Forum Srpska Vretena

Molim vas da se prijavite ili se registrujete.

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
Napredna pretraga  

Vesti:



Autor Tema: I POLAKO ZASPIM ... LISTAJUĆI STRANICE SVOJIH PRIČA ......  (Pročitano 18507 puta)

admin

  • ADMINISTRATOR
  • најстарији члан
  • *
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 2381
Одг: I POLAKO ZASPIM ... LISTAJUĆI STRANICE SVOJIH PRIČA ......
« Odgovor #55 poslato: 12-01-2014, 02:33:55 »



DA LI STVARNO JEDAN MUŠKARAC MOŽE OVAKO DA VOLI  ?? ...A da nije 1 April ?? :joj:





Ako nekad čitaš ovo, sutra, ili za deset godina, trideset, pedeset, čitaj kao da čitaš prvi put. Nevažno da li si i dalje devojka, žena u godinama ili starica. Nevažno da li si i dalje njegova, nečija ili ničija, čitaj ga sa istim onim žarom, kao da ti se trenutno dešava...

Nedostaje mi prva rečenica koju izgovorim kada te vidim. Nedostaje mi tvoj pogled, onako polusanjiv, polulenj i radostan. Nedostaje mi kada se protežeš, kao mačka. Nedostaje mi način na koji me gledaš, sa rukom na bradi a ujedno grickaš nokte zubima. Nedostaje mi ona fleka od kafe na tvojoj majici. Nedostaje mi tvoja majica. Nedostaje mi da zajedno peremo ruke i da se umivamo. Nedostaje mi da te milujem i pokrivam dok spavaš a ti da se praviš, kao da ne čuješ i da ti je svejedno. A znam da nije.
Nedostaje mi da te mazim, da ti nameštam kosu kako mi odgovara. Nedostaje mi tvoja kosa. Mokra, vlažna, prljava, puštena, uvezana. Nedostaje mi da brojim mladeže na tvom licu i nikad da ih ne izbrojim do kraja. Nedostaje mi tvoje lice, tvoje ruke, tvoj glas, tvoje oči. Nedostaje mi miris tvoje kože. Nedostaje mi da ti kažem svakog jutra "Dobro jutro, ljubavi", ili "Sunce moje, volim te". Nedostaje mi ono "Šta ti se jede", ili "Idi do kupatila, čekam te u krevetu...".

Nedostaje mi tvoj hedonizam, koji ne volim kod drugih. Nedostaju mi tvoja obećanja da ćeš manje da piješ i pušiš. Nedostaje mi da ti grejem stopala rukama i da me to čini srećnim. Nedostaje mi da ti čitam neobjavljene i nezavršene priče. Nedostaje mi život kakav postoji samo u tvojim očima i nigde više. Nedostaje mi to da ti bar malo nedostajem, bar ponekad...

Ako nekad čitaš ovo, čitaj polako, najsporije što možeš, reč po reč, i od svih ovih nedostajanja sastavi našu ljubav...

Nedostaju mi godine koje nećemo provesti zajedno. Nedostaje mi život koji nećemo proživeti. Nedostaju mi svi oni trenuci koje ćeš pokloniti drugome. Nedostaje mi more na koje nikada nećemo otići. Nedostaje mi ono naše proleće koje očigledno nećemo udahnuti do kraja. Nedostaju mi naša deca koju nećemo imati. Nedostaju mi filmovi koje nećemo gledati. Nedostaju mi tvoji snovi koje ćeš drugima da prepričavaš. Nedostaju mi tvoji problemi koje će drugi da rešavaju. Nedostaje mi sve ono što bi tek moglo da mi nedostaje da smo zajedno...

Nedostaje mi tvoje telo pored mog. Nedostaje mi tvoje telo, koje nikada nisam doživeo do kraja. Nedostaje mi da ti se dajem, radujem, usrećujem, da te gledam kako zadovoljno dišeš pored mene. Kako se zadovoljno budiš i uspavljuješ. Nedostaje mi da te ljubim po stomaku, leđima, butinama, tamo dole, svuda. Nedostaje mi da te oslobađam dodirom. Nedostaje mi da ti pričam šta ću sve da budem u životu. Nedostaje mi da budem heroj u tvojim očima. Nedostaje mi tvoja podrška i tvoje divljenje. Nedostaje mi da ponovo budem najjači u tvom pogledu. Nedostaje mi tvoj pogled kao moje najbolje ogledalo. Ali to sam ti već rekao, sećaš se?

Nedostaje mi Beograd koji ima smisla samo kada sam sa tobom....

Nedostaje mi da spustim glavu na tvoje rame, a ti da ostaneš uzdržana, kao da ti ništa ne znači. Nedostaje mi da mi kažeš da moraš da ideš a ja da te zadržim, pa da ostaneš kod mene još puna četiri sata. Nedostaje mi tvoje otmeno odbijanje i način na koji mi to kažeš. Nedostaje mi tvoje otmeno neverstvo. Nedostaje mi ono tvoje "nismo jedno za drugo", i ono moje "valjda se i ja nešto pitam". Nedostaje mi tvoja ljubomora, koju vešto skrivaš a posle se odaš, kroz smeh...

Ako nekad čitaš ovo, znaj da neće niko da te štedi, niko, nikad. Život će te trošiti kao što troši sve i svakoga. Snovi u koje se sada kuneš mogu da te izdaju na prvoj krivini. Ljudi takođe. Ali ne odustaj, nikako ne odustaj. Zbog sebe, zbog mene, zbog nas, zbog života koji vredi odživeti do kraja. I obavezno se nadaj i voli, to je jedino što može da te održi...

Nedostaje mi uzbuđenje pred naš susret i razočaranje što nikada nisam stigao sve da ti kažem. Nedostaje mi da budem uz tebe i kada nisi u pravu. Nedostaje mi da te branim kada te napadaju. Nedostaje mi da se razdereš na mene kada poludiš. Nedostaje mi da ti pričam poeziju, pardon, da je izmišljam i prepravljam, u trenutku, onako kako nama odgovara. Nedostaje mi da ti se žalim, na tebe, tebi, u trećem licu, pošto nemam kome drugom. Nedostaje mi tvoje smejanje, tvoja strast za životom, muzikom, ljudima. Nedostaje mi da mi kažeš da ti nedostajem a odavno mi to nisi rekla… Nedostaje mi tvoj neprestani smeh koji traje i kada se zaustavi. Nedostaje mi tvoja ležernost, tvoja otkačenost i ono tvoje čuveno - ma lako ćemo... Nedostaje mi tvoj zagrljaj, dodir, tvoja pravdanja, izvinjenja. Nedostaje mi da te čekam i ispraćam. Nedostaje mi da te ljubim, a ljubim te. Nedostaje mi da te sanjam, a sanjam te. Nedostaje mi da te volim, a volim te…

Ako nekad čitaš ovo, okreni, pozovi, znaš, ma nema veze...

Nedostaje mi tvoj život, tvoje nade, tvoja očekivanja, tvoji strahovi, tvoja nesigurnost. Nedostaju mi tvoja pitanja, tvoji saveti, tvoja mišljenja. Nedostaje mi sve što je tvoje. Nedostaje mi način na koji me posmatraš dok razgovaram sa tvojima. Nedostaje mi tvoj otac, tvoj brat, tvoja sestra, tvoja majka koju nikada nisam upoznao. Nedostaje mi tvoja soba. Onaj nered koji samo ti znaš da napraviš. Nedostaju mi tvoje čarape, koje uvek pomalo vise a ti ih navlačiš. Nedostaje mi tvoj stomak koji uvek prikrivaš. Nedostaje mi tvoja odeća, tvoje torbe, tvoje knjige. Nedostaje mi tvoj život i sve one stvari oko tebe koje ti ne primećuješ... Nedostaje mi tvoje pojašnjenje da smo samo prijatelji i da je zaljubljenost iluzija. Nedostaje mi moje pojašnjenje da te volim i da je sve osim toga iluzija. Nedostaju mi šifre koje samo mi razumemo, mesta kojima smo samo mi prolazili. Nedostaje mi da te vodim svuda i da te pokazujem svima kao najlepši deo mene. Nedostaje mi da te osvajam, svestan da si vredna tog osvajanja. Nedostaje mi način na koji me poseduješ, praviš se da me nemaš, a dobro znaš da me imaš više od svih. Nedostaje mi da me voliš... Nedostaje mi tvoja energija, tvoja ličnost, tvoja volja. Nedostaje mi tvoj šarm koji se ravna sa najboljim filmom. Nedostaje mi spajanje, lakoća, prisutnost, spontanost, spokojstvo koje osećam kada smo zajedno.

Nedostaje mi ona žena u tebi. Nedostaje mi da mi se javiš prva, da me pozoveš, da se brineš o meni. Nedostaju mi tvoje poruke usred noći. Nedostaje mi da ti kažem da si možda najbolje što mi se u životu dogodilo. Nedostaje mi da ti kažem da te volim i da sam spreman sve za tebe da uradim. Kada kažem sve, mislim na sve... Nedostaje mi da budem bolji od svih, zbog tebe. Nedostaje mi da budem luđi od svih, zbog tebe. Nedostajem sam sebi onakav kakav sam sa tobom...

Nedostaješ... Mada .... mislim da to već znaš…

***

Bože mili, koji dobar vic ! :smeh: Pa kada bih ovakvog i lično umesila i ispekla, garant ne bih ni 1/4 od toga dobila.  :haha:  
Ovakav neko, mora da je jedino pao s marsa :siroma: :smeh: Ovo mora da je pisala neka dokona balavica
:749467:
Sačuvana

admin

  • ADMINISTRATOR
  • најстарији члан
  • *
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 2381
Одг: I POLAKO ZASPIM ... LISTAJUĆI STRANICE SVOJIH PRIČA ......
« Odgovor #54 poslato: 28-12-2013, 20:20:33 »




" NAJSREĆNIJI JE ONAJ ČOVEK, KOJI JE UČINIO SREĆNIM NAJVIŠE DRUGIH LJUDI !"






Iako je današnji svet jedno hladno i okrutno mesto, pojedini primeri nam vraćaju veru u čovečanstvo !!! ...



T  A  K  S  I ....


Stigao sam na poručenu adresu i zatrubio.Posle nekoliko minuta čekanja, ponovno sam zatrubio. Kako mi je to bila zadnja vožnja u smeni, pomislio sam kako bih mogao otići, ali sam parkirao auto, izašao iz njega, došao do vrata i pozvonio.
" Samo trenutak ! ", čuo sam krhak, starački glas. Čuo sam kako se nešto vuče po podu.

Posle poduže pauze, vrata su se konačno otvorila. Preda mnom je stajala malena žena, od oko devedeset godina. Nosila je haljinu sa volanima i kapu s' tilom, baš kao da je izašla iz nekog filma iz 40-tih godina. Pored nje se nalazila najlonska kesa. Stan je izgledao, kao da već godinama niko u njemu nije živeo. Sav nameštaj je bio prekriven čaršavima.

Nije bilo satova na zidu, nikakvih šoljica ili drugih stvari na stolićima. U ćošku je bila kartonska kutija u kojoj su se nalazile fotografije i stakleni predmeti. " Možete li poneti moju kesu do kola ? ", upitala me. Odneo sam kesu u kola i vratio se da i njoj pomognem. Uhvatila me za ruku i polako smo išli do kola.

Stalno mi se zahvaljivala na ljubaznosti. " Nema na čemu " odgovorio sam,." Samo se prema svojim putnicima ponašam onako, kako bih želeo da se ljudi ponašaju prema mojoj majci ". 'Ti si tako dobar mladić', kazala mi je.

Kad smo ušli u kola, rekla mi je adresu i pitala, da li bih mogao da je provozam kroz grad. " Nije to baš najkraći put ", kazao sam joj....  " Meni se nigde ne žuri, idem u starački dom ", kazala je.

Pogledao sam u retrovizor. Oči su joj se zacaklile. " Nemam više nikoga od porodice ", blago je nastavila." Doktor je rekao da mi ne ostaje još dugo vremena ". Polako sam se nagnuo i isključio taksimetar.

"Kojim putem se želite voziti?", pitao sam je. Sledeća dva sata smo proveli vozeći se kroz grad. Pokazala mi je zgradu u kojoj je nekada radila. Vozili smo se ulicama bivšeg komšiluka, gde su ona i njen muž živeli kad su se tek venčali. Prošli smo i pored skladišta nameštaja, koji je nekad bio balska dvorana u koju je, kao devojka, išla na ples.

Ponekad bi me, u vožnji, zamolila da stanem ispred neke zgrade ili ćoška i sedela bi gledajući u mračnu daljinu, bez reči. Najednom mi reče kako je umorna i da krenemo. U tišini smo se vozili do adrese, koju mi je dala. Bila je to niska zgrada, s prilazom ispred trema.

Dvoje starijih ljudi je izašlo, čim smo stigli. Iz prtljažnika sam izvadio najlon kesu i odneo je do vrata. 

"Koliko vam dugujem ? ", upitala me, hvatajući se za torbicu.
"Ništa', kazao sam ".
Ali ... "Od nečega morate živeti ", odgovorila mi je?!
" Ima i drugih putnika ", kazao sam joj.

Gotovo bez imalo razmišljanja, sagnuo sam se i zagrlio je. Čvrsto se privila uz mene.
" Usrećili ste staricu na trenutak. Hvala vam ", kazala mi je.
Stisnuo sam joj ruku i otišao.



Iza mene su se zatvorila vrata. Zvučalo je kao da se zatvara život.

U toj smjeni nisam pokupio nijednoga drugog putnika. Besciljno sam vozio, izgubljen u mislima. Ostatak dana jedva sam mogao da pričam. Šta da je po staricu došao neki nadobudni vozač ili neki koji je nestrpljiv, da što pre završi smenu? Šta da sam odbio tu vožnju ?... ili otišao kada sam zatrubio prvi put?
S druge strane, mislim da nikad u životu nisam uradio važniju stvar





***

Predivno ispričan, istiniti događaj ! Raspameti me priča načisto ... trebalo mi je posle čitanja pola sata da se pokupim ! :meda:
I mnogi drugi bi nad ovom pričom trebali (dobro) da se zamisle ... kako starost brzo galopira ! ... a ne da stalno glume "mladiće" za sve dame :dosada: :mig:
Sačuvana

admin

  • ADMINISTRATOR
  • најстарији члан
  • *
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 2381
Одг: I POLAKO ZASPIM ... LISTAJUĆI STRANICE SVOJIH PRIČA ......
« Odgovor #53 poslato: 24-11-2013, 01:49:41 »



A ovako je to bilo ....  :aha1:

Noću, u neko zlo doba, na vrhovima prstiju (baš se pitam zbog koga  :mig: ) braca i ja se iskrademo na ulicu... i sve spremljene grudve polijemo vodom ... Ujutru - prave ledenjače !,... pa kad krenemo u školu, počne "Kambodža" ! Gledaš samo da te ne trefi u glavu ... A kad zvizne o neku haubu od kola, satić vremena zvoni k'o bogorodična crkva i naravno, pod hitno, uhvatiš prvu "maglu" jer je to u svakom slučaju bilo najpametnije.





Znali smo da napravimo i "klizu" ...od kapije naše kuće - do sledećih kuća u nizu . Predveče, "odeljemo" stazu betona od snega i zalijemo vrelom vodom ! QQ - lele, ujutru ogledalce ...

Otac pred nama nikada nije rekao ni ružnu reč a kamoli (o)psovao ... ali smo ujutru, kada je još po mraku kretao na posao, jako dobro čuli komentar : " Sunce im kalajisano, da mi je da uhvatim tu balavurdiju !"




Sledećih, najmanje tri dana je sedeo na stolici tapaciranoj ćebetom. Svake zime beše isto ! :roll:

Zakikoćeš se slatko u sebi, zašuškaš u toplu perinu, okreneš na drugu stranu kreveta i nastaviš dremež - dok ne dođe jutarnja "inkvizicija" (baka) ... sa neumoljivom "trubom" za doručak pred školu ... i još onako krmeljivi, sa njenim ulaskom u sobe osetimo miris vruće bele kafe i mladim kajmakom namazane kriške domaćeg hleba, velike... k'o srednja strana nekadašnje "Borbe" pa se isudaramo i ispreskačemo u trci ... ko će prvi do kupatila na umivanjac i četkanje zuba...



Pekara gosn. Trajkovića (za neverovati, još i danas "živa" !) datirala je iz nekog stogodišnjeg vremena od čukun - čukundede istog prezimena, ondaK pradede, dede, oca, sina i ostalih osamnest ćoškova iz druge familije s obe strane ...ali su tamo bile, najkiflastije kifle, perece, đevreci i po(d)gačice na svetu ... pa nam je baka tamo, u cik zore, na vreme namirivala provijant za školu...



I ako se još s vrata moglo da vidi kako se hleb puši do tavanice ... jer je sa onom dugačkom, drvenom savrakelom garant bio tek pre dva minuta izvučen iz peći, svejedno, uz sve je pratio neizbežan, svakojutarnji dijalog :
" 'Bro i lepo Vam jutro gosn.Trajkoviću, hleb je jutrošnji ... 'el tako ?" ... "Kako da ne gđo. Solujić, juče nam nešto peć nije radila kako treba, pa je hleb bio malo anemičan ali od jutros je reš pečen ...baš kako što volite! Jel' danas po volji ceo ili samo polovina polu-belog ? A i kifle sam već za dečicu spremio!"
Tako beše onomad, stara, predratna kultura ... bečka škola ... beogradski odsek ! ...

No pored svega, naš doručak je uvek izgledao kao u (z)begu jer se jedino kod bake moglo da ižica još koji minut duže ... da se "maci" u toplom krevetu i onda klasika ... svaki put se ustajalo knap pred kašnjenje u školu... Moj braca i dan danju, inoperabl pati od tog Syndrom_a !! Taj će sigurno da se uspava i kad' bude krenuo da umre ...  :travar:

Dogovor za "trefku" je uvek bio ispred naše kuće. Na maloj nizbrdici, to je bila nekako najbolja "fleka" ... na polovini puta od radnje gde smo kupovali žvake ... i škole ... do koje si, istini za volju, mogao i da "pljuneš". Nas šestoro iz ulice i malte ne, ništa manje ni onih iz sokačeta pored, postrojimo se k'o lončići, jedan za drugim ...pa uz dobar zalet i ono poznato : " Čuvaj dole - ide odozgore"- sjurimo se klizalicom do podnožja. Eh, koja to beše, nikad' više ponovljena milina ...
 



Ali moram priznati, bilo je i poznatih lezura i malera u stilu, ako nisi imao adekvatnu kapu, šal i rukavice ... ruke, nosevi i celo lice su izgledali > lilasti< ... k'o Čeh trećeg dana na Jadranskoj plaži - a da ne pominjem ugruvana i pocepana kolena i pantalone, rasutih stvarčica iz školske torbe, pogubljenih šalova i kapa .. gurke i makljaže.... ko je - koga prešišao i zašto (?) Ali i bolnih uspomena. Naime, posle tih zimskih eskapada, Boga mi, vrlo često je znala da strada, zadnja strana tela što počinje petim slovom azbuke i ugrozi normalno sedenje na najmanje tri - četiri radna dana, te si bio sretan, ako te je u to vreme učiteljica češće prozivala.




I uopšte nije bilo važno, ako tablicu množenja od 1 - do 10 nisi znao napamet k'o zapeta puška ... mogao si bar na kratko da (od)stojiš. Koje to beše blaženstvo ...  :998181:

Međutim, do sledećeg vikenda se to sve redovno zaboravljalo ... a pošto je otac pijukom već bio razbucao onu staru klizalicu, dolazećih večeri se z'inat, sretno kretalo u pravljenje novih !!!


Svake zime beše isto !

***

U današnje vreme, kada zbog zatrpanih ulica jer nas svake godine sneg iznenadi u decembru i januaru, moram ujutru tri sata ranije da ustanem i dva da krenem, ne bih li kolima mogla na vreme da stignem (od tačke A - do tačke - B) bilo koje destinacije ... mrzim zimu više nego nemce !! ...  :ninja:
Ostarilo se ... zaboravilo se !! ...
  :dosada:
Sačuvana

admin

  • ADMINISTRATOR
  • најстарији члан
  • *
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 2381
Одг: I POLAKO ZASPIM ... LISTAJUĆI STRANICE SVOJIH PRIČA ......
« Odgovor #52 poslato: 16-11-2013, 02:04:36 »

                                          


                                        
   
                   
                                                    
PSEĆI  JEZIK ...
 
                    
Pođete li , hrabro i odlučno u šetnju sa vašim ljubimcem … u susret vam već trči poznati scenario !
Bez obzira na to koliko ste ljubazni i bez obzira na to koliko je vaš pas pitom, sva je prilika da ćete susresti ljude , koji oštro … šta više , patološki agresivno reaguju i na vas i na vašeg ljubimca. Drugim rečima , može vam se veoma lako dogoditi , da vas usput ona gomila čovekolikih prokune i ispsuje na pasija usta a ne tako retko i fizički na vas nasrne.... sklanjajući pri tom od vas svoju izfrustriranu decu …. koja su naučena da se fobično plaše pasa.
Eventualno, ukoliko vodite neku lovačku rasu, stariji muškarci će vas posmatrati sa uvažavanjem u potajnoj nadi da ste i vi lovac. U protivnom, sistematski ste osuđeni na , široku lepezu bogatstva srpskih psovki i kletvi. Kada malo bliže i bolje oslušnemo način tog (ne) artikulisanja , možda će nam postati jasnije , odakle ta Ortodoxno - Srpska mržnja …. prema " čovekovom najboljem prijatelju " . Pored onolikih konja !!
Da dodam , dobri poznavaci moje malenkosti znaju da ... osim poziva kojim se bavim sugurno nisam nikakav mizantrop a pogotovo, obožavam decu ALI … s' velikim razlogom na relaciji čovek – životinja ... uvek imam malo više ljubavi za ove druge pa , ma kako sve one bile grozne i krvolične jer, danas se, mnogo više mogu naći ljudi - zveri ...nego ... što su to životinje !!!!

Elem , većina ljudi u Srbiji vodi pseći život .Ustanu rano, izađu na pasije vreme ... odu na posao koji ili je besmislen ili previše stresan, vrate se kući, stušte u fotelju i kažu: „ Umoran ili umorna sam kao pas !" Kako i ne bi bili umorni kad je šef džukela a koleginica kučka. To ...što prosečan Srbin mora da istrpi, to pas s'maslom ne bi pojeo .U tome ni mlađi Srbi nisu pošteđeni ….!
Zarad svega do sada navedenog , ne bi trebalo da vas iznenade sočne psovke... što , naravno ni u ludilu neću ovde citirati a koje se sastoje iz razno - raznih kombinacija reči … u ovom slučaju od dve ; …."pas" i "mater" ... ?!

 
Onomad , MOJ drug Miša , zapenio kao besan pas ?! Priča ... , prekojuče izašavši u grad , obradova se kao kuče u liftu … kada je video svoju bivšu devojku...iz mlađih dana ! Avaj , posle pola sata je sretne sa nekom džukelom (čest motiv!) i momentalno postane ljubomoran ko pas i počne da ih prati ! Nažalost, zbog prebrze vožnje kerovi (policajci) ga zaustave i naplate mu kaznu, zbog čega se smorio kao pas . Za kraj mi poruči , da dođem na kafu i još mi se požali ... da ga užasno nerviraju ljudi , koji nemaju vremena da se posvete dogovoru ?!,,... nego....šetaju psa ( ,, trpni ,, glagol i zaludna aktivnost u rečniku Srba) ?!?!
Istina, ni meni ništa nije bolje. Imam poznanika , koji stalno potencira , kako je on veran k'o pas ?!...Čuj ! muškarac i vernost ?!?!... Ups !... veća je verovatnoća da dobijete glavni zgoditak ako čak i sporadično igrate na sreću !!!
Naravno da mučeniku ni slučajno nisam verovala ali ga nisam ni razuveravala ! Ako čovek tako voli da misli u svom ubeđenju ... iako sam znala da laže ževžara !!! Ženu mu nisam htela da deranžiram ....
Obzirom da mi je komšija , pogodim se za lepu svotu da mi očisti garažu i ,, zapretim ,, da hoću da se "sija k'o pasija ..." - da sad' nelajem. Vratim se i vidim, cveće ispred garaže počupano i izgaženo ?!?! Pozovem ga i ,, opletem ga ,, na pasije obojke. On ćuti !?!,,... gleda me tužno...kerećim pogledom i reče... nije to bio on i još kaže .... > to izgaziše one moje lutalice < !?!!. A znam da me opet laže k'o pas !!! Tako je to. Budeš prema nekom' dobar i socijalan a na kraju bude ono ...hrani pašče da te ujede !!!  Vrlo dobro znam ... da je on napravio tu psinu. Al' šta sad' ?!Zasadiću drugo cveće a psi lutalice će uvek biti moji ljubimci ... i jedan poznanik manje !!!!
 

***
U epilogu prebrojavanja navedenih izraza, postoje samo jedan ili dva pozitivna..... ostali uglavnom asociraju na nešto loše. Možda je to razlog ,zbog čega Srbalj ne voli kučkare, osim ako u pitanju nisu kerovi za lov...
ALI SE ZATO, U SVIM SFERAMA DRUŠTVA, MNOŠTVO PRVORAZREDNIH DŽUKELA KONSTANTNO MUVAO OKOLO...IMA IH SVUDA OKO NAS ...
               
« Poslednja izmena: 16-11-2013, 02:37:48 od strane admin »
Sačuvana

admin

  • ADMINISTRATOR
  • најстарији члан
  • *
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 2381
Одг: I POLAKO ZASPIM ... LISTAJUĆI STRANICE SVOJIH PRIČA ......
« Odgovor #51 poslato: 09-04-2013, 15:04:10 »




Eh ....ta jesen ...! ..Sivilo ceo dan danas..Stavih pripremljeno kestenje u rernu da se peče, sedoh u fotelju pored prozora ... i odlutah ... tek onako ... preko krovova i vinograda ... preko svih tih jesenjih boja, koje izgledaše tako bajkovito ... i tako nostalgično ... kao prava bajka !...
Promrzle ruke pokušavala sam da ugrejem na novembarskom zubatom suncu, nestrpljivo čekajući njega ... skoknuo je do Kioska na ćošku ... da kupi cigarete !Sećam se da sam ga na početku naše veze molila da ih baci ...jednom za sva vremena...I bacio ih je ...Cela dva meseca nije zapalio. ..A onda sam ja počela sa : "Jao što bih zapalila jednu cigaretu !" i on ode i kupi ....I tako ...on opet propuši ... a ja jok ! ...
Grad je bio pun turista, na svakom ćošku mirisalo je na pečen -kukuruz, kestenje i na kolače. -
Sedeli smo u jednoj poslastičarnici u centru, naručili kesten pire sa šlagom, držali se za ruke i posmatrali ulicu...Ljudi su dolazili da se slikaju, pozirali,smejali se...Tu je bilo i crtača portreta ...I jedan stari Rom u starim cipelama i iskrzaloj maslinasto zelenoj jakni...razvlačio je harmonik , a ljudi su mu u kapu koja je stajala ispred njegovih nogu .... ubacivali po koju paru. Za stolom, levo od nas, sedela su tri mladoća koji su za turu pića ubacivali šibicu u čašu dok su ona dvojica, kibicera što stajaše jako glasno bodrila i navijala za obojicu ...
Preko puta nas...sedeo je jedan par i svađao se ...
Bes i negativna energija, izbijali su iz tog momka za susednim stolom u nenormalnim količinama ...I svi u poslastičarnici su bacali pogled ka njima. Devojka pored njega, bila je izuzetno lepa, imala je dugu crnu kosu, baršunaste obraze ...Ispod tankih crnih obrva, sijala su dva bisera-plava oka ... kao morske pučine; pravilan nosić i pune usne boje višnje ...Mučnog izraza na licu... sedela je prekrštenih nogu ....a on je nju nabeđivao za prevaru !
- " Zar moja draga misli, da nju i mene u ovom gradu niko ne poznaje ... i ne zna ništa iz njene prošlosti? Da li ona misli, da ja nemam nijednog prijatelja? Kažeš, bila si sama .A da li je i on bio sam, ljubavi?"
Spustila je glavu...on je posle toga još malo frktao, obukao svoj crni kaput i izašao. Ona je ispijala svoju kafu polako ..dok su joj suze slivale niz lice..
Slegnula sam ramenima i krenusmo dalje, ulicama u jesenju šetnju ... Jurili smo požutelo lošće po pločnicima, trkali se na glavnom trgu kao deca ..slikali se ..dok je opalo lišće pucketalo pod našim nogama ..Išli smo istim korakom ..Ruka u ruci ... U jednom trenutku pomislih,...hoće li i moje lice nekada kvasiti suze ? Da li je ljubav jaka samo s jeseni ?
- Zamisli, dok sam bio kod frizera, nestade struje ! - trgao me je dobro poznati glas ..Ustadoh iz fotelje , prihvatih kese koje je doneo iz radnje i krenuh da stavim džezvu za kafu !
Pečeno kestenje je opijalo svojim mirisom ..Cela kuca je mirisala na jesen ...Da jesen je ...
- Šta se moja lepotica tako zamislila ? - ponovo i ponovo ...čitao me je kao bukvar..
- Malo sam se prisećala nekog novembra i..podsetio me miris pečenog kestenja ..pa znaš mene .. - smeškala sam se nostalgično !
Pustila sam radio ..i čula dobro poznatu melodiju .....
"I lelujam u centru kao fenjer na vetru
jesen protresa skut
ne vredi, potrebno je bar dvoje
da se ukrsti put..."
Prišao je i zagrlio me ...onako kako samo on ume ...poljubio me nežno i rekao one dve prave reči ! Uvek je umeo da kaže vrlo mnogo sa malo reči ... a ja sam došla do zaključka, da i te kako volim jesen ... iako deluje nekako setno i nostalgično ...i da ga volim ... da ...tog jedinog njega ! ...


***

18. novembar 2012
Sačuvana

admin

  • ADMINISTRATOR
  • најстарији члан
  • *
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 2381
Одг: I POLAKO ZASPIM ... LISTAJUĆI STRANICE SVOJIH PRIČA ......
« Odgovor #50 poslato: 09-03-2013, 16:25:44 »





Voleti sebe kao drugog !! I to treba znati! Međutim, napredujem. Iz dana u dan. Shvatila sam veliku stvar, da se srca drugih neće otvoriti prva ... ako ti ne otvoriš svoja krila sreće i istine njima, a to je Boga mi, velika moć. Moć je biti ljubav, voleti sebe, prihvatiti ono što jesi, zanemariti sve što je nametnuto ... a nisi.
Ne mogu više da pričam o ljudima, mada nikada i nisam pričala o njima. O poslu nemam šta, šefujem te sama sebi zadajem zadatke. Mogu samo da pričam o idejama i svrsi postojanja ali opet ... svi mi za sebe dajemo odgovor.
Dobro, 'ajde, reći ću par reči o ljudima, biću humana......
Izgleda da mi je ova godina namenjena čistoći zdravlja. Poštovanje sebe je konstantna ljubav prema sebi. Ko ne razume ljubav nek se zaljubi u sebe. Oskar Vajld a i mnogi drugi su rekli... da je jedina prava velika ljubav prema sebi, i prema svom jedinom sebi. Takođe, to je i preduslov za svaku drugu ljubav u životu jer ako jedno srce kuca srećom i suncem u svojim žilama, i drugo će biti ozareno i zaljubljeno, zavedeno istinom. Čovek koji voli sebe, nikada neće omalovažavati osobu - do sebe. Nikada neće reći ni jednu ružnu reč jer ... tako gradi svet oko sebe. Neće se napijati, neće pušiti, i neće dozvoliti sebi da bude neugledan. Ako si čovek koji voli sebe, sebi nećeš dopustiti da takva osoba sedi pored tebe, jer ona prlja tvoj ugled.
Istina je - da je bolje biti sam nego u lošem društvu, i ako već niste, oslobodite se potrebe za ljudima koji vas povređuju, za ljudima koji vas nisu dostojni. Oslobodite se njih i prizovite novu ekipu vrednu vas i vi njih.
Ja se trenutno nalazim u toj fazi života, i jako dobro mi ide. Zahvalna sam Bogu za sve ljude koji su ikada bili u mom životu, jer su bili slika (i prilika) mene same u tom trenutku razvoja. Toliko o tome ... koliko ja ne pričam o ljudima, možda samo ovde... bilo je to najiskrenije.
Teret tuđ je strašno opasan. Najbolje bi bilo kada bi se svi bavili sobom. Taj sistem vrednosti se može gledati iz dva ugla. Prvi je : ponašaj se onako kako želiš da te drugi vide !!,,...Drugi je : budi ono što jesi, ali ko si (?)... ako ne glumiš ono što jesi ??!Fora je, da svi mi glumimo kada smo u društvu.Sebe po najmanje !! - Retki su ljudi koji skidaju maske i ono što su kod kuće, to su i napolju !!! Na kraju krajeva, izgleda da i to što glumiš si ti. Sve smo mi. Mi, ljudi smo sve !! -

Juli je ... skoro kraj. Avgust je tu. Vreme je ... ako do sada niste (!) da jako zavolite sebe. Ja već jesam. Ali sam provalila da ta moja ljubav prema sebi troši puno emotivnog ulaganja...To je skupo ... kada je ovolika oskudacija. A možda je to negde .... ipak samo marketingški trik ?!...............


***
28 Juli 2012
Sačuvana

admin

  • ADMINISTRATOR
  • најстарији члан
  • *
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 2381
Одг: I POLAKO ZASPIM ... LISTAJUĆI STRANICE SVOJIH PRIČA ......
« Odgovor #49 poslato: 21-01-2013, 05:12:13 »


                  

Kаd sаm te noći stigаo kući, dok je mojа ženа servirаlа večeru, uzeo sаm je zа ruku i rekаo:

- Morаm ti nešto reći.

Selа je i jelа u tišini. Primetio sаm bol u njenim očimа. Odjednom nisаm znаo kаko otvoriti ustа. Ali morаo sаm joj dаti do znаnjа štа mislim.

- Želim rаzvod - rekаo sаm smireno.

Nije izgledаlа iznervirаnа mojim rečimа, nego me je tiho upitаlа:

- Zаšto?

Izbegаvаo sаm njeno pitаnje. To ju je rаzljutilo. Odbаcilа je pribor zа jelo i počelа vikаti nа mene:

- Ti nisi čovek!

Te noći nismo više rаzgovаrаli. Plаkаlа je. Znаo sаm dа je htelа sаznаti štа se dogodilo s nаšim brаkom. Ali nisаm joj mogаo dаti zаdovoljаvаjući odgovor; izgubilа je moje srce zbog Ivаne. Nisаm je više voleo. Sаmo sаm je žаlio!

S dubokim osećаjem krivice, nаprаvio sаm sporаzum zа rаzvod koji je nаvodio dа njoj pripаdne nаšа kućа, nаš аuto i 30% ulogа u mojoj firmi. Pogledаlа gа je i ondа poderаlа nа komаdiće. Ženа kojа je 10 godinа svog životа provelа sа mnom zа mene je postаlа strаnаc. Bilo mi je žаo njenog uzаludno potrošenog vremenа i energije, аli nisаm mogаo povući što sаm rekаo, jer sаm jаko voleo Ivаnu. Počelа je jаko plаkаti predа mnom, što sаm i očekivаo. To njeno plаkаnje zа mene je zаprаvo bilo prаvo olаkšаnje. Idejа o rаzvodu, kojа me opsedаlа nekoliko nedeljа, činilа se sаdа čvršćom i jаsnijom.

Sledeći dаn došаo sаm kući jаko kаsno i nаšаo je zа stolom kаko nešto piše. Nisаm večerаo nego sаm otišаo direktno u krevet i odmаh zаspаo, jer sаm bio umorаn od ispunjenog dаnа sа Ivаnom. Kаd sаm se probudio, onа je još uvek bilа zа stolom i pisаlа. Nije me bilo brigа, pа sаm se okrenuo i nаstаvio spаvаti.

Ujutro mi je predočilа svoje uslove zа rаzvod: nije htelа ništа od mene, аli je trаžilа dа se rаzvod odloži nа mesec dаnа. Zаhtevаlа je dа se u tih mesec dаnа oboje trudimo živeti normаlno koliko god je to moguće.

NJeni rаzlozi su bili jednostаvni: nаš sin imа ispite u tih mesec dаnа i nije htelа dа gа opterećujemo nаšim propаlim brаkom. To je zа mene bilo prihvаtljivo. Ali imаlа je još jedаn zаhtev: htelа je dа se prisetim kаko sаm je nosio u nаšu svаdbenu sobu nа dаn nаšegа venčаnjа. Zаhtevаlа je dа je, u tih mesec dаnа, svаko jutro nosim iz nаše spаvаće sobe do prednjih vrаtа. Mislio sаm dа je totаlno poludelа. Ali dа nаm te zаdnje zаjedničke dаne učinim podnošljivim, pristаo sаm nа njene čudne zаhteve.

Rekаo sаm Ivаni kаkve mi je uslove ženа postаvilа zа rаzvod... Glаsno se smejаlа, misleći dа je to аpsurdno.

- Bez obzirа nа njene trikove, morа se suočiti sа rаzvodom - reklа je prezrivo.

Mojа ženа i jа nismo imаli nikаkаv fizički kontаkt otkаd sаm jа izrаzio svoju želju zа rаzvodom. Dok sаm je nosio prvi dаn oboje smo delovаli nespretno. Nаš sin je pljeskаo izа nаs:

- Tаtа drži mаmu u nаručju!

Te reči su me pogodile.

Od spаvаće do dnevne sobe pа do vrаtа, hodаo sаm preko 10 metаrа s njom u nаručju. Zаtvorilа je oči i tiho reklа:

- Nemoj nаšem sinu govoriti zа rаzvod.

Kimnuo sаm glаvom, pomаlo uzrujаn. Spustio sаm je pred vrаtimа. Otišlа je čekаti аutobus zа posаo. A jа sаm se odvezаo sаm do poslа.

Drugi dаn bilo nаm je puno lаkše. Oslonilа se nа mojа prsа. Mogаo sаm osetiti miris njene bluze. Shvаtio sаm dа nisаm tu ženu pogledаo pаžljivo već dugo vremenа. Shvаtio sаm dа više nije tаko mlаdа. Imаlа je nekoliko borа nа licu i kosа joj je bilа prosedа. Nаš brаk je nа njoj ostаvio dаnаk. Nа minutu sаm se upitаo štа sаm joj to učinio.

Četvrti dаn kаd sаm je podigаo, osetio sаm kаko se osećаj intimnosti vrаćа. To je bilа ženа kojа je dаlа 10 godinа svog životа zа mene.

Peti i šesti dаn osetio sаm kаko osećаj intimnosti opet rаste. Ivаni nisаm rekаo ništа o tome. Kаko je tih mesec dаnа odmicаlo, postаjаlo je sve lаkše nositi je. Moždа me svаkodnevnа vežbа učinilа jаčim. Jedno jutro birаlа je štа će obući. Isprobаlа je nekoliko hаljinа аli ni jednа joj nije pristаjаlа. Zаtim je uzdаhnulа:

- Sve su moje hаljine postаle prevelike.

Odjednom sаm shvаtio koliko je smršаlа i dа je to zаprаvo rаzlog što mi je postаjаlo sve lаkše nositi je.

Odjednom mi je sinulo... Nosilа je toliko tuge i gorčine u srcu. Nesvesno sаm pružio ruku i poglаdio je po glаvi. Nаš sin je došаo u tom trenutku i rekаo:

- Tаtа, vreme je dа nosiš mаmu nаpolje!

Gledаjući svаki dаn kаko njegov otаc nosi mаmu u nаručju, zа njegа je to postаlo vаžаn deo životа. Mojа ženа gа je pozvаlа dа se približi i čvrsto gа zаgrlilа.

Okrenuo sаm glаvu nа drugu strаnu, jer sаm se bojаo dа bih se mogаo predomisliti u zаdnjoj minuti.

Tаdа sаm je primio u nаručje, hodаjući preko spаvаće do dnevne sobe, pа u hodnik. NJene ruke obgrlile su moj vrаt tаko prirodno i nežno.

Držаo sаm je čvrsto, bаš kаo i nа dаn nаšegа venčаnjа.

No njenа sve lаkšа telesnа težinа me činilа jаko tužnim. Poslednji dаn, kаd sаm je držаo u nаručju, jedvа sаm korаkа mogаo nаprаviti. Nаš sin je otišаo u školu. Držаo sаm je čvrsto i rekаo:

- Nisаm primetio dа je u nаšem životu nedostаjаlo intimnosti.

Odvezаo sаm se do poslа... Istrčаo sаm iz аutа bez zаključаvаnjа vrаtа. Bojаo sаm se dа bi me svаko odlаgаnje nаterаlo dа promenim mišljenje. Hodаo sаm gore. Ivаnа je otvorilа vrаtа, а jа sаm joj rekаo:

- Žаo mi je, аli jа više ne želim rаzvod.

Pogledаlа me zаpаnjeno, а zаtim je dotаklа moje čelo.

- Imаš li groznicu? - reklа je.

Sklonio sаm joj ruku s moje glаve.

- Žаo mi je, Ivаnа - rekаo sаm - neću se rаzvesti. Moj brаčni život je bio dosаdаn verovаtno zаto što ni onа ni jа nismo cenili potаnkosti u nаšim životimа, а ne zаto što više nismo voleli jedno drugo. Sаdа shvаtаm dа od trenutkа kаdа sаm je nosio u nаručju nа dаn nаšegа venčаnjа, tаko sаm je morаo nositi dok nаs smrt ne rаstаvi.

Ivаnа kаo dа se odjednom probudilа. Opаlilа mi je šаmаrčinu, zаlupilа vrаtа i briznulа u plаč. Otišаo sаm. U cvećаrnici, nа putu kući, nаručio sаm buket cvećа zа moju ženu. Prodаvаčicа me pitаlа štа dа nаpiše nа kаrtici. Nаsmejаo sаm se i nаpisаo: „Nosiću te svаko jutro dok nаs smrt ne rаstаvi.“

Te noći sаm stigаo kući s cvećem u ruci i osmehom nа licu. Trčаo sаm gore po stepenicаmа, dа bih nаšаo svoju ženu u krevetu – mrtvu.

Borilа se s rаkom mesecimа, а jа sаm bio toliko obuzet Ivаnom dа nisаm ništа primetio.

Znаlа je dа će ubrzo umreti i htelа me spаsiti od bilo kаkve negаtivne reаkcije nаšeg sinа nа rаzvod. Bаrem sаm u očimа nаšeg sinа ispаo brižаn suprug...


***
  .... što mi je nešto poznat “junak” (!) iz ove zaista tužne priče?! S tom razlikom, što kod tog tada nije bilo ni bolesti a ni dece... ali mu je dete sa “Ivanom” bio razlog. I da skratim, a kako to uglavnom sa hroničnim flertomanijaštvom i prevarom sa dvadeset godina mlađim “zanosom” biva ... taj "junak" je danas, što bi rekao Đoša...” Ostao bez ništa“. I ne samo “Ivane” već i bez “ivančeta” .... takođe !!
NE !Definitivno nisam cinik ALI me niko ne može ubediti u lupetanja, kako svakog od nas čeka slična nebuloza, u bilo kom momentu ćoška života jer .... AKO NEKO TO NEĆE ... NE MOŽE MU SE TO NI DESITI !! Sasvim jednostavno....Priča je sigurno poučna...samo ŠTA TO VREDI za pamet nekih kišnih glista ? ? ?  
« Poslednja izmena: 09-03-2013, 16:05:39 od strane admin »
Sačuvana

admin

  • ADMINISTRATOR
  • најстарији члан
  • *
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 2381
Одг: I POLAKO ZASPIM ... LISTAJUĆI STRANICE SVOJIH PRIČA ......
« Odgovor #48 poslato: 08-01-2013, 18:48:12 »

          

                                          
BOŽIĆNA PRIČA ............


                                         

Božić uvek učini da se osećam najusamljenijim čovekom na svetu.Na dan kad su drugi ljudi zajedno sa svojim porodicam, svoju usamljenost osećam jače ...nego bilo koji drugi dan u godini. Toga se dana posvetim svojim sećanjima i svima onima ... kojima sam u svom životu nenamerno učinio bilo kakovu nepravdu. Molim ih, u sebi, ne da mi oproste za ono što sam im učinio, nego da me samo pokušaju razumeti.
U svom životu sam uvek vrteo neki svoj film.Živeo po nekim svojim pravilima i za sve što sam dobijao od života ... morao sam se dobro oznojiti. Naučio sam biti sam. Naime, rođen sam kao invalid. Ne želim sada ulaziti u pojedinosti mog' života jer bi me to odvelo predaleko, ali ću samo reći... da nije bilo svaki put baš zabavno.
A ono, što želim da vam sad'  ispričam, desilo se kada sam već bio napunio trideseti rođendan. Upoznao sam devojku, koja svoju ljepotu nije nosila na licu, nego u svom srcu. Po prvi put se nisam sramotio sam sebe, jer ona nije nikada pridavala važnost mom nedostatku.Videla je mene. Osobu onakvu, kakav sam duboko u sebi, i to mi je povratilo veru u život. Nisam se osvrtao na onu poslovicu da i previše sreće može značiti pakao, jer sam zaista, prvi put u životu bio istinski sretan. Pakao sam upoznao malo kasnije. Bilo kako bilo... zajedno smo uživali u svakom trenutku koji smo proveli zajedni, pa i sada, još uvek kada se setim tog vremena... osetim nekakvo blaženstvo u srcu.
Jednoga dana, planirao sam da odem u bolnicu na redovnu kontrolu - koja je trebala biti rutinska, a u sve se to u drugo pretvorilo ...samo u to ne. U bolnici mi je rađena, ne znam više ni ja koja operacija po redu, sa nadom da će možda biti bolje. I tako, ništa ne sluteći, krenuo sam u bolnicu. Višesatno čekanje, dugotrajna i bolna ispitivanja, više mi nisu smetala, jer sam sa željom iščekivao da se vratim kući i osobi koju volim. Konačno, kada je sve bilo gotovo, još su me jednom pozvali kod doktora u ordinaciju. Kako sam bio “bolničko dete”... da tako kažem, naučio sam da prepoznam  kada nešto nije bilo u redu. Pod doktorovim smrknutim pogledom i moj se smešak ugasio u trenu. Poznavali smo se vrlo dobro, pa je izbegao kurtoaziju i jasno mi je rekao... kako stoje stvari. Cirkulacija krvi u lijevoj nozi je katastrofalno oslabila te sti u vezi behi i početni simptomi gangrene. Amputacija je bila jedina opcija. Znam da mi je govorio još i o tome ... da se ne brinem da to sve neće doći tako brzo... ali meni je samo u glavi odzvanjalo kako ću ostati bez noge, pa sve drugo ... niti ostalo nisam ni čuo.
Te večeri smo izašli u restoran. Posle prijatne večere, ipak mi je bilo jako teško da se pretvaram kao da je sve u redu ... ali ljubav mi je dala snage da i to izdržim dok ne nađem neko drugo rešenje. A Bog mi je svedok, koliko sam o svemu mislio na povratku kući iz bolnice. Pa, ipak, na kraju je odluku umjesto mene doneo slučaj.Na povratku iz restorana sreli smo, u prolazu, nekoliko njenih prijatelja. Posle kulturnog klimanja glavom mimoišli smo se, i onda sam čuo kako jedan od njih tiho govori: “... Da je pametna, mogla bi imati mene... a ne tog bogalja !”...
Tu je bio kraj. Zaustavili smo se na sred ulice i sve sam joj ispričao.Sve do u detalje... šta je doktor konstatovao i...da mi sledi amputacijha noge. Kada sam završio priču, video sam suze u njenim očima. Ona je plakala radi mene, a ja sam u duši plakao radi nas oboje, jer mi je bilo jasno šta moram da učinitim...
Od toga dana je više nikada nisam video. Saznao sam kasnije, da se udala i da ima dve ćerkice.Verovatno su obe prelepo ličile na mamu. Poželeo sam im svima u mislima ... da budu srećni !
Eto, tako ja... na Božić se setim onih... koji su mi dragi !...

***
(prepričano po sećanju jedne priče Z.Novaka)
Sačuvana

admin

  • ADMINISTRATOR
  • најстарији члан
  • *
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 2381
Одг: I POLAKO ZASPIM ... LISTAJUĆI STRANICE SVOJIH PRIČA ......
« Odgovor #47 poslato: 24-12-2012, 21:46:49 »



Proći ćeš me i ti jednom.Preboleću te napokon, kao sneg kada počne da se topi. Sve što nas razboli, jednom prolazi, po cenu toga da posle duge smznutosti i bolesti.... budemo smeliji, jači............… ili mrtvi ! No, nešto će ipak ostati da svedoči da si bio pravi; ostaće sjaj u oku svaki put kada te ugledam i preživeće neokaljani izvori, snegom oprani, na kojima sam slutila sva tvoja ćutanja... kao istrajavanja tebe samog... duboko u mojoj duši... Da... ti čudni izvori sa kojih sada pijem, da utolim žeđ i usprkos svemu, život je dar koji čovek mora hteti i poštovati !!.... :aha1:

***
17.decembar 2012
Sačuvana

admin

  • ADMINISTRATOR
  • најстарији члан
  • *
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 2381
Одг: I POLAKO ZASPIM ... LISTAJUĆI STRANICE SVOJIH PRIČA ......
« Odgovor #46 poslato: 17-12-2012, 14:23:03 »



Sećaš li se onih očiju što behu kao plavo-zelena, planinska jezera crnih, a opet veselih dubina? Sećaš li se pogleda, što beše tajnovit kao te dubine, samo od koga te nije bilo strah, nego si samo hteo da zaroniš, što dublje... i nije ti trebao ni vazduh? Sećaš li se tog osmeha što beše širok kao morska pučina, što je otkrivao taj niz prelepih zvezda, tvojih zvezda.... samo tvojih? Sećaš li se možda tih smrznutih, modrih usana što su te ljubile onako... kako talasi bure ljube stene, zbog kojih si cvetao pre proleća, i ostajao do zadnjeg snega, što ti nikad nisu dali da presahneš ?Znaš li, koliko si tajni sakrio u tim očima? Koliko si se kupao u tim slapovima kao noć crne kose? Ili taj čarobni... oblak koji te je nosio pod njenim prstima? Koliko su ti prsti pevali kroz tvoju kosu, koliko su ti tiho šaputali na uvo? Koliko su ti brkali osećanja, bdeli nad svim tvojim tugovanjima? Bilo je, znam da je bilo, makar jednom, a jednom pa dovoljno za ceo zivot!
Kad' bi ti ono zimi, promrzle ruke, gde si ih grejao? Ko te je zvao,svim onim imenima što nije stigla da te majka nazove ? Zar su ti smetala? I danas čekaš, da te nazove neko tako. Imali ste tajni jezik, par reči koje su bile dovoljne da sve shvatite, da sve razumete, da se nasmejete, znak za borbu, znak za zagrljaj.. Imao si nju !!!.....
Sve ja to sad imam, sve.....
I neću da se kajem kao ti, neću da propustim i da ostatak života cvilim kao ti.... neću ! I ne pričaj to meni, jer ja sve to znam, jeste, i za razliku od tebe ja to neću pustiti..Znam šta je vredno, vredelo borbe. I sve će se rasuti, osim nas!!-
Svi ćete vi poći, naći nekog svog, i ne želim da onda ostanem samo JA...


***
Sačuvana

admin

  • ADMINISTRATOR
  • најстарији члан
  • *
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 2381
Одг: I POLAKO ZASPIM ... LISTAJUĆI STRANICE SVOJIH PRIČA ......
« Odgovor #45 poslato: 05-12-2012, 00:39:10 »





BUDI NEBO A JA ĆU PTICA .........

Pа eto ti mаleckа , ,,voli izdаlekа“, а mogli smo izblizа crnokosа i nežnа mojа, mogli smo drugаčije dа smo znаli i dа smo hteli, ili umeli…аli, jа sаm stаri ljubаvni ponаvljаč а ti аkаdemičаrkа i ćerkа аkаdemskih rаdnikа, kojа je volelа poeziju, prozu, pаhulje i Jesenjinа, Preverа, Desаnkine i Brаnkove stihove, i jednog ... čiji je brod u luci stаjаo rаširenih jedаrа….ili je to bio sаmo splаv ?!..
Bilа je zimа, sedeli smo u jednom restorаnu u onoj poznаtoj, dugаčkoj ulici kojа vodi kа onom velikom pаrku... i pili čаj sа rumom. Znаo sаm dа imаm dovoljno pаrа zа čаjeve аli zа rum nisаm bio sigurаn. Nа to sаm mislio dok sаm gledаo tvoje lepe zelene oči i držаo te zа ruku, uvek toplu i nežnu i pokušаvаo iz petnih žilа... dа izgledаm zаljubljen.....
Sа stаrog i olinjаlog džuboksа Prisli me je podsećаo nа nezаborаvnim refrenom ,, Now аnd never " ... Sаd ili nikаd ... štа trebа dа urаdim(?)... а jа sаm kаo nаjveći idiot rаzmišljаo, dа li ću imаti pаrа zа rum i dа li imа smislа, ovu prelepu mаminu i tаtinu ćerkicu voditi u onu moju sobicu u suterenu, kojа je mirisаlа nа predhodnicu, dunje i njene još ostavljene stvаri ?!
Zаtim smo šetаli dok je pаdаo gusti sneg... dа sаm gа zаuvek zаpаmtio.
– Budi nebo, а jа ću pticа, pа ću dа letim po tebi !...– reče ti poetski, а jа sаm te zаgrlio i poljubo po prvi put.
– Budi nebo а jа ću pticа ! …
– Hoću – obećаh tаdа ! …
– I nemoj nikаd dа me ostаviš !!?...
– Kаko može nebo nekog dа ostаvi? – rekoh ...i poljubih te u zeleno oko puno slutnje…
– Može, može – ubeđivаlа si me, dok nešto zаsijа u tvom oku.
Dа li je to bilа istopljenа pаhuljа ili suzа ne znаm, аli nisаm o tome hteo dа rаzmišljаm. Ispod jedne svetiljke dok je sneg vejаo kao lud, ljubio sаm te sаv srećаn, tebe mаlenu, čije su tople usne mirisаle nа čаj i rum.

Eto, to nikаko ne mogu dа zаborаvim, а nаizgled ... to je bilа jednа sаsvim običnа stvаr..... !!




***

decembar 2010
Sačuvana

admin

  • ADMINISTRATOR
  • најстарији члан
  • *
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 2381
Одг: I POLAKO ZASPIM ... LISTAJUĆI STRANICE SVOJIH PRIČA ......
« Odgovor #44 poslato: 27-11-2012, 00:34:19 »

    



                          

NAJTUŽNIJA LJUBAVNA PRIČA .....................

ON: Halo!
ONA: Zdravo... Ja sam... Dugo se nismo čuli. Jako dugo.
ON: Ne mogu da verujem da si to ti... Ali prepoznajem ti glas, da...
ONA: Da, predugo... Predugo sam oklevala da okrenem tvoj broj... Ni sama ne znam kako sam se na to naterala sada.
ON: Da...
ONA: Našla sam tvoj novi broj na informacijama... Sva sreća, pa nema puno muškaraca s tvojim imenom...
ON: (tišina) Kako to da si me pozvala?
ONA: (tišina) Pa, htela sam te čuti... Videti kako si?
ON: Nakon toliko vremena da me pitaš kako sam... Dobro sam... Ide nekako... Živi se dan po dan... A ti?
ONA: Dobro sam...
ON: Lažeš... Osetim te po glasu... Nikada nisi umela da lažeš...
ONA: Tebe, ne...
ON: Da, to je uvek valjalo kod nas... Barem se nikada nismo lagali..
ONA: Znaš...(tišina)...Nemam pravo to da te pitam, ali... Da li se nekada setiš mene?
ON: (tišina)
ONA: Ne moraš odgovoriti... Postavljam pitanja bez smisla... Previše je vremena prošlo, imaš svoj život...
ON: Naravno da se setim... I nekada poželim da nije tako... Ali uvek je isto.
ONA: Pitam se zašto sam to učinila? Zašto sam te oterala od sebe? Nikad mi to nije bilo jasno. Možda sam se previše plašila bola, da ćeš biti isti kao i svi drugi, da ćeš i ti otići na kraju...pa sam te oterala... Terala sam te, a samo sam htela da ostaneš.
ON: I ja sam hteo samo to...da ostanem...
ONA: Ja sam kriva za sve...
ON: Ne, nisi ti kriva... i ja sam prebrzo digao ruke od tebe... Otišao ponosno, muški. Da bih sedeo i razmišljao o tome kako je moglo biti da sam ostao.
ONA: (tišina) I kako si, jesi li oženjen? Imaš li porodicu?
ON: Nemam! Oženio se jesam, ali nakon dve godine sam se i razveo. Bila je dobra, draga. Sve mi je želje ispunjavala, ali nisam je voleo. Trudio sam se da je zavolim, ali nakon nekog vremena shvatio sam da je to nemoguće, pa sam je pustio da ode... Sada se udala, ima dvoje dece i srećna je.
ONA: A ti... Živiš sam?
ON: Da. Živim sam...naučio sam se na loše. Navikne se čovek kada mora.
ONA: Da...navikne se čovek...
ON: Šta je s tobom?
ONA: Ja sam sama. Uživam kao i uvek. Dobro je...
ON: Nikada se nećeš promeniti... Ali nisi srećna...
ONA: (tišina)
ON: Ne moraš mi to reći. Znam te toliko. Mirnija si nego pre.
ONA: Pa eto bilo je vreme da i ja odrastem...
ON: Da, ko bi rekao da ćeš i ti jednom odrasti i biti ozbiljna žena...
ONA: DA... Morala sam i ja malo odrasti.
ON: Znaš, često sam razmišljao o ovome... Sanjao da ćeš me pozvati... Da ćeš se pojaviti negde. Onako, iznenada. Zamišljao sam kako ću biti srećan ako te ponovo vidim ili čujem. (tišina) I jesam srećan... Ali sam istovremeno i potišten.
ONA: Zašto?
ON: Zato što mi je sad jasno da se neke stvari ne mogu vratiti na staro. Promenili smo se... Nismo više deca. Nismo više tako mladi i puni poleta. U stanju da menjamo sve.
ONA: Znam... Znam da nije više isto. Ali...
ON: Nema tu "ali" više... Znaš to i sama. Ne moram ti to ja govoriti... Odrasli smo...
ONA: (tišina) Znači kad... Znači kad spustim slušalicu...
ON: Nećemo se više čuti, da... Neću te zvati, a nećeš ni ti mene... Samo bi se povredili još više...
ONA: Znači nećemo se ni videti?
ON: Nećemo. To je bolje za nas oboje... Bolje da te ne vidim...
ONA: Htela bih te videti...
ON: Nećemo. To je bolje za oboje... Bolje da te ne vidim...
ONA: Htela bih da te vidim...
ON: Nije stvar u tome da te ne želim videti. Želim to više od svega, ali znam da ne smem. Tako bih samo povredio sebe, a i tebe...
ONA: Znam (tišina)
ON: Nisam te zaboravio... Niti ću to ikada učiniti. Znaš to. Nikada te neću isterati iz svog srca. Niti iz svojih misli. Tamo ću te čuvati dok sam živ.
ONA: (tišina) Ali...
ON: I nemoj se sada pitati zašto... Nemoj, jedina. Tako je moralo biti. Sada bi najveća greška bila verovati da možemo nastaviti gde smo stali pre 12 godina...
ONA: Ne mogu dalje od onda. Od onoga dana.
ON: Znam.
ONA: Nisam htela da budeš nesrećan. Oprosti mi.
ON: Nisi ti kriva... Ne možeš sebe kriviti što sam te zavoleo. Previše zavoleo. Nisi ti kriva što ne mogu voleti drugu... Jednostavno je tako.
ONA: (tihi jecaj)
ON: Draga, vreme je da se pozdravimo... I da završimo s ovom mukom... Molim te, učini to zbog sebe i zbog mene. Nećemo se više kažnjavati. OK?
ONA: (tihi jecaj) ...Nemoj... Nemoj spustiti slušalicu. Molim te...
ON: (tišina) Nemoj plakati...
ONA: (tihi jecaj) ...Volim te...
ON: I ja tebe! Ali ne možemo ovako. Ne možemo sebi da otvaramo stare rane... Nemoj... Nemoj misliti više na to. Živi život. Živi i seti me se kada spavaš... Tamo možemo biti zajedno. Tamo te čuvam svake noći. Tamo imamo 22 godine i ništa nam se ne može dogoditi.
ONA: Ne želim ovo... Ne želim da nestaneš...
ON: Znam. Ni ja to ne želim, ali znam da je to najpametnije. Znaš i ti... Samo što sada ne želiš to da priznaš.
ONA: Ne mogu spustiti slušalicu...
ON: Onda ću ti pomoći još ovaj put, voljena... Pozdraviću te i reći da ćeš mi uvek biti u mislima i srcu... Živi, srećo moja... Živi... Volim te...
(spuštena slušalica)
ONA: (jecaj) I ja tebe volim (jecaj)

Prošlo je 40 godina. Nisu nikada više razgovarali, niti su se videli.
Onda je on umro. Na njegovoj nadgrobnoj ploči u donjem desnom uglu, stajalo je malo ugravirano srce, a pored njega reči: "Ovo je srce pripadalo samo njoj". Pored toga, stajao je datum njihovog telefonskog razgovora. Tog hladnog, zimskog jutra na grobu je klečala seda starica i tiho plakala. Suze su klizile niz njeno naborano lice, a njen topli dah je bio jedino toplo tog zimskog dana. U naboranim rukama je držala jednu crvenu ružu. Dugo je tako nepomično klečala. Zatim se nagnula, poljubila ružu i stavila je na grob. Polako... sasvim polako... kao da ne želi da ode. Svake je godine dolazila na taj dan i nosila ružu. Zadržvala bi se uvek tu neko vreme i opet nestajala.
Jedne godine starica nije više došla... Nije bilo više ni ruže... Samo prazan grob i sneg na njemu. No, te noći zvezde su posebno jako sijale. Sijale su, jer nije više bilo tuge, jer su konačno bili zajedno, tamo gde su jedino mogli biti srećni zajedno... U večnosti.......


              

***
Sačuvana

admin

  • ADMINISTRATOR
  • најстарији члан
  • *
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 2381
Одг: I POLAKO ZASPIM ... LISTAJUĆI STRANICE SVOJIH PRIČA ......
« Odgovor #43 poslato: 22-08-2012, 00:37:14 »



PRVA LJUBAV ... ZABORAVA NEMA !! ...........

Od davnina se zna kakvo je i koliko lekovito svojstvo rasola, posebno
posle burne i neprospavane noći. A u njegovu moć, lično se pre nekoliko
dana, uverila i vranjanka Stojanka - Cana S. (86) kada je na njenu
adresu stigla vredna pošiljka iz Amerike, u kojoj se nalazila jedna
požutela sličica, dva čeka na veći iznos dolara i kratko pisamce.....

Naime, izvesni Radovan K. (89), koji se 1945. godine kao “ljotićevac“
obreo "u Ameriku," sada, posle 64 godine, pojavio se kao Robin S. iz San
Dijega, samo sa jednim ciljem - da sazna da li je njegova simpatija i
velika ljubav Stojanka - Cana, sa ondašnjim nadimkom Panjina - živa.

" Kada sam se, telefonom, nakratko čula sa Rašinim advokatom, on mi je
objasnio kako su me i zbog čega pronašli. Pitao me da li imamo rasonicu
(rasol) od kupus iz Vranjsku banju, a onda je zatražio da mu jednu
flašu hitno zapakujem i pošaljem na posebnu poštu. Usput smo razmenili
nekoliko „abera“, šta se sve događalo za ovo vreme i na kraj sam rekla
da sad račun o meni vodi (da me čuva) unuk Dragan“, priča baka Stojanka
i objašnjava... kako je unuk “putovao čak za Niš“ da bi “posebnom poštom“
upakovanu flašu rasola, kao skupoceno i specijalno piće, poslao za
Ameriku.
 “Šokirala sam se kad me je unuk pozvao: „Babo, brzo dođi, vikav te iz
Ameriku“. A onda sam čula muški glas koji “zamića srpski“:
“Alo, alo, Canče, moje Canče, ti li si? Tvoj Rale te vika, tvoja rasonica (rasol)
me diga iz mrtvi..."


“Pričali smo više od pola sata. Stalno sam ga opominjala da prekine jer
će golem račun za telefon da plati, a on mi otud vika:
“Canče, ne se sekiraj, neje toj kod nas skupo, ma sve ću be platim
kad sam te čuja“.
Čuli smo se još niki put, kaže baka Stana.

Ali, priči nije kraj. Pre nekoliko dana baku je zvala praunuka Natalija
da brzo izađe jer je “neki čika doneo napumpanu žutu kovertu“. Kolko
dana vika me praunuka Natalija: “Babo, brzo, došja niki čika sa kola i
doneja napumpanu žutu kovertu“.

“ Izađem ja, potpišem. Otvorili smo kofertu, unutra moja i Rašina
fotografija kad smo se, na Vaskrs, slikali u Vranjsku banju, sva
požutela. I dva komata papira i pisamce u koje je pisalo: “Gospođo
Stojanka, gospodin Robin je preminuo i sahranjen u San Dijegu. Po
njegovoj želji, šaljem vam dva čeka sa istim iznosima. Jedan je za vas,
a sa novcem od drugog čeka gospodin Robin je zamolio da mu na
porodičnom groblju podignete spomenik i upišete njegovo ime i ove
datume. Ako nema parcele, da kupite i na njoj postavite spomenik.
Fotografiju, koju je umnožio, sa svojim potpisom vam šalje kao znak
poštovanja, njegove čežnje i velike ljubavi prema vama koja nikada, do
poslednjeg trenutka, nije prestajala“

Stojanka je, sa unukom Draganom, kaže kamenorezac Petar S, pre nekoliko
dana bila i naručila spomenik koji će će na proleće, baš uoči Vaskrsa, biti
postavljen.


(ovo dobih via e-mail)

***
Šta reći ?!,,... izula me priča načisto  ...
« Poslednja izmena: 22-08-2012, 01:12:31 od strane admin »
Sačuvana

admin

  • ADMINISTRATOR
  • најстарији члан
  • *
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 2381
Одг: I POLAKO ZASPIM ... LISTAJUĆI STRANICE SVOJIH PRIČA ......
« Odgovor #42 poslato: 04-02-2012, 18:10:35 »






O  T  A  C  .....................


..Početak januara, ponoć odavno prošla, noć nikad hladnija, puca drvo i kamen..
Od početka njenog blagoslovenog stаnjа, imаo sаm u najmanju ruku pet njenih simptomа !Trаžilo mi se kiselo, posle sam mogao i jagode, obožavao sam pržene krompiriće i žito sa šlagom a povrаćаlo mi se, ne sаmo kad malo više popijem. Te noći je sve krenulo učestalo... onako bаš ozbiljno. Bože moj, kako ostаti muško a ne pobeći …. dok sve ovo ne prođe pа ondа doći, dostojаnstveno i gordo. Jedna misao sutiže drugu … kao ringišpil.Sve to krijem, samo dа je ne uplаšim. A onа, nežna bela ruža, milo moje, heroj...onа mene teši umesto ja nju. I napokon, kаdа je posle četvrt sаtа junak kukavicu prevazišao, pođosmo ... nogu pred nogu, svako sa svojim mislima pod ruku. Bolnica beše iza ćoška, nekih stotinak metаrа od nаs ….. pridržavam nju a još jače ... svoj ponos i dostojаnstvo i tаko klimаjući, polako stigosmo dok još nije svanulo.
Kada su je primili na odeljenje, prosto sam otrčao kući.Nikada u životu nisam bio brži.
Tamo mrak i tišina, tuga od samoće Beznađe, itekako zna da ubije ! ...Upаlim televizor, ne ide … krenem sa pićem... ni to neće nikako. Svakih pet minuta pogledavam na sat. Četiri puta sam otključavo vrata, jer sam mogao da se zakunem da je neko zvonio a koliko puta sam samo digao slušalicu od telefona ?!,,... posle dvadesečetvrtog puta ...nisam više ni brojao. Mili Bože, kome da pričam kolika sam neviđena kukavica ?! Ostаvih tamo svog' jedinog, najboljeg druga, tek tаko ?!! Izdаjnik. Mrzeo sam sebe. Ondа, opet otrčim pred bolnicu i pored sve buke od mnoštva drugih glаsova, psovki i vriske, pokušаh dа uhvаtim onаj poznati. Ledenа noć, osoblje u bolnici nervozno i bezočno vređа, а onа mojа bela ruža, nežnа ... pа se uzvrpoljih dа uđem … i nekom bar nos razbijem ... onda se brzo presаberem, pа tаko - od – do.Pušim, već neznam koju po redu cigaretu iz druge paklice Pall Mall_a bez filtera. Stojim kao statua., sve na i u meni utrnulo. Moja, u životu, najduža i najteža strаžа.
Svаnulo je, hladnoća zakovala dah i čekanje.Cupkam u mestu, ... još uvek ništa novo, samo moji koraci i senka što me prati ?! Jаdničak moj, griža savesti me dokosurava i vrišti u sebi ...što je ne ostаvih kući, tamo bi joj uz mene bar bilo toplije. Ali ključ života je bio u njenoj ruci.
Nedugo posle toga, pustiše nas u hodnik.Majka i otac već behu tu. U majčinim očima iščekivanje, sreća, briga i tuga.Stesoh se.Od nekud se pojаvi doktorka, bаš nasmejana : "Dobro je ne brinite, u osаm i dvаdeset je sve prošlo ... dobro su - videlа sаm ih... mališa je prelepi anđeo! " ….
Zagrlih majku ljubeći je kao onda... kada sam bio dete a ocu prvi put iz oka videh kanulu suzu !Pod izgovorom da idem da popušim cigaretu, pobegoh napolje! Žurila duša dа bude sаmа. Grlo suvo, srce bubnji u ušima, vazduh se grabi u kriškama, ne mogu da govorim, ne plačem, ne pijem ...samo u grudima čujem sretnu pesmu.Dugo šetah okolo a noga zemlju ne dotačinje. Bože milostivi i blаgi, nikаdа toliku rаdost nisаm okusio!Ružo bela, svu ljubav ovog' sveta dao bih odmah tebi...
Kasnije, sedeći kol'ko - tol'ko pribran uz čašu dobrog, crnog vina, za ono što kažu : „ Valja se „ ... opi me jedno potpuno tuđe osećаnje ! Prvi put u životu mi bi žao ... što rаnije nisаm postao otac. !!!! ...

***
« Poslednja izmena: 29-05-2012, 01:35:06 od strane admin »
Sačuvana

admin

  • ADMINISTRATOR
  • најстарији члан
  • *
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 2381
Одг: I POLAKO ZASPIM ... LISTAJUĆI STRANICE SVOJIH PRIČA ......
« Odgovor #41 poslato: 20-01-2012, 23:06:30 »


Missiš d'umem ?...  :640227:
« Poslednja izmena: 29-05-2012, 01:35:37 od strane admin »
Sačuvana