Forum Srpska Vretena

Molim vas da se prijavite ili se registrujete.

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
Napredna pretraga  

Vesti:



Autor Tema: ПОУЧНЕ И БАЈКОВИТЕ ПРИЧИЦЕ ... !  (Pročitano 11423 puta)

zelenooka

  • ADMINISTRATOR
  • старији члан
  • *
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 402
Одг: ПОУЧНЕ И БАЈКОВИТЕ ПРИЧИЦЕ ... !
« Odgovor #4 poslato: 13-02-2010, 00:17:03 »





G A L E B O V A   P R O S L A V A  ..........


Duboko u okeanu, na dnu uvale, medu stenama, živeo je kit.
Ležao je nepomicno duboko u vodi i gledao ispred sebe.
Osećao je kao da nešto ne sme da izgubi iz vida, ali nije znao šta.
Još nikad nije zatvorio oči.
Možda bi jednom mogao da pogledaš oko sebe, pomislio je.
Ležao je tamo potpuno sam i retko mu je neko dolazio u posetu.
Kad bolje razmisli, zapravo mu nikad niko nije bio u poseti, čak mu nikad niko nije ni svratio.
Nije znao ni kako neko izgleda. Ponekad bi uzdahnuo
A onda bi se sa dna podiglo malo peska i voda oko njega se zamutila.
To mu se učinilo opasnim i reče samom sebi:
- Molim te, radi šta god hoćeš, samo nemoj uzdisati.
Onda bi opet protekle godine ...pre no što bi se na čas zaboravio i ponovo uzdahnuo.
- Opet to činiš! - rekao bi samom sebi, dok su mu zrna peska bockala oči.
- A toliko puta sam ti rekao...
Kit je slutio da će zauvek ostati tu.
Ali, jednog dana odozgo je, pravo kroz okean, dolepršalo pismo s' privezanim kamenčićem
kako bi potonulo. Spustilo se na dno okeana ...tačno ispred kita.
- Šta je sad ovo? - mislio je kit - Pismo? - Nikad nisam čuo za to. A ne znam ni da li znam da čitam.
Otvorio je pismo i na njegovu sreću ispostavilo se da zna da čita …....
Pročitao je:
Dragi kite,
Nisam siguran da li ti postojiš, ali te ipak pozivam na svoju proslavu. Sutra na obali. Ako postojiš, onda dodi?
Galeb.
Kit je bio toliko iznenađen da je duboko uzdahnuo i za trenutak je ceo svet izgubio iz vida.
Ali, to mu nije smetalo, jer ionako je mogao da misli samo na jednu stvar.
Proslava: tamo ću dakle nekoga sresti! Pitao se da li će kad ugleda nekoga
i prepoznati tog nekoga i da li treba nešto da ponese ili nešto da uradi.
Ukoso od njega ležao je jedan koral, crven i sjajan, i on pomisli kako bi se to nekome
moglo dopasti. Stavio ga je ispod peraja i počeo da pliva gore kao obali. Još jednom se osvrnuo.
- Pitam se da li ću se još vratiti ovde - pomisli.
Jer, nije znao šta je proslava i koliko dugo traje.
- Mozda se proslava nikada ne završava - pomislio je. - Znaš šta - reče samom sebi - videćemo još.
I iz najdubljih dubina okeana plivao je ka obali. Rano predveče stigao je na obalu.
Isturio je glavu iznad talasa koji su se obijali o obalu i video kako je cela obala ukrašena algama,
morskom travom, školjkama, i drugim stvarima koje nikada nije video. A visoko na nebu
video je mesec i zvezde. I prvi put je na trenutak zatvorio oči. Nije znao zašto.
Iz očiju mu se nešto skotrljalo niz obraze.
- Čudno - pomislio je. - I šta to tako u meni bije?
Galeb ga je ugledao.
- Kite! - povika - Pa to si ti!
Galeb je sleteo na njega.
- To je, dakle, neko - pomisli kit.
Galeb je odveo kita do obale i postavio ga da sedne u jedno udubljenje.
Te večeri kit je sreo ajkulu, uljarku, ražu, morsku lastu i albatrosa, a kasno uveče cak i mrava.
- Moram ovo dobro zapamtiti - mislio je, ali nije znao zašto.
Usred noći, proslava je dostigla vrhunac i galeb ga upita da li bi hteo da pleše sa njim.
- Svakako - rece kit.
Uspravili su se i kit je položio jedno peraje na galebovo rame, a galeb je jednim krilom
uhvatio kita oko struka.
I tako su plesali, ćutke i ozbiljni, na obali obasjanoj mesečinom, uz zvuke tihog zapluskivanja talasa.
Svi su zaustavili dah i pomislili: ovako još nikad niko nije plesao.
Kit i galeb plesali su po celoj obali, sve do peščanih dina, ponovo se vraćali i plesali duž obale
i završili su igru jednim skokom koji je bio tako visok ...da se činilo kako su nestali u nebo.
A onda padoše na vlažan pesak.
- Mozda sam - pomislio je kit - sada srećan.... ?!
Što se njega tiče, vreme je moglo da se zaustavi te noci , nasred obale , na galebovoj proslavi........!!

***
Sačuvana

lazar

  • Gost
Одг: ПОУЧНЕ И БАЈКОВИТЕ ПРИЧИЦЕ ... !
« Odgovor #3 poslato: 08-02-2010, 21:40:59 »




Л у т р и ј а

Купи неки трговац од сељака магарца за сто новчића. Сељак је био дужан да му га сутрадан доведе. Поштујући договор, он дође код њега, али без магарца.
- Извините, магарац је угинуо.
- У реду, вратите ми мојих 100 новчића!
- Не могу... Потрошио сам их.
- Па ништа, оставите ми угинулог магарца.
- Али, шта ће вам он? – упита изненађено сељак.
- Даћу га на лутрију.
- Па не можете мртвог магарца дати на лутрију!?!
- Могу, верујте... Једноставно нећу ником рећи да је мртав.
Након месец дана наиђе сељак на трговца.
- И шта је било са мртвим магарцем?
- Урадио сам како сам и рекао. Продао сам 500 тикета, сваки у вредности два новчића, и зарадио сам 998 новчића.
- Шта? И нико се није бунио?!
- Јесте један... Онај који је освојио магарца. Био је веома љут... Но њему сам вратио његова два новчића.
Sačuvana

zelenooka

  • ADMINISTRATOR
  • старији члан
  • *
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 402
Одг: ПОУЧНЕ И БАЈКОВИТЕ ПРИЧИЦЕ ... !
« Odgovor #2 poslato: 04-02-2010, 01:39:36 »





NEDOSTAJES MI ............


Jednog jutra, vrlo rano, mrav pokuca na vevericina vrata.
- Baš lepo – rece veverica.
- Ali, nisam zato došao – rece mrav.
- Valjda ipak hoceš malo marmelade?
- Pa dobro... ali samo malo.
Ustiju punih marmelade, mrav isprica zašto je došao.
- Jedno vreme ne smemo da se viđamo – rece on
- Zašto? – upita veverica iznenadeno. Njoj je uvek baš prijatnokad mrav tek tako navrati. Veverica je gledala mrava široko otvorenih ociju a usta su joj bila puna žirove kaše.
- Da bismo videli da li cemo jedno drugom nedostajati – rece mrav.
- Nedostajati?
- Nedostajati. Pa valjda znaš šta je to.
- Ne – rece veverica.
- Nedostajati je nešto što osecaš kada neceg nema.
- Šta onda osecaš?
- E, pa o tome se i radi.
- Pa onda cemo jedno drugom nedostajati – rece veverica tužno.
- Ne, rece mrav – jer možemo jedno drugo i zaboraviti.
- Zaboraviti! Tebe!? – jauknu veverica.
- De, de – rece mrav – ne jauci tako glasno.
Veverica položi glavu u šake.
- Ja tebe nikada necu zaboraviti – rece ona blago.
- Eto sad – rece mrav. – To tek treba da vidimo. Zdravo!
I vrlo naglo izade kroz vrata i spusti se niz stablo bukve. Veverica je odmah pocela da oseca kako joj mrav nedostaje.
- Mrave – dozivala je – nedostaješ mi! – Glas joj se odbijao o grane drveca.
- To još ne može! – rece mrav. – Pa još nisam ni otišao!
- A ipak je vec tako! – doviknula je veverica.
- Pa sacekaj još malo – cuo se iz daljine njegov glas
Veverica uzdahnu i odluci da ceka. Ali mrav joj je sve više nedostajao. Povremeno je mislila na žirovu kašu ili na kukcev rodendan, još te veceri, ali mrav joj je opet nedostajao.
Popodne nije više izdržala i izašla je napolje. Ali, nije napravila ni tri koraka , a vec je srela mrava. Bio je umoran, sav u znoju, ali zadovoljan.
- Tacno je – rece mrav. – I ti meni nedostaješ. I nisam te zaboravio.
- Eto vidiš – rece veverica.
- Da – rece mrav. Prebacili su jedno drugom ruku preko ramena i otišli na reku da gledaju odsjaj talasa.

***
Sačuvana

lazar

  • Gost
ПОУЧНЕ И БАЈКОВИТЕ ПРИЧИЦЕ ... !
« Odgovor #1 poslato: 03-02-2010, 21:32:09 »





Дечија вера

У једном граду је владала суша. Како је лето било у пуном јеку то свештеник позва верни народ у храм да принесу Богу молитву за кишу. Цео град се сјати и сви се стадоше смејати дечаку који је дошао са кишобраном. Један подсмешљивац му се обрати:
- Дечко, шта ће ти кишобран? Лудујеш. Кише неће бити.
На то му дечак одговори:
- А ја мислим да ако се ви помолите – пашће киша.
Sačuvana