Forum Srpska Vretena

Molim vas da se prijavite ili se registrujete.

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
Napredna pretraga  

Vesti:



Autor Tema: Ne dam zaboravu  (Pročitano 5557 puta)

admin

  • ADMINISTRATOR
  • најстарији члан
  • *
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 2381
Одг: Ne dam zaboravu
« Odgovor #16 poslato: 29-11-2011, 21:17:56 »




    Sorry... nisam znala za taj podatak ...ustvari, previdela sam tu realnu uobičajenost u takvim slučajevima ...
Sačuvana

Stranac Majevicki

  • млађи члан
  • ***
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 144
Одг: Ne dam zaboravu
« Odgovor #15 poslato: 29-11-2011, 20:19:12 »

Ovo ne smijem da objavljujem, samo ovoliko jer sam vezan ugovor sa izdavačeem....
Sačuvana

admin

  • ADMINISTRATOR
  • најстарији члан
  • *
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 2381
Одг: Ne dam zaboravu
« Odgovor #14 poslato: 29-11-2011, 17:38:42 »



....al' ja 'oću i ovo ... i ono ! Znači, oba cvaj  :plazenje:
Sačuvana

Stranac Majevicki

  • млађи члан
  • ***
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 144
Одг: Ne dam zaboravu
« Odgovor #13 poslato: 29-11-2011, 16:26:26 »

Dalje je u štampanom obliku,
ali zato imaš dole dramu koju mogu cijelu da postavim. :hocujos: :749467:
Sačuvana

admin

  • ADMINISTRATOR
  • најстарији члан
  • *
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 2381
Одг: Ne dam zaboravu
« Odgovor #12 poslato: 29-11-2011, 16:16:19 »



...a gde je dalje ? ... :hm:
Sačuvana

Stranac Majevicki

  • млађи члан
  • ***
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 144
Одг: Ne dam zaboravu
« Odgovor #11 poslato: 29-11-2011, 15:04:05 »

Evo prvo poglavlje romana Probisvijet, je li u redu?



Pohlepa je majka većine prevara. Prevaranti ne moraju biti posebno lukavi, jer prevarene pohelepa napravi dovoljno glupim.
                              Autor      




- Jovane, sine, poćeraj krmke!- čulo se iza brda prošarnog nakrivljenim stablima šljiva sa granama povijenim pod teškim, tamnoplavim, sočnim plodovima. Dječak, plavooki deran sa neukrotivom tamnom, razbarušenom i neurednom kosom, obučen u sive kratke pantolone, sa kožom preplanulom od sunca i vjetra, klečao je nagnut nad tamnu dubinu vira u neposrednoj blizini vodopada. Nije mogao da čuje majčino dozivanje jer vodopad, iako na potoku zbog avgustovskih vrućina siromašnom vodom, stvarao je dovoljno buke da priguši dovikivanje koje je postojalo sve glasnije i sve bliže.
Glas koji je se čuo pripadao je visokoj koščatoj ženi i sa svakim novim pozivom imao je u sebi sve više brige i bijesa. Izgledala je kao neko ko je, sa svojim od sunca i vjetra preplanulim, oštim borama izbrazdanim licem, već načeo šestu deceniju života, iako je tek bila napunila trideset i devet godina. Udala se sa šesnaest, postala majka sa sedamnaest, a baka sa trideset i sedam. „Rano počela i rano završila“, kako je sama često govorila.
Sve i da nije bilo buke, Jovan ne bi čuo majku pošto je, po običaju, odlutao u maštarije i umjesto Modrog vira, vira širokog desetak metara a neispitane dubine, pred sobom imao široke ulice nekog izmaštanog grada, a umjesto hučanja vodopada čuo je autmobile koji jure pored njega dok visok i elegantan stoji naslonjen na mermerno pročelje zgrade obasjane neonskim svjetlom, da bi već u sledećem trenutku vidio sebe kako sjedi u luksuznom automobilu bez krova, a vjetar mu mrsi kosu i nadima košulju kao jedro na brodovima sa crnim zastavama na kojima se bjelasaju lobanje sa ukrštenim kostima. Munjevitom brzinom ga je mašta nosila kroz izmaštane svijetove slične onim lijepim, sjajnim i šarenim svijetovima koje je mogao da vidi na bioskopskom platnu za rijetkih posjeta bioskopu i to onda kada je rizikovao da dobije batine zato što iz škole nije žurio kući već je ostajao u bioskopu.
   Otkako su mu se pod nosem pojavile crne paperjaste malje počeo je da mašta o odlasku iz sela opkoljenog planinskim vrhovima, o životu negdje daleko, u svijetu punom uzbudjenja i svakakvih bogatstava o kojima je samo mogao da sanja dječak koji raste desetinama kilometara udaljen od najbližeg grada i deset od mjesta u kome pohadja školu. Jedini luksuz koji je mogao sebi da priušti bio je - da pojede nekoliko sladoleda na vašarima koji se održavaju za vrijeme vjerskih praznika u opet kilometrima udaljenom mjestu, ili jednom godišnje u njegovom selu, kada se slavi jedna izgubljena bitka iz Drugog svjetskog rata, bitka u kojoj je poginuo njegov djed boreći se na strani rojalista, na strani u ratu poraženih, što je za dječaka bio odličan preduslov da hoda trnovitim stazama kao potomak narodnog neprijatelja. Bio je unuk četnika koji se nije predao i sin prijekog čovjeka koji ni pod prijetnjom smrću nije htio da se odrekne oca. Istina, dječak nije razmišljao kao njegov otac i bio je spreman da se povija kako vjetar duva da bi došao do cilja, a cilj mu je bio samo jedan: da ode iz sela u kome se živi skromno od teškog mukotrpnog rada, a daleko od svega što je smatrao vrijednim, lijepim i zanimljivim.
    - Opet si nad virom, ne bilo te! – viknula je majka i spustila svoju tešku žuljevitu šaku na njegov potiljak.
           Pokušao je da se otme i pobjegne i time ju je još više naljutio pa je, umjesto da dobije uobičajeno sledovanje batina britkim ljeskovim prutem, završio pod njenim nogama i bio nemilosrdno izgažen, kao da ga ne tuče majka već najljući neprijatelj.
   Jaukao je, vrištao iz sveg glasa, ali nijednu suzu nije pustio jer je znao da ga tuče zbog svinja koje su netragom nestale dok je on maštao zagledan u tamnu dubinu Modrog vira, zbog batina koje će i sama dobiti i poniženja koja će morati da proguta kad se vrati sa posla muž Petar, ugljar koji radi na proizvodnji drevenog uglja na drugoj strani planine, četiri sata hoda od njihovog sela.
          Njegovo vrištanje je bilo više pokušaj da majku zaustavi, nego što je bilo spontano i izazvano bolom, ali ona kao da ga nije čula. Tukla ga je kao što čine ljudi koji godinama trpe ponižavanje pa jednom iskale svoj bijes na onom koji je imao nesreću da im padne šaka u trenutku kada im sve unutrašnje brane popucaju.
   Uspio je da se otrgne, potrčao, ali je posrnuo i, pokušavajući da sačuva ravnotežu, zakačio nogom za mravinjak pun plameno crvenih mrava. Stropštao se tako nezgodno da je glavom udario u kamen koji je jednim dijelom virio iz zemlje. Izgubio je svijest, obliven krvlju koja je tekla iz posjekotine na čelu i sljepoočnici, iz koje će nastati ožiljak koji će njegovom licu davati mušku notu, koja bi mu zbog rijetke brade nedostojala.

Sačuvana

admin

  • ADMINISTRATOR
  • најстарији члан
  • *
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 2381
Одг: Ne dam zaboravu
« Odgovor #10 poslato: 29-11-2011, 14:38:42 »




 :grrr: ... pa nešto lepo :ahm: ..............................iz tvoje književne riznice !  :945729:





       
Sačuvana

Stranac Majevicki

  • млађи члан
  • ***
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 144
Одг: Ne dam zaboravu
« Odgovor #9 poslato: 29-11-2011, 14:27:50 »

Još samo reci šta želiš :859158:
Sačuvana

admin

  • ADMINISTRATOR
  • најстарији члан
  • *
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 2381
Одг: Ne dam zaboravu
« Odgovor #8 poslato: 28-11-2011, 21:11:39 »



....o'ma ! Iz momenta  :clamp:
Sačuvana

Stranac Majevicki

  • млађи члан
  • ***
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 144
Одг: Ne dam zaboravu
« Odgovor #7 poslato: 28-11-2011, 19:38:42 »

Kad poželiš :142391:
Sačuvana

admin

  • ADMINISTRATOR
  • најстарији члан
  • *
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 2381
Одг: Ne dam zaboravu
« Odgovor #6 poslato: 28-11-2011, 01:58:51 »



....Kad ?  :ahm:
Sačuvana

Stranac Majevicki

  • млађи члан
  • ***
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 144
Одг: Ne dam zaboravu
« Odgovor #5 poslato: 28-11-2011, 00:34:42 »

Napisaću
Sačuvana

admin

  • ADMINISTRATOR
  • најстарији члан
  • *
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 2381
Одг: Ne dam zaboravu
« Odgovor #4 poslato: 26-11-2011, 22:29:56 »


....Nema na čemu, istina je !,,...i ne se... nego piši još nešto lepo  :plazenje: :smeh:  
Sačuvana

Stranac Majevicki

  • млађи члан
  • ***
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 144
Одг: Ne dam zaboravu
« Odgovor #3 poslato: 26-11-2011, 19:13:02 »

Hvala gazdarice  :142391:
Sačuvana

admin

  • ADMINISTRATOR
  • најстарији члан
  • *
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 2381
Одг: Ne dam zaboravu
« Odgovor #2 poslato: 26-11-2011, 16:54:14 »



....E, tako ! Svetski majstore  :bravo:


 :hocujos:
Sačuvana