamskog teroriste, u Izraelu je poginulo 19 i ranjeno oko 60 ljudi, većinom izraelskih vojnika koji su se našli u tom trenutku na autobuskoj stanici.

1998. -
Amerikanac Teodor Kačinski je priznanjem da je "unabomber" - kako su ga prozvali mediji, prihvatio doživotnu zatvorsku kaznu kako bi izbegao izricanje smrtne presude. Tokom "antitehnološke" bombaške kampanje, duge 18 godina, on je "uterivao strah u kosti" američkim građanima postavljajući ručno izrađene bombe po univerzitetima i aviokompanijama, sprovodeći, po njegovim rečima, "revoluciju protiv tehnologije" pri čemu je usmrtio troje ljudi, a 29 je povredio ili osakatio.

2000. -
Jorgos Papandreu je otputovao iz Turske na kraju prve posete Ankari jednog šefa grčke diplomatije posle 38 godina.

2005. -
Umrla je meksička kompozitorka i tekstopisac Konsuela Velaskes, autor evergrin balade "Besame mućo".

2008. -
Umro je srpski glumac Milenko Zablaćanski. Karijeru je započeo u pozorištu "Boško Buha", da bi prešao u Pozorište na Terazijama, gde je ostvario zapažene uloge u predstavama "Trajkovići", "Heroji", "Kabare", "Svetlosti pozornice", "Lutka sa naslovne strane", "Svadba u kupatilu". Diplomirao je na beogradskom FDU, u klasi profesorke Ognjenke Milićević. Širu popularnost stekao je serijama Siniše Pavića "Srećni ljudi", "Porodično blago", "Stižu dolari" i "Bela lađa". U Šotrinom filmu "Gde cveta limun žut" tumačio je lik Džona Rida. Dobitnik je niza nagrada: za ulogu Žana u predstavi "Gospođica Julija", nagrade Zlatni vitez u Moskvi, na jagodinskom festivalu Dani komedije, kao i na kragujevačkom Joakimfestu. Dobitnik je i Godišnje nagrade Pozorišta na Terazijama.

2008. -
Umro je srpski književnik Đorđe Ocić. Rođen je u Dalju, školovao se u Vukovaru i Oseku, a diplomirao je filozofiju na beogradskom univerzitetu. Predavao je u gimnazijama u Vrbasu i Bečeju, a od 1963. do 1991. godine bio je gimnazijski profesor u Beogradu. Za prvi roman "Istraga", dobio je Nagradu "Miloš Crnjanski", a za dramu "Flora i fauna" osvojio je nagradu na Konkursu za komediju u Jagodini. Za drugu dramu  "Avgust", dobio je Specijalnu nagradu TV Beograd. Ostala dela: "I Srbi su Crnogorci", "Kosovo i srpsko pitanje", "Kad bi bio Slobodan", "Dijaloški ogled o voždu i narodu", "Srbi i Hrvati na posmatranju".

2012. -
Održan parastos poginulim Srbima u akciji Maslenica.Porodice poginulih i nestalih u akciji hrvatske vojske u Ravnim Kotarima u januaru 1993. danas su u Beogradu organizovale parastos za 348 vojnika i civila koji su ubijeni u toj akciji hrvatskih snaga pre 19 godina.
Parastos je održan u crkvi Svetog Marka u Beogradu, a nakon toga u tašmajdanskom parku je položeno cveće na spomen ploču poginulima.Prema podacima Udruženja porodica nestalih i poginulih "Suza" u akciji hrvatske vojske "Maslenica 93" u Ravnim Kotarima i na Velebitu u januaru 1993. ubijeno je 348 vojnika i civila, među kojima 35 žena i troje dece uzrasta od 12 godina.Najviše su, kako je navedeno, stradala tri srpska sela - Islam Grčki, Kašić i Smoković.
Porodice ubijenih i nestalih su ponovo danas zatražile da se sudi odgovornima za te ratne zločine i da oni budu adekvatno kažnjeni.Dokumentaciono-informativni centar Veritas saopštio je ranije povodom 19. godišnjice hrvatske operacije "Maslenica" da do danas niko nije procesuiran za zločine nad Srbima u toj akciji.

2012. -
Predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj ponovo je večeras, 22 Januara oko 17 sati, hitno prebačen u bolnicu izvan Haškog tribunala pošto mu je pozlilo, saopštila je Srpska radikalna stranka.Radikali su zatražili da Haški tribunal hitno omogući da tim srpskih lekara, predvođen Milovanom Bojićem, za koje je Šešelj dao saglasnost, poseti i pregleda lidera SRS.U saopštenju SRS je ocenjeno da Tribunal namerno ne dozvoljava tu posetu.Radikali zahtevaju i da porodica i pravni savetnici što pre budu obavešteni detaljno o razlozima zbog kojih je došlo do naglog pogoršanja zdravstvenog stanja Šešelja.U zadnjih mesec dana, ovo je drugi put da predsednik Srpske radikalne stranke bude hitno hospitalizovan u jednoj od haških, civilnih klinika.

***
Сачувана
admin
ADMINISTRATOR
најстарији члан
*
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 2315


« Одговор #299 послато: 21-01-2012, 23:20:23 »




                                                  ****  21  J A N U A R   ****




Sveti mučenici Julijаn i Vаsilisа ...........





Oboje od plemenitih i bogаtih roditeljа. Venčаni u brаk zаvetovаli se živeti devstveno kаo brаt i sestrа. Rаzdаdu sve svoje imаnje sirotinji, а oni se zаmonаše, i to Julijаn osnuje muški, а Vаsilisа ženski mаnаstir. Julijаn je imаo do deset hiljаdа monаhа, а Vаsilisа do hiljаdu monаhinjа. Kаdа nаstа ljuto mučenje hrišćаnа pod Dioklecijаnom, Vаsilisа Bogа moljаše dа se nijednа od njenih monаhinjа ne ustrаši od mukа i ne odstupi od vere prаvoslаvne. Usliši Gospod molitvu dostojne sluškinje Svoje i u toku šest meseci uze k Sebi sve monаhinje, redom, pа nаposletku i njihovu igumаniju Vаsilisu. Pred smrt Vаsilisа imаlа viđenje svojih sestаrа iz onogа svetа: sve joj se jаviše svetle i rаdosne kаo аngeli Božji i prizivаhu svoju duhovnu mаjku dа im što pre dođe. Julijаnov mаnаstir pаk bude ognjem sаžežen od mučiteljа, а Julijаn beščovečno mučen i umoren nаjtežim mukаmа. U mukаmа Gospod gа je bodrio i krepio, te je sve junаčki izdržаo, veru održаo, i ime Hristovo proslаvio. Zаjedno s Julijаnom posečeni su: sin i ženа mučiteljа Mаrkijаnа; Kelаsije i Mаrionilа, koji videvši Julijаnovo junаštvo u trpljenju mukа, obrаtiše se i sаmi u veru Hristovu; dvаdeset vojnikа rimskih; sedаm brаće iz togа mestа; prezviter Antonije, i neki Anаstаsije, kogа Julijаn u vreme mučenjа molitvom vаskrse iz mrtvih. Svi česno zа Hristа postrаdаše i grаđаni Cаrstvа nebeskogа postаdoše oko 313. godine.

1793. -
Francuskom kralju Luju XVI - kojeg je u septembru 1792. revolucionarni Konvent svrgao s prestola, a zatim zbog "veleizdaje" osudio na smrt - u Parizu je na giljotini odrubljena glava. Na presto je stupio 1774. a ostao je na tronu još tri godine po izbijanju Francuske revolucije.

1861. -
Rođen je srpski vajar Đorđe Jovanović, član Srpske kraljevske akademije, profesor i direktor Umetničke škole u Beogradu. Arhitekturu je studirao na Velikoj školi u Beogradu, a vajarstvo u Beču, Minhenu i Parizu. Izradio je biste i medalje mnogih državnika, vojskovođa, naučnika i umetnika i više javnih spomenika: Kosovskim junacima u Kruševcu, Milošu Obrenoviću u Požarevcu, Josifu Pančiću i vojvodi Živojinu Mišiću u Beogradu, Branku Radičeviću u Sremskim Karlovcima.

1892. -
Umro je engleski astronom i matematičar Džon Kauč Adams, profesor Univerziteta u Kembridžu, koji je 1845, na osnovu nepravilnosti u kretanju Urana, prvi odredio putanju i približan položaj do tada nepoznate planete Neptun. Otkriće nije blagovremeno objavio, pa je slava za otkriće Neptuna 1846. pripala francuskom astronomu Irbenu Žan Žozefu Leverjeu.

1894. -
Na današnji dan, umro je srpski pisac Vojislav Ilić, osnivač moderne srpske lirike i tvorac verističkog izraza u srpskoj poeziji. Njegova lirika označila je raskid s romantičarskom poezijom i obeležena je misaonim skepticizmom. Pisao je elegične, setne pesme u kojima preovlađuju motivi prošlosti i samoće ("Zimska idila", "Jesen", "Ja ništa više ne verujem", "Tamara", "Istok"). Radio je kao korektor Državne štamparije u Beogradu, pisar ministarstva unutrašnjih poslova, učitelj u Turn Severinu i diplomatski činovnik u Prištini i Solunu. Dela: dva izdanja "Pesama" objavljena za života i sabrana dela posthumno.

1905. -
Rođen je francuski modni kreator Kristijan Dior, jedan od najvećih "modnih diktatora" u svetu posle Drugog svetskog rata.

1919. -
U Dablinu je Kongres partije "Šin fejn" usvojio rezoluciju o nezavisnosti Irske. Velika Britanija je ignorisala taj dokument i dala Irskoj status dominiona 1921. a tek 1949. priznala joj je samostalnost, ali bez većeg dela Alstera (Severna Irska).

1924. -
Umro je Vladimir Iljič Lenjin, vođa boljševika i predvodnik Oktobarske revolucije u Rusiji 1917, prvi sovjetski lider i tvorac tog političkog sistema. Poreklom je iz činovničke sitno plemićke porodice. Opredelio se za revolucionarnu delatnost nakon što je njegov brat streljan od strane vlasti zbog terorističke aktivnosti. Dela: "Šta su 'prijatelji naroda' i kako se oni bore protiv socijaldemokrata?", "Razvitak kapitalizma u Rusiji", "Zadaci ruskih socijaldemokrata", "Šta da se radi?", "Korak napred, dva koraka nazad", "Dve taktike socijaldemokratije u demokratskoj revoluciji", "Agrarni program ruske socijaldemokratske radničke partije", "Materijalizam i empiriokriticizam", "Socijalizam i rat" (s Grigorijem Zinovjevom), "Imperijalizam kao najviši stadijum kapitalizma", "Aprilske teze", "Država i revolucija", "Proleterska revolucija i renegat Kaucki", "Dečja bolest 'levičarstva' u komunizmu".

1928. -
Umro je američki vojni inženjer Džordž Vašington Getals, koji je dovršio izgrađu Panamskog kanala, prvi guverner zone Kanala.

1933. -
Umro je engleski pisac irskog porekla Džordž Ogastas Mur, autor realističkih i naturalističkih romana. Dela: romani "Moderni ljubavnik", "Glumčeva žena", "Ester Voters", "Ave", "Ispovesti mladića", "Uspomene iz mrtvog života", "Salve", "Vale".

1936. -
Na presto Engleske stupio je kralj Edvard VIII, dan posle smrti njegovog oca Džordža V, ali je na prestolu ostao samo do decembra 1936. kad je prinuđen da abdicira zbog ženidbe sa Amerikankom Volis Simpson.

1938. -
Umro je francuski filmski režiser Žorž Melijes, pionir svetskog filma. Domišljat i tehnički obrazovan, preneo je na film pozorišnu podelu na činove, scenografiju, kostimografiju, način glume i maskiranje. Pronašao je sistem korišćenja filmskih trikova što mu je omogućilo da u studiju (ateljeu) snima filmove fantastike. Snimio je oko 500 filmova, uključujući "Put na Mesec", preteču svemirskih filmskih avantura. Umro je u krajnjoj bedi, u vreme komercijalnog procvata filma. Ostali filmovi: "San astronoma", "Put u nemoguće", "Guliverova putovanja","Halucinacije barona Minhauzena", "Osvajanje Severnog pola".

1948. -
Umro je italijanski kompozitor nemačkog porekla Ermano Volf-Ferari, obnovitelj italijanske komične opere, koji je komponovao uglavnom prema komedijama italijanskog pisca Karla Goldonija. Dela: opere "Četiri grubijana", "Radoznale žene", "Škola za očeve", "Suzanina tajna", kantate, instrumentalne kompozicije.

1950. -
Umro je engleski pisac Erik Artur Bler, poznat kao Džordž Orvel. Najpoznatiji je po delima koje su vizija mogućne totalitarne budućnosti sveta, ali i satira modernih totalitarizama. Otatak njegovog književnog stvaralaštva je nepravedno zapostavljen. Dela: romani "1984", "Životinjska farma", "Burmanski dani", "Niko i ništa u Parizu i Londonu" eseji "U kitu", "Kritički eseji", "Lov na slona", "Engleska, vaša Engleska", knjiga o Španskom građanskom ratu "Kataloniji s ljubavlju".

1954. -
SAD su porinule prvu podmornicu na atomski pogon "Nautilus".

1957. -
Umro je srpski kompozitor, dirigent i muzički pedagog Petar Krstić, koji je pretežno komponovao na osnovama srpske narodne muzike. Završio je Konzervatorijum u Beču, bio direktor muzičkih škola "Stanković" i "Mokranjac" u Beogradu, kapelnik Narodnog pozorišta, šef muzičkog odeljenja Radio Beograda, urednik "Muzičkog glasnika". Dela: muzika za komade "Ajša", "Koštana", "Dorćolska posla", "Kosovska tragedija", opera "Zulumćar", "Ženidba Janković Stojana" (nedovršena), orkestarski "Skerco d-mol".

1959. -
Umro je američki filmski režiser i producent Sesil Blaunt de Mil, autor mnogih vesterna, melodrama, komedija i pseudoistorijskih grandioznih filmova s desetinama hiljada statista, obavezno prema nekom biblijskom motivu. Filmovi: "Virdžinijanac", "Devojka za zlatnog zapada", "Karmen", "Mala Amerikanka", "Ne menjaj svog muža", "Deset zapovesti", "Trijumf", "Burlaci sa Volge", "Kralj kraljeva", "Čikago", "Božanske devojke", "Dinamit", "U znaku krsta", "Kleopatra", "Avanture Bufalo Bila", "Pacifik ekspres", "Samson i Dalila", "Najveća predstava na svetu".

1976. -
Prodaja zapadnih listova, uključujući "Njujork tajms" i "Fajnenšenel tajms", prvi put je dozvoljena u Sovjetskom Savezu.

1986. -
U istočnom Bejrutu blizu središta hrišćanske "Falange", partije predsednika Libana Amina Džemaila, islamski teroristi su eksplozijom automobila-bombe ubili 22 ljudi.

1997. -
Kancelar Nemačke Helmut Kol i predsednik vlade Češke Vaclav Klaus potpisali su deklaraciju o pomirenju dve susedne zemalje, čime je formalno stavljena tačka na istorijske sporove, odnosno nacističku okupaciju Čehoslovačke u Drugom svetskom ratu i proterivanje Nemaca posle završetka rata.

1998. -
Na poziv kubanskog predsednika Fidela Kastra, papa Jovan Pavle II je počeo petodnevnu posetu toj karipskoj zemlji, koju su svetski mediji ocenili kao istorijsku.

1999. -
Raul Salinas de Gortari, brat bivšeg meksičkog predsednika Karlosa Salinasa, osuđen je na 50 godina zatvora zbog organizovanja ubistva političkog protivnika.

2006. -
Umro je Ibrahim Rugova, lider kosmetskih Albanaca i takozvani predsednik Kosova.

2009. -
Izraelska vojska zvanično je saopštila da je povukla sve svoje vojnike iz pojasa Gaze. Izraelska ofanziva je bila odgovor na raketiranje juga te zemlje iz oblasti Gaze. Tokom tronedeljne ofanzive Izraela stradalo je oko 1.300 Palestinaca, približno 4.000 kuća je potpuno razrušeno, a više od 17.000 je oštećeno.


***
Сачувана
admin
ADMINISTRATOR
најстарији члан
*
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 2315


« Одговор #298 послато: 20-01-2012, 20:56:34 »



                                                      **** 20  J A N U A R  ****





Sаbor svetog Jovаnа Krstiteljа – Jovаnjdаn ...............................





Zbog togа što je Jovаnovа glаvnа ulogа u životu odigrаnа nа dаn Bojogаvljenjа, Crkvа je od stаrine posvetilа dаn po Bogojаvljenju spomenu njegovom. Zа ovаj dаn vezuje je još i dogаđаj sа rukom Pretečinom. Jevаnđelist Lukа poželeo je dа prenese telo Jovаnovo iz Sevаstije, gde je veliki prorok i posečen bio od Irodа, u Antiohiju, svoje rodno mesto. No uspeo je sаmo dа dobije i prenese jednu ruku kojа se u Antiohiji čuvаlа do desetog vekа, pа je posle prenetа u Cаrigrаd, odаkle je i nestаlа u vreme Turаkа. Sveti Jovаn proslаvljа se nekoliko putа u godini, no nаjviše svečаrа imа ovogа dаnа, 7. jаnuаrа. Među ličnostimа jevаnđelskim, koje okružаvаju Spаsiteljа, ličnost Jovаnа Krstiteljа zаuzimа sаsvim zаsebno mesto, kаko po nаčinu svogа dolаskа u svet, tаko i po nаčinu životа u svetu, i po ulozi krštаvаnjа ljudi zа pokаjаnje i krštenjа Mesije, i tаko nаjzаd po svome trаgičnom izlаsku iz ovog životа. On je bio tаkve morаlne čistote dа se, vаistinu, pre mogаo nаzvаti аngelom, kаko gа Sveto Pismo i nаzivа, nego li smrtnim čovekom. Od svih ostаlih prorokа sveti Jovаn se rаzlikuje nаročito time što je on imаo tu sreću dа je mogаo i rukom pokаzаti svetu Onogа kogа je prorokovаo. Zа ruku svetog Jovаnа pričа se dа ju je svаke godine nа dаn svetiteljev аrhijerej iznosio pred nаrod. Ponekаd se tа rukа jаvljаlа rаširenа, а ponekаd i zgrčenа. U prvom slučаju oznаčаvаlа je rodnu i obilnu godinu, а u drugom nerodnu i glаdnu (v. dаtume u godini: 24. februаr; 25. mаj ; 24. jun; 29. аvgust.


1265. -
Prvi put se sastao engleski Parlament - čime je plemstvo uspelo da ograniči vlast monarha. Donji dom koji je sazvao Simon de Monfor - sačinjavala su dva predstavnika nižeg plemstva iz svake grofovije i dva građanina iz svih većih gradova, a Gornji dom baroni i više sveštenstvo. De Monfor je sazvao Parlament u ime kralja Henrija III, koga je 1264. zarobio posle pobede nad njegovim snagama.

1327. -
Engleskog kralja Edvarda II visoko plemstvo je primoralo da abdicira u korist sina Edvarda III.

1612. -
U duševnom rastrojstvu umro je Rudolf II, rimsko-nemački car od 1576. Njegova nesposobnost da izmiri rimokatolike i protestante u mnogome je doprinela tridesetogodišnjim verskim ratovima u Evropi.

1649. -
Zarobljeni kralj Čarls I izveden je na kraju građanskog rata monarhista i sledbenika parlamenta u Engleskoj na sud pod optužbom za izdaju, odnosno tajne pregovore sa Škotima. Ubrzo je osuđen na smrt i pogubljen 10 dana kasnije.

1667. -
Posle 13 godina borbi Rusija je porazila Poljsku, u ratu koji je izbio kad su 1654. posle pobede nad poljskom vojskom, pobunjeni kozaci u Ukrajini - kojima je Poljska pokušala da nametne rimokatoličku veru - priznali vrhovnu vlast ruskog cara. Mirom u Andrusovu Poljska se odrekla Kijeva, Smolenska i dela Ukrajine na levoj obali reke Dnjepar.

1775. -
Rođen je francuski fizičar i matematičar Andre Mari Amper, osnivač elektrodinamike. Zasnovao je teoriju magnetizma u nerazdvojivoj vezi sa elektricitetom i pronašao i proučio uzajamno dejstvo električnih struja. Napisao je više dela iz fizike, matematike i filozofije. Njemu u čast jedinica za jačinu struje nazvana je amper (skraćeno A), jedinica za naelektrisanje (količinu elektriciteta) ampersekunda (skraćeno As) i amperčas (skraćeno Ah), a instrument za merenje jačine struje ampermetar.

1811. -
Na Skupštini ustaničkih starešina u Beogradu doneta odluka o osnivanju Ministarstva unutrašnjih dela za prvog ministra izabran Jakov Nenadović - ovaj datum se obeležava kao Dan MUP-a Srbije

1899. -
Umro dr Sava Petrović, botaničar, sanitetski pukovnik, vojni i dvorski lekar, akademik

1900. -
Umro je engleski pisac i kritičar Džon Raskin. Smatrao je da samo zdrav narod može da stvara velika umetnička dela. Zalagao se za obrazovanje najširih slojeva naroda i kritikovao je ekonomska i politička shvatanja utilitarista. Dela: o umetnosti - "Moderni slikari", "Kamenje Venecije", "Dve staze", o društvenim i ekonomskim problemima "Do poslednjeg", "Sezam i ljiljani", "Krošnja divlje masline", "Munera Pulveris".

1916. -
Na danšnji dan,umro je srpski nacionalni revolucionar Nedeljko Čabrinović, tipografski radnik, jedan od atentatora u Sarajevu 28. juna 1914. Atentat je poslužio kao izgovor za napad na Srbiju i početak Prvog svetskog rata. Čabrinović je umro od posledica torture u tamnici u Terezinu u Češkoj, oko 60 kilometara severno od Praga. Punoletni atentatori, učitelji Veljko Čubrilović i Danilo Ilić, osuđeni su odmah na smrt i obešeni, a maloletnici Princip, Čabrinović i gimnazijalac Trifko Grabež osuđeni su na robiju na kojoj su umrli od posledica torture ne dočekavši poraz i raspad Austro-Ugarske.

1920. -
Rođen je italijanski filmski režiser Federiko Felini, jedan od najvećih sineasta 20. veka. Posle Drugog svetskog rata na početku karijere bio je jedan od najistaknutjih predstavnika neorealističkog filmskog pokreta, ali je ubrzo razvio sopstveni stil, stvarajući filmove neponovljivog šarma u kojima su ljudi često prikazani u najbizarnijim situacijama, pa je i izraz "felinijevski" skovan da opiše njegov manir stvaranja. Filmovi: "Svetla varijetea", "Dangube", "Ulica" (Oskar), "Probisvet", "Kabirijine noći" (Oskar), "Sladak život" (prva nagrada u Kanu), "Osam i po" (Oskar), "Đulijeta i duhovi" (Zlatni globus), "Klovnovi", "Satirikon", "Amarkord", "Kazanova", "Grad žena", "Brod plovi", "Džindžer i Fred".

1921. - Umro je vojvoda srpske vojske Živojin Mišić, učesnik svih ratova Srbije od 1876. do 1918, jedan od najbriljantnijih vojskovođa Prvog svetskog rata. Vojno obrazovanje stekao je na Artiljerijskoj školi u Beogradu i austrijskoj Streljačkoj školi, a na Vojnoj akademiji u Beogradu od 1898. do 1904. predavao je strategiju. U srpsko-turskim ratovima od 1876. do 1878. uspešno je komandovao bataljonom, kao i u Srpsko-bugarskom  ratu 1885. a 1904. je penzionisan zbog sumnje da je neprijateljski  raspoložen prema oficirima-zaverenicima koji su 1903. ubili kralja  Aleksandra Obrenovića. Zbog situacije u kojoj se Srbija našla  posle austrougaske aneksije Bosne i Hercegovine aktiviran je 1909.  U Prvom balkanskom ratu iskazao se kao sjajan strateg i jedan je  od najzaslužnijih za pobedu nad Turcima 1912. u Kumanovskoj bici.  U Balkanskim ratovima i na početku Prvog svetskog rata bio je  pomoćnik načelnika štaba Vrhovne komande. Na sopstvenu molbu  15. novembra 1914, tokom Kolubarske bitke, postavljen je za  komandanta Prve armije koja je zapala u veoma tešku situaciju.  Uspeo je izuzetnim taktičkim potezima da zaposedne Suvoborski  greben, a potom energičnim dejstvima potpuno razbije austrougarske  trupe. Kolubarska bitka, posle koje je Mišić dobio čin vojvode, bila je sukob 300.000 austrougarskih vojnika sa 120.000 srpskih  vojnika. Kao načelnik štaba Vrhovne komande srpske vojske rukovodio je 1918. pripremama za proboj Solunskog fronta i potom nezadrživom ofanzivom srpske vojske. Proboj Solunskog  fronta koji je izvršila srpska vojska doveo je do kapitulacije  prvo Bugarske i Austro-Ugarske, a zatim i drugih, što je dovelo  do pobede saveznika u Prvom svetskom ratu. Dela: "Strategija",  "Srpsko-turski rat". Preveo je "Taktiku" Vilijema Balka. Posthumno  je objavljena neka vrsta njegove autobiografije: "Moje uspomene".

1945. -
Umro je srpski vojvoda Petar Bojović, oslobodilac Beograda 1918. Kao pitomac Artiljerijske škole učestvovao je u srpsko-turskim ratovima od 1876. do 1878, a u Srpsko-bugarskom ratu 1885. istakao se hrabrošću u borbama na Vrabči, Slivnici, u Dragomanskom tesnacu, kod Pirota i Caribroda (sadašnji Dimitrovgrad). U Prvom balkanskom ratu 1912. i 1913. kao načelnik Štaba Prve armije izuzetno je doprineo pobedama nad Turcima u Kumanovskoj i Bitoljskoj bici. U Drugom balkanskom ratu 1913. probio je bugarske položaje na Rajčanskom ridu, što je odlučilo ishod i Bregalničke bitke i rata. U Prvom svetskom ratu komandovao je Prvom armijom 1914. u Cerskoj bici i oslobodio Šabac, a dužnost nije napustio ni posle ranjavanja. Posle mučkog napada Bugara 1915. sa neuporedivo slabijim snagama sprečio ih je da prodru na Kosovo, što je omogućilo odstupanje Srpske vojske preko Albanije. U januaru 1916. je, umesto obolelog vojvode Radomira Putnika, postao načelnik Štaba Vrhovne komande i organizovao je prebacivanje vojske na Krf i u Bizertu, a od septembra do novembra 1916. rukovodio je ofanzivom u kojoj su zauzeti Kajmakčalan i Bitolj. Zbog neslaganja sa savezničkom komandom o širini fronta dodeljenog Srpskoj vojsci, u aprilu 1918. je smenjen i postavljen za komandanta Prve armije, koja je posle proboja Solunskog fronta zauzela Veles i Ovče polje, kod Kumanova razoružala Bugare, produžila gonjenje brojčano jače nemačke Druge armije i razbila je južno od Niša bez pomoći saveznika, koji su zaostali 200 kilometara. Na čelu Prve armije 1. novembra 1918. je oslobodio Beograd. Umro je 1945. u Beogradu i sahranjen je praktično ilegalno i bez ikakvih počasti u gradu kojem je doneo slobodu.

1945. -
Demokrata Frenklin Ruzvelt započeo je četvrti mandat predsednika SAD, što je jedinstven slučaj u istoriji te zemlje.

1961. -
Demokrata Džon Kenedi inaugurisan je u 43. godini za predsednika SAD kao najmlađi šef države u njenoj istoriji.

1973. -
U Konakriju u Gvineji je ubijen Amilkar Kabral, jedan od vođa borbe protiv portugalskog kolonijalizma u Africi, osnivač i generalni sekretar Afričke partije za nezavisnost Gvineje Bisao (Portugalska Gvineja) i Zelenortskih ostrva.

1981. -
Republikanac Ronald Regan preuzeo je u 70. godini dužnost šefa države, postavši najstariji predsednik u istoriji SAD.

1981. -
Posle 444 dana u zarobljeništvu, iz ambasade SAD u Teheranu su oslobođena 52 američka taoca.

1983. -
Umro Manoel Francisco don Santos Gartincha, poznati, svetski, brazilski fudbaler.

1984. -
Umro je američki sportista i filmski glumac Džoni Vajsmiler, prvi čovek koji je preplivao 100 metara brže od minuta, tumač naslovne uloge u nizu filmova o Tarzanu. Osvojio je tri zlatne medalje na Olimpijskim igrama 1924. i dve 1928. Filmovi: "Tarzan u izgnanstvu", "Tarzanov povratak", "Tarzan i njegova družina".

1990. -
Umrla Barbara Stenwick ( Rubi Katrin Stivens), američka filmska glumica, dobitnica "Oskara" .Poznati film „ Dvostruko osiguranje“ Po svim anketama jedan od najboljih „film-noira“ svih vremena prema romanu Džejmsa Kejna scenario su zajednički napisali Bili Vajlder i Rejmond Čendler. Zatim „Lady Eva“ . „ Ventuo al Mondo“ … i mnogi drugi.
1992 - Pad "Erbasa A-230" u brdima južno od francuskog grada Strazbur preživelo je samo devet od 96 ljudi u avionu.

1993. -
Umrla je američka glumica holandskog porekla Odri Hepbern, (Odri Katleen Raston Hepbern), dobitnica "Oskara" i ambasador dobre volje Unicefa . Rođena je u Briselu a pohađala privatne škole u Engleskoj i Holandiji. Kada je započela Nemačka invazija na Holandiju, u Drugom svetskom ratu, ona odlučuje da koristi ime Eda fan Hemstra, jer je njeno staro ime zvučalo suviše engleski.Posle Drugog svetskog rata seli se sa majkom u London, gde je bila balerina, radila kao model i 1951. godine počinje da radi kao glumica. Njena prva veća uloga bila je u filmu The Seacrt People, 1951. godine u kome je igrala balerinu. Kasnije igra u muzičkoj komediji na Brodveju koja se zvala Gigi. Za tu ulogu nagrađena je nagradom Theatre World Award. Posle toga 1953. godine igra sa Gregorijem Pekom u filmu Praznik u Rimu, za kog osvaja "Oskara" za najbolju glavnu glumicu. Nešto kasnije igra u predstavi Ondine, za koju je nagrađena nagradom Toni za najbolju glumicu. Nagradu je dobila posle nekoliko sedmica nakon Oskara, čime je potvrdila svoju glumu i kao filmska i kao pozorišna glumica.  Filmovi: „ Dnevnik jedne opatice „, "Praznik u Rimu" (Oskar), "Doručak kod Tifanija", "Moja draga ledi", "Sabrina", "Rat i mir", "Ljubav popodne" i mnogi drugi

1996. -
Na izborima u Gazi i na Zapadnoj obali, održanim prema sporazumu Izraela i Palestinaca, vođa PLO Jaser Arafat je postao prvi demokratski izabran lider palestinskog naroda.

2001. -
Potpredsednica Filipina Glorija Arojo preuzela je dužnost šefa države, pošto je filipinski Vrhovni sud presudio da smenjeni predsednik Džozef Estrada ne može da obavlja tu funkciju.

2003. -
Bivši predsednik Srbije Milan Milutinović dobrovoljno se predao Tribunalu u Hagu, pred kojim je optužen za zločine na Kosovu tokom 1999. godine.

2005. -
Vrhovni sud Ukrajine potvrdio je pobedu Viktora Juščenka na ponovljenim predsedničkim izborima.

2008. -
U drugom krugu predsedničkih izbora u Srbiji, lider DS Boris Tadić ponovo je izabran za šefa države.


***

 
Сачувана
Странице: 1 ... 18 19 [20] 21 22 ... 40   Иди горе
  Штампај  
 
Пребаци се на:  

Powered by SMF 1.1.19 SMF © 2006-2009, Simple Machines
Sva prava zadrzana © www.srpskavretena.com-Cybernet Technology.doo
| Sitemap