Forum Srpska Vretena

Molim vas da se prijavite ili se registrujete.

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
Napredna pretraga  

Vesti:



Autor Tema: Ne dam zaboravu  (Pročitano 5559 puta)

Stranac Majevicki

  • млађи члан
  • ***
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 144
Ne dam zaboravu
« Odgovor #1 poslato: 26-11-2011, 16:31:23 »

Ne dam zaboravu
 
Ne spavam,
umorne oči ne zatvaram,
nedam snu da krilima zaborava
dodirne moje očne kapke.
 
Budan sam jer znam,
da oni koji pričaju
uspavanke za narode,
mom pamćenju o glavi rade.
 
U meni žive sjećanja
Na Kosovo i prije Kosova,
Na slavu i careve
Na bune i ratove
 
U meni zvone zvona gračanička
Kroz mene teče Bistrica,
Na prstima nosim zemlju s Kosova
U njedrima srce Oblića.
 
Ne dam zaboravu da mi donese mir,
nedam ni jedno moje sjećanje,
ni jedan ožiljak sa moje duše
za sva blaga njihova.
 
Ako bih dao,
da mi ukradu pamćenje,
zvonjava da mi utihne,
Bistrica presahne,
prah zemlje kosovske s’ prstiju da spadne,
stalo bi mi srce u njedrima.
 
I ne bih bio ja,
nestao bih u kaljuzi sivila
medju mlionima sivih lica
koja pristaju na zaborav.
 
Ne dam, jer ja jesam
potomak Milošev, Lazarev. Djordjev,
Ne dam, jer ne mogu i neću da budem
Ničiji i nečiji, kad znam kome pripadam.
 
Prijete mi da će mi oduzeti mjesto,
ukinuti pravo na parče neba,
ako ne zaboravim ko sam
I zašto sam to što jesam.
 
A ja ne dam zaboravu,
Da pomuti moje pamćenje
Da izbriše moja sjećanja
Da uguši kucanje u njedrima
 
Ne dam po cijeni da ostanem sam,
da se borim sa neljudima - naučio sam.
da robujem još pet vijekova,
ali ću da ostanem ja.
 
Ne dam zaboravu - ženska verzija
 
Ne spavam,
umorne oči ne zatvaram,
ne dam snu da krilima zaborava
dodirne moje očne kapke.
 
Budna sam jer znam,
da oni koji pričaju
uspavanke za narode,
mom pamćenju o glavi rade.
 
U meni žive sećanja
Na Kosovo i prije Kosova,
Na slavu i careve
Na bune i ratove
 
U meni zvone zvona gračanička
kroz mene teče Bistrica,
na prstima nosim zemlju s Kosova
u nedrima srce Oblića.
 
Ne dam zaboravu da mi donese mir,
nedam ni jedno moje sećanje,
ni jedan ožiljak sa moje duše
za sva blaga njihova.
 
Ako bih dala,
da mi ukradu pamćenje,
zvonjava da mi utihne,
Bistrica presahne,
prah zemlje kosovske s’ prstiju da spadne,
stalo bi mi srce u nedrima.
 
I ne bih bila ja,
nestala bih u kaljuzi sivila
medju mlionima sivih lica
koja pristaju na zaborav.
 
Ne dam, jer ja jesam
potomak Milošev, Lazarev. Djordjev.
Nedam, jer ne mogu i neću da budem
ničija i nečija, kad znam kome pripadam.
 
Prete mi da će mi oduzeti mesto,
ukinuti pravo na parče neba,
ako ne zaboravim ko sam
i zašto sam to što jesam.
 
A ja ne dam zaboravu,
da pomuti moje pamćenje
da izbriše moja sećanja,
da uguši kucanje u nedrima.
 
Ne dam po ceni da ostanem sama,
da se borim sa neljudima - naučila sam.
da robujem još pet vekova,
ali ću da ostanem ja.
 
Miodrag Lukić
Sačuvana