Forum Srpska Vretena

Molim vas da se prijavite ili se registrujete.

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
Napredna pretraga  

Vesti:



Autor Tema: I POLAKO ZASPIM ... LISTAJUĆI STRANICE SVOJIH PRIČA ......  (Pročitano 18510 puta)

lazar

  • Gost
Одг: P R O Z A ......
« Odgovor #10 poslato: 05-02-2010, 21:54:12 »




Једна сасвим необична прича

Спуштам се лаганим ходом уз саму Ботаничку Башту, оном малом улицом што је вечито у некој изградњи и избијам на некадашњи „двадесет девети“. Прелазећи семафор на“моје зелено“ једва избегох пар гажења од оних, „жељних крви“. Предамном кафана „Блед“. Одмах уз њу, мало десно улица Војводе Добрњца окићена и прошарана хладовином, од крошњи дивљих кестенова.
Мало напред , са леве стране, застајем код зелено офарбане тарабе. Капија на тараби иста као некад. И она квака .... старинска. Учиними се некако мања, погурена и снуждена ..... као да моли за пар ексера и које кило боје. Провирујем између њених пукотина и размичем пар трулих дасака, као ребра неког мртваца, небих ли угледао стару чесму посред дворишта, плаве перунике око ње и велики грм дивље руже. Гледам како је све то постало мало , а некад једва успевах да то двориште претрчим скраја на крај.
Намерно кашљуцање старијег господина који је у руци држао ону .... некад моју кваку, са намером да уђе у опет некад моје двориште, упозори ме на непристојност. Као да се ништа није десило настављам ка некадашњој кафани Скопље где сам у њеној башти попио прво пиво.Ту некад беше најхладније точено пиво у граду. Једва се прогурах између фрижидера за самопослуживање хладних напитака, металних столица и од росваја бљештавих столова.
Полако се успињем Кнез Милетином па онда под благим углом у Шантићеву.Тамо негде, по сред њене средине застадох поред старог излога кроз који се могла видети фризерска столица, пресвучена црвеним скајем. При уласку на самом прагу почех скидати гумицу са репа моје косе. Одложих је у џеп и седох у столицу.
Док је та вечност од шишањ трајала, чуле су се само маказе и вести радио Београда из неког сакривеног апарата, док сам ја жмурећи ћутао .
При устајању отворих очи и погледах у огледало. У огледалу .... видех неког странца са закривљеним носем и крупним тужним очима ошишаног на кратко. Спуштам поглед ка дрвеном поду премазаним прерађеним уљем, и угледах „моје русе косе“. Тако их је некад .... једна жена звала.
При изласку, на самим вратима осетих како се низ улицу Павла Папа котрља зелени мирис Бајлонијеве пијаце. Кренух ка њој и код првих контејнера извадих нешто из џепа и бацих у заборав.
Sačuvana

zelenooka

  • ADMINISTRATOR
  • старији члан
  • *
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 402
Одг: KRATKE PRIČE ....... !
« Odgovor #9 poslato: 03-02-2010, 12:27:38 »





I   Z   L   O   G     ...............


Uvek stanem pred tim izlogom , pa se zagledam u zatamnjeno staklo. Posmatram savršeni odraz sopstvenog, nesavršenog lica s upalim očima i dubokim borama na čelu, prvo kritički, a onda mi apsurdnost situacije natera kiseli osmijeh na lice. Namignem sama sebi sažaljivo, do vraga ... živa si, što hoćeš više, pa žustro počnem da popravljam neurednu kosu i zatežem polu zavrnutu kragnu od košuljice !
Taj uglancani izlog, u kojem se ogledam svako jutro na putu za posao, stoji kao čudo u nizu jednoličnih, prljavih izloga bez sjaja. Čekam da retki prolaznici prođu, a pločnik pred izlogom bude prazan kad , stanem pred reflektirajuće staklo i osmotrim sopstvenu siluetu . Znam da možda pravim budalu od sebe, ali tu više nema pomoći ! Čemu zastajkivanje pred izlogom bez reklama, izložene robe, ikakvog natpisa koji bi odao ... šta se krije unutra? Taj lokal, za razliku od onih pored, ne nudi ništa osim sopstvenih silueta prolaznika, pa opet ... pred njim često primećujem mnoge. Samo nagađam da su zastali zbog iste radoznalosti. Kad nekog ugledam, usporim i puštam ih da se ogledaju u prolazu, kako bih se posle pred izlogom zatekla sama. Narcisoidnost ili znatiželja (?!)... da ulovim odraz ličnih osjećaja? Na putu do izloga ... često razmišljam, hoću li jednom u silueti prepoznati drugačiju sebe i ... sa licem koje obećava i opet , s' onim sjajem u očima?

Nijednom s druge strane stakla nisam primetila pokret, ljudsku priliku, baš ništa. Nijednom nisam zatekla ikog , da izlog pere ili glanca njegovu besprekornu površinu. Koliko god da sam zijala unutra, zatamnjeno staklo ne propušta poglede. Kad se na njega naslonim svojim oznojenim čelom i dlanovima, sutradan , na površini nikada nije bilo mojih otisaka ?!,,...
U zadnje vreme , primećujem kako radosno i sve ranije krećem na posao.
Jedva čekam da stanem pred staklenu površinu izloga. Dugo se u glavi motala i formirala želja, da saznam čemu služi izlog a možda i zavirim …. s' druge strane ogledala ?!
U Advokatskoj kancelariji nisu postavljali suvišna pitanja, kad sam zatražila da ispitaju vlasništvo i eventualnu mogućnost kupovine. Sa porodično - zajedničkog računa sam podigla celokupnu ušteđevinu, namenjenu , nekim crnim danima !!...
Po prvi put u životu , postadoh vlasnik nečeg …. za čim zaista toliko žudeh !
Sad' stojim u praznom lokalu, o kom' sam mesecima opsesivno razmišljala.
Unutra , tih desetak kvadrata prostora i nema ničega, osim stolice pred staklom. Na stolici je debeli album s' hiljadama fotografija. Na njima su bili ulovljeni pogledi, oči i usne svih, koji su se ikad gledali u lažnom ogledalu. Nisu ni slutili , kako ih s druge strane neprozirnog stakla neko gleda, snima i proučava. Da im neko uzvraća pogled, radoznalo, ispitivački, prodirući u njihove strahove, tajne i bore na čelu. Radoznalo listam album i ubrzo pronalazim svoj pogled ... na nekoliko slika. Na slikama izgledam, kao da pokušavam da proniknem u budućnost, očigledno bezuspešno jer ... usne su u grču a oči su mi …. starije nego što ih patim s' bilo koje moje slike. Predatorsko oko kamere , uhvatilo je trenutak i zarobilo vreme, a s njim i dobar komad duše.
Kad sam na još par slika prepoznala svoje lice, znala sam šta me je vuklo ka tom izlogu. Kod kuće se ponašam normalno, ne otkrivam kako jutrima više ne odlazim prvo na posao, već u skrovište iza ogledala !?. Opkoračim drvenu stolicu, nalaktim se na naslon i zurim s' druge strane ogledala. Strpljivo čekam da prođe prepoznatljivo lice iz albuma ili, ako bude sreće - neko sasvim nov, nepoznat. Taj muškarac ili žena, svejedno, će prići i zagledati se u sopstveni lik, tražeći odraz kojem se nada, koji očekuje. A ja, ja ću mu se kroz oči zagledati u dušu i onda, pritiskom okidača na kameri, ukrasti jedno parčence za sebe ….. !

**********
Sačuvana

admin

  • ADMINISTRATOR
  • најстарији члан
  • *
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 2381
Одг: KRATKE PRIČE ....... !
« Odgovor #8 poslato: 03-02-2010, 01:34:35 »


Tako ti je to kad se ,, igra ,, sa decom !,,....uvek se ostane .....n !!  :joojj: :siroma:
Sačuvana

lazar

  • Gost
Одг: KRATKE PRIČE ....... !
« Odgovor #7 poslato: 02-02-2010, 19:07:18 »


Беше то тако давно, да сам јој и име заборавио :joojj:. Само се сећам да сам ја од ње добио један велики и до бола  :ban:. Деца к'o .... деца :travar: !!!
Sačuvana

admin

  • ADMINISTRATOR
  • најстарији члан
  • *
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 2381
Одг: KRATKE PRIČE ....... !
« Odgovor #6 poslato: 01-02-2010, 22:56:01 »

Wooooooooow Lazare , Lazare .....blago onoj ...kojoj si ovo namenio  :buljko: :osmeh:
« Poslednja izmena: 01-02-2010, 22:57:50 od strane admin »
Sačuvana

lazar

  • Gost
Одг: KRATKE PRIČE ....... !
« Odgovor #5 poslato: 01-02-2010, 18:11:22 »





Па ето ти малецка , ,,воли издалека“, а могли смо изблиза црнокоса и нежна моја, могли смо другачије да смо знали и да смо хтели, или умели…али, ја сам стари љубавни понављач а ти академичарка и ћерка академских радника, која је волела поезију, прозу, пахуље и Јесењина, Превера, Десанкине и Бранкове стихове, и  једног ... чији је брод  у луци стајао раширених једара….или је то био само сплав ...?!
Била је зима, седели смо у једном ресторану у оној познатој, дугачкој улици која води ка оном великом парку... и пили чај са румом. Знао сам да имам довољно пара за чајеве али за рум нисам био сигуран. На то сам мислио док сам гледао твоје лепе зелене очи и држао те за руку увек топлу и нежну и покушавао из петних жила да изгледам заљубљен.....
Са старог и олињалог џубокса Prisli ме је подсећао на незаборавним рефреном ,, Nоw аnd never " ... сад или никад ... шта треба да урадим, а ја сам као највећи идиот размишљао да ли ћу имати пара за рум и да ли има смисла ову прелепу мамину и татину ћеркицу водити у ону моју собицу у сутерену, која је мирисала на предходницу, дуње и њене ствари…
Затим смо шетали док је падао густи снег да сам га заувек запамтио.
– Буди небо, а ја ћу птица, па ћу да летим по теби – рече ти поетски, а ја сам те загрлио и пољубo по први пут.
– Буди небо а ја ћу птица …
– Хоћу – обећах тада …
– И немој никад да ме оставиш.
– Како може небо неког да остави? – рекох ти и пољубих те у зелено око пуно слутње…
– Може, може – убеђивала си ме, док нешто засија у твом оку.
Да ли је то била истопљена пахуља или суза не знам, али нисам о томе хтео да размишљам. Испод једне светиљке док је снег вејао љубио сам те сав срећан, тебе малену, чије су топле усне мирисале на чај и рум. Ето, то никако не могу да заборавим, а наизглед ... то је била једна сасвим обична ствар..... !!
« Poslednja izmena: 02-02-2010, 22:13:21 od strane lazar »
Sačuvana

zelenooka

  • ADMINISTRATOR
  • старији члан
  • *
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 402
Одг: KRATKE PRIČE ....... !
« Odgovor #4 poslato: 31-01-2010, 17:30:25 »





R E G A L   S E Ć A N J A  ..........


Zapadne mi jedan osmeh iza regala. Zavučem ruku, stenji, duvaj, kenjkaj... Ne mogu da ga dohvatim, moram pomeriti regal, ne vredi. A regal težak! Pun lepo poređanih fascikli i misli. Svašta iz prošlosti, dokazni materijali, sudski sporovi sa razumom i vremenom... Pomerim malo regal i evo ga. Aha!!! Otresem prašinu, paučinu i vratim ga na njegovo mesto. Lep osmeh, šteta da se izgubi. Momenti koje ubacujem u fascikle, i brižljivo čuvam, negde u regalu. Samo ja znam raspored, tako da, ne preturaj molim te... Pitaj!
Sedeli smo tako u okrugloj sobi, sa kružnim stepenicama koje su vodile gore i dole. Dole u podrum i gore nikad nisam bila. Radila sam vežbe, iznošenja pehara iz malog pendžera u zidu. Dizanje iznad glave, onako šampionsko-pobednički. Sa osmehom! Da se zna! Ali je bio nekako sjajan i klizav, svaki put bi ga ispustila, nekako. Čak i kad bi čuo tvoj plač kao malog deteta. Nesnosan bol od plača. Ne znam sad, ali onda mi je to delovalo kao stvarno. Negde iza ugla čuo se plač, ili smeh. Iza regala...
Brzo sam to zaboravila, lepo spakovala u fasciklu i bacila na policu regala. Zašila rane i izmerila pritisak. Nije bilo tako loše stanje, mislim zdravlje se malo poljuljalo i regal se rasklimao ali je „držalo vodu" kako kažu stari. Bar dok majstori odu.
Pospremim ti ja taj nered i pretvorim ga u red. Skinem prašinu i paučinu. Dodam malo onog vazduha što miriše. Mmmmmmm... Baš lepo! Sad je sve u redu. Čak sam popravila policu i vratila staklo u sredinu. Buši, lepi, napred, nazad i eto ga. Neminovnost rada, uvek nešto mora da ispadne.
Kad opet iza regala ima mesta da se neko sakrije. Znate! Par suza, kao naušnice, samo nisu! Nađem i nečiji uzdah, verovatno je ispao iz neke fascikle i zapao iza, ali je bio tu. Onako baš vlažan i skoro buđav, ali ipak lep. Malo ga turim na vazduh i operem, i da vidiš kako se na njega nadoveže pogled, pa još neki san, nekoliko lica......i neminovnog uzdaha ….
Dobro, rekoh sebi, sad ću da pomerim ovaj regal na pendžer i više neće da mi zjapi ona rupčaga onako bez veze. Pehar ionako nikad neću uspeti da podignem sa osmehom. Prosto je tako. Nije za svakog pehar. Neko mora da nosi štit, da vodi konja i trči pored puta. Neko mora da nahrani lavove, ili bikove. Pa neka ga regal tu. Jeste malo tavanica tu nakoso i u dubinu, ali bar neće ništa da bude iza regla sem pendžera i pehara. Nema mesta!
Guraj, vuci, škripi...
Svaki put kad pomerate nameštaj uvek nađete nešto što je odavno izgubljeno. Recimo neko crveno dugme sa tetkinog kaputa, obavezan kliker i to onaj plavi... Pogledam i ja da ne nađem nešto, i nađem naravno. Neki rebus u obliku očiju. Šahovsku tablu sa pola odigrane partije. Pola čaše vode, svejedno, gledali da je do pola puna ili je do pola prazna. Neobična stvar koju sam pronašla je i brnjica za vezanje bikova?! Jako neobično i čudno. I fasciklu bez asocijacije. Otvorim je i vidim da ima nekoliko slika u njoj, jedan video, dve kratke pesme i par opisnih formulara. Zagledam se, na slici bik, veliki da ogromniji ne može biti, miran. Neki čovek sedi, igra šah i pije vodu. Na drugoj slici opet onaj rebus ali sa rešenjem napisanim naopako u dnu. Piše videti video. Na videu samo snimak partije šaha. Bar je jasno zašto je facikla na podu, nikom nije jasno o čemu se radi tu. Ali zato je regal lepo stajao i kroz police se lepo video pendžer i pehar u njemu. Lep pehar, sjajan i velik.
Sad je čak nekako i bilo više mesta, odjednom se nekako dobilo na prostoru i na prioritetima, naravno. Nekako mi komotnije. Ne moram više da radim vežbe sa peharom a regal je sad nekako na svom mestu. Jedino me ona fascikla buni i pomalo nervira. Pročitam opisna dokumenta, piše videti slike i videti rebus. E pa sad?! Dobro, nema veze, to je ionako neki deo iz istorije, nebitan verovatno, ali je bitno gde staviti fasciklu. Nigde se ne uklapa. Da je bacim u kantu za đubre …. to nikako!!! Kanta za đubre ume mnogo da pravi probleme, i to jako ozbiljne probleme. U njoj se stvari usmrde, pa cela soba ima strašan zadah, pa onda i ono što je lepo poprimi taj smrad. Ili se nakote crvi pa se prošire svuda. Ili izbije požar... Znači, kanta za smeće ne dolazi u obzir, nikako! Nacrtam majmuna kako radi, dam asocijaciju „majmunska posla" i bacim je na kraju drugog reda. Štrči! Da ga... ….uh, što štrči!!! Izem ti glupavu fasciklu!!! Šta da radim sa njom?!
Uzmem je i gurnem pod fotelju i ne gledajući šta ima ispod fotelje, zažmurim. Sednem na fotelju i okrenem se... Eeeeheheheheeeee... Pogledaj sad kako je lep regal.
Kad, osećam da nešto me bocka kroz fotelju ?! Nije više onako udobna. Mrdnem ovamo-onamo, ne vredi. Oseća se neka đžomba..... žulja ?!! Što ti je zadnjica ..... kad se navikne...?!?!
Kad bi sad bar mogla da se vratim i batalim onaj osmeh. Sad moram sve iz početka da sređujem...
Generalno...
Ne opet!


***

« Poslednja izmena: 22-06-2010, 16:33:09 od strane admin »
Sačuvana

zelenooka

  • ADMINISTRATOR
  • старији члан
  • *
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 402
Одг: KRATKE PRIČE ....... !
« Odgovor #3 poslato: 29-01-2010, 17:16:22 »





L E T N J I   D A N ................


Lep dan se protegao, svetao i svež. Tople sunčeve zrake činile su malu prostorijicu što je predstavljala kuhinju širom i većom, nego kad bi nebo zastrli oblaci. Prosto takav se utisak dobijao, kao da su zidovi još belji i viši, a stari ružičasti linaleum još nežniji.

Sedeo za malim trpezarijskim stolom i pisao zadatak, dok je majka prala sudove. Udubljen u razmišljanje, uporno je pokušavao da reši zadatak koji se nije dao. Oboje se trgoše od dva iznenadna kucnja na vratima.

On podiže glavu časkom rasanjen od trenutnog matematičkog problema, a majka brzo dohvati suhu krpu da obriše ruke i poleti vratima. Ali vrata se već otvoriše i lepo upakovan u novo odelo uđe njegov nastavnik iz osnovne, a u njegovoj pratnji drug Prekajac, poslanik u opštini.

Majka ih odmah učtivo pozdravi, a on ustade da skloni svoje knjige sa stola. Nakon što sedoše i odbiše posluženje, nastavnik Marko odmah poče da obrazlaže zbog čega je došao.

>>Znate, u opštini će biti glasanje, verovatno ste čuli za to. Samo ne znam gospođo da li znate da sam i ja na listi za poslanika. Nedavno sam se učlanio u stranku, red je malo i da neko od obrazovanijih ljudi povede računa o ovom mestu. Slažete li se sa tim ? << - vešto zastade i podiže obrve, naglašavajući svaku reč.

Majka kao žena koja se bori za život i trudi se da , na najbolji način odškoluje svoga sina tom sirotinjom što ima, a i bez imalo ambicije i pokvarenosti u sebi, skrušeno klimnu glavom, prosto smanjena tom veličinom koja je ušla kroz njena vrata.Ona je uvek gajila visok stepen poštovanja prema ljudima koji su završili velike škole i nalazili se na dobrim položajima, kako bi se ona znala izraziti.

A sin ?...On je ipak bio pun nepoverenja, znajući čak i sad čime se sve ljudi služe da dohvate ta mesta i da dobar broj njih čak nije ni zavirio u knjigu. Sve je to laž koje se on gnušao, mnogo je načina da se dođe do dobre diplome i bez muke i bez nauke. Sedeo je postrance i pitao se šta ti ljudi traže ovde.

 
>>Da li vi gospođo izlazite na glasanje? Jeste li se već odlučili za neku stranku ...? <<

 
>>Pa, ne. Ne marim ja mnogo za politiku, svejedno je meni ko će biti na vlasti. Ja ću i dalje morati da se mučim i radim ...<<  - odgovori žena skromno !

 
>> O, varate se gospođo! Nije svejedno ko će biti na vlasti. Mnogo dobra vam može doneti ako glasate za nas. Možda vi sad ne mislite na sebe, ali pogledajte ovo vaše dete. Ono zaslužuje bolju budućnost. Dobar je đak u školi, sve petice. Mogao bi stipendiju od opštine da dobije. Kad mi budemo izabrani, jedan deo sredstava iz opštine biće usmeren u stipendiranje mladih. Evo pogledajte prospekt ...<< - nagnu se da joj pruži listić....
>> Ja ću se lično založiti .... da vaš sin dobije stipendiju kao odličan đak << ...!?!

Smene senki sumnji i zabrinutosti odalo je njeno lice dok je pažljivo čitala, ali onda pri samom kraju , kao da nešto sinu u njenom oku, bljesak, odsjaj kratkotrajne sreće i nade , koje je nije napustilo ni kad se ponovo obratila nestrpljivom nastavniku.

>>Ovde piše , da će svaki stipendist dobiti po pet hiljada dinara. Kako možete reći da ćete baš toliko dati, da li će opština imati toliko para ? <<  – upita sumnjičavo ?

>> Kad' budemo izabrani, naš poznati privrednik drugPrekajac << - i tu pokaže rukom na čoveka... koji je sedeo pored i pažljivo slušao razgovor i klimnuo u tom trenutku ... da opravda njegove reči i važnost koja mu se pridaje kao vlasniku klanice i velike mesare >> obavezao se da će u te svrhe uplatiti  potrebnu sumu novca << ... - rekao je sigurnim glasom.

>> Glasaću za vas, kad već možete nešto dobro da učinite za narod<< !!! - reče ona sa osmehom na licu !

 
>> Hvala vam gospođo na poverenju << !!! - i tu se obojica podigoše kao po komandi. >> Nastavi da učiš dobro sinko <<  - obrati se nastavnik mladiću i ne sačekavši njegov odgovor , obojica se zaputiše ka vratima i izađoše !

Majka poleti da ih isprati .....

I dalje stajao sa ukočenim izrazom na licu i bez datog odgovora. Ni sam nije znao kako da reaguje i šta uopšte da odgovori. Gnusna su mu bila obojica, a posebno taj njegov nastavnik , koji nikad nije cenio njegov rad a sad tu iz koristi izvlači emocije.

Majka uleprša u kuću ...sad odajući svoju punu sreću i zadovoljno protrlja ruke ... zbog novog prihoda koji ih očekuje. Poče da obleće oko sina planirajući šta sve novo u kuću može da se unese, moći će mu čak i kupiti dobru zimsku jaknu i nove cipele, a možda čak i na ekskurziju sa društvom da ide, želi on to, a i treba malo i on sveta da vidi, govorila je sa vidnim uzbuđenjem. On odmahnu glavom da mu to ne treba, ali ona poče da ga uverava kako bi sad imali dobovoljno para da izdvoje i za to, a ponekad se mora dopustiti i malo luksuza.

Njemu dođe mučno, zastade mu nešto u grlu, smrači pred očima gledajući je onako radosnu i veselu kako ni ne primećuje da je on čak i ne sluša i nastavlja da pretvara sve svoje snove što ih je dugo potiskivala u javu. Krenu prema vratima, a ona se prenu tek kad ih on otvori.

>> Pa gde ćeš sad ? Ručak je gotov, baš smo se spremali da ručamo kad su ova dvojica naišla<< ?!!!!

>> Nisam gladan. Idem malo da prošetam, brzo se vraćam... << - izađe žurno...


Sunce je i dalje žarilo. Smetala mu je ta svetlost i toplina, trebao mu je vazduh da pročisti pluća i osveži čelo. Krenu da se penje niz brdo, jureći u zaklon od granja, kao da je želeo da sakrije ono što je u njegovoj duši. U daljini video je onu dvojicu kako ulaze u novu kuću i pitao se koju su sad priču spremili. Ubrzao je korak, osećajući po golim mišicama i pramenju kose krute zrake povetarca. Bežao je i od njih i od svoje majke, ne mogavši da podnese pomisao da joj je jedna mala svota novca donela to histerično oduševljenje, a znao je dobro da se ona time neće ni okoristiti, sve će potrošiti na njega i za kuću. Odmahnuo je rukom terajući te mučne misli i činjenicu da je nikada nije video toliko srećnu kao sad. Uvlačio se duboko u planinu, peo se niz njene strme litice i kad je najzad dospeo do zaravni seo je ne osećajući umora od polusatnog pešačenja. U tim trenucima uopšte nije razmišljao, samo je pustio vetar da mu reže obraze. Ispod njega ležalo je celo selo, poznao je svaku kuću. Otkinuo je travku, zagrizao zubima cedeći sok iz nje. Negde do njega slete mala šarena ptičica i zacvrkuta veselo, a on je pogleda kao da je hteo da je upita «Što moj život nije tako jednostavan kao tvoj?». Ona samo veselo poskoči par puta, onda uzlete na obližnje drvo, oglasi se divnom pesmom i odlete dalje.


I onda , kao da je sama šuma i njena divljina izvukla bes što mu je ušao pod kožu, pljunu travku i krete natrag ....

*******
Sačuvana

zelenooka

  • ADMINISTRATOR
  • старији члан
  • *
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 402
Одг: KRATKE PRIČE ....... !
« Odgovor #2 poslato: 29-01-2010, 16:57:47 »





BILA JEDNOM JEDNA KRAVA ...........

U ovo vreme “recesije” i “krize”, povećanja stope PDV-a i nametanja “kriznih poreza”, u sveopštoj psihozi, panici i strahu zbog nesigurnosti u dosadašnje “stabilne” izvore prihoda za koje smo se možda grčevito držali (ili se i dalje držimo), postoji jedna prica ,iz knjige Camila Cruza ! Možda se nad njom zamislimo  i preispitamo , kako bi se ona mogla odnositi na nas … u ovo stradajuće vreme  ….?!

Mudrac je s učenikom lutao po svetu.
U sumrak jednog kišnog dana , uđoše u planinsko selo. Učenik je krenuo prema najvećoj kući da zamoli za prenoćište.
Pri pogledu na veliku zidanu vilu , mudrac se namrštio i zatražio neka mu nade smještaj u najbednijoj kolibici. Učeniku se steglo srce što mora od siromaha tražiti da otkidaju od usta i ugoste njih dvojicu, ali nije imao puno izbora.
Dugo su lutali, padao je mrak, a mudrac je bio tvrdoglav ...oko svega što bi naumio.
I tako su se smestili u kolibi... na kraju sela. Nikada ranije nisu videli tako siromašnu porodicu.
Njih desetoro , guralo se pod krovom koji je prokišnjavao, promrzli i u prnjama. Ipak, velikodušno su ih ugostili, dajući sve što su imali: pola caše mleka.
Učenik je pokušavao započeti razgovor, no svaki put bi ga prekinuo neko od ukućana , zabrinut za njihovo jedino blago: mršavu kravicu. Je li dobro? Da se nije prehladila? Treba li joj još sena? Je li žedna? Nedostaje li joj pažnje? Čiji je red da na nju pazi? Noć je brzo prošla u brizi oko kravice.
Drugo jutro, na odlasku, mudrac se uljudno zahvalio domaćinima. Zatim je izvukao nož i zaklao kravu. Prestravljena obitelj udarila je u vrisku, a užasnuti učenik je brzo odvukao mudraca , u strahu da ih obojicu ne pretuku. "Zašto si to napravio? Što će sada jadni? Umre će od gladi bez kravice!" Mudrac je samo slegnuo ramenima i nastavio koračati prema novim pustolovinama.

Posle deset godina , ponovno su se našli u istom planinskom selu.
Mudrac je naložio učeniku da ih opet smesti kod one iste porodice. Rezignirani učenik je odgovorio : "A je li? Sigurno su već odavno umrli  od nemaštine."
Stigavši na kraj sela , zatekli su ogromnu kuću. Dvorište je bilo prelepo uređeno. U njemu su se igrala zdrava, zadovoljna i sita deca. Učenik je potražio domacina i sa strahom pitao , šta se desilo s porodicom kojoj je neki ludak zaklao kravu?!
"Kada bi smo ga bar mogli pronaći , da mu zahvalimo!", rekao je domaćin."
Gubitak krave bila je najbolja stvar koja nam se ikada mogla desiti. Glad nas je naterala da počnemo razmišljati kako da preživimo , i od tada nam je tako dobro krenulo , da smo postali nabogatija porodica u selu."


*****

Sačuvana

zelenooka

  • ADMINISTRATOR
  • старији члан
  • *
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 402
I POLAKO ZASPIM ... LISTAJUĆI STRANICE SVOJIH PRIČA ......
« Odgovor #1 poslato: 29-01-2010, 16:40:54 »



D U B I N A  P R O Z E ........






***********************************************************






RUŽA TEŠKA 1250 GRAMA ...........

Do sada je imala šest izgubljenih trudnoća, svaka veća, zadnja od 5 meseci .
Koliko joj je bilo teško da se toliko puta raduje i razočarava, suvišno je reći. Malo ko ostaje normalan. Ona je ostala borac. Rešila je, biće majka, pa neka se i planeta zaustavi ako baš mora!
Nosila je svog mališana sa mnogo ljubavi i još više strepnje. Porođaj je krenuo pre vremena, sa 6,5 meseci, bebac malecki, pa još muško!!!
Kad je devojčica u pitanju, lakše je, veća je šansa da pregura. On se pojavio uz sasvim solidnu dreku, čime je najavio svoju premijeru na ovom svetu. Tu smo bile samo babica i ja, ona iskusna, ja početnik, i samo nas dve smo čule gromoglasan plač malog princa.
Kasnije je sve išlo po statistikama: dečak, 1250 g, prerano rođen, male šanse...rečeno i mami tako, da ne gaji nade. Mama plače kao kišna godina, suza suzu sustiže, a meni teško da je gledam. Znam šta joj je rečeno, ono što važi za 99 % muških beba u prevremenom porođaju.

Ali ja sam ga ČULA! I videla njegovu živahnost. Jest' da bejah početnik, nemadoh iskustva, ne mogah procenjivati kao kolege koje videše tolike porođaje, ali ipak ... uzmem ženicu za ruku i kao da slušam sebe , rekoh joj: "On će živeti. Ja ću mu doći na prvi rođendan, a on čik neka se usudi da me ne dočeka!" Suze presahnuše :"Mislite?".
"Mislim, tvrdila sam. Pozovite me na prvi rođendan!"...rekoh i sama bejah sigurna u to svoje rečeno ...!

Bebac je prošao Golgotu !... Inkubator ,Stacionar za nedonoščad, sepsu, Icterus-neonactorum , 20 dijagnoza od kojih svaka nosi glavicu...i preživeo, bez značajnijih posledica.

Posle godinu dana ,duž mog odeljenja ide dečačić sa velikom belom ružom. Vrte se svi, pitaju se šta će mališan tu ?! Videh mamu iza njega i shvatih! Došao je da me pozove na rođendan!
"Doktorka, ko je to?" pitaju me moje sestre... ?!
"Ruža teška 1250 grama!"....odgovorih i suza mi pođe.....!

Nedavno mi došla nezakazana dama?!?! Ima sina advokata, pred ženidbu. Insistira da je baš ja primim?!,,...a gužva neviđena. “Vi niste moj pacijent”, rekoh joj uljudno !
“Nisam, ali sam mama Vaše ruže”.

Tog popodneva ostadoh mnogo , mnogo duže !.... da je primim...

******


« Poslednja izmena: 11-02-2010, 22:36:41 od strane admin »
Sačuvana