Forum Srpska Vretena

Molim vas da se prijavite ili se registrujete.

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
Napredna pretraga  

Vesti:



Autor Tema: Gospodar nikako da dodje  (Pročitano 5223 puta)

Stranac Majevicki

  • млађи члан
  • ***
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 144
Одг: Gospodar nikako da dodje
« Odgovor #16 poslato: 08-12-2011, 23:25:49 »

Hvala šefe
Sačuvana

admin

  • ADMINISTRATOR
  • најстарији члан
  • *
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 2381
Одг: Gospodar nikako da dodje
« Odgovor #15 poslato: 08-12-2011, 19:12:11 »



 :clamp: BRAVO MAJSTORE !! Uspešno i opasno dobra persiflaža  :749467: mada, ne otstupa mnogo od tragikomedije.
Završnica je malo providna i zbrzana iako ostavlja dosta toga za razmišljanje.
Sve u svemu ... dobro je osmišljeno  :142391:
Sačuvana

Stranac Majevicki

  • млађи члан
  • ***
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 144
Одг: Gospodar nikako da dodje
« Odgovor #14 poslato: 08-12-2011, 17:43:13 »

Očekujem komentare, kritike i sl.
Smijete i da me grdite, da me nazovete fašistom posle ovog teksta, samo jedno moram da naglasim:
Preuzeo sam odgovornost ako neko tuži glumce, režisere itd. zbog ovoga, ali ne preuzimam odgovornost ako čitalac ili gledalac posle čitanja odnosno gledanja izgubi san.
Sačuvana

Stranac Majevicki

  • млађи члан
  • ***
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 144
Одг: Gospodar nikako da dodje
« Odgovor #13 poslato: 08-12-2011, 17:41:13 »

SLIKA 10

LIKOVI: Peko Poltron, Riko Uvlakuša, Sonja Sačekuša i Dala Vazdan.

Peko i Riko sjede i piju vino...

MINISTAR:   Dobro vino?

UVLAKUŠA: Dobro, nikad me ranije nisi ponudio.

MINISTAR:   Da sam znao za ovo, nudio bi te svaki dan.

UVLAKUŠA: Kasno ti je sada, ipak ću tvojom glavom iskupiti svoju. Reći ću da sam ubačen da te špijuniram, kao što i jesam.

MINISTAR.   (Smije se) Reći ćeš im da te gospodin Ološ postavio da me špijuniraš i oni će to onda grliti i ljubiti od sreće. E moj Uvlakušo koja si ti budala. Mali si ti igrač da se iz ovog izvučeš.

UVLAKUŠA: A ti si mi pa veliki, izvuci se ti.

MINISTAR:   Meni nije ni stalo da se izvučem, ja sam zadovoljan. Osvetio sam se toj bagri za sva zla koja mi je nanijela.

UVLAKUŠA:    Kakva zla? Ko je pa Vama zlo nanio? Odrasli ste kao dete uspešnih roditelja. Imali ste sve. Završili ste najbolju školu. Kakvo je Vam zlo naneseno. Ono jeste da ste bili ćoro iz razreda i da ste nevinost izgubili sa rodjenom tetkom, jer vas ni jedna devojka nije htela, ali to vam nije kriva Srbija, već majka priroda i otac karikatursta. Dok ste vi živeli u svili, ja sam spavao u štali sa kozama...

MINISTAR: Zato si počeo?...

UVLAKUŠA: Hoćeš li da ti prosviram metak kroz mozak pre nego što popiješ to vino?

MINISTAR:   Izvini, uostalom i Dala zna, rekla joj je Sonja.

UVLAKUŠA:   Šta?

Dala i Sonja ulaze na scenu, Sonja usporena kao i ranije, a Dala enerigčna i nervozna.

DALA:   Vidi, vidi ko nam je došao, sodomista Riko Uvlakuša. Čula sam da si svoju prvu veliku ljubav pojeo u kobasicama.

Riko ustane, mahne pištoljem.

UVLAKUŠA: Tišina! Niko sa mnom ne sme tako da govori, jel jasno? Ove poslednje momente ću ja da budem gazda.

DALA:    Kakve poslednje momente? Da nisi odlučio da se ubiješ posle saznanja da će opet biti uvedena zabrana uzgoja koza, pa ćeš ostati bez svojih ljubavnica?

MINISTAR:   Dalo ti izgleda ne shvataš šta se dešava?

UVLAKUŠA: Reci joj, jer što više priča sve manje ima šanse da ostane živa?

DALA:   Šta je bre zečevi jedni? Uplašili ste se šačice frustriranih ženturina.

MINISTAR:   Ti ne shvataš...

UVLAKUŠA:   Ona ne shvata.

DALA:   Šta da shvatim.

SONJA:   (sjeda na pod) Stvari su krenule nizbrdo, eksperiment se oteo kontroli.

DALA:   Molim? Sonja, tebi verujem, molim te reci šta se dešava?

SONJA:   Pretpostavljam da su se povampirili.

MINISTAR:   Bagra je izašla na ulice, srušili su televizije i uništili sve televizijske aparate.

UVLAKUŠA: Hipnoza više ne deluje. Policija se pridružila rulji, vlada je pobegla u Zabelu.

DALA:   U Zabelu?

UVLAKUŠA:   Da, sakrili su se u ćelije, i potplatili čuvare da izgube ključeve, nemaju nameru da napuštaju ćelije.

DALA:   Da li je to moguće ili se ovaj skotložac olokao pa lupa gluposti?

MINISTAR:   Moguće je, a još se nije olokao, tek ćemo da se oločemo, jel’ tako dragi moj Riko?

UVLAKUŠA: Upravo tako dragi moj Peko.

DALA:   Čujem li je ovo dobro? Da nisam poludela?

SONJA:   Nisi, ludaci ne mogu da polude. Poludela si onda kada si ostavila ljubav svog života u rodnom selu i došla u Beograd, da kao hiljade drugih budeš sponzoruša. Eh koliko li će se silikona prosuti ovih dana ulicama ovog grada.

MINISTAR:    Tone, tone silikona draga moja brkata žabo.

UVLAKUŠA: Vala meni se nisu ni svidjale te silikonske lutke, ja volim prirodno...

MINISTAR:   Kad mekeće (smije se)

UVLAKUŠA:   Barem mi nije tetka.

DALA:    Znaš šta Sonja da si mi to rekla pre nego što te Peko otrovao, oči bi ti iskopala?

UVLAKUŠA: Trovanje? To je ideja, sad će te vas troje lepo da se samoubijete trovanjem. (smije se) Gospodar bi bio ponosan na mene da ovo vidi. Samoubistvo trovanjem, baš po njegovom ukusu.

DALA:   A šta ako neću da se otrujem?

UVLAKUŠA:   Onda ću ja da ti izbušim tu tvoju praznu glavu pa ćeš da umreš od promaje.

MINISTAR:   Promaja njoj duva kroz glavu odavno.

DALA:   Peko čoveče, zar je dotle došlo da se ti smeješ dok me ovaj seljak odvratni vredja i tera da se trujem?

MINISTAR:   Nemamo mnogo izbora, ili ćemo se otrovati ili ćemo dočekati da rulja provali ovamo i rasčereči nas.

DALA:   Ti to ozbiljno mili? Zar je dotle došlo? Zar nas je gospodar stvarno ostavio? Sonja, ti mi reci, ti ne umeš da lažeš, da li je to istina?

SONJA:   Pre ili kasnije bi se to desilo, za gospodara smo mi obične mašine za govna i ništa više. Brojke na ekranu njegovog kompjutera.

DALA:   (plačno) Ali ja ne želim da umrem...

MINISTAR:   (sipa otrov u vino) A ja želim? Daj ne cmizdri molim te. Popij lepo sa nama po čašu vina i nećeš ni da osetiš. Otrov je odličan, ne ostavlja tragove izgledaćeš kao da si umrla prirodnom srmću.

DALA: Mogu li da se presvučem? Želim da u smrt odem lepo obučena.

UVLAKUŠA:   Što se mene tiče možeš i da se skineš gola, mogao sam još jednom da ti pridjem od pozadi pre nego što se ohladiš’

DALA:   Još si i nekrofil, djubre jedno!

MINISTAR:   Idi presvuci se.

Dala hitro ustaje i odlazi.

SONJA:   (trese glavom) Gde sam ja ovo? Šta se sa mnom dešava? Čini mi se kao da sam sanjala ružan san...

MINISTAR:   Baš mi te žao, nisi sanjala.

UVLAKUŠA:   Šta joj bi da se probudi? Mnogo mi je draža bila dok je bila zombi.

MINISTAR:   Hoćeš da kažeš dok je bila čovek?

UVLAKUŠA: U pravu si, da je nisi drogirao serumom istine, nikad ne bismo videli ni tračak ljudskog u njoj, ovako...

SONJA:   I ju! Pa ja sedim na podu! (ustane) otrese dlanovima prašinu sa zadnjice.) Mogu li da znam šta se dešava? Vrti mi se u glavi i ničeg se ne sećam.

UVLAKUŠA:   Požuri da joj objasniš rulja samo što nije provalila u zgradu?

SONJA:   Kakva rulja? Ko može da pokrene rulju osim nas u ovoj zemlji?

MINISTAR:   E moja Sonja, mi više ništa ne možemo da pokrenemo, pa ni sopstvene guzice dalje od vrata. Gospodar nas je pustio niz vodu.

SONJA:   Kako pustio niz vodu?

UVLAKUŠA:   Bagra se povampirila, nestalo struje pa nisu gledali televiziju i odjednom su počeli da bacaju televizore kroz prozor. Kasnije su srušili obe velike televizije, a sad upravo love po gradu preostale gospodareve sledbenike, mi smo sledeći.

SONJA:    Ne mogu da verujem.

Dala ulazi sva u bijelom.

DALA:   Jebo te, ova se izgleda probudila?

SONJA:   Kakav je to način? Molim Vas povedite računa kao se izražavate u mom prisustvu.

Peko i Riko prasnu u smije, Dala im se pridruži.

SONJA:   Šta se smejete?

MINISTAR:   Minuti su nam odbrojani, a ti tražiš da ona vodi računa kako priča pred tobom.

SONJA:   Kako te samo nije stid svinjo perverzna?

DALA:   Perverzna, impotentna i incestuozna...

UVLAKUŠA:   Al’ te nadjoše.

MINISTAR:   Mene, mene da nadju ove jeftine drolje, ne budi smešan sad ću ja da im vratim. Našao se ko će da me ismeva, dve droce, dve jeftine droce. Šta kažeš jesam li im rekao?

UVLAKUŠA:   Slabo, pokušaj da smisliš nešto žešće.

DALA:   Ti koziji ljubavniče ne moraš da mu pomažeš.

SONJA:   Koziji ljubavnik (smije se)

DALA:   Šta se smeješ i tebi je prilazio odpozadi.

SONJU:   Meni? Ne moguće, ja to nikad ne bih dozvolila.

MINISTAR:   Jeste, jeste, dok si bila grogi. Je li Riko koja je bolja od njih dve?

RIKO:      Ne valja ni jedna.

DALA:   Pa dabome, tebi su dobre samo tvoje kozice.

UVLAKUŠA:   Sad je dosta, ne mogu da dozvolim da me vredaš iako ćeš za koji čas umreti.

SONJA:   Ko će umreti?

UVLAKUŠA:   Svi, prihvati se čaše dok te nisam izbušio.

DALA:   Izbuši je.

Sonja pokušava da pobjegne, Riko je stigne i na silu vraća, Peko gleda za njima, a Dala mijenja svoju čašu za Uvlakušinu.

UVLAKUŠA:   Daj čaše, da nazdravimo i da odemo ko ljudi. Ko ne bude pio dobiće metak od mene.

SONJA:   Fuj nakazo! Dajte mi to otrovno vino da prva umrem.

Ministar dodaje vino i ona ga ispije do kraja. Ostali se medjusobno pogledaju i nazdrave. Dala i ministar piju dok ih Riko drži na nišanu. Sonja se prva sroza sa stolice na pod, za njom Dala pa ministar. Riko ostavi čašu na sto.

UVLAKUŠA:   Budale, nisam u pištolju imao više ni jedan metak. (škljocne dva puta na prazno i treći put prinese cijev sljepoočnici, začuje se pucanj i on se sa izrazom čudjenja na licu polako sroza na pod.

Dala polako ustaje. Osrvne se oko sebe, na glavu stavi bijelu kapu kakvu nose medicinske sestre.

DALA:   Umalo da umrem. Ali sad, sad me neće niko dirati, neko neće dirati medicinsku sesru koja je došla da pomogne samoubicama.
 
Stane pored stola, stavi lijevu ruku na grudi:

DALA:   Stvarno sam se uplašila, umalo da stradam, za dlaku. Moram nešto da popijem da dodjem sebi.

Uzme čašu koju je ostavio Riko i ispije vino do dna. Pogleda u čašu i uplašeno vrisne. Polako pada.

DALA:   Baš mi se neda.


Kraj
Sačuvana

Stranac Majevicki

  • млађи члан
  • ***
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 144
Одг: Gospodar nikako da dodje
« Odgovor #12 poslato: 08-12-2011, 17:40:24 »

SLIKA 9

Likovi: Peko Poltron i Riko Ulvakuša

Na scenu utrčava Riko sa pištolje u ruci i unezvjereno se osvrće. Za njim upada ministar.

MINISTAR:   Nisi valjda ti pucao na žene bitango jedna?!

RIKO:      Kakve crne žene, pucao sam na demonstrante, muškarce, narod je izašao na ulice.

MINISTAR:   Kakav narod bre? Bagra je previše gladna da bi mogla da se buni?

RIKO:      Nisu gladni.

MINISTAR:   Kako bre nisu gladni?

RIKO:      Nisu. Jedu zemlju, vidio sam u parku, jedu zemlju i pjevaju.

MINISTAR:   Je si li ti pijan? Šta to pričaš budalo jedna?

RIKO:      Volio bih da sam pijan, da sam sanjao ono što sam vidio. Kunem Vam se gospodine ministre, oni jedu zemlju i pjevaju.

MINISTAR:   Šta pjevaju? Internacionalu?

RIKO:      (odmahuje glavom) Pjevaju neku pjesmu, nisam sve razumio, ali jedan stih jesam...

MINISTAR:   Koji?

RIKO:      Srbija se umirit’ ne može...

MINISTAR:   Bagra prokleta! Sve je to zato što je nestalo struje pa televizija ne radi.

RIKO:      Jeste vidio sam bacaju televizore kroz prozore razbijuju ih. Pune su ulice razbijenih televizora, a stalno novi dolijeću kroz prozore. Čitavim gradom lete televizori.

MINISTAR:   (Sjede slomljen) Kako je to moguće? O gospodaru da li je ovo moguće? Sad kad smo ih bili naučili da jedu genetski modifikovanu hranu, da piju ono što ti odrediš i da se drogiraju sa onim što ti odrediš, a ne da loču svoju brlju, sad to da nam se desi.

UVLAKUŠA: Biće gore, biće gore moj ministre, rulja se na ovome zaustavit neće. Neće oni stati dok ne unište sve što smo stvorili za gospodara, zgrade u kojima su bili naši tumori već gore.

MINISTAR:   Ko ih vodi?

UVLAKUŠA: Niko, idu sami.

MINISTAR:   Ne to budalo, ne mislim da su ćoravi ili ćopavi pa mora neko da ih vodi, već ko im komanduje, poznato je da rulja nema pameti neko mora da stoji iza ovoga.

UVLAKUŠA:   Ne znam, čuo sam da ih vodi neki ludak, budala neka, bio je vele pop pa se raspopio. Za trideset godina službe nije napravio ni kuću ni kupio mercedes, ali ima devetero djece, devet sinova...

MINISTAR:   Takav ne postoji, mora da su ga izmislili...

UVLAKUŠA:   Kako izmislili?

MINISTAR: Kao što je gospodar izmišljao vodje, ovu bagru ovde su nekad vodili izmišljeni likovi i sve je bilo kako treba. Je li bre, šta radi policija?

UVLAKUŠA:   Pridružili se demonstrantima kao i prošli put.

MINISTAR:   Vojska?

UVLAKUŠA:   Vojska je uništena, lično si na tome radio.

MINISTAR:   Pa da li se iko bori protiv te bagre? Gde su tvoji otporaši?

UVLAKUŠA:   Oni koji nisu dobili državne položaje otišli su u Rusiju, Belorusiju, Ukrajinu, Gruziju i tako dalje, da tamo pomognu rušenje režima, rade kao instruktori njihovim domaćim izdajnicima.

MINISTAR: Kakvim bre izdajnicima, naprednim gradjanima?

UVLAKUŠA: Ako Vi tako kažete gospodine ministre.

MINISTAR:  Ja tako kažem, naravno da ja tako kažem, ali šta sad da radimo?

UVLAKUŠA: Najbolje bi bilo da zbrišemo, ali se bojim da nemamo kuda. Aerodromi su zatvoreni, autoputevi blokirani, jedino da nam gospodar pošalje neku pomoć.

MINISTAR:   Ali kako kad se ne javlja?

UVLAKUŠA:   Pa zovite gospodina Ološa, oni sigurno može da nam pomogne, on nas je i pomagao sve ove godine.

MINISTAR:   Imam bolju ideju, zvaću moju suprugu ona će lakše da dodje do njega.

UVLAKUŠA:    Ma kakva ona, ona ne traži njega, ona traži nju, barem tako kaže Sonja.

MINISTAR:   Govedo jedno brdjansko, kako sam možeš u ovoj situaciji da se sprdaš. Ako li te jednom udarim ovim štapom ima da ti isteram to malo mozga što imaš u glavi.

UVLAKUŠA:   Zašto ne probate? Upravo se pitam da li sam omrsio pištolj kad sam pucao napolju, nešto nisam video da je neko pao, ovde ne mogu da promašim.

MINISTAR: Nije valjda da bi ti mene?...

UVLAKUŠA:   Pitam se samo šta me sprečava da to učinim?

MINISTAR:   Riko uozbilji se nemoj da me plašiš.

UVLAKUŠA:   Smrtno sam ozbiljan, pitam se da li bi me rulja poštedela ako ima poklonim tvoju glavu?

MINISTAR:   Moju glavu? Riko prijatelju moj, zar bi ti mene? Svog ministra? Seti se da sam te hlebom hranio? Ja sam te sa ulice u ministarstvo primio...

UVLAKUŠA: Ne budali, u ministarstvo sam poslat da te držim na oku.

MINISTAR:   Ti mene da držiš na oku?

UVLAKUŠA: Da ja tebe da držim na oku, u gospodarevim očima si ti običan mediokritet i ništa drugo. Zaboravio si na kom principu je služba radila sa sveštenicima srpske pravoslavne crkve?

MINISTAR: Kakve to veze ima sa mnom? Ja nisam služio ni ckrvi ni službi....

UVLAKUŠA: Stvarno?

MINISTAR: Dobro jesam malo radio za službu, onoliko koliko je trebalo gospodaru, ali čoveče kakve to veze....

UVLAKUŠA: Ministre Peko, gospodar je izmislio sva zla ovog svijeta pa i način kako da kontroliše ljude, ti si kontrolisao možda Sonju, ja tebe, a mene neko drugi, možda Dala, ko zna.

MINISTAR: Dala? Ma ne budali? Ona nije sposobna da kotroliše samu sebe, ona je dobra samo za ono...

UVLAKUŠA: To znam, ali se sad pitam kako da izvučem čitavu kožu iz ove gužve? Da li će me rulja prihvatiti kao svoga ako im donesem tvoju glavu, tvoju i Sonjinu? Dalu bi da spasim, ako budem mogao...

MINISTAR: Riko! Riko mili moj brate šta ti to pada na pamet? Zar mene svog brata i prijatelja...

UVLAKUŠA: Ne cmizdri, neću još, prvo ću da dovedem Sonju iz podruma, neću da prljam čitavu zgradu krvlju.

MINISTAR: Riko mili moj, ne čini to, daj da se zajedno spašavamo, molim te. Otićemo na Karibe, sklonio sam pare na Kajmanska ostrva, sve sam tamo prebacio iz Švajcarske od kako je gospodar počeo da udara Švajcarce po ušima...

UVLAKUŠA: Bih ja, ni je da ne bih, ali kako da izadjemo iz zgrade, evo već smo opkoljeni zar ne čuješ?

Ćute i napregnuto slušaju.

MINISTAR: Ne čujem ništa.

UVLAKUŠA: U tome i jeste problem, nisu rulja, ne galame već bez riječi uništavaju sve što podsjeća na gospodara. Bez riječi, a temeljno. Stigli su sa kamionima i sakupljaju polomljene televizore i nekud odvoze, kao da se trude da iza njih ostanu čiste ulice. Nije ovo ni nalik na ono kad smo mi demonstrirali, zato se i plašim.

MINISTAR: Rade u tišini, to stvarno ništa ne valja. Vidiš li ti čoveče šta se desilo zbog običnog nestanka struje, odjednom su se probudili.

UVLAKUŠA: Bojim se da nije odjednom, bojim se da smo nešto prevideli. Trebalo je da postanemo oprezni prije par meseci kad su prestali da se bune. Kad narod zaćuti onda gospodar treba da postane oprezan, ali naš gospodar je daleko, briga njega što ćemo mi da platimo glavama svoju odanost njemu. Zar je moguće da će pustiti niz vodu sve svoje sluge, a toliko je ulagao u sve nas.

MINISTAR:   Naći će on lako druge. Niko Srbiju ne mrzi više od njenih intelektualaca. Oni je preziru iz dna duše, oni je se gade, stide i spremni su da je izdaju, čak i bez naknade.

UVLAKUŠA: Minus. (smije se)

MINISTAR:   Kakav bre minus?

UVLAKUŠA: Rekli ste Srbija, a zabranili ste da se, a reč pominje.

MINISTAR:   Na žalost moje zabrane više nemaju snagu, bagra seljačka se povampirila, a umalo, umalo da ih se rešimo.

UVALKUŠA: Znači moraću...

MINISTAR:    Šta ćeš morati?

UVLAKUŠA: Moraću tvojm glavom da iskupim svoju.

MINISTAR:   Nešto ne verujem da će ti biti od velike koristi. Kompromitovan si još onda kada si dao izjavu za one američke novine.

UVLAKUŠA: Koje novine?

MINISTAR:   Ne pravi se lud. Seti se kako ste ti i Sonja izmislili zločin, pa je posle novinar koji je to objavio malo nadrljao, sasvim malo. Mogao je inače da dobije Pulicerovu nagradu kao Roj Gutman za izmišljanje zločina.

UVLAKUŠA: Zaboravljeno je to, davno je to bilo i zaboravljeno, Srbi su narod kratkog pamćenja, niko se toga više ne seća. Da nisu kratkog pamćenja, zar bi dozvolili da se skloni spomenik Milici Rakić? Skolonili smo ga da ne vredjamo Solanu, zar se ne sećaš?

MINISTAR:   Kako se ne bih sećao, lično sam dizao najveću dreku da se spomenik ukloni. Sad vidim da sam sve uzalud radio. Iskorišten sam i odbačen kao poderana čarapa.

UVLAKUŠA: Ili pocepan prezervativ. (Smije se)

MINISTAR:   Kako možeš da se smeješ dok ti mač visi nad glavom?

UVLAKUŠA: Ne znam ni ja. Čini mi se nekako da sam ovo i nije tako strašno, barem neću stradati sam. Šta mi fali da poginem, ja mali seksualni manijak koji bi svejedno istrunuo u zatvoru da gospodaru nisu bili potrebni lažni svedoci? Šta fali da stradam i ja zajedno sa svima vama koji ste bili velika govna i pre nego što se pojavio gospodar?

MINISTAR:   Savest? Kajanje? Šta li je to? Nije važno, pre nego što počneš da cmizdriš mogli smo da popijemo ono vino što mi je ostalo, što mi je Staša donela iz Madjarske, šteta bi bilo da padne bagri u ruke, šta kažeš na to?

UVLAKUŠA: Daj da popijemo.

Svjetlo
Sačuvana

Stranac Majevicki

  • млађи члан
  • ***
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 144
Одг: Gospodar nikako da dodje
« Odgovor #11 poslato: 08-12-2011, 17:39:18 »

SLIKA 8

LIKOVI:   Dala Vazdan i ministar Peko Poltron.

Na scenu frkućući kao konj i lupajući štapom izlazi ministar. Osvrne se i primjetiviši da nema nikog bijesno udari štapom u pod.

MINISTAR:   Dalo djubre neodgovorno, napolju demonstracije, a tebe nigde nema! (osvrne se) Pa da, možda je stigla poruka od gospodara, a ovde nema nikog da je primi.

Dodje do stola sa kompjuterom, zagleda se u ekran i pomjera miš. Dala ulazi tiho, na prstima.

MINISTAR:   Nema, nema poruke od gospodara, a napolju demonstracije, ne miriše mi ovo na dobro.

DALA:    A ko to demonstrira dragi moj Peko? Željezničari ili prosvetni radnici?

MINISTAR:   Žene, žene demonstriraju, a gde si ti?

DALA:   Žene?

MINISTAR:   Žene u crnom...

DALA:   Onda nema problema, one su naše?

MINISTAR:   Nisu samo one, ima i onih u sivom, pa u crvenom, pa u teget, kao i neke sa zelenim tufnama?

DALA:   Opet si se prerano ušmrkao.

MINISTAR:   Gde si ti bila? Je sam li te ostavio ovde da čekaš poruku od gopodara?

DALA:    Bila sam u podrumu, morala sam da vratim dole tvoju dragu prijateljicu Sonju Sačekušu, pošto je tvoj vajni sekretar Riko Uvlakuša ostavio vrata otvorena.

MINISTAR:   Zašto to drugačije ne forumulišeš?

DALA:   Kako drugačije? Vrata su otvorena....

MINISTAR:   Ma ne to, zašto ne kažeš; moj ljubavnik gospodin Odpozadi ili gospodin Uvalakuša Odpozadi je zaboravio da zatvori vrata.

DALA:    Nije on moj ljubavnik!

MINISTAR:   Vidi? A kako to? Malo pre je bio.

DALA:   Nije više, nije od kako sam saznala...

MINISTAR:   Šta si saznala?

DALA:   Ništa, ovaj...saznala sam da je i Sonji onako drogiranoj prišao od pozadi.

MINISTAR:   Priznao ti je da je to učinio? Pa on stvarno nije normalan, ženi nikad, ali baš nikad ne treba priznati prevaru pa ni onda kad svojim očima vidi.

DALA:   Nije mi priznao, nisam ga ni videla, rekla mi je Sonja...a kad ga vidim, svojom rukom ću da ga uštrojim za ono; jare moje maleno!

MINISTAR:   Šta? Zar je i tebi tepao; jare moje maleno?

DALA:   Nije valjda i tebi?

MINISTAR:   Ovaj...ma ne, ne, šta ti pada na pamet?

DALA:   Svašta, to jest sve mi je jasno, gospodaru su najmilije nakaze, perverznjaci, ne bi ti tako visoko dogurao da nisi preverzan, ne bi.

MINISTAR:   Dosta više! Pred ministarstvom su nam demonstranti, a ti tu naglabaš.

DALA:   Ne tiču me se demonstranti, zakuni se u gospodara da ti nije Riko prilazio otpozadi.

MINISTAR: (Isturi rogu) Kun....ma šta je tebi ima da se kunem, nije i tačka. Nije on meni prilazio otpozadi, mi smo to...ma beži mi sa očiju, moram da proverim šta se to napolju dešava. Rekoše mi da žene demonstriraju jer je nestala Sonja Sačekuša.

DALA:   Gade jedan, sve mi je jasno!

MINISTAR:   Prestani da zvocaš i uključi televiziju da vidimo šta se dešava.

Dala ljutito pridje kompjuteru i pomjeri miš, jednom, dva puta, tri puta.

DALA:   Nema struje.

MINISTAR:   Kako nema struje?

DALA:   Lepo, nema struje, a kad nema struje, ne možeš da gledaš ni televiziju ni da ideš u internet.

MINISTAR:   Katastrofa! Zovi elektrodistribuciju, pod hitno neka uključe struju. Šta oni bre misle? Hoće li da narod padne u depresiju bez Farme, Velikog brata i serija?

DALA:   Koji narod?

MINISTAR:   Ma ova bagra. Znaš li ti koliko je novca gospodar uložio da ta dva tumora, te dve televizije rastu i ispiru mozgove bagri. Bez Farme, Velikog brata, serija i dnevnika mogli bi da se uznemire i počnu da razmišljaju.

Dala telefonira..

DALA:   Ministarstvo za odnose sa gospodarom, državni sekretar Dala Vazdan... ma daću ja Vama po zubima govedo nekulturno.... pod hitno uključite struju...kako? Kako neće je biti par dana?...Katastrofa! Pazite zbog ovog će neko da izgubi posao!...Kako ne tiče Vas se ako izgubite posao? Šta će te da jedete kad ne budete primali platu?...Molim?!...Kako se Vi zovete? Spojite me sa Vašim šefom ali hitno!..(ministru) spusti mi slušalicu! Čoveče šta se ovo dešava?

MINISTAR:   Ne znam, plašim se da nije dobro, struje nemamo, a napolje ne možemo jer su ulice zakrčile žene.

DALA:   Ma daj, plašiš se par žena u crnom, one su uostalom naše, izadji i podrži ih.

MINISTAR:   Ne smem, nisu sve u crnom, ima ih u svim bojama i nešto su se bile narogušile kad sam prolazio. Sve su nešto mrmljale i pokazivale prstom na mene. A prsti im koščati, suvi, pogledi gladni, a zubi nekako zašiljeni. Ne smem.

DALA:   Kukavico! Znao si dati Sonji da ušmrkne serum istine, a ne smeš da izadješ na ulicu jer demonstrira par pišljivih žena.

MINISTAR:   Idi ti, ti si žensko tebi neće ništa. A odkud ti znaš da sam Sonji uvalio serum istine? To mi dade jedan ortak da probam, kaže da je kao grom.

DALA:   Nisam luda da me ubiju one proklete Baba Roge, one mene nikako ne vole.

MINISTAR:   Vidi, zašto?

DALA:   Jer sam lepa, mlada i promiskuitetna, dok su one samo promiskuitetne.

MINISTAR:   Smeješ se u ovoj muci, zmijo jedna, je li tebi jasno u kakvoj smo situaciji?

DALA:   Zašto se sekiraš, ako traže Sonju daćemo im Sonju, mada ne verujem da će biti srećne kad je vide, a pogotovu kad je čuju.

MINISTAR:   Razgovarala si sa njom!?

DALA:   Nisam, sa njom se više ne razgovara, nego se samo postavi pitanje i sluša šta ona ima da kaže, milina veruj mi.

MINISTAR:   Pa šta kaže?

DALA:    Ništa posebno, osim da za tebe ne kaže ministar Peko Poltron nego smrad Peko Poltron.

MINISTAR:   Šta? Ona matora veštica se usudjuje...

DALA:   Varaš se, ona se ne usudjuje, ona jednostavno više ne ume da laže.

MINISTAR:   Ne ume da laže? Onda mora da je za tebe rekla da si divna mlada dama, dobro odgojena, skromna, čestita i slično?

DALA:   Samo se ti smej, imaćeš kad i da plačeš.

MINISTAR:   Ne mogu da odolim...baš bih voleo da čujem šta je za tebe rekla...

DALA:   Odakle ti ideja da je o meni nešto rekla? Ko je lud da pita za mišljenje o sebi samom onog ko govori ono što misli, to jest istinu?

MINISTAR:   U pravu si. Daj ne ljuti se, reci mi šta misliš da bi moglo da se desi ako Sonju sad pustimo napolje? Mislim, nadrljali smo, ima da izbije skandal ogromnih razmera kad se sazna da smo je držali u podrumu.

DALA:   Možda, ali moguće je da do toga ne dodje.

MINISTAR:   Kako zmijče moje? Imaš li nekog keca u rukavu? Nazvaćeš opet nekog da nam to sredi?

DALA:   Nemam keca u rukavu, a i da imam čuvala bih ga za sebe ovaj put. Jednostavno ako Sonja izadje pred te žene u svim mogućim bojama i počne da priča, one će same da je umlate pre nego što stigne da progovori za medije.

MINISTAR:   Zašto bi je one umlatile?

DALA:   Jao jesi glup. Kako si samo tako glup mogao da doguraš tako daleko?

MINISTAR:   Daleko ne stižu pametni već poslušni, kako bi inače ti koja se nisi makla iz prve godine fakulteta stigla na mesto mog prvog sekretara?

DALA:   Tako? Ti meni tako?

MINISTAR:   Čast za zajam, ti meni ja tebi.

DALA:   E pa onda odgovori sam sebi na pitanje, šta će biti kad Sonja progovori medju onim vešticama koje su opkolile ministarstvo.

MINISTAR:   Kurve proklete! Šta ima pada na pamet da opkoljavaju ministarstvo, zašto ne idu pred patrijaršiju?

DALA:   Zašto bi išle pred patrijaršiju?

MINISTAR:    Zato što je tamo naš cilj, a ne ovde? Sećaš li se kako je tvoj omiljeni pisac vodio demonstrante pred patrijaršiju? Milina jedna, jeli su kobasice u sred posta da pokažu bagri pravoslavnoj šta znači biti napredan.

DALA:   Da sećam se, ali to je bilo onda kad je nekav vladika pozvao vernike da ne učestvuju u kobasicijadi. Ovo je nešto drugo.

MINISTAR:   Nema veze, ako misle da je Sonja nestala, trebalo je odmah da idu pred patrijaršiju i optuže onih par vladika koji već nisu kupljeni da su krivi za njen nestanak.

DALA:   Nisi ti ni tako glup, nisi, to bi zadovoljilo gospodara i možda bi povukao odluku da nas dvoje budemo smaknuti.

MINISTAR:   Nas dvoje da budemo smaknuti?

DALA:   Da, nas dvoje smo osudjeni na smrt. Egezkutor treba da bude Riko, a naredbodavac Sonja. Ti si im malo pomrsio račune kad si je drogirao, ali Riko, Riko mi je jutros mahao pištoljem ispred nosa.

MINISTAR:   Riko! Riko tebi mahao pištoljem ispred nosa?! Značio pretio ti? Šta je rekao?

DALA:   Nije mi pretio, rekao je samo da mu je to životno osiguranje. Kaže to je jedino životno osiguranje koje na Balkanu koliko-toliko vredi.

MINISTAR:   Prokleto govedo je na žalost u pravu, ponekad ni gospodar ne može da zaštiti svoje sledbenike kad se bagra povampiri.

DALA:   E to!

MINISTAR:   Šta; e to?

DALA:   Sonja mi je rekla da se gospodar toga baš toga boji. Rekao joj gospodin Ološ lično.

MINISTAR:   Ne razumem?

DALA:   Sve moram da ti nacrtam. Ovako. Gospodin Ološ je rekao gospodjo Sonji Sačekuši na sastanku u Sent Andreji, bila je i tvoja supruga tamo, ona odvratna buba švaba Staša...

MINISTAR:   Dosta bre, predji na stvar.

DALA:   Rekao je da bi ovaj narod, ova bagra kako ih ti nazivaš, mogao da se povampiri ako im dodje iz guzice u glavu.

MINISTAR:   Šta bre da im dodje iz guzice u glavu?

DALA:   Ništa, odoh ja po Sonju nek ti ona objasni šta može da se desi ako ti sutra umesto žena u raznim bojama pred ministarstvom bude demonstrirao narod.

MINISTAR:   Ko bre da demonstrira? Ne mogu gladni da demonstriraju, drugo je to bilo ranije kad je svako svoje demonstrante hranio i pojio. Ne mogu gladni da demonstriraju...

Čuju se tri pucnja negdje u daljini.

DALA:   Šta je ovo, da nije počeo neki novi rat?

MINISTAR:   Nije ne brini, nema rata bez gospodarevog blagoslova, ovo je sigurno iscenirano da Srboidi budu optuženi da su napali na žene demonstrante.

DALA:   Ah tako, odoh ja onda po Sonju.

MINISTAR:   Idi, a ja ću da bacim pogled kroz prozor da vidim šta se dešava, nadam se da je barem jedan od tri metka pogodio u meso jer bez krvi nema dobrog novinskog naslova ni skandala.

Svjetlo....
Sačuvana

Stranac Majevicki

  • млађи члан
  • ***
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 144
Одг: Gospodar nikako da dodje
« Odgovor #10 poslato: 08-12-2011, 17:38:05 »

SLIKA: 7
Nastavlja se.
LIKOVI:   Dala Vazdan i Sonja Sačekuša

Dala sjedi pred kompjuterom i mršti se očigledno čitajući nešto nepovoljno. Čuje se ujednačan bat koraka i na scenu idući kao robot stupa Sonja. Dala se okrene.

DALA:   Nije lagao, ova je stvarno zombirana.

Sonja stane na sred pozornice, stoji i ćuti.

DALA:    ( publici) Da proverim da li stvarno govori samo ono što misli. (Sonji) Gospodjo Sačekuša, mogu li da vas pitam kakvo mišljenje imate o meni?

SONJA:   (ne osvrće se ka njoj) Možete, Vi ste jeftina sponzoruša.

DALA:   Molim?

Sonja ćuti, Dala ubrzano diše, ustaje, šeta i onda se unese Sonji u lice.

DALA:   A ko ste Vi?

SONJA:   Ja sam Sonja Sačekuša direktor nevladine organizacije za za zaštitu Srbomrzaca, domaćih izdajnika, stranih plaćenika, antiratnih profietara i ostalih naprednih gradjana.

DALA:   Vi ste znači fina i napredna žena dok sam ja obična sponzoruša, još malo pa prostitutka?

SONJA:   Bez malo prositutka. Sponzoruša je novi izraz za staro zanimanje.

DALA:   Ti ćeš da mi kažeš lezbačo matora! Čula sam da nisi uvek bila lezbača, da li je to istina?

SONJA:   Da, istina je, nekad sam bila prostitutka kao i Vi, bila sam sa svima od Tita do Kire Gligorova, a onda sam ostala trudna.

DALA:   Trudna? Sa kim, sa Kirom?

SONJA:   Ne, ostala sam trudna sa nekim Arapinom, ime nikad nisam saznala, a nisam ni smela da pitam služba me njemu podvodila...

DALA:   Koja služba?

SONJA:   Savezni SDB, oni su uvek stranim gostima servirali naše prostitutke, ja sam bila veoma cenjena, zvali su me dvocevka.

DALA:   Opa, znači ti si radila za službu? Ti koja si u javnosti toliko pljuvala po naslednicima te iste službe?

SONJA:   Onaj ko nauči da služi uvek nadje drugog gospodara, a i ucenjivali su me
sinom?

DALA:   Ko?

SONJA:   Ko nije? Svi, ali se onda pojavio gospodin Ološ i ja sam počela da radim za njega, sad sam glavna, iako mi to više ništa ne znači.

DALA:   Kako ti ništa više ne znači.

SONJA:   Ne znam, od kako sam povukla liniju belog sa onim smradom Pekom Poltronom odjednom mi ništa više ne znači.

DALA:   Opa? Sa smradom Pekom Poltronom? Pa ti kao da ne ceniš mnogo našeg ministra?

SONJA:   Ne znam zašto, ali odjednom ne cenim ni sebe. Neki mi je čudan košmar u glavi pa ne mogu jasno da mislim, a čini mi se kao da čujem neki tih glasić koji stalno šapuće:
Priznaj da si lagala...

DALA:   Čudno i meni se to ponekad dešava u trenucima depresije. Riko mi reče da si mu rekla da smo planirani da budemo smaknuti; on, ja i ministar Peko, da li je to istina?

SONJA:   Delimično, planirano je da vas dvoje budete smaknuti, Vi i minstar, a da vas ubije onaj prostak Uvlakuša?

DALA:   On?

SONJA:   Da on, on je običan kriminalac sa nama je samo radi koristi.

DALA:   A mi smo kao iz uverenja?

SONJA:   Ne znam, ja ni u šta više nisam sigurna ono belo što sam ušmrknula kao da mi je odnelo pola mozga.

DALA:   Ali zašto? Zašto je gospodaru potreban novi skandal? Ovde više nema čega da se plaši. Evo vojske praktično više nema, vojsku je uništio još sadašnji predsednik dok je bio ministar odbrane. Policijom upravljaju ljudi koji su lojalni gospodaru. Patrioti su razbijeni, a stvorene su i u nacističke organizacije od mladih Srboida isključivo zato da bi brukali...

SONJA:   Vampiri.

DALA:   Molim? Ma ko se to još plaši vampira u dvadeset i prvom veku?

SONJA:   Gospodari se plaše da se narod ne povampiri?

DALA:   Kako može narod da se povampiri?

SONJA:   Može da se desi da im dodje iz guzice u glavu, onda bismo mi obrali bostan.

DALA:   Ne razumem?

SONJA:   Ako bi se probudili iz hipnoze, mogli bi da počnu da razmišljaju, a to bi bilo isto kao da su se povampirili.

DALA:   Još uvek ne razumem? Kakva hipnoza, ko ih je hipnotisao?

SONJA:   Mi, mi smo ih po gospodarevom planu hipnotisali putem medija, ali ja ne verujem da mogu da se probude jedino kad bi par meseci ostali bez struje, a to je praktično ne moguće.

DALA:   Mm, ne moguće je, a i kad bi do toga došlo ne bi imao ko da razmišlja, uništili smo sve što je valjalo.

SONJA:   Tako sam i ja mislila, ali gospodin Ološ kaže da ne poznajem dobro ovaj narod, mogu, kaže, preko noći da se povampire i onda smo zalud radili, on je kao što znaš uložio mnogo novca u sve ovo.

DALA:   (sjedne) Znači planirano je da Riko Uvlakuša ubije mene i ministra Peku. Kako? Ko bi ga naveo da to učini?

SONJA:   Ja, već sam mu ispričala laž da je Poltron namerio da ga šutne, moglo se desiti već jutros da Poltron otegne papke, ali sam htela da se malo poigram.

DALA:   Džukela, Peko ga je izvadio iz blata, sa ulice doveo u ministarstvo, a on bi ga ubio.

SONJA:   Nije istina, ja sam ga izvadila iz zatvora, bio je tamo zbog sodomije.

DALA:   Sodomije?

SONJA:   Da zbog sodomije, koze su mu strast.

DALA:   (uhvati se rukama za grlo) Ugušiću se.

SONJA:   Nemojte da se gušite, planirano je da Vas on upuca.

DALA:   Ko da me upuca?

SONJA:   Pa taj što svim ženama tepa; jare moje maleno!

Dala istrči, čuje se kako povraća, Sonja se osvrne oko sebe, pridje slici Madlen Olbrajt.

SONJA:   Kako je samo ružna ova naduvena žaba.

Dala se vraća sva zajpurena.

DALA:   Ti! Ti pokvarena matora lezbačo, ti mene zajebavaš.

SONJA:   Ne, ja samo ne umem više da lažem...

DALA:   Znači smrad je zbog sodomije bio u zatvoru, zašto si ga izvadila?

SONJA:   Pristao je da svedoči protiv onih divljaka iz Republike Šumske. Gospodaru je bio potreban skandal, trebalo je da neko posvedoči, a ovaj skotložac je bio idealan, posle sam ga gurnula u Otpor...

DALA:   Dosta! Svega mi je dosta! I tebe, i ministra i Rike i gospodara!

SONJA:   I meni, ali nemam kuda.

DALA:   Ja ću da se vratim u moje selo, nisam trebala ni da dolazim ovamo. Da je sreće da sam ostala, do sada bih imala porodicu i bila čovek, a ne ministarska droca.

SONJA:   To je upravo ono čega se plaši gospodar, ako bi svi počeli tako da razmišljaju, naš posao bi pao u vodu. Ali teško, teško da može to da se desi mi već dvadeset godina uništavamo selo, a komunisti su to radili četrdeset i pet godina, mislim da gospodar zalud strahuje, iako me gospodin Ološ ubedjuje da moramo da zadamo smrtni udarac ovom narodu.

DALA:   Smrtni udarac? Kako to izgleda, valjda će da bace atomsku bombu?

SONJA:   To je već učinjeno, istina ne jedna, nego hiljade malih projektila punjenih osiromašenim uranijomom, ni ja ne znam kako će izgledati smrtni udarac, to zna samo gospodar.

DALA:   Gospodar? Ko je gospodar?

SONJA:   Gospodar je telo sa tristo glava, hiljadu ruku, milion usta i stotine miliona očiju i ušiju.

DALA:   Koja je to nakaza?

SONJA:   Ona koja nas plaća, odlično plaća, da se osećamo gradjanima sveta, a ne delom balkanske kaljuge.

DALA:   Možda tebe, ja platu dobijam od države...

SONJA:   To i jeste cilj, da država sama plaća svoje neprijatelje, kao telo koje samo hrani svoje parazite.

DALA:   Dosta! Ja nisam parazit, ja pošteno radim svoj posao. Dolazim ovde u sedam i odlazim ponekad tek u pet kući, malo li je?

SONJA:   Ne znam, da si mi juče pitala možda bih znala, ali sad ne znam.

DALA:   (ustane) Slušaj ovako; ja znam šta ti je ministar dao da ušmrkneš, mogla bih da ti dam protivotrov, ako mi obećaš da ćeš mi učiniti jednu uslugu.

SONJA:   Ne znam da li želim da se išta promeni, ovako mi je lepo, nekako mi je svejedno što ne umem više da lažem. Lagala sam dovoljno.

DALA:   Jesi, da si lagala lagala si, to niko ne može da porekne i moram da priznam da sam ti zavidela zbog hrabrosti. Kad se samo setim koliko sam ti se divila, iako te mrzim, kad si se pojavljivala na televiziji i onako hrabro i bestidno lagala.

SONJA:   Trebalo mi je mnogo, mnogo kokaina da sve to podnesem. Ponekad sam imala napade griže savesti, ali sam je uništila kokainom. Odavno mi se više ne javlja...

DALA:   Blago tebi, ja često ne mogu da zaspim kad pomislim kakav sam smrad postala, a bila sam čestito devojče, najbolja učenica u gimnaziji. Pola sela me pratilo kad sam pošla za Beograd, a sad, sad pola sela okreće glavu u stranu kad odem tamo da posetim roditelje. Oni me prime kao svoje dete, ali osećam da mi se na raduju, kao što su mi se nekad radovali.

SONJA:   Kako sam ja umorna. Mogu li da sednem? (počne da se klati)

DALA:   Bolje da ja tebe vratim u podrum pre nego što ministar dodje. Možeš dole lepo da pajkiš do mile volje. (uhvati je pod ruku)

SONJA:   Nije baš udobno na onim džakovima, pogotovu kad onaj jarac Riko navali...

DALA:   Molim? Šta navali? Kako navali? Nije valjda da...

SONJA:   Odakle bih inače znala da svim ženama tepa; jare moje maleno?

DALA:   Bitanga! Prokleta perverzna bitanga! Kako takav samo da se uvuče medju nas?

SONJA:   Gospodarevi ljudi su uglavnom takvi. Zato gospodar poručuje ljudima da se manu vere i morala i da se prepuste nagonima. Još je veliki Elister Krouli to poručio ljudima, kao i onu našu devizu; Ne sanjaj svoj život, živi svoje snove. Možeš misliti kako se pedofili i ini perverznaci obraduju kad ovo čuju.

DALA.   Znam, na to sam i ja nasela. Želela sam da živim svoje snove, sad kao nagradu dobijam to da nosim gusku koja je organizovala moje ubistvo. (Sonja malaksavo sklizne na pod) E neće moći, tako neće moći dragi moji, pokazaće vama Dala da i ona konja za trku ima.

Svjetlo se gasi

SLIKA 8
Sačuvana

Stranac Majevicki

  • млађи члан
  • ***
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 144
Одг: Gospodar nikako da dodje
« Odgovor #9 poslato: 08-12-2011, 17:36:49 »

DRUGI ČIN

Slika 6

Likovi: Dala Vazdan i Riko Uvlakuša
Vrijeme: Dan kasnije
Mjesto: Nepromjenjeno

Dala sjedi zavaljena u ministrovu fotelju odsutna duhom. Riko ulazi zakopčavajući rajfešlus i brišući ruke o pantolone.

UVLAKUŠA: Ona brkata lezbača došla sebi.

DALA:   (Odsutna) Mesto ambasadora na Kipru, prestižna književna nagrada i film, e to ti je Dalo odlična prilika da pobegneš iz ovog balkanskog blata.

UVLAKUŠA:   Opa, već si sve pripremila, a ja?

DALA:   Molim? Kad si ušao?

UVLAKUŠA:   Slušam te već satima kako budna sanjaš ili bolje da kažem; buncaš, a ne znaš da je lako moguće da nikud nećemo otići ni ti ni ja.

DALA:   Znaš šta, ti i ja smo završili ne interesuješ me više ni otpozadi. Još malo pa ću da se proslavim, a onda, onda ću da nadjem sebi nekog mladog i lepog manekena i uživam u njegovoj mladosti. Dosta sam gubila vreme sa impotentnim strakeljama.

RIKO:      Samo ti sanjaj. Bolje bi bilo da čuješ šta priča Sonja, možda nam se ovo sve o glavu obije.

DALA:   Sonja je mrtva, crkla je, a ako i nije uskoro će.

UVLAKUŠA:   Ništa od toga, eno je živa i zdrava...mislim živa ali nekako pogubljena, kao ti ponekad, glavu ima mozga nema.

DALA:    Kako živa ali pogubljena? Trebalo je da crkne, ministar je rekao da će da crkne?

UVLAKUŠA:   Znaš kako se ponaša? Kao oni mrtvaci u filmovima?

DALA:   Tako? Ti meni tako? Ja glavu imam, a mozga nemam?

UVLAKUŠA:   Pusti to, malo sam se u ovoj muci našalio, a muka je da znaš, Sonja svašta priča.

DALA:   Briga mene šta ona priča, ja sam sebi obezbedila odstupnicu. Prvo na Kipar par godina, a onda direktno u Ameriku.

UVLAKUŠA: Mene brine, ako tebe ne brine, kaže da gospodar svoje sluge veže u lance kako dolikuje psima, a ja neću u lance.

DALA:   A to? Hoćeš, hoćeš pile moje, to jest već jesi nema ti zlaza.

UVLAKUŠA: (Dodirne vrat i zglobove) Ne osjećam se baš vezanim...

DALA:   Ccc, kako si ti glup. Kojem sam ja glupanu godinama okretala zadnjicu...ne mogu da verujem da sam bila toliko glupa i slepa da ne primetim da si ti običan trupac bez grama mozga.

UVLAKUŠA: Samo ti brbljaj Sonja i o tebi priča...

DALA:   Šta priča?

UVLAKUŠA:   Neću da ti kažem. Idi u podrum pa je čuj sama.

DALA:   Ne mogu da napuštam kancelariju dok se ministar ne vrati...

UVLAKUŠA:   A gde je to gospodin ministar izvolio otići? Možda na aerodrom da dočeka gospodara (smije se). Po onom što Sonja priča bolje da ga čeka pored kakve jame jer taj ne dolazi sa neba već iz pakla.

DALA:   Šta je smešno Riko? Šta ako je ministar stvarno otišao da dočeka gospodara? Šta ako mu kažem da se ceriš kao nešto na nove gaće pa te šutne iz ministarstva?

UVLAKUŠA:      Ne može, suviše sam nezgodan svjedok...a što se tiče gospodara on ne postoji...Sonja mi rekla...

DALA:   Molim? Šta to bulazniš budalo, kako ne postoji?

UVLAKUŠA:      Postoji, ali nije jedan već ih ima tri stotine glava u nekoj grupi...ali ni jedan ne izgleda onako kako ga mi zamišljamo (pokaže sliku Bafometa) jok, svi izgledaju onakao nekako...mislim izgledaju kao normalni ljudi, a opet nisu....

DALA:   Riko! Hoćeš li ti u podrum? Ili hoćeš da te mrak proguta? Kakav gospodar sa tristo glava, šta to bulazniš?

UVLAKUŠA:   A takvog bi ti volela, gospodara sa tristo glavica. E vidiš nije tako, radi se o grupi od tristo ljudi, Sonja mi rekla, a ona ne laže...

DALA:    Ona kučka lažljiva, ona spodoba koja je izmislila ratne zločine gde ih nije bilo i time se umilila gospodaru pa da ne laže, daj ne valjaj gluposti molim te.

UVLAKUŠA:   Što je lagala lagala je. Evo malo prije mi otvoreno ispričala da je planirano da ministar, ti i ja budemo smaknuti i da za to budu optuženi nacionalisti. Kaže gospodaru treba razlog da pokaže svoju moć pa je riješeno da nas troje budemo umlaćeni kao psi. Sve svetske novine i televizije bi brujale o povampirenim hegemonistima, nacionalistima, retrogradnim Srboidima i slično...

DALA:   (zabrinuta) Čekaj, čekaj malo, da li je govorila nešto o sebi, mislim nešto iskreno.

UVLAKUŠA:   Još pitaš. Rekla je da je za ovaj posao dobila novu nagradicu, novih tristo hiljada na računu i da je vidila ministrovu suprugu u Sent Andreji, znaš tamo gde je naš ministar išao po upustva i pare dok smo se kao borili protiv Miloševića. Žali se jadna na sina do joj sve pare potroši...

DALA:   Mi se nismo kao borili, mi smo se borili... ma čekaj odkud njoj sin? Ona je lezbača, odkud njoj sin?

UVLAKUŠA:   Mislio sam i ja tako, ali mi ona reče da ima sina i da je otišao devedestih u svet...

DALA:   Valjaš gluposti, znam! Ispričao si mi sve ovo samo da se zabrinem i dopustim ti da mi pridješ ne bi li mi još jednom prišao odpozadi, jel' da?

UVLAKUŠA:   Ono što jes' jes', otpozadi si ljepša, ne mora čovjek da ti gleda u te zmijske oči, ali nisam na to mislio, jok!

DALA:   Zmijske oči? Ja imam zmijske oči?! Ako ja imam zmijske oči ti imaš magareće...

UVLAKUŠA: Ma pusti to, Sonja je još nešto rekla...

DALA:   Ništa ti ne vredi ta tvoja teorija zavere, ne verujem ti ne reč.

UVLAKUŠA:   Pa da, tako smo mi sve one koji su govorili istinu proglasili ludacima koji vjeruju u teoriju zavjere, sad i ti ne vjeruješ, a istinu ti govorim da je Sonja rekla...

DALA:   Da je Sonja rekla? Ali odkud ti znaš da ona govori istinu?

UVLAKUŠA: Sjediš li ti na ušima? Žena se ponaša kao zombi, ne ume da laže?

DALA:   Odkud ti znaš da zombi ne ume da laže? Ti si mi pa stručnjak za zombije?

UVLAKUŠA: A budale...glupačo zombiji ne postoje, to je samo uporedba, ona kao da je dobila serum istine...

DALA:   Ni to ne postoji, sve je to iz filmova, ako ne postoje zombiji zašto bi postojao serum istine?

UVLAKUŠA: Onda ne postoji ni gospodar?

DALA:   On postoji, on postoji i lep je, visok, tamnokos...

UVLAKUŠA: Ima rep, rogove i jareće uši (smije se)

DALA:   Huliš na gospodara bitango! Za ovo ćeš da završiš u podrumu čim ministar dodje.

UVLAKUŠA: Ma nemoj, da nećeš ti da me strpaš? Kao što znaš ja ne šmrčem, meni jer sam seljak nikad niste dali da šmrčem, pa me ne možete savladati kao Sonju, a ja u podrum dok je ovoga ne idem (izvadi pištolj).

DALA:   Šta ti je to?

UVLAKUŠA: Ovo? A ovo mi je životno osiguranje, da ne kažem polisa životnog osiguranja.

DALA:   To ti je životno osiguranje?

UVLAKUŠA: Da, jedino koje na Balkanu ima kakvu-takvu vrijednost.

DALA:   Čekaj malo, je si li to došao da me plašiš tom močugom? Misliš da ćeš ostaviti veći utisak na mene sa tom močugom nego sa onim što ti polako zakazuje kao i ministru?

UVLAKUŠA: Meni zakazuje? Ne lupaj gluposti nisam ja mekušac kao ministar, ja sam muško!

DALA:   Pa šta će ti onda ta močuga, ako ti ona druga nije zakazala?

UVLAKUŠA: Ovo mi je da se odbranim kad bagra krene na nas.

DALA:   Kakva bagra? Šta to bulazniš?

UVLAKUŠA: Ti bulazniš! Sonja je rekla da ćemo biti smaknuti sve troje. Treba još više pritisnuti ovaj narod...

DALA:   Meni više ništa nije jasno.

UVLAKUŠA: Kao da ti je nekad nešto bilo jasno. Dovedena si ovde da širiš noge, a ne da ti nešto bude jasno. U svakom ministarstvu postoji barem po jedna takva, lijepa...mislim lepota je relativna, mlada...hm i to je diskutabilno...koja govori barem jedan strani jezik...to takodje možemo da stavimo pod upitnik i umije da raširi noge...

DALA:   A svakom ministarstvu imamo po jednog bivšeg Otporaša sa velikom glavom u kojoj se krije mozak kakav imaju kolibri i koji služi isključivo za to da bi ministar imao od koga da obriše cipele.

UVLAKUŠA: Varaš se, ima Otporaša koji su postali ministri. Nego rekla si da ti ništa nije jasno, šta je to šta ti nije jasno?

DALA:   Vidi ovako; nije mi jasno čega se naš gospodar plaši? Ovde je sve uništeno, mislim uništeno je sve što bi moglo da predstavlja opasnost.

UVLAKUŠA: Plaši se valjda nacionalista? Ovih retrogradnih Srboida kako im tepa naš ministar i svi napredni gradjani.

DALA:   Kakvi bre nacionalisti? U Srbiji nema nacionalista, sve su to profesionalni nacionalisti...

UVLAKUŠA: Minus! Prijaviću te ministru i dobiću plus za to.

DALA:   Za šta bre?

UVLAKUŠA: Rekla si Mrbija, a ministar je naredio da se taj izraz ne koristi; Ovi prostori, Balkan, region...

DALA:   Ma znaš šta, idi do djavola i ti ministar, zgadilo mi se više sve ovo...

UVLAKUŠA: Kome kažeš? Sonja mi je danas otvorila oči....

DALA:   Za badava ti je otvarala, nama nema nazad prodali smo dušu gospodaru.

UVLAKUŠA: Ti možda i jesi prodala, ali ja još ni žute banke nisam vidio...

DALA:   Ne lupaj više! Pomozi mi da shvatim čega se gospodar plaši...

UVLAKUŠA: Plaši se vampira...

DALA:   Molim?

UVLAKUŠA: Opal...vampira dobro si me čula.

DALA:   Kakvih bre vampira?

UVLAKUŠA: Ne znam pitaj Sonju (žurno krena ka izlazu).

DALA:   Hej, čekaj gde ćeš?

UVLAKUŠA: Da se pripremim za povlačenje...(izadje)

DALA:   Ostavi me džukac samu. Hej Dalo, Dalo kome si ti godinama ledja okretala...

Svjetlo
Sačuvana

admin

  • ADMINISTRATOR
  • најстарији члан
  • *
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 2381
Одг: Gospodar nikako da dodje
« Odgovor #8 poslato: 05-12-2011, 19:58:19 »



Nije istina  :buljko: Ali čekam strpljivo  :shubidubi:
Sačuvana

Stranac Majevicki

  • млађи члан
  • ***
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 144
Одг: Gospodar nikako da dodje
« Odgovor #7 poslato: 05-12-2011, 18:36:28 »

Nikog ne interesuje nastavak
Sačuvana

Stranac Majevicki

  • млађи члан
  • ***
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 144
Одг: Gospodar nikako da dodje
« Odgovor #6 poslato: 29-11-2011, 15:30:18 »

Ako bude postojalo interesovanje postaviću i nastava teksta :749467:
Sačuvana

Stranac Majevicki

  • млађи члан
  • ***
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 144
Одг: Gospodar nikako da dodje
« Odgovor #5 poslato: 29-11-2011, 15:21:12 »

SLIKA 5

Utrčavaju Uvlakuša i Dala, on u hodu zakopčava patolone, a Dala košulju, slobodnim rukamama pozdravljaju ministra

MINISTAR:   Uhvaćeni na delu! Buduća ambasadorka Vazdan sa ljubavnikom Uvlakušom. Sram vas bilo, ja vas hlebom hranim, a vi mi tako vraćate. Zašto ne sačeka da postaneš ambasadorka pa da mu onda uplatiš neki sitniš da snima filmove kao što je činila Milica dok je bila ministarka?

DALA:   Gospodine ministre, mi nismo ono...

MINISTAR:   Znam, znam, ali mene se to više ne tiče, izabrala si Uvlakušu eto ti ga. Samo mi ovo djubre sklonite iz kancelarije.

UVLAKUŠA:   Pa to je gospodja Sačekuša, šta joj bi?

MINISTAR:    Da je ne žališ slučajno?

DALA:   Gospodine ministre, evo, ja je uopšte na žalim, nek je crkla i bila je obično djubre.

UVLAKUŠA:   Nije valjda crkla? Od čega? Danas sam je vidio i bila je zdrava i čila kao ždrijebe.

MINISTAR:   Nije crkla, ali će da crkne od gladi i žedji u našem podrumu.

DALA:   Tako i treba, svako ko se drzne da radi protiv našeg ministara, treba da crkne kao pas.

UVLAKUŠA:   Ko je radio protiv ministra, ona? Pa danas me srela i o ministru sve najbolje pričala.

MINISTAR:   Ma nemoj? Šta li će to biti da ti o ovoj odvratno brkatoj žabi tako lepo govoriš? Da ti nije obećala moje mesto kad mene smakne?

DALA:   Ona Vas da smakne, ova naduvena žaba da smakne našeg ministra?

MINISTAR:   Dosta više Dalo, sad pripadaš njemu Uvlakuši, ali ne moraš da se ponašaš kao prava uvlakuša.

UVLAKUŠA:   Hvala.

DALA:   Gospodine ministre, mi stvarno nismo...

MINISTAR:   Ti ćuti, a ti Uvlakušo govori šta ti je predložila ova kreautura ovde.

UVLAKUŠA:   Ona je mene danas srela i rekla mi: Uvlakušo ti si ovako fin i lijep, čovjek, zgodan i pametan, samo...

MINISTAR:   I ti si poverovao u ti laži?

UVLAKUŠA:   Jesam, mislim, što ne bih kad mi to kaže jedna tako sposobna žena.

DALA:   Ma vidim ja da ti bazdiš na ženski parfem, mora da si ti bio sa njom u krevetu, zato si kod mene došao onako nikakav, na sve ličiš na muško ne ličiš.

MINISTAR:   Vidi, vidi, pa ti priznaješ da si sa njim...

DALA:   Samo otpozadi. Ništa ljubav samo ....ma čisto kao fiziološka potreba...

UVLAKUŠA:   Tako znači?

MINISTAR:   Dalje, dalje, šta je rekla Sonja.

UVLAKUŠA: Pa rekla je, Uvlakušo ti si pametan, obrazovan, produhovljen, sve te žene vole, samo imaš jednu, kako da kažem manu...

DALA:   Imaš ti sto i jednu manu i nikad ti meni ne bi prišao ni odpozadi da nisu brige i obaveze, a možda i neke vračare svezale moć našem ministru.

MINISTAR:   Ćuti zmijurino jedna molim te!

DALA:   Odkud sad zmijurino, pre sat sam bila tvoja zmijica, tvoja draga aspida?

MINISTAR:   Ćuti, pusti me da završim sa ovim skotom, tebe ću da ostavim za dezert.

DALA:   Baš se radujem.

MINISTAR:   Nastavi Uvlakušo.

UVLAKUŠA: Tako ti ona meni sve cile-mile i niz dlaku, da bi na kraju rekla....

MINISTAR:   Govori, šta ti je rekla?

UVLAKUŠA:    Uvrijedila me je da znate, ali sam ja zbog Vas prećutao, znate Vi rekoste da je mnogo draga gospodaru, pa se ja ujedi za jezik i prećutah.

MINISTAR:   Je li bre govedo brdsko, jel' treba ja jezik da ti isčupam? Predji na stvar!

UVLAKUŠA:   Dobro, evo odma'. I  veli ti ona meni, taj tvoja naglasak kvari sliku o tebi, zvučiš kao da si iz Republike Šumske i to najprimtivniji šumnjak onaj što kad usta otvori iz njega gusle progovore....

MINISTAR: Predji na stvar da ne bi iz mene mrak progovorio.

UVLAKUŠA:   Veli ti ona meni tako, da mora da mi poveri jednu važnu stvar, ja se zagledam u nju ovako, čisto se zablenem kao tele i velim; dje meni da povjerava važne stvari jedna takva dama.

MINISTAR:   Bodež! Dalo, bodež, konop i otrov mi donesi, da ga izbodem, udavim i otrujem istovremeno. Govori kurvin sine da te je kupila i okrenula protiv mene?

UVLAKUŠA:   Mene? Mene da okrene protiv Vas jedna pišulja? Molim Vas ne vrijedjate me, evo ovde me sjecite, ali me ne vrijedjajte.

MINISTAR:   Ništa ti ne brini, znam ja gde ću da zasečem pa da te više zaboli nego po vratu, a Dalu ću malo da nasekiram kad te secnem.

Dala zastane u pola koraka i sakrije nož iza ledja, uplašeno gleda ministra.

MINISTAR:   Pričaj, šta ti je rekla.

UVLAKUŠA:   Veli ona meni: Uvalkušo sad imaš priliku da se dokažeš, tvoj ministar je u opasnosti, neko ga je oklevetao kod gospodara...

DALA:   Ko bi drugi do ona?

MINISTAR:   Ne prekidaj ga...Šta je rekla ko me je oklevetao?

UVLAKUŠA:    Nije rekla ko je, samo je rekla da odem i pročitam na forumu televizije četiri puta dvadeset i tri, neko je tamo napisao da naš ministar ima aferu sa jednom ruskom špijunkom koja je ni manje ni više nego nećakinja nekog ruskog vladike...

MINISTAR:   Molim? Nije valjda da to stvarno piše tamo?

UVLAKUŠA: Nisam provjerio, zadržala me Dala...

DALA:   Ne laži džukelo jedna, molio si me pola sata da ti okrenem ledja.

UVLAKUŠA:   Jesam, pošto nisam mogao da udjem kod ministara jer je Sonja bila kod njega.

MINISTAR:   Tišina! Brzo pogledaj piše li to na forumu televizije četiri puta dvadeset i tri! Ja ne mogu da gledam, ako to bude istina ja sam gotov.

DALA:   (sjedne za sto i gleda u ekran) Piše...

MINISTAR:   Šta piše?

DALA:   Sramota! Poznati borac za ljudska prava, ministar za odnose sa gospodarom Peko Poltron uhvaćen in flagranti sa Irinom Starorusovom, balerinom za koju se pouzdano zna da je špijun Ruske prdoslavne crkve..

UVLAKUŠA:   Valjda pravoslavne

DALA:   Ovde piše prdoslavne, to je stil televizije četiri puta dvadeset i tri da sve što je pravoslavno baci u blato.

MINISTAR:   Irina? Odkud znaju za Irinu? Uvlakušo ubiću te kao psa skote jedan brdjanski, samo si ti znao za nju?!

DALA:   Opa, tako znači dragi moj ministre ti si me varao sa nekom ruskom kurvetinom, pa da znaš đubre jedno perverzno nije mi žao što su te provalili.

MINISTAR:   Kako se samo usudjuješ!?

UVLAKUŠA:   Nisam ja kunem Vam se gospodarom, ne bih ni znao da mi Sonja nije rekla.

MINISTAR:   Propao sam, ali da znate ni vas dvoje nećete biti pošteđeni, ako moram da propadnem povući ću i vas sa sobom.

DALA: Zašto misliš da si propao?

MINISTAR:   Mi smo na per si pred trećim licima, to jest ti si dužna da me persiraš pred svima pa i pred tvojim otpozadi ljubavnikom Uvalkušom.

DALA:   Nije on moj ljubavnik, on mi je samo onako....

UVLAKUŠA:   Nisam, nisam, pogledajte kakva je kao roga, to ja radi Vas.

MINISTAR:   Ma nemoj molim te, kako to radi mene?

UVLAKUŠA:   Pa znate da je danas najveća bruka da Vam neko drugi oprema sekretaricu, pa ja velim da ona ne bi hodala sa bilo kim, red je da je opremim ovde u ministarstvu, niko to ne zna da sam ti bio ja i sve ide na vaš račun.

DALA:   Džukelo jedna, misliš li ti da ste mi Vas dvojica jedini?

MINISTAR:   Znači nismo?

DALA:   Niste, moj jedini ljubavnik je gospodar, vas dvojica ste samo...samo onako.

MINISTAR:   Ne huli na gospodara kučko.

UVLAKUŠA:   Ako ste joj rekli! Čuj ti kučke ona da bude ljubavnica gospodaru? Pa glupačo jedna, gospodar je uzvišeno biće, on je gej...

MINISTAR:   Dalo! Daj bodež, otrov i konopac, sad moram da ga izbodem, otrujem i obesim za jaja. Pa govedo da bil' govedo brdjansko, odkud ti hrabrost da kažeš da je gospodar gej?!

UVLAKUŠA:   Rekla mi Sonja, rekla mi je da su svi uzvišeni duhovi gej, a da smo mi obični... obična stoka.

MINISTAR:   Rekla ti Sonja i ti poverovao?

UVLAKUŠA:   Jesam, ako je ona, mislim Sonja bila gej, vaša supruga gej, zašto gospodar ne bi bio gej?

DALA:   Ha, ha, znala sam da je ona odvratna Staša ništa drugo do lezbača, pa nije čudo da si postao impotentan kad živiš sa onom buba švabom.

UVLAKUŠA:   To je rekla Sonja, nisam ja...

MINISTAR:   Sad je dosta, moram da nazovem gazdu televizije četiri puta dvadeset i tri, da skine onu gnusnu laž sa foruma...

DALA:   Hoćeš li ja da to učinim, biće brže?

MINISTAR:   Stvarno?

DALA:   Naravno srce moje, nego reci mi u kojoj državi ću biti ambasador? Mislim ako neko bude prepisao sa foruma i objavio u svojim novinama već sutra će biti u zatvoru, veruj mi...

MINISTAR:   Ah tako, to volim da čujem....Kipar naravno, zmijo moja zmijice

UVLAKUŠA:   A ja?

MINISTAR:   Ti nosi ovu mrcinu u podrum i dobro je zaključaj da slučajno ne izmili.

UVLAKUŠA:   Kako Vi kažete gospodine ministre, kako Vi kažete....samo uvjek ja čistim govna, a Vas dvoje...

Vuče Sonju za ruke ka vratima, Dala bira broj i bosom nogom miluje ministra po natkoljenici

DALA:   Macane, imam jedan mali problem...ne, ne treba mi belo imam ga na pretek...treba da se obriše nešto sa foruma televizije četiri puta dvadeset i tri...ma nije važno šta, sruši im sajt i optužićemo sroboide da su to oni uradili....šta kažeš, dobra ideja....e vidiš ima još jedna izvanredna ideja, neko mora sutra da bude kriv za rušenje sajta, e pa lepo, sutra da budu uhapšeni svi oni koji budu objavili slovo o mom ministru, optužićeš ih za rušenje sajta i napad na ljudska prava, gradjanske slobode i demokratske tekovine...genijalno zar ne...hajde vidimo se uskoro....
Ministru:
Eto, gotovo je.

MINISTAR:   Zmijče moje kako da ti zahvalim?

DALA:   Kao i uvek, na kolena dragi moj.

MINISTAR: (spušta se na koljena) Rekao sam ja, saginjaćemo se još.



Kraj prvog čina





Sačuvana

Stranac Majevicki

  • млађи члан
  • ***
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 144
Одг: Gospodar nikako da dodje
« Odgovor #4 poslato: 29-11-2011, 15:20:16 »

SLIKA 4

Nastavlja se...

Sonja šeta pozornicom, zastane pred slikom Bafometa i pozdravi satanističkim pozdravom, pod slikom Malden Olbrajt se pokloni.

SONJA:   Kad bih ja bila ovako lepa kao ona.

Ulazi ministar, hramlje naslanjajući se desnom rukom na štap. Lijevom rukom vadi nevdljive dlake iz usta i pljucka. Primjeti Sonju i hitro spusti ruku niz tijelo, prebaci štap iz desne u lijevu i podigne ruku na pozdrav.

MINISTAR:   Sonja, već si tu? Jao izvini zadužio sam onog magarca Riku da mi javi čim stigneš, a vidiš govedo brdjansko odlutalo, takvo ti je kad ti uvale za sekretara bivšeg otporaša koji je karijeru napravio obavljajući kurirske zadatke.

SONJA:   Dragi Peko, ne uzrujavaj se, upravo sam uživala u tvojoj kolekciji umetničkih dela. Imaš istančan ukus što jest, jest. Gospodar je sigurno ponosan na tebe, a kad malo bolje razmislim ti si gospodareva slika i prilika, mislim tako ćopav, pa ta brada, još ti samo fali (pokaže na čelo).

MINISTAR:   A oni, nikako da porastu, ali porasće nadam se, eno u Kini jednoj starici porasli, gledao sam neki dan na internetu.

SONJA:   Ne pitaš me zašto sam došla?

MINISTAR:   Sigurno da popijemo nešto ili da zajedno povučemo liniju. Slušaj imam novu robu, beo je kao sneg, a udara!!!

SONJA:   Kasnije, kasnije, prvo da razgovaramo o poslovima.

MINISTAR:   Kakvim poslovima?

SONJA:   Gospodarevim poslovima.

MINISTAR:   Gospodarevim poslovima, uvek spreman za gospodara! (pozdravi)

SONJA:   Pa dobro daj neko vino, crveno kao krv nevine dečice, da nazdravimo gospodaru.

MINISTAR:   Naravno, odmah, odmah (šepa do stola u uglu i donosi flašu i dvije čaše i toči vino)

SONJA:   (kucaju se) U slavu gospodara

MINISTAR:   U slavu gospodara i za nas draga Sonja.

SONJA:   Dobro ovo vino, kao da je iz Rusije

MINISTAR:   Kakva crna Rusija, (pljucne tri puta) ja da pijem vino iz Rusije, pa ja više volim američko govno nego rusku tortu. Radije bih pio vodu, nego vino iz Rusije.

SONJA:   Tako treba, tako treba, ali gospodar je naredio da (pije)

MINISTAR:   Šta, šta je naredio?

SONJA:   Moraćeš da odložiš putovanje u Ameriku i otputuješ u Rusiju.

MINISTAR:   Hoće da namontira nešto kao Otpor i u Rusiji, e to neće biti tako lako, pobiće ih onaj manijak, onaj jebeni KGB-ovac ima kravije ruke nego i mi sami.

SONJA:   Ma ne, ne, treba nešto drugo da uradiš, nešto bezopasno.

MINISTAR:   Bezopasno?

SONJA:    Mislim nije baš sasvim, ali nije ni opasno. Treba da napraviš jedan mali tumorčić, kakve mi ovde imamo...

MINISTAR:   Ma nemojte mi reći. Pa gospodar je već kupio dobar deo medija u Rusiji.

SONJA:   Ne razumeš, mi moramo da uništimo rusku crkvu kao što smo uništili našu, ups, to jest njihovu.

MINISTAR:   Biće teško.

SONJA:   Za tebe da bude teško, daj ne nasmejavaj me, pa ti si stari šakal, a imaš i porodičnu tradiciju i tvoj deda je poznavao Ruse.

MINISTAR:   Grešiš, nije poznavao Ruse nego komuniste, boljševike, nisu nas u drugom svetskom ratu oslobodili Rusi već komunisti, da su se Rusi pitali, ona pravoslavna žgadija, oni bi i nas i svoje komuniste utopili u Crnom moru.

SONJA:   U pravu si komuniste, sećam se da si mi pričao...

MINISTAR:   Uvek sa ponosom to pričam, još moj deda je radio za gospodara, to nam je porodična tradicija. Bilo je to ovako, poslao on ovu srbodinu balavardiju da golim grudima probiju nemačku odbrambenu liniju, a baćuška general mu kaže:
Tovariš, ne šalji decu da ginu, pusti da to mi odradimo kaćušama.
A moj deda, junačina, stane ovako pred njega i kaže:
Njet tovariš general, ovo je planirano da izgine.
Bilo je planirano da pogine četrdeset hiljada srboidnih mladunaca, sve osamnaest-devetnaest godina starih, ali nas Nemci zajebaše. Povukli su se već nakon dvadeset i pet hiljada ubijenih...

SONJA:    Izvanredno, zato ti imaš kod gospodara specijalan status. Gde mi koji smo od juče možemo da se merimo sa tobom?

MINISTAR:   Ne treba da se merite, gopodar ocenjuje sve po zasluzi, a ti si mnogo za gospodara učinila.

SONJA:   Učinila sam koliko sam mogla, a volela bih da učinim još više. Nego imaš li plan  za Rusiju.

MINISTAR:   Naravno, ti i ja putujemo u Rusiju, zajedno ćemo to da odradimo, to je prilika da se pokažeš pred gospodarom.

SONJA:   Odlična ideja, ali, ja sam alergična na Ruse dobijem osip, sva pocrvenim po licu.

MINISTAR:   Ništa strašno, stavićeš krinku, znaš da je naša deviza davno bila; krinka i bodež.

SONJA:   Mislim, ti si mi ukazao ogromnu čast, ne znam kako da ti se zahvalim.

MINISTAR:    Nije nužno da se zahvaljuješ, putujemo zajedno.

SONJA:   Ali ja nikako ne mogu?

MINISTAR:   Vidi, a zašto?

SONJA:   Ko će ovde da drži bagru na oku?

MINISTAR:   Hajde na budi smešna, ovde imamo na hiljade ljudi koji su do bezumlja verni gospodaru, plus ovo ovde je gotovo uništeno još samo da počnu da umiru od gladi, a Rusija, Rusija prokleta bila, ona je ogroman izazov.

SONJA:   Setila sam se! Moram da se javim Nobelovom komitetu i pod hitno moram da otputujem u Stokholm i ostaću tamo neodredjeno dugo, tako želi gospodar.

MINISTAR:   Tako želi gospodar?

SONJA:   Da tako želi gospodar i tvoja supruga putuje sa mnom i nemoj molim te da pomisliš da imam nešto sa njom, obe smo dominatne i to ne dolazi u obzir, mi svaka sebi ulovimo po neku mladu patkicu...

MINISTAR:   Gospodar želi da ti ideš u Stokholm? Još nije vreme dodele nagrade, Obama je uze svima ispred nosa, za par praznih obećanja pokupi čovek i čast i milione.

SONJA:   Ne, ne radi se o Nobelovoj nagradi, to jest radi se o planu da barem dvoje iz regiona dabije nagradu jer će tako postati nedodirljivi pred ovim divljacima.

MINISTAR:   A jedno od njih ćeš biti ti?

SONJA:   Ja? Ma idi begaj gde ja mogu da dobijem nagradu, za šta?

MINISTAR:   Za mir, za mir dobijaju nagrade ratni i antiratni profiteri. Evo Al Gor je ratni profiter i dobio je nagradu.

SONJA:   Ali ja nisam profitirila u ratu...

MINISTAR:    Nisi u ratu, već na ratu kao i ja, da nije bilo ratova koje je gospodar izazvao ti i ja bismo bili obični niže rangirani službenici u bankama ili osiguranjima, ovako smo gospodari ovih prostora, istina iz senke, ali istinski gospodari.

SONJA:   Ti kao da ne bi imao ništa protiv da ja dobijem Nobelovu nagradu?

MINISTAR:   Ja? Pa da li si ti normalna? Ja da imam nešto protiv, pa ja sam prvi za to da je ti dobiješ.

SONJA:   Ti to stvarno?

MINISTAR:   Da čudne žene, stvarno nego šta.

SONJA.   (poljubi ga) Da sam žensko spavala bih sa tobom, bi gospodara mi.

MINISTAR:    Bolje nemoj ni da pokušaš, ne diže mi se ni na žene.

SONJA:   Znači podržavaš me?

MINISTAR:   Naravno, rekao sam ti već.

SONJA:   Izvini, izvini ja ovo moram da podelim sa mojom ljubavnicom.

MINISTAR:   (Pruža joj telefon)

SONJA:   Ne, ne, ja moramo ovo lično da joj kažem, ne mogu preko telefona.

MINISTAR:   Pa srećno onda.

SONJA:   Ali nismo...

MINISTAR:   Šta nismo?

SONJA:   Nismo ono (pokaže kako šmrče drogu)

MINISTAR:   Ah to, odmah ću da te počastim (vadi odnedud brašno dvije vrećice i pravi dvije linije, Sonja požuri da ušmrkne) Vidi je bela kao sneg, da ne kažem bela kao mišomor.

SONJA:   (već je ušmrknula drogu u jednu nozdrvu) Mišomor? Da me nisi....?

MINISTAR:   Ne budali, gde bih ja tebe mišomorom evo vidi...(ušmrkne i on)

SONJA:   Ma znam ja da ti ne bi meni zlo naneo, već me štrecnu pominjanje mišomora.

MINISTAR:   Ja, ja kad bih želeo zlo da ti nanesem ne bih te trovao, ja bih tebe poslao u Rusiju, oni bi te sa zadovoljstvom inicirali u red Ivana Groznog...

SONJA:    Ne misliš valjda da sam ja htela tebe...?

MINISTAR:    Ne, ma kakvi, ja verujem tebi da ti nemaš ništa protiv mene i verujem da si pogrešno razumela gospodarevu poruku jer on je meni pisao da idem u Moskvu na kongres gospodarevih sledbenika, a ti takodje putuješ u Moskvu, ali ne direktno nego preko Groznog, treba tamo da pripremiš žene, da im objasniš da ako postanu atentatori samoubice, da će u sledećem životu biti lepotice kao ti...

Sonja, klone glavom na sto, ministar ustane:

MINISTAR:   Uvlakušo!!! Dala!!! Dodjite i očistite ovo djubre odavde...

Zavjesa...
Sačuvana

Stranac Majevicki

  • млађи члан
  • ***
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 144
Одг: Gospodar nikako da dodje
« Odgovor #3 poslato: 29-11-2011, 15:19:23 »

SLIKA 3

VREME:   Nešto kasnije...
MJESTO:   Ista scena
LIKOVI:   Riko Uvlakuša i Sonja Sačekuša.

Ulaze na scenu, Riko propušta Sonju snishodljivo se klanjajući.

SONJA:   Ne ponašajte se kao paž. Ženama moje orijentacije ne trebaju te šovinističke
farse.

RIKO:      Naravno gospodjo Sačekuša, naravno. Kako sam samo mogao da zaboravim da ste Vi prava svetska dama, a ne neka domaća šmizla koja drži do toga da se oko nje obleće kao oko kraljice.

SONJA:   Na koga mislite?

UVLAKUŠA:   Ih, na koga, ima ih mali milion, ali Vi viste prva dama ovih prostora...

SONJA:   Hvala, hvala, Vi ste stvarno pravi gospodin, samo...

UVLAKUŠA:   Samo?

SONJA:   Ne znam kako da Vam kažem, bojim se da Vas ne uvredim

UVLAKUŠA:   Samo izvolite, nema potrebe da se ustežete.

SONJA:   Kako da kažem...mislim Vi ste pravi gospodin, lep, pametan, svetski čovek samo....mislim sliku o Vama malo kvari taj vaš naglasak.

UVLAKUŠA:   Naglasak?

SONJA:   Kad govorite zvuči kao da ste pravi pravcati...

UVLAKUŠA: Mislite da zvučim kao da sam s' one strane Drine?

SONJA:   Zvučite kao da namerno naglašavete taj akcenat onih odvratnih divljaka iz Republike Šumske.

UVALAKUŠA:To ja namjerno radim da prevarim one medjede, pa mi prešlo u naviku.

SONJA:   A tako, pa bravo gospodine Uvlakuša, bravo, tamo baš i nemamo tako mnogo uspeha kao ovde.

UVLAKUŠA:   Jeste, jeste, nezgodni su, glupi i nepismeni, toliko nepismeni da ih štampom prevariti ne možemo, ne čitaju. Ima ih mnogo koji žive po kojekakvim rupama gdje ne mogu da prate televiziju pa ostanu nedodirnuti. Čim zinu iz njih gusle progovore, strahota, ali ipak smo jedan dobar dio uspjeli da uništimo televizijom i naprednim idejama.

SONJA:   Da, da, oni su tvrd zalogaj, ali ništa ne brinite gospodar će to preko svojih satelita lako da sredi. On samo udari dlanom o dlan ima opet da se pokolju sa Hrvatima i Bošnjacima. Gospodar je ostavio tempirane bombe, treba mu ravno trinaest minuta da izazove rat u Brčkom, a odatle bi se kao požar proširio na sve četiri strane sveta. Gospodar je genije, nemate pojma koliko mu se divim, on je jedini muškarac kome opraštam što je muškarac.

UVLAKUŠA:   Naravno, podrazumeva se.

SONJA:   Nego, kad smo već kod tih šumnjaka, jeste li čuli da naš ministar, mislim gospodin Poltron ima nekave rodjačke veze sa tim divljacima?

UVLAKUŠA:   To nisam čuo, ne.

SONJA:   Niste čuli ni da se smuca sa nekim ovdašnjim matorim profesorima, sve sa nekim gnjidama Srboidnim.

UVLAKUŠA:   On? Ma dajte budite sigurni da to on nikad ne bi radio, on voli sam ono što i Vi volite, krug dvojke i to samo one koji su bezrezervno vjerni gospodaru.

SONJA:   Tako? Niste čuli ni to da je za mene rekao da sam matora brkata lezbača čija je jedina zasluga što je prestala da leti na metli?

UVLAKUŠA:   Ne, budite sigurni da to on nije rekao, on Vas mnogo poštuje.

SONJA:   Onda sigurno niste čuli da on želi da Vas izbaci iz ministarstva jer ne želi više sa Vama deli ljubavnicu i jer ste kako ono kaže brdsko govedo koje je nekako zalutalo medju napredne?

UVLAKUŠA: Šta? U majku mu bludnicu i oca pedera i svu familiju, pa on, ona svinja impotentna za Vas kaže...

SONJA:   Šta kaže?

UVLAKUŠA:   Kaže da ste vještica i kurva, mislim izletilo mu, posle se molio pred gospodarevom sjenom da mu oprosti za grešne misli.

SONJA:   Vi ga još uvek štedite, a on se spremio da Vas šutne i to znate kako?

UVLAKUŠA:   Ne, odkud ja da znam?

SONJA:   Namestiće da Vas na ulici dohvate ovi mladi nacisti.

UVLAKUŠA:   Neće oni mene

SONJA:   Molim? Kako to da razumem, neće oni Vas?

UVLAKUŠA:   Ma fininsara nas ista banka. Sad mi ministar reče da i oni dobijaju pare odakle smo i mi dobijali dok sam bio u Otporu.

SONJA:   Jao kako ste Vi mudri gospodine Uvlakuša! A da li ste Vi znali odakle se finansirao Otpor dok ste bili u Otporu?

UVLAKUŠA:   Nisam, bio sam tada mlad, mlad, ali napredan zato sam i primljen u Otpor, policija mi je bubrege odbila što sam skidao Miloševićeve plakate, ali isplatilo se...

SONJA:   Nije Vam palo na pamet da ni ti klinci koji glume naciste nemaju pojma ko ih finansira i da bi Vas skuvali kao gulaš kad bi im rekli da dobijaju novac iz istog izvora kao što je nekad dobijao Otpor?

UVLAKUŠA:   U u u pravu ste. Šta da radim jadan ja!? Ona ministarska kurva hoće da mi dodje glave ni krivom ni dužnom (zaplače i klekne na koljenja) ... ma znam šta ću, ja ću njega nožem preko vrata...neću, ja ću lepo izneti u javnost sve što znam o njemu.

SONJA:   Ništa Vam to ne vredi. Odavno smo obezvredili sve medije koji bi to objavili, a ostali mediji su pro-gospodarski orjentisani iz prostog razloga što su njegovo vlasništvo.

UVLAKUŠA:   Pa šta da radim?

SONJA:   Postoji samo jedan način, a to je da ga kompromitujemo kod gospodara.

UVLAKUŠA:   Kako? Ako treba zakleću se pred svevidećim okom da...da je recimo...uh šta da mu natovarim?

SONJA:   Ruse.

UVLAKUŠA:   Ruse?

SONJA:   Da Ruse i crkvu.

UVLAKUŠA:   Ruse 'ajde de, ali crkvu, pa od crkve nema ništa i ovog patrijarha smo izabarali mi da nam ne smeta, ministar kaže da su pola vladika rotarijanci i masoni.

SONJA:   Ima ih, ima ih koji su opasni. Kriju svoje namere kao zmija noge, smeškaju se i pričaju lepe priče, a samo čekaju da potpale onu Srboidnu bagru i pošalju ih na nas. Ne dao gospodar da se to desi opet bismo morali da podvijamo repove i da se klanjamo pred ruljom, ali mi, mi se više saginjati nećemo.

UVLAKUŠA:   Uh što me to podsjeća ne nekoga, ne mogu samo da se sjetim na koga, hej nije valjda da...

SONJA:   Pa šta? On je daleka prošlost, a nekad, nekad smo bili u prijateljskim odnosima, mislim sve dok ga gospodar nije pustio niz vodu.

UVLAKUŠA:   Ja više ništa ne razumijem, ja stvarno više ništa ne razumijem, da li je moguće da ste, mislim da je i on....

SONJA:   Nemojte da razbijate glavu teškim mislima, nego smislite priču da se ministar tajno sastaje sa nekim vladikom, nekim pravim hrišćaninom koji ne drži do skupih automobila, luksuza i slično i da preko njega kontaktira sa Rusima.

UVLAKUŠA:   A gdje takvog da nadjem? Pa naše...mislim njihove vladike se voze u najskupljim džipovima, stanuju u vilama, a vole i da pojedu i popiju, za neke kažu da vole i seks, čak kažu da ima i pedofila. Možda da smislim priču da je u vezi sa ovim za koga se priča da je pedofil.

SONJA:   Taj je naš budalo...izvinite, izvinite, poneše me emocije...

UVLAKUŠA:   Ne izvinjavajte se gospodjo Sačekuša, budala sam nego šta, ja nikako da shvatim da je dobro ono što nije dobro, a da je loše ono što je dobro, to jest da dobro ono što je loše iako nije loše ono što je dobro, au sav sam se izgubio.

SONJA:   Dobro, dobro, smislićemo nešto jer i ja nikako da se setim nekog vladike da se ponaša kao pravi hrišćanin. Znate šta čula sam da po šumama u regionu ima nekakvih Zilota, smislićemo priču da je Poltron sa njima u vezi jer su mu obećali da će mu vratiti potenciju...

UVLAKUŠA:   Ne pije vode, ja sam ih špijunirao i oni Vam ništa ne drže do seksa, samo poste i mole se, budale žestoke vjerujte mi.

SONJA:   Šta onda Vi predlažete?

UVLAKUŠA:   Znate šta, dovodio sam ja njemu jednom jednu balerinu...

SONJA:   Seksualna afera ne dolazi u obzir, to bi za njega čak bilo pozitivno.

UVLAKUŠA:   Balerina je bila Ruskinja, a čuo sam da je iz svešteničke porodice, stric joj valjda vladika, jest da se familija nje odrekla, ali opet njihova je...

SONJA:   (udari dlanom o dlan) Savršeno, gospodine Uvlakuša Vi ste genije. ( poljubi ga u obraz, on napravi izraz lica kao da ga je zmija ujela) Na tome napravite priču, to će da ga ukopa, njega da ukopa, a Vas da promakne u ministra.

UVLAKUŠA:   Ministra?

SONJA:   Da ministra ni manje ni više, ja lično ću da se založim da postanete ministar čim njega smene. Nasledićete sve što je njegovo.

UVLAKUŠA:   Nadam se da neću naslediti i Stašu.

SONJA:   Naravno da ćete naslediti i nju, znate kakva su pravila, ko skine bosa on spava sa udovicom.

UVLAKUŠA: Nemojte za ime gospodara, pa ona je kao santa leda...

SONJA:   Tako mora da bude, Onazis se uopšte nije bunio kad je dobio Žaklinu, a ni ovaj naš što spava sa udovicom se uopšte ne buni, tako mora da bude.

UVLAKUŠA:   Nije valjda da je on...uh sunce mu njegovo ko bi rekao da onaki svilen tip ima petlju da smakne bosa?

SONJA:   Ima nešto utešno za Vas, Staša je gej, njihov brak je samo na papiru, ona je uzvišeno biće, a ne kao ova Dala Vazdan što je delite vas dvojica.

UVLAKUŠA:   Ali Dalu mogu i hoću da nasledim.

SONJA:   To se podrazumeva, a sad da čujem kako ćete da lansirate informaciju da naš ministar pravi zavere sa Rusima i ruskim vladikama?

UVLAKUŠA:   Ništa lakše, napišem tekst i pustim ga na forumu ove naše prosvetljenje televizije četiri puta dvadeset i tri, svi gospodarevi novinari odatle uzimaju informacije, već sutra vest će da bruji intrnetom, prekosutra će da bude u štampi, a zakosutra i na televizijama. Sava i Dunav neće moći da ga operu kad ga jednom prozovu u televiziji četiri puta dvadeset i tri.

SONJA:   Talenat, Vi ste nesumnjivi talenat, verujte mi da se nećete pokajati, takvi kao Vi kad tad sednu gospodaru pored kolena.

UVLAKUŠA:   Hvala, hvala gospodjo Sačekuša Vi ste, kao što sam rekao, prva dama ovih prostora.

SONJA:   Hvala i Vama, a sad na posao, a ja ću da sačekam Vašeg budućeg bivšeg šefa.

UVLAKUŠA:   Budućeg bivšeg šefa (smije se)

Nasmiju se oboje i pozdrave rogama.

Svjetlo
Sačuvana

Stranac Majevicki

  • млађи члан
  • ***
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 144
Одг: Gospodar nikako da dodje
« Odgovor #2 poslato: 29-11-2011, 15:15:59 »

SLIKA II

Ministar  u predjašnjem položaju trlja sljepoočnice kažiprstima i malim prstima, lupajući potpeticama ulazi Dala Vazdan, u ruci nosi fasciklu, a na licu osmijeh koji obećava oluju.

MINISTAR:    (osvrene se) Dalo gujo moja prisojkinjo. Kobro moja najotvornija. Aspido moja misirska.        

DALA:    (Tresne fascilu na sto) Šta je ovo? Dokle ćeš da me vučeš za nos?!

MINISTAR:   Dalo zmijče moje šta ti je?

DALA:   Ne pitaj me šta mi je, već odgovaraj kako si mogao da za putovanje u Ameriku planiraš sebe, svoju ženu, onu tvoju odvratnu feministkinju i Riku Uvlakušu?

MINISTAR:   Nije moja Staša feministkinja, ona se samo bori za prava žena. Znaš ona ti je iz stare revolucionarne porodice i to je njoj u krvi, borba, revolucija, razumeš? Njena baka je svojeručno ubila na stotine četnika, doduše zarobljenih i izmrcvarenih, ali su bili bradati i izgledali strašno...

DALA:   Ne tiče me se to vaše sranje, u pravu je narod kad kaže da je komunizam gori do kuge, vi ste bre kao kuga.

MINISTAR:   Kakav komunizam, kakav narod? Dalo dušu da nisi nešto pogrešno ušmrknula? Šta ti je.

DALA:   (sjedne i prebaci nogu preko noge) Šta mi je? Pitaš me šta mi je? Matori perverznjače, još se usudjuješ da me pitaš šta mi je? Mladost si mi upropastio i pitaš me šta mi je.

MINISTAR:   Čekaj, čekaj malo. Koliko si se vukla po demonstracijama nikad ne bi završila fakultet da nije mene bilo, nemoj da si takva, a nisi jedina koja je poklonila svoju mladost starijem intelektualcu, šta ti fali? Živiš kao princeza i tu se žališ zbog jednog putovanja u Ameriku, ma vodiću ja tebe na kraj sveta i to o svom trošku veruj mi.

DALA:   Trebalo je ja da se udam za stranca dve banke starijeg od sebe, pa bi sad bila poznata kao i Bilja, mogla sam i ja da pljujem po Srbiji i svemu što je srpsko kao i ona. Ona medju zvezdama, a ja na kolenima u ministarstvu «šlj» kategorije.

MINISTAR:   Nemoj tako, na kolenima sam češće ja nego ti.

DALA:   Samo zato što si impotentan i perverzan, inače bih ja nadrljala.

MINISTAR:   Ćuti, nemoj da neko čuje.

DALA:   Šta se štrecaš i novine već pišu da si ćorak i da ti ni kokain više ne pomaže. Možda ti gospodar vrati moć kad dodje, ako dodje.

MINISTAR:   (čim čuje riječ «gospodar» pozdravi) Misliš da može?

DALA:   Naravno da može, ali ne znam da li će doći.

MINISTAR:   A zašto ne bi došao?

DALA:   Čula sam da smo otpisani, nismo ispunili sve zadatke, ima previše ovih, kako da ih nazovem...

MINISTAR:   Srboidnih...

DALA:   Da tih, ima ih previše i još uvek se radjaju kažu obaveštajci i to čak i u Beogradu, verovao ili ne?

MINISTAR:   Neće dugo. Ne bi ni ovi, već se doselila bagra posle poslednjih ratova i nemaju para da kupe televizore pa se pare, čim kupe televizore naši tumori će im pojesti zdrav razum.

DALA:   Gospodar je nestrpljiv.

MINISTAR:   Pa šta hoće bre? Evo doveli smo dotle da se više na razmnožavaju. U ovoj državi imamo više od pola miliona žena starih izmedju trideset i pedeset godina koje se udale nisu. Neće se ni udavati, a ako se slučajno i udaju radjati sigurno neće, jer isprali smo im umove. Isto toliko, ako ne i više, imamo neoženjenih Srboida koji se neće oženiti jer žene neće da se udaju. Eto uništen milion jednim udarcem, plus u prosjeku samo dvoje nerodjene dece po paru i to je još milionče.

DALA:   I ja sam prešla tridesetu...

MINISTAR:   I to odavno...

DALA:   Šta se smeješ životinjo? Radi tebe sam tri puta abortirala i sad ne mogu da radjam, a lekar koji me je lečio dobio nacionalno odlikovanje, nacionalono odlikovanje, a ubio mi tri deteta.

MINISTAR.   Upravo to, nacionalna odlikovanja dodeljujemo onim lekarima koji su za vreme prakse ubili barem jedan grad, recimo veličine Leskovca.

DALI:      Ali ja sam želela dete?

MINISTAR:    Šta će ti dete? Kad imaš dete nemaš život.

DALA:   Mislila sam, ako već nemam dece da barem napravim karijeru, ali ja nikako da mrdnem dalje od tvoje sekretarice.

MINISTAR:   Pa dobro, hoćeš li da te postavim za ambasadora? Ako je ona Baba Roga mogla da pošalje svog ginekologa na mesto ambasadora u Egipat, zašto ja tebe ne bih mogao da pošaljem za ambasadora u recimo Meksiko, ti voliš sunce, a tamo je toplo.

DALA:   Slavu, hoću da budem slavna, hoću da o meni pišu novine, a da to ne bude žuta štampa.

MINISTAR:   Slavu? Hm, pa naravno, postaviću te za ambasadora i srediću da dobiješ prestižnu književnu nagradu.

DALA:   Ali ja ne umem da pišem. Istina je da sam studirala i pomalo pisala ali...

MINISTAR:    Pismena si i to je dovoljno. Pišeš, lepo gomilaš reči i što te manje ljudi razume tim bolje po tebe. Uz put pljuneš malo po šajkači, opancima i guslama i nagrada ti ne gine.

DALA:   Misliš da to ide tako?

MINISTAR:   Zar sumnjaš? Evo ovaj Ćosić, ne, ne mislim na Kobricu, već ovaj što je živeo u Berlinu dobio državnu penziju ove države, a ništa drugo nije radio do pljuvao po Srboidima.

DALA:   Nije loše, nije loše, još kad bi se posle po mojoj knjizi snimio film...

MINISTAR:   Prvo napiši knjigu...(smije se)

DALA:   Već jesam, samo me stid da ti pokažem, mislim malo mi je naivna, ne znam da li će ti se svideti.

MINISTAR:   O čemu se radi?

DALA:   Pa ovako, mlada lepa devojka, naravno prozapadno orijentisana, krene u sred rata da traži verenika koga su silom mobilisali i poslali u Republiku Šumsku. Čim predje Drinu uhvate je petorica bradatih brdjana i siluju na smenu sedam dana.

MINISTAR:      To! To je ono što se traži. Zli bradati, prljavi Srboidi uhvate mladu finu devojčicu iz velegrada i siluju je da iznemoglosti, sutradan se pojave lepi, čisti, namirisani Amerikanci ili Evropljani i spasu siroticu.

DALA:   Ne baš sutradan, nakon sedam dana...

MINISTAR:   Dobro, nakon sedam dana! Još ako napišeš da je devojka recimo nešto drugo, da nije baš Sr...mislim, razumeš šta hoću da kažem.

DALA:   Naravno, evo ovako, neka devojka bude....hm, dala sam joj ime Mirjana, neka bude Merima i neka recimo ne traži verenika već brata koji je silom odveden u rat i da on recimo bude gej.

MINISTAR:   Fantastično! Zato imaš da pokupiš nagrade kako literarne tako i filmske, možeš odmah da računaš na Oskara. Ima da te prevedu na strane jezike, bićeš četvrto V koje se prevodi na strane jezike.

DALA:   Ne razumem?

MINISTAR:   Prezivaš se Vazdan, prezime ti počinje sa V, mislim u poslednje vreme Evropa hoće samo one čije prezime počinje sa V...

DALA:   A Bilja i Vlada?

MINISTAR:   Bilja i Vlada....Hm, biće ipak da prevode one koji su na našoj liniji, one koji pljuju po srbodino-fašistodinoj bagri i da to nema nikave veze sa početnim slovom prezimena.

DALA:   Znači mesto ambasadora, književno nagrada, a kasnije i filmska. Divno dragi moj, nisam se pokajala što sam odlučila da ti saopštim ovu novost.

MINISTAR:   Ništa mi nisi saopštila?

DALA:   Sedi i uhvati se za stolicu.

MINISTAR:   Dolazi gospodar?

DALA:   Ma ne, nije to.

MINISTAR:   Šta je, ne muči me molim te?

DALA:   Ona brkata veštica, ona kurva matora Sonja Sačekuša hoće po svaku cenu da dobije Nobelovu nagradu, a ja znam da je i tebi stalo...

MINISTAR:   Ona hoće da dobije Nobelovu nagradu?.

DALA:   Da, da bi došla do nagrade ona je tebe, tebe dragi moj Peko...

MINISTAR:   Šta mene?

DALA:   Oklevetala te kod gospodara...

MINISTAR:   Molim?

DALA:   Da, rekla je da se tajno sastaješ sa nekim tamo matorim profesorima koji su ekstremno Srbodini i da praviš neki rezervni plan da ako gospodaru krene niz brdo predješ na stranu Srboida?

MINISTAR:   Nečuveno! Ja jeste da glumim patriotu kad to treba, mislim kad treba da tu bagru podrijem iznutra, ali uvek i samo da ispunim ciljeve koje je odredio gospodar.

DALA:   Rekla je kučka da su te upecali jer su ti podvodili mlade devojke, ali ja znam da to nije istina, nije istina da si se kljukao vijagrom i bio na orgijama tamo sa nekim primtivcima, jel’ da da nije istina?

MINISTAR:   Naravno da nisam, i ti si mi na vrh...

DALA:   Opa! Tako znači ja sam ti na vrhu one stvari.

MINISTAR:   Ma mislim ti si mi vrh, vrhova.

DALA:   Rekla sam ti, pa ti radi šta znaš i molim te isposluj mi to što hitnije ono što si obećao.

MINISTAR:   Koje?

DALA:   Mesto ambasadora u nekoj topoloj zemlji, ali nemoj u Meksiku ima puno sirotinje, neću da gledam i tamo bednike kad već moram da ih gledam ovde svakim danom sve više, a bila je tamo ona Vesna i kažu zli jezici da je toliko lokala da su se domaćini zgrozili.

MINISTAR:   Nemoj tako ona je verna gospodaru, nemoj tako o njoj da govoriš molim te?

DALA:   Rukopis ću sutra da pošaljem izdavaču, a ti mu javi da je vreme da dobijem neku književnu nagradu.

MINISTAR:   Kojem izdavaču?

DALA:   Po onom tvom prijatelju, (rukom dočara čovjeka sa velikom bradom) znaš ko je medju izdavačima najverniji gospodaru...

MINISTAR:   Ah, da njemu...

DALA:   Scenario neću ja da pišem, zato kontaktiraj nekog zanatliju da mi to uradi, po mogućnosti nekog ko je već nagradjivan za pljuvanje po Srboidima, neću da mi početnik upropasti posao.

MINISTAR:   Gde žuriš?

DALA:   Žurim da pobegnem iz ove doline suza, ma kako mrzila ovu seljačku bagru ponekad mi bude teško da gledam kako izumiru od posledica našeg rada.

MINISTAR:   Stop! Šta je sad to? Da se možda ne kaješ? Znaš li da je kajanje gospodar strogo zabranio? Hrišćani se kaju, a mi, mi imamo za cilj da uništimo hrišćane. Hrišćani, heteroseksulaci i patrioti su najveća smetnja našem gospodaru. Istina uništićemo mi i ostale religije, ali hrišćani su najveće zlo naročito ovi pravoslavni.

DALA:   Ne kajem se, nego požuri da održiš obećanje pre nego što počnem da se kajem što sam zbog tebe upropastila mladost....i da znaš mogla bih ja da dobijem Nobelovu nagradu za književnost. Evo dobila je ova anonimna Nemica, čisto iz političkih razloga, zašto ne bi mogla i ja?

MINISTAR:   Čuj i ti bi Nobelovu nagradu? Ti bi kao i Sonja? Na osnovu čega bi ona da je dobije?

DALA:   Kaže; ako je mogao da nagradu dobije AL Gor za slajd-šou o globalnom otopljavanju i ako je mogao da dobije Barak Obama za predizborna obećanja, mogu i ja jer ja sam učinila za gospodara više nego oni, a imala sam daleko manje mogućnosti nego oni.

MINISTAR:   Vidi ti nje, ccc, a zašto ona misli da je smetam?

DALA:   Ne znam, pitaj nju, rekla je da će doći danas da razgovara sa tobom, ali molim te nemoj da otkrije da ti znaš da ti ona radi iza ledja, budi lukav kao što si bio onda kad smo organizovali da latentni homoseksulaci napadnu na gej paradu, paradu koju smo naravno mi organizovali iako nismo gej, pa smo za napad optužili fašistoidne Srboide.

MINISTAR.   Odlična ideja, nego da se mi malo opustimo pre nego što ona dodje?

DALA:   Mmm, nemam baterija za...

MINISTAR:   Ima prstiju, ne trebaju ti baterije.

DALA:   Prvo mi reci gde ću biti ambasador?

MINISTAR:   Pa evo recimo, mogla bi...mogla bi u da budeš u Crnoj Gori, imaju more, a belog koliko voliš...

DALA:   U Crnoj Gori? Ne dolazi u obzir.

MINISTAR:   Možeš u Albaniju, imaju more, nemaju toliko belog, ali i žuto može da se šmrče..

DALA:   Ti si se izgleda već jutros gadno ušmrkao kad lupaš takve gluposti, kakva bre Crna Gora i Albanija, ja hoću da odem daleko, hoću sjaj i glamur, a ne da budem ambasador u nekoj balkanskoj banana državici.

MINISTAR:   Onda mi ne preostaje ništa drugo nego da te pošaljem na Kipar, mala zemljica kao stvorena se za pisce kao što si ti, jedan pisac je već bio, što ne bi i drugi?

DALA:   Može, Kipar vidiš može, more toplo i ubilo se za pranje novca, a ja mnogo volim opran novac.

MINISTAR:    Zamisli volim ga i ja...

DALA:   Odlično idemo na Kipar, a sad dodji da te tvoja Dala izmasira...

MINISTAR:    Odmah gujo moja prisojkinjo...

Svjetlo
Sačuvana