Forum Srpska Vretena

Molim vas da se prijavite ili se registrujete.

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
Napredna pretraga  

Vesti:



Autor Tema: (Para)Normalna Srbija .....?!  (Pročitano 6666 puta)

Stranac Majevicki

  • млађи члан
  • ***
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 144
Одг: (Para)Normalna Srbija .....?!
« Odgovor #4 poslato: 06-01-2012, 22:23:18 »

Može se i tako reći
Sačuvana

admin

  • ADMINISTRATOR
  • најстарији члан
  • *
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 2381
Одг: (Para)Normalna Srbija .....?!
« Odgovor #3 poslato: 03-01-2012, 20:49:30 »



Valjda misliš > sujeverna < ... jer naš narod još uvek veruje u sve i svašta ! Pogledaj samo za izbore  :smeh:
Sačuvana

Stranac Majevicki

  • млађи члан
  • ***
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 144
Одг: (Para)Normalna Srbija .....?!
« Odgovor #2 poslato: 03-01-2012, 19:59:47 »

Bolji naslov bi bio: Praznovjerna Srbija
Sačuvana

zelenooka

  • ADMINISTRATOR
  • старији члан
  • *
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 402
(Para)Normalna Srbija .....?!
« Odgovor #1 poslato: 23-03-2010, 23:59:17 »


Preneto ...



Vampir u vodenici, a jagnje sa pet nogu


Obrasle gustim rastinjem, koje kao da se spustilo na selo sa obližnje planine Bešnjaje i okolnih brda, Donje Komarice su vekovima služile kao utočište. Tu su se sklanjali ne samo žitelji ovog, već i susednih sela Lovaca, Vranovca, Štiplja, Kijeva, Strižila, Bukorovca i još desetak sela u opštinama Kragujevac, Batočina i Jagodina. Ljudi su se u ovom malenom, brdskom selu sklanjali da bi sproveli crkvene obrede i druge običaje, skriveni od pogleda Turaka visokim stablima hrastova i drugog vremešnog drveća, koje se dizalo u nebo kraj reke Osaonice. Tu je načinjen i prvi mlin, kojeg su pokretali konji, jer je u ovom kraju nedovoljno padala kiša, pa je nazvan Suvača ...





Veliki broj toponima u Donjim Komaricama govori o čudnim dešavanjima - Ukleti potok, Zeleni kamen, Suvača, Đavolji mlin ....Uglednom domaćinu Milanu Rankoviću , ovca ojagnjila jagnje sa pet nogu ....?!...


Neobična prinova Rankovića........


Tog leta, u domaćinstvo Milana Rankovića u Donjim Komaricama, sjatili su se stočari iz ovog, ali i susednih sela Gornje Komarice, Botunje, Drenka, Lovaca, Jovca i drugih sa prostora Šumadije i Pomoravlja. Dolazili su da vide neobičnu pojavu - jagnje sa pet nogu.

- Godinama uzgajam ovce, ali je, samo te godine, ovca ojagnjila neobičnu prinovu. Kad se to desilo, starije žene iz komšiluka savetovale su me da odmah uništim ovo jagnješce. Smatrale su da je to predskazanje nečeg zlog i da to donosi veliku nesreću, pa jagnje valja, što pre, uništiti. Tim pre što se u selu, od vajkada, mnogo toga čudnog dešavalo. I ja sam, jedno vreme, bio pod utiskom vremešnih komšinica i razmišljao da ih poslušam. Odlučio sam da to ne učinim, pošto je majka neobičnog jagnjeta bila stara šest godina i dva puta godišnje se jagnjila, donoseći na svet zdrave potomke - priča Milan Ranković iz Donjih Komarica.

Stočar iz sela podno planine Bešnjaje dodaje kako se nije pokajao što je jagnje ostavio u životu, pošto je ono odraslo, ponašalo se sasvim normalno i nekoliko godina živelo u stadu. Kao uspomenu na neobičan događaj, Milan čuva fotografije i video-snimke TV emisija koje su zabeležile neobičan događaj.

Više od decenije, svakodnevno je “rabadžijao”, odnosno prevozio putnike na relaciji Donje Komarice-Jagodina i obratno, a po prestanku bavljenja ovim poslom, sa svojim “lampekom” uslužno je pekao rakiju žiteljima Donjih Komarica i okolnih sela. Za to vreme, Milan je slušao brojne priče vremešnih meštana o neobičnim dešavanjima na ovim prostorima. Zanimljivi pripovedač je usmene legende bezbroj puta prepričavao dok je pekao “parnu”, ali i u drugim prilikama, nastojeći da ih zapamte mlađa pokolenja.


Nečastivak u staroj vodenici .............


Kad su Donjokomaričani načinili prvu vodenicu u ovom kraju na brzoj, planinskoj reci Osaonici, pristizali su pomeljari iz čitave okoline, pa je vodenično kolo danonoćno brujalo. Radilo se tako sve dok, u “gluvo doba”, stari mlin nisu otpočeli da pohode nečastivaci i uznemiravaju pomeljare. Ubrzo, malo ko je smeo da zanoći u vodenici i pored toga što je vlasnik za “noćni rad” nudio, kao nagradu, meljavu bez uzimanja ušura. Jedne večeri, putnik namernik pristao je da zanoći u staroj vodenici i pored upozorenja vodeničara da tu noću caruju nečastivaci. Pa, ni on sam tu nije smeo da zanoći! Umorni čovek je prilegao na neudobni drveni krevetac i, ubrzo, utonuo u dubok san. Kad se začula strahovita lupnjava, u prvi mah pridošlica nije mogao da razazna da li dolazi iz sna, jave ili nekih drugih svetova. Protrljao je oči i na svoje veliko iznenađenje i zaprepašćenje, ugledao neveliku, ružnu spodobu, sa neobično kratkim rukama i još kraćim prstima, koja mu je zapretila smrću zbog toga što se drznuo da u doba carovanja nečastivka na ovim prostorima, bude u staroj vodenici.

- U redu. Ako si rešio da me lišiš života što sam se ogrešio o tvoja pravila, učini tako! Ali, molim te, pre nego što me usmrtiš, pomozi mi da ovaj vodenični kamen pomerimo na mesto - predložio je hrabri i snalažljivi putnik.

Prevari se nečastivak, priđe da pomogne, ali ga putnik gurne da padne, a potom ga pritisne ogromnim kamenim diskom. Legenda kaže da se od te noći nečastivci više nisu pojavljivali u staroj vodenici.


Prikazanje na brdu Zeleni kamen ...............


- Od davnina se priča kako nije dobro noću prelaziti preko Zelenog kamena na severozapadnom kraju sela. Uoči Bpogojavljenja, ali i u nekim drugim prilikama, na ovom mestu se, prema predanjima najstarijih ljudi, pojavljivala neobično jaka zelenkasta svetlost - priča Milan Ranković, osamdesetogodišnji zemljoradnik iz Donjih Komarica.

U selu nisu sigurni koja je od dve verzija o nastanku neobične svetlosti tačna. Da li je ime nastalo zato što su Turci, bežeći sa ovih prostora, zakopali na ovom brdu veliku količinu opljačkanog zlata i dragocenosti, pa traže da “izađu na videlo”, ili svetli, neobični, zeleni kamen, kojeg na ovom brdu ima u izobilju. Ali, svi se slažu da pojava ove neobične svetlosti predskazuje buduće događaje.
- Vremešni ljudi govore da kad iz brda, visoko u nebo „šiklja“ zelena svetlost i obasjava čitavu okolinu „kao usred dana“, obavezno se, potom, dogodi nešto „krupno“ za čitavu Srbiju - dodaje Ranković.


Ukleti potok ....................


Vodotok u Miloševu nadomak Jagodine, od pamtiveka nosi naziv Ludi potok. Jedna od verzija kaže da je naziv nastao zbog toga što neobični potok, u vreme obilnijih kiša, „podivlja“, polomi sve ćuprije i odnese ih u Moravu. Nekada je, kaže legenda, odnosio čitave zaprege sa posadom. Drugi razlog prokletstva vodotoka je u imenu nastalom po tome što su se u njegovoj vrtači okupljali razbojnici u nedoba kako bi, među sobom, podelili krvavi plen koji su protekle noći opljačkali od imućnijih domaćina u okolnim selima. Nije za zanemarivanje ni verzija koja ime objašnjava time što su na obalama potoka razbojnici „presuđivali“ onima koji su se o njih ogrešili i stali im na put,.
- Govorili su mi da nikako ne idem „u gluvo doba“ kroz Ludi potok. Nisam ih poslušao i žestoko sam se pokajao. Gotovo svake noći su me budili nekakvi zli ljudi i vodili po bestragijama sve do oglašavanja prvih petlova. Deset godina su me tako mučili iz noći u noć! Deset žena me je napustilo govoreći „kako sa mnom nešto nije u redu“, pošto noću, poluodeven, tumaram bespućima - priča čovek iz sela na obroncimna Bešnjaje.

Ko za koliko bi se nesrećni čovek još zlopatio i skupo plaćao sopstvenu tvrdoglavost da, ovoga puta, nije poslušao savet prijatelja da se zaputi vidovitom čooveku na jugu Srbije.
- Nisi trebao to da činiš, ali je dobro što si došao kod mene, jer mogu da te spasim. I da si ranije došao, ne bih ti olakšao, jer si morao da platiš kaznu zato što si se u nedoba našao na ukletom mestu, saopštio je vidoviti čovek.

I, zaista, nedaće šumadijskog brđanina bile su „odnete kao rukom“. Posle posete vidovitom čoveku, oženio se po jedanaesti put i sada živi u srećnom braku.
Još jedan sredovečni brđanin je jednom prilično okasnio, vraćajući se pešice iz Jagodine, i baš u „gluvo doba“ našao se kraj Ludog potoka. Osetio je kako ga neko prati u stopu, ali nikoga nije video. Na kraju je, iznerviran, onako po srpski, „skresao“ majku nevidljivom pratiocu, ali mu je na to “odgovorio” jak udarac u glavu. Tajanstveni pratilac ga je onesvestio, a brđanin se razbudio tek posle pojanja prvih petlova.


Orlovi kao predskazanje .............


U prošlosti, silan svet se okupljao na malogospojinsku liturgiju i pričest u donjokoaričkoj crkvi Lojanici. Praznički odeveni ljudi iz dvadesetak sela na razmeđi Šumadije i Pomoravlja, došli su se da kraj hrama, smeštenog duboko podno planine i skrivenog od pogleda Turaka, proslave praznik, seosku slavu. Neke od posetioca uznemirilo je jato ogromnih orlova koji su besomučno kružili iznad sela.

- Ljudi, ovo na dobro ne sluti! - upozorio je neki starac, sučeći veliki brk. - Znam da ovako uporni naleti `tičurina nikada dobro ne donose. Daj Bože da sam se, ovog puta, prevario!
Vernici su nastavili sa veseljem i, ubrzo, zaboravili na strepnju vremešnog meštanina, ali su se prisetili njegovog strahovanja kad se na seoskom putu prema Strižilu pojavio ogroman oblak prašine koji se, velikom brzinom, približavao seoskom hramu i slavljenicima. Za mnoge preneražene vernike, bilo je kasno kad su opazili da se iza oblaka prašine kriju razbesneli turski konjanici sa isukanim sabljama. Oštar fijuk reskih sečiva parao je planinski vazduh. Odsečene glave i reka krvi ubrzo su počeli da se kotrljaju prema reci Osaonici. Uz obližnji potok bežali su oni koji su se prvi pribrali od šoka. Turci su ih sustizali i nemilice sasecali, a bistra voda planinskog potoka ubrzo je dobila purpurno crvenu boju. Potok je ječao od silne piske unesrećenih gorštaka. I danas, u znak sećanja na nesrećni događaj i stradanje žitelja, ovaj potok nosi ime Pišljak, jer je kroz njega odjekivala piska nesrećnih žrtava sve dok im obesne Osmanlije nisu sabljama prekinule jauke. Istoga dana, i crkva koja je služila čitavoj okolini je srušena do temelja i spaljena. Na tom mestu je, više od veka kasnije, tačnije 1932. godine, podignut novi hram. U njemu se svake godine na Malu Gospojinu, 21. septembra, služi liturgija i održava pomen nastradalima, a svečanostima i dalje prisustvuju žitelji ovog, ali i okolnih sela Gornje Komarice, Botunje, Bukorovca, Kormana, Strižila, Lovca, Kijeva, Vranovac, Štiplja, Milopeva, Bagrdana i još desetak iz opština Kragujevac, Batočina i Jagodina.


* * *
Sačuvana