Forum Srpska Vretena

Molim vas da se prijavite ili se registrujete.

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
Napredna pretraga  

Vesti:



Autor Tema: M I S T E R I J E ...... ?!  (Pročitano 42270 puta)

Stranac Majevicki

  • млађи члан
  • ***
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 144
Одг: M I S T E R I J E ...... ?!
« Odgovor #48 poslato: 01-02-2012, 14:13:57 »

Pa jesmo spamovali, ali nije nam bilo dosadno
Sačuvana

admin

  • ADMINISTRATOR
  • најстарији члан
  • *
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 2381
Одг: M I S T E R I J E ...... ?!
« Odgovor #47 poslato: 31-01-2012, 21:51:00 »



Eto, vidiš šta ti pamet veli ..." Ne umači tamo gde ne treba ". A ti navro ? Ne da ti đavo mira, nego - baš bi ti u Amazon :buljko:  .... ccccccccccc    :haha: :haha:


P.S. Ej čovek, ne da večeras ispamovasmo sve teme .... samo tako !!!  :joojj: Zato se momentalno samo :cudise: i odo' kući  :smeh1: :970752: :smeh1:

 :142391:
Sačuvana

Stranac Majevicki

  • млађи члан
  • ***
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 144
Одг: M I S T E R I J E ...... ?!
« Odgovor #46 poslato: 31-01-2012, 21:14:02 »

Stigla mi pamet s' godinama, pomalo dockan ali stigla je :srpskiosmeh:
Sačuvana

admin

  • ADMINISTRATOR
  • најстарији члан
  • *
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 2381
Одг: M I S T E R I J E ...... ?!
« Odgovor #45 poslato: 31-01-2012, 21:13:05 »



Nemoj pričati  :travar: 
Sačuvana

Stranac Majevicki

  • млађи члан
  • ***
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 144
Одг: M I S T E R I J E ...... ?!
« Odgovor #44 poslato: 31-01-2012, 21:05:25 »

Strah me i prst d'umocim :338427:
Sačuvana

admin

  • ADMINISTRATOR
  • најстарији члан
  • *
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 2381
Одг: M I S T E R I J E ...... ?!
« Odgovor #43 poslato: 31-01-2012, 20:17:52 »




Jašta ! Ti umoči samo prs' ...   :351780: :keke:
Sačuvana

Stranac Majevicki

  • млађи члан
  • ***
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 144
Одг: M I S T E R I J E ...... ?!
« Odgovor #42 poslato: 31-01-2012, 16:20:53 »

Nikad se vise necu kupati u Amazonu :(
Sačuvana

admin

  • ADMINISTRATOR
  • најстарији члан
  • *
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 2381
Одг: M I S T E R I J E ...... ?!
« Odgovor #41 poslato: 14-01-2012, 22:06:07 »


12.01.2012
Daily Mail



ORGANI VAN TELA ? ................







DALAS - Desetomesečni Hejs Dejvis rodio se u martu prošle godine sa organima van tela, ali je sada uspešno operisan i oporavlja se!
Ovaj hrabri dečačić dobro je podneo tešku operaciju kojom su mu organi vraćeni na mesto na kojem i treba da budu - Hejs je, inače, rođen sa unutrašnjim organima koji su se videli van trbušne duplje, a bili su prekriveni samo tankom kožom, objavio je britanski tabloid Dejli mejl.
Njegova mama Keli sada je najsrećnija žena na svetu jer će njen mališan biti kao i svaki drugi dečak.
Keli je znala da će se Hejs roditi sa teškom manom jer su lekari još u 12. nedelji trudnoće na ultrazvuku videli da organi rastu van tela.
Keli je čitavu trudnoću provela u grču plašeći se za svog sinčića - nije znala da li će moći da diše, jede..., ali na kraju sve se završilo kako treba


***

Izuzetno retka ali vrlo moguća neonatalna anomalija, koja se ovoga puta na sreću svijuh završila vrlo pozitivno.
Ova beba,rođena je sa omfalocelom tj. retkim poremećajem nedovoljne razvijenosti mišića trbušnog zida i razvijanja jednog dela organa van tela fetusa.U ovom slučaju, jetra i creva razvili su se izvan stomaka zaštićeni, samo tankim slojem kože. Omfalocela se javlja u jednom od 10.00 slučajeva ali je u ovom slučaju bila nešto ozbiljnija nego što je uobičajeno. Srećom, beba nije imala defekt srca, niti druge poremećaje koji obično prate ovo stanje.
Pri ovoj anomaliji, na raspolaganju se ima nekoliko opcija, PRVA je : jedna bi bila da se sačeka rođenjhe deteta, a onda operacijom vrate organi u trbušnu duplju ... spajajući trbušni zid delovima presađene kože.
Druga ... na koju su se odlučili bebini roditelji, je da se hirurškim zahvatom organi vrate u duplju, a svakodnevnim previjanjem - obezbedi da zauvek ostanu tamo ... gde im je mesto.
U ovakvim zahvatima uvek postoji rizik od oštećenja creva i jetre, gubitka krvi ali i toga da beba loše odreaguje na anesteziju. U Hejsovom slučaju sve je prošlo kako treba.

Maloj srećici želim brzi oporavak ...



***
Sačuvana

admin

  • ADMINISTRATOR
  • најстарији члан
  • *
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 2381
Одг: M I S T E R I J E ...... ?!
« Odgovor #40 poslato: 10-12-2011, 19:43:33 »




B R A Z I L S K I   V A M P I R  ??! ......................





K A N D I R U  .... je mala slatkovodna riba koja živi u reci Amazon. Ona jede krv i meso i zbog te osobine je dobila naziv Brazilski vampir. Indijanci veruju da je ova riba opasnija od pirane. A postoje dobri razlozi za to. Prilikom kupanja u rekama ove ribe lako mogu prodreti u urogenitalne organe čoveka, što dovodi do strašnih bolova i na kraju do smrti!


















***
Sačuvana

admin

  • ADMINISTRATOR
  • најстарији члан
  • *
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 2381
Одг: M I S T E R I J E ...... ?!
« Odgovor #39 poslato: 24-11-2011, 23:24:08 »


 ČUDO NEVIĐENO : HOBOTNICA SE PROŠETALA KOPNOM!

Četvrtak, 24. Novembar, 2011.| Autor: E.P.K.





SAN FRANCISKO - Naočigled začuđenih ljubitelja morskih stvorenja, koji su obilazili jedan od rezervata u okolini San Franciska, jedna od hobotnica doslovno je išetala iz vode na čvrsto tlo i prošetala se kopnom?!
 
Jedan od posetilaca sve ovo je zabeležio i video-kamerom, a u jednom trenutku je odreagovao zapitavši "osmonogo" morsko stvorenje "Druže, gde si ti pošao?", objavio je britanski tabloid Dejli mejl.


                youtube]
<iframe width="640" height="385" src="//www.youtube.com/embed/FjQr3lRACPI?fs=1&start=" frameborder="0" allowfullscreen></iframe>
[/youtube]


***
Sačuvana

admin

  • ADMINISTRATOR
  • најстарији члан
  • *
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 2381
Одг: M I S T E R I J E ...... ?!
« Odgovor #38 poslato: 21-11-2011, 21:46:45 »



Misterije Srbije  (4 ) -


Hrast koji leči krsta


U selu Tijanje kod Guče, na međi dve livade raširio se ogromni hrast, pustio grane do po livada, zagrlio Šumadiju...U hrastu prohujali vekovi, neki kažu tri, neki govore četiri, a u selu ima i onih koji vele da je stari hrast lužnjak pretovario pet vekova preko širokih pleća obima skoro pet metara.




Odavno je pukao glas Srbijom da je stari hrast u selu čudotvoran, da ima isceliteljsku moć, da emituje neku čudnu energiju, da ispod njega čovek dođe ukočen, nervozan, tužan, a ode zdrav i vedar, da starina može da bolest i spreči i izleči...
 
Skoro svakog dana ljudi iz blizine i daljine dolaze u selo Tijanje, pa onda malom stazom banu pod hrast, naslone na njega leđa, glavu, nogu... Stoje, ćute i čekaju da se nešto desi.
- Pomaže li, stari? - pitamo starinu Sretena iz okoline Požege.
 
- Da vidiš, pomaže! Veruj mi. Evo, deseti put dolazim, minula me leđa, mogu da se savijem, mogu da položim kravama, mogu sam do kafane, a nisam ranije mogao da maknem od kreveta - kazuje Sreten i grli hrast, ljubi ga, nešto mu priča, čini se da bi mu prepisao i krave i štalu i kafanu.
 
Stazom uz livadu idu supružnici Milan i Nada Blagojević iz Užica. Teško koračaju. Na licima bolne grimase. Prilaze hrastu, nešto mu zbore, a onda naslanjaju leđa na njega.
 
- Ima nešto u ovom hrastu! Ima on neku energiju, nešto što su mu dali zemlja i nebo, pa tom energijom ugreje čoveka, nađe mu boljku, otera je ko rukom - objašnjava Nada, a Milan dodaje kako je on intelektualac i nije od onih koji slepo veruju u neke stvari.
 
- Ovaj hrast je zaista čudo božje. Meni su se neki prijatelji smejali kad sam im pričao gde i zašto dolazim, ali kad su i njih zabolela leđa i kad sam ih ovde doveo, kad su osetili tu energiju, više se ne smeju - prkosno će Milan.

Hrast je u više navrata predmet istraživanja raznih domaćih stručnjaka. Etnolog Snežana Šaponjić-Ašanin kaže da je Republički zavod za zaštitu zdravlja vršio ispitivanja i da su ispod starog hrasta zabeležena pozitivna energetska zračenja.
Stručnjaci dolaze i odlaze, bolesni dolaze i odlaze, a meštani, ponosni na svog misterioznog lekovitog starinu, na svoje večito drvo, pričaju kako on leči 'iljadu boljki i kako znaju ljude koje je hrast iz samrtne postelje podigao.
Voja Sretenović, meštanin sela Tijanje, veli da je život proveo pod hrastom i oko hrasta. Zna svaku njegovu granu, svaki čvor, a zna i hiljade ljudi kojima je hrast odneo boljku iz tela.
- Ja sam među prvima osetio da u hrastu ima neko čudo, da iz njega izbija neka vatra koja odagnava bolove u leđima i zglobovima... Kad sam to rekao ljudima, oni su me proglasili za sektaša, za ludaka, svašta mi govorili. Jedno vreme sam zaćutao, a onda opet progovorio, pa kad su još neke komšije prislonile leđa uz koru hrasta, kola se se okrenula na moju stranu - smeje se krepka starina, zaklinjući se da mu je hrast pomogao od glave do pete.
Naravno, pojam hrasta kao kultnog drveta iz staroslovenskog verovanja i ovde je dobio svoju potvrdu, pa mnogi od onih koji banu pod krošnje čudesnog drveta imaju potrebu da uzvrate dar. Tako se u korama hrasta mogu videti zabodene metalne novčanice, poruke, a u zemlji pored žila mnogi su zakopali darove za hrast, neki ga zaliju rakijom, poprskaju raznim vodama...
Da li je u pitanju neka misterija, da li je u pitanju prirodni fenomen, niko zasigurno ne zna. Dosadašnjim merenjima utvrđeno je da na području Tijanja postoji pet vrsta pozitivnih vazdušnih strujanja koja povoljno utiču na zdravlje.

ŽIGANJE I ŽIVCI !

U stručnom radu etnologa Snežane Šaponjić-Ašanin o energiji starog hrasta, ostala su zabeležena svedočenja onih koji su meditirali ispod čudesnog drveta:

"Boravak na ovom mestu može da izazove razne vrste transa, toplotu, a može i ništa da se ne dešava, što ne znači da energije ne rade svoju misiju pročišćenja".
 
"Svima koji dođu i prislone glavu i ruke na hrast energija pročišćuje informacione kanale, aure i poboljšava cirkulaciju. Tada se oseti zatezanje nekog živca, trzanje mišića i žiganje sa strane".

"Ovde svako dobije ono što mu je najpotrebnije, a oslobađa se onog čega treba da se oslobodi".


                 



***
Sačuvana

admin

  • ADMINISTRATOR
  • најстарији члан
  • *
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 2381
Одг: M I S T E R I J E ...... ?!
« Odgovor #37 poslato: 21-11-2011, 21:22:03 »


Misterije Srbije (3) -


Okati svemirac velikih očiju


Goran Gojković živi u banjskom lečilištu u Gornjoj Trepči i važi za ozbiljnog čoveka i domaćina i samo njegovi ukućani i najbliži prijatelji znaju da više od dve decenije čuva tajnu o susretu sa vanzemaljcem koji je imao u selu Brusnica kod Gornjeg Milanovca. Od tog susreta je prošlo mnogo vremena, ali Goran se seća svih detalja događaja koji će pamtiti celog života. Goran je svoju priču odlučio da poveri dalje ...    


/ ...   Goran Gojković na mestu susreta treće vrste ... /

- Tog leta, pre skoro 23 godine, bio sam u gostima kod tetke Stanice koja je bila udata u porodici Ponjavić, u selu Brusnica kod Gornjeg Milanovca. To prepodne stajao sam na seoskom putu ispred tetkine kuće, odmah do garaže. U jednom trenutku osetio sam neobičano hladan vetar koji je dolazio sa neba. Intuitivno sam pogledao ka nebu i ugledao nekakav bleštavi leteći objekat koji mi se približavao neverovatnom brzinom. U trenutku je stao iznad mene na visini od oko tri metra. Sastojao iz tri koncentična kruga, a najveći krug bio je prečnika oko pet metara. Drugi krug je bio znatno manji, a treći je bio veoma mali i taj krug koji je podsećao na nekakvu kupolu. Ona se otvorila i pojavilo se biće koje je imalo ogromne crne blistave oči i velike uši. To lice sam kasnije video i na nekim fotografijama koje su objavljivane kao fotografije tela vanzemaljaca, ali je izgledalo mnogo životnije. Istina je da sam premro od straha, ali kad se vanzemaljac pojavio, strah je nestao kao rukom odnesen, pa sam čak imao i želju da sve to potraje. U jednom trenuku čuo se i glas metalnog prizvuka, kao da govori robot. Jasno sam razaznao glasove, ali ne i smisao onoga što mi je to biće govorilo. To okato biće mi je govorilo nešto petnaestak sekundi, a onda me je ipak savladao strah i počeo sam da bežim. Vanzemaljac se odmah povukao u leteći objekat, kupola se zatvorila i objekat je odleteo u sasvim drugom pravcu od onoga kojim je doleteo - ispričao je u jednom dahu dugo čuvanu tajnu Gojković.

On je i dan-danas ubeđen da vanzemaljac nije imao loše namere.

- Moj utisak je da mi je nešto objašnjavalo ili pokušavalo da uspostavi nekakav kontakt, ali ništa od onoga što je to biće izgovaralo nisam razumeo - veruje Gojković.
 
O svom susretu treće vrste ćutao je godinama iz straha da mu niko neće verovati:

- Ćutao sam jer sam se pribojavao da me ne proglase ludim, šarlatanom i lažovom jer, iskreno govoreći, mnogima koji su imali slične priče se upravo to i dogodilo. O ovome sam pričao samo sa ukućanima i sa najboljim prijateljima, ali i oni bi i da mi veruju i da mi ne veruju. Ja ni danas nisam imao nikavih razloga da javno govorim o mom susretu sa vanzemaljcem, ali više ne mogu da ćutim i da krijem da mi se to dogodilo. I sada ističem - niti je to bio san, niti sam upotrebljavao bilo kakve lekove, niti sam po prirodi neko ko izmišlja priče!

PAMTI SVAKI DETALJ !
Od Goranovog susreta sa gostom iz svemira prošle su godine, ali se on seća i najsitnijih detalja izgleda letećeg objekta, svog sagovornika iz ko zna koje galaksije i mesta gde se se dogodio njegov susret.




***
 
Sačuvana

admin

  • ADMINISTRATOR
  • најстарији члан
  • *
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 2381
Одг: M I S T E R I J E ...... ?!
« Odgovor #36 poslato: 18-11-2011, 22:39:57 »


M i s t e r i j e   S r b i j e  ( 2 ) -


Teško onom ko se zameri vilama


U dugim zimskim noćima dok bi porodica posle napornog seoskog rada odmarala kraj ognjišta bio je običaj da najstariji ukućanin kazuje priče iz bliže i daleke prošlosti te familije ili govori o neobičnim pojavama i čudnovatim bićima. Deca bi drhteći slušala te strašne priče i zamišljale kako izgledaju utvare, šumske vile ili sanđame, kako su najčešće nazivali bića koja nisu sa ovoga sveta.....



/ ... Javorka Panić zazire od mesta gde je bila stara kuća ... /


Takvih priča odavno nema, a retko gde ima i ognjišta. I kada ukućani danas razgovaraju najčešće pričaju o besparici, a neobična bića više niko ne pominje. Da li zbog toga što su ljudi izgubili moć da ih vide ili ona uopšte ne postoje, dok oni retki koji ih i danas vide nerado pričaju o tim iskustvima, jer se plaše da ne budu izvrgnuti ruglu.

Baka Javorka i njen suprug Milivoje Pantić iz sela Siljevice kod Rekovca, koji imaju po 80 godina, ne ustručavaju se da ispričaju sve što su videli ili čuli. Baka Javorka, visprena starica koja je pročitala sijaset knjiga i koja za sebe kaže da je veoma pamtljiva, kaže da se i dan-danas plaši da prođe kraj mesta gde je bila njihova stara kuća, a danas je tu ambar sa žitom.

- Moj Milivoje je uveče išao u selo na predvojničku obuku. Nisam se plašila da ostanem sama sve do jedne strašne noći. Probudilo me je zveckanje kašika i viljuški, koje su stajale u naćvama na polici kraj odžaklije. Ustanem, upalim gasnu lampu, ali ništa nisam videla. Vratim sve na svoje mesto i ponovo legnem. Istog momenta nešto opet sve rasturi. I tako tri puta. Onda nešto ćopi rende i baci ga preko mene. Ono udari u zid i pade na mene. Nisam znala za sebe od straha. Pokrijem se preko glave. Nešto poče snažno da lupa u sulundar (čunak). Potpuno sam se izgubila od straha. A onda se sve smirilo - priča baka Javorka.

Kasnije joj je Milivoje ispričao da je Bisenija, rođena sestra njegovog oca, u toj kući viđala ženu sa detetom u naručju. Kada bi je čuli kako ustaje u gluvo doba noći pitali bi je kuda je pošla, odgovorila bi im: "Samo vi spavajte. Evo je žena sa detetom koje doji. Moram da naložim vatru da se ne smrzne."
Jednom dok je čuvala ćurke Bisenija je vezla. Dan je bio okupan suncem. Najednom se pred njom pojavila bosa žena, sa dugim prstima i kosom preko nogu. Pitala ju je zašto veze kad je praznik. Bisenija joj je rekla da joj je majka dala. U tom trenutku u rukama neobične žene pojavila su se četiri lonca. Onda je počela da igra. "Ako ne odeš kući, oblak će ti pobiti ćurke", rekla joj je. Bisenija je panično počela da sakuplja stvari, poterala je ćurke i požurila kući. Ali, samo što je prošla nekoliko metara, počeo je da pada grad. Kući se vratila bez ijedne ćurke.

- Svašta se dešavalo. Jednom smo brali žito, a stric moje majke Milun Simić hteo je da ostane da noći u kukuruzu. Založio je vatru i spremao se da legne. Kad eto ti ga neki đavo poče da se dere. On se sakrije u štali. Posle nam je pričao da je video nešto šareno, crno, žuto i belo. Niti je svinjče, niti ovca, niti čovek. Imalo je veliku njušku i ruke. Kad se razdere, on se prestravi. Onda je počelo da prčka po onoj vatri i da sakuplja ugarke. Milun se skamenosao. Molio se bogu samo da preživi tu noć. U neko doba noći to je otišlo niz potok - priča baka Javorka o stričevom susretu sa drekavcem.

K O N J I - S A - P L E T E N I C A M A  ....

Deda Milivoje ispričao nam je kako je konje ujutru stalno zaticao sa ispletenim grivama. Kada bi upitao oca ko to radi, on mu je odgovarao da se to vile s njima igraju preko noći.
- Imali smo konja Zekana. Otac me je poslao da mu položim seno. Kada sam otišao u štalu konj je nepomično ležao. Rekao sam ocu da je lipsao. "Stavi mu ti seno iako je lipsao", rekao mi je otac. Poslušao sam ga. Kada sam malo kasnije obišao konja on je ustao i jeo seno. Nisam mogao da verujem svojim očima - priča deda Milivoje.


Č O V E K   S A  Z L A T N O M   B R A D O M  ....


Baka Javorka kaže da je i njen pokojni brat Dobrivoje Pavlović "previđao". To mu se dešavalo još dok je bio momak, pa je izbegavao da noću ide na igranke sa svojim vršnjacima.
- Najstrašniju noć preživeo je kada se iz vodenice dvokolicom vraćao sa rođakom Aleksandrom. Počeo je da se privija uz rođaka. Kod ajdučke vode njemu se pretupilo da su volovi krenuli unazad. Aleksandar ga je jedva smirio. Dobrivoje ga je molio da ga odveze direktno kući i počeo da plače. Aleksandar je tek onda video da je stvar ozbiljna. "Pa zar nisi video onolikog čoveka sa zlatnom bradom kako ide pored mene i sve vreme me drži ispod ruke", rekao mu je moj siroti brat - setno će baka Javorka.

Najstrašnije priče ispričala joj je Leposava, rođena sestra Javorkinog svekra. Leposavin deda Raka Rakić legao je da odmori ispod jedne vrbe. Čuo je glas neke žene koja mu je rekla da ustane. Kad bi se pridigao, ne bi video nikog. Produžio je da spava. Probudio ga je isti glas. Kada je treći put pogledao, video je lepu devojku sa kosom do zemlje. Pitao ju je da ne traži ergelu. Odgovorila mu je da ne traži ništa, već da on mora da se skloni, jer joj je legao na kolevku. "Da više nikada nisi tu legao, da nisi premrsio sredu i petku i da ne radiš petkom", rekla mu je i nestala. Čim bi Raka prekršio zavet, dešavale su mu se užasne stvari.

 

- Ta ista devojka dolazila bi mu noću u kuću i naređivala da ode u svoju vodenicu. I on bi odlazio. Video bi crnu i plavu devojku koje bi počele da ga biju. Vraćao se kući izgreban i pocepan - tvrdi baka Javorka.
Najstrašniji susret sa tim devojkama dogodio se kada je jednog petka pošao sa unukom Leposavom da tovari drva da bi ih odvezao u Jagodinu. Nasekli su grede i pošli. Pomislio je da će brzo stići, jer je do zalaska sunca imao "čitav konopac", kako se tada merilo vreme. Ali, tek što su krenuli, kola su se izvrnula. Oni ponovo natovare grede i krenu. One ponovo popadaju. I tako nekoliko puta. Leposava ništa nije videla i bilo joj je čudno što deda nešto juri.

- Vraćao bi se sav izgreban, a iz rana bi liptala krv. Leposava se skamenila. Deda joj je rekao da ništa ne pita. Najednom je ispred puta izbio plamen do nebesa.



Ispred plamena bila je kolevka sa detetom. Pošto je noć uveliko zagazila, a oni još nisu stigli ni do Rekovca, deda joj je rekao da prebaci ulare na jaram, sedne na kola i ode kući, jer volovi znaju put. Kod kuće je bila u svitanje. Njen deda se nije vratio nedelju dana. Posle je pričao da su ga vodile svuda po šumi. Od tada više nikada nije mrsio, niti radio petkom. Ali, i dalje je noću morao da ide u vodenicu na njihov poziv.


L E G E N D A  O  R U Ž I C A - G R A D U  ......


            


Na mjestu gdje je danas Ružica-grad kazuje druga prica u davno je doba bilo vilinsko rocište.Tu su se, na šumskoj cistini, vile nocu sastajale na razgovore i domjenke, tu su se održavala njihova sijela, kadikad bi tu varile trave i spravljale napitke, a kadikad bi i zapjevale, pa i zaplesale.I upravo na tom vileništu odluèi neki moæni velmoža sazidati tvrdi grad...Kad se vile opet jednom skupiše na svom sastajalištu, umjesto svilenkaste trave naðoše razgaženo blato, a umjesto cvjetnih grmova golemo kamenje, navaljeno na njih. Gdje se prije dizalo stabalce, sada je bila hrpa dasaka i greda; gdje su prije nicali cvjetiæi, sada su bili razasuti veliki cavli, prijeteæi da se zabodu u gola stopala. Zaciktaše vile u jadu i u bijesu, pa svojim carolijama namah ispremetaše sve to gradivo i otkotrljaše ga u dolinu. Sutradan je pak bjesnio velmoža koji je gradio grad.Tražio je krivce na sve strane, ali bez ikakva uspjeha. I nije mu preostalo drugo nego da se ponovno lati istoga posla: opet su njegovi ljudi valjali kamenje prema visu, opet su na leðima prtili daske i grede, posræuci na usponima. Posao je pomalo napredovao, pa su iskopane duboke jame za temelje grada, a iz njih su se uskoro pocele dizati zidine...Ali jednoga jutra gradilište je opet osvanulo poharano. Zidine su bile srušene, jame zatrpane, daske i grede slomljene, a kamenje otkotrljano u dolinu. Ponavljalo se to nekoliko puta: što bi graditelji obdan sagradili, to bi vile obnoc porušile...Napokon je velmoža postavio brojne straže i zasjede, te uspio otkriti da mu to vile planinkinje iz noæi u noc ruše gradnju. Što da ucini? Odlucio se uhvatiti ukoštac s njima i surovo ih kazniti. I zaista, unatoc svim vilinskim mocima, unatoc njihovim caranjima, pošlo mu je za rukom da u mrežu, razapetu oko gradilišta, uhvati najljepšu vilu – Ružicu.Zaplela se svojom vilinskom kosom u nju, kao što se vile katkad u šumi zapletu vlasima u oštro trnje.I, kao što su tada vile nemocne da oslobode svoju družicu, tako su nemocne bile i sada. I nemocno su, užasnute i zanijemjele, motrile kako surovi velmoža vuce Ružicu za kosu, u kojoj je bila sva njezina moc, i kako je bešcutno zazidava u temelje kule.

Vile su se razbježale, razletjele na sve strane i nikada više nisu došle na to mjesto. Okrutni velmoža sagradio je grad, ali ga je pratilo vilinsko prokletstvo: u casu kada su trublje objavljivale svršetak gradnje, odronio se kamen s najviše kule i zdrobio velmožu pod sobom.Nestalo je velmože, pa mu se i ime zametnulo.A grad se zove po vili koju je on u njegove temelje zazidao: Ružica-grad.


***

Sačuvana

admin

  • ADMINISTRATOR
  • најстарији члан
  • *
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 2381
Одг: M I S T E R I J E ...... ?!
« Odgovor #35 poslato: 17-11-2011, 23:41:11 »



M I S T E R I J E   S R B I J E  (1) -  


Od drekavaca do vanzemaljaca


Ima jedna ukleta kuća na Voždovcu (deo grada Beograda) uvek u mraku, a noću se vidi samo titraj sveće, šapuće jedna baba u gradskom prevozu čvrsto stiskajući glavicu kupusa u krilu. U napuštenem rudniku uranijuma na Staroj planini, osim radijacije, ima i neka čudna svetlost noću, a mnogi tvrde da se tuda šetkaju vanzemaljci.



Za prirodne kamene kapije se veruje da njima prelaze duše na onaj svet

Ipak, njihovim prirodnim sletalištem smatra se planina Rtanj, gde očevici viđaju svetlosne kugle, a u Đavoljoj varoši niko pri zdravoj pameti ne bi prespavao jer tu stoluju nečiste sile.
Da se građanima Srbije često pričinjava da žive u zoni sumraka i nije neko otkriće, osim uzaludnog truda da ostani normalni kad je u pitanju mnoštvo političkih paranormalnih fenomena.
Ono s čim narod mnogo lakše izlazi na kraj jeste verovanje u moć natprirodnog, bilo da su u pitanju vile, nečiste sile ili lekovita moć biljaka, a Ivo Andrić je govorio da narod bez legendi i nije narod.
Nema srpskog sela koje ne ispreda legende o zakopanom blagu. Bar jedna porodica je imala sreće da pronađe ćup pun zlatnika i reši sve materijalne nedaće. Hajdučko blago se po predanju nalazi pokraj starih turskih drumova ili je skriveno po pećinama, ali uz njega obično idu nekakve prikaze koje zlato čuvaju od lopovluka. Kruna cara Dušana navodno je skrivena u pećini kod Morave, a čuva je prikaza koju prati čopor vukova.

Na planini Jastrebac su navodno Turci zakopali kazan zlata kad su bežali. Po legendi treba naći kamen na kome je uklesan kantar i kopati u pravcu koji pokazuje. Oko Novog Pazara i okolnih sela mogu se videti čak i stranci koji sa detektorima oru brda i planine. Pešterci veruju da se na jednom brdu iza sela Ugla zakopano blago nekog drevnog naroda. Neki kopači su se kleli da je, tek što su udarili krampom nekoliko puta, nastupilo strašno nevreme, oluja i gmljavina, pa su pobegli glavom bez obzira.

Za prerast kod Majdanpeka, prirodnu kamenu kapiju koja spaja dve obale reke, Vlasi veruju da je prelaz duša na onaj svet, pa se tu obavljaju razni magijski rituali. Palančani muku muče zbog groblja Hazara. Putem koji vodi pored Ciglane dešavaju se mnoge saobraćajne nesreće.

Veruje se da su krivi Hazari i njihova nekropola, gde je otkriveno više stotina grobova konjanika. Priča se da se u drugoj dimenziji hazarska konjica sprema za rat. Jurišne čete kreću na pojilo i sklanjaju sve ispred sebe. Ko se u tom trenutku nađe njima na putu, teško njemu, ubeđeni su stanovnici Bačke Palanke.


D R E K A V C I .........



                                        /... Mitska predstava drekavca ... /          

Drekavci su postali od nekrštene umrle dece. Noću skaču, lete i dreče, pa plaše narod. U drekavca najviše veruju Srbi (Zapadna Srbija, Šumadija, Kosovo i Bosna), a može se sresti i u Grčkoj.
 
U zlatiborskom kraju mnogi meštani se kunu da su videli drekavca, a gotovo svaki ga je čuo. U ovom kraju ima i vila, a tu i tamo se nađe poneki zmaj. Oni obično žive u hrastu ili brestu.

Po najstarijem verovanju Srba, drveće ima dušu (sen) ili se u njemu ona može nastaniti. Tako se u narodu često govori - senovito drvo.

U verovanjima seljaka takvo drvo nije bilo samo sedište neke duše, već i mesto oko koga se okupljaju natprirodna bića. Smatralo se da u njegovoj blizini borave vile i zato je nazivano vilinskim ili samovilskim.

Osim vilinskog, u Srbiji se poštuje i drvo zapis, najčešće hrast ili lipa, koje je u vreme Turaka zamenjivalo bogomolje.

Meštani Stare Lazarice kod Kruševca tvrde da u njihovom selu raste božansko drvo staro 600 godina.

Veruje se da je to jedini živi zapis iz doba kneza Lazara. Hrastovo stablo, čiji prečnik pri korenu dostiže i do sedam metara, a ima obim krošnje veći od 40 metara, opasan je crvenim koncem i raznim cvećem.
Na njemu je utisnut krst, a pri korenu stoji kandilo gde se vekovima pale sveće za pokoj duše umrlim precima i zdravlje živima. Veruje se da božja kazna brzo stigne one koji se drznu da poseku drvo zapis.

Pojam parapsihologija prvi put je promovisao 1889. godine dr Maks Desoar studijom "O večnosti duše" i ubrzo je opšteprihvaćen kao naziv za disciplinu koja proučava sve fenomene koje je nauka do tada nazivala okultnim, ezoterijskim ili paranormalnim.

Društvo za psihička istraživanja osnovano je u Londonu 1882. i imalo je zadatak da proučava sve neobične fenomene. To je bila prva zvanično registrovana naučna institucija na svetu za istraživanje neobičnih pojava. Desetak godina kasnije društvo je promenilo naziv u Društvo za istraživanje parapsiholoških fenomena, mada je danas u svetu još zanemarljiv broj naučnih ustanova koje imaju specijalizovane odseke ili katedre za misteriozne pojave.

U Srbiji postoji samo ufološka organizacija NLO Srbija, koja od 2007. prikuplja podatke o NLO i graničnim fenomenima u zemlji, koja pokušava da zadrži naučni pristup fenomenu nepoznatih letećih objekata. Predsednik udruženja Miroslav Kostić iz Novog Sada kaže da su njihovi članovi ljudi iz svih delova Srbije, da su različitog obrazovanja i svako od njih ima svoj pristup ovom fenomenu.

- Ljudi nam najčešće prijavljuju opažanje svetlosti na nebu, koji često ne mogu biti uvršćeni ni u bliske slučajeve prve vrste, ali mi ih sve revnosno beležimo i trudimo se da budućim naraštajima ostavimo podatke da bi bar oni odgonetnuli ovu pojavu.

" U KOSMOSU NEMA NIČEGA " .............................?!

Predsednik SAD Tomas Džeferson grohotom se nasmejao kad je prvi put ugledao uzorke metorita:

"Pre ću poverovati da su svi ti ugledni naučnici lažovi, nego u to da je ovo kamenje palo sa neba."

Ceo kabinet se smejao zajedno "glupostima" fanatika koji durbinima po celu noć zure u nebo.
Nemogućnost padanja kamenja s neba, jer u kosmosu nema ničega, 1890. godine službeno potvrđuje i Komisija za Kosmološka istraživanja Francuske akademije nauka.
Samo deceniju kasnije, priroda rešava dilemu kada meteorska kiše 1903. uništava sve krovove kuća u gradiću nadomak Pariza. Tek posle tri decenije službeno se opovrgava stav ove komisije.


***
« Poslednja izmena: 17-11-2011, 23:43:38 od strane admin »
Sačuvana

admin

  • ADMINISTRATOR
  • најстарији члан
  • *
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 2381
Одг: M I S T E R I J E ...... ?!
« Odgovor #34 poslato: 17-11-2011, 01:31:39 »



UPECAO RIBU SA LJUDSKIM ZUBIMA  ? ? ? ...................   :krstise:


Ruski ribar koji je lovio ribu u jezeru na Uralu, šokirao se kada je video da je između ostalog, uhvatio i jednog neidentifikovanog mutanta.

Fotografije neobične ribe obišle su svet, nikoga ne ostavivši ravnodušnim. Naime, sporna riba ima neverovatno krupne zube, veoma nalik ljudskim. Ribar je ispričao da je ulobio gomilu ribe, od kojih je samo jedna ostala živa. On ju je uzeo i video joj zubalo, zbog čega je rešio da je odnese na ispitivanje.

Naučnici još uvek nemaju objašnjenje za ovo čudno stvorenje, ali pretpostavljaju da se radi o mutaciji šarana.

2006. nešto slično ulovljeno je u Teksasu, a tamošnji stručnjaci mislili su da je reč o vrsti pirane.









A evo i još nekih ,, simpatičnih zubonja ,,  :buljko: ....

Divovska riba ...

KINŠASA -22 oktobar 2011...

Voditelj TV emisije "Rečni monstrumi", 52-godišnji Džeremi Vejd upecao je ovaj neverovatni primerak tokom ekspedicije na reci Kongo u Africi. Ova mnogo veća i smrtonosnija verzija pirane je jedna od najstrašnijih slatkovodnih riba na svetu, od koje strahuju čak i krokodili.
Divovska riba, duga 1,5 metra i teška 45 kilograma, ima 32 zuba koji se mogu porediti sa zubima velike bele ajkule.
Do sada je samo nekolicina ribolovaca uspela da je upeca zbog opasnosti koju predstavlja i činjenice da je njeno stanište veoma nepristupačno.






RIBA ČUDOVIŠTE

21 februar 2008

Riba franken, zmijske glave i oštrih zuba, koja je opasnija od pirane, pronađena je u reci u britanskom Linkolnširu. Cela Britanija je u panici.

Ribu je slučajno upecao ribolovac Endrju Alder. Kad je video kakvo je „čudovište“ ulovio, uslikao je plen i prosledio ga stručnjacima, koji su ustanovili da je reč o „gangsteru među ribama“. Zmijoliki predator, koji se hrani drugim ribama, ali i pticama i sisarima, naoružan je oštrim zubima i može da dosegne veličinu od 90 cm. Zabeleženo je i da je ova riba ubijala i ljude. Vrlo je agresivna, posebno kad brani potomstvo.



Prestravio sam se kad sam je ugledao. Jako je ružna - kaže on.

Reč je o ribi koja se, osim drugim ribama, hrani žabama, a najopasniji je njen ugriz, jer ima izrazito oštre zube. Ona može da izađe na kopno, da puže poput zmije i da preživi bez vode čak četiri dana.
Ova riba je, naime, na listi vrsta u nepoželjnih u Velikoj Britaniji.
Pretpostavlja se da je riba kupljena za privatni akvarijum, da bi kasnije, kad vlasnik više nije mogao da se brine o njoj, bila puštena u obližnju reku. Stručnjaci su potvrdili da ova riba nikako ne može opstati u vodama Britanije jer to nije njeno primarno stanište. Ona živi u Pacifiku, i to najviše oko Indonezije.

- Ovakvo zanemarivanje životinja može potpuno narušiti naš životinjski svet - kažu stručnjaci. Riba nije vraćena u reku, već je uginula, a njen primerak je sačuvan i izložen.
Sličan slučaj dogodio se u SAD 2002. godine. Tada je celo jezero bilo zatrovano kako bi se ova smrtonosna vrsta istrebila, a u celu akciju bili su uključeni čak i snajperisti.


PIRANJE U SRBIJI ? ? ? .... :o

30 juli 2010 

U Dunavu, na granici s Hrvatskom, pecaroši ulovili ozloglašenu crvenu piranu, čije jato za samo nekoliko sekundi može do koske da pojede čoveka ....



BEOGRAD - Kupači, čuvajte se! U Dunavu plivaju krvoločne pirane!

Pre dva dana hrvatski pecaroši u Dunavu kraj Aljmaša, na samoj granici sa Srbijom, upecali su ozloglašenu crvenu piranu, čije je jato u stanju da, za samo nekoliko sekundi, do koske pojede čoveka!

Nedelju dana ranije još jedan pecaroš je upecao istu opasnu ribu u Dravi, a tom prilikom je u vodi ugledao čitavo jato ovih krvoločnih riba. Da je reč o pirani, potvrdili su i hrvatski stručnjaci, kojima nije jasno kako se ova vrsta ribe koja živi u Južnoj Americi pojavila u evropskim rekama, i što je još čudnije, kako su preživele u hladnoj vodi.

Biolog dr Biljana Delibašić izjavila je za Kurir, da je mogućnost adaptacije ove životinje velika, te da nije neobično što su preživele.

- Verujem da su to kućne pirane iz akvarijuma koje su mutirale i prilagodile se nešto lošijim uslovima u ovim rekama. Postoji dosta primera iz prakse koji pokazuju da je tako nešto moguće - objašnjava Delibašićeva. Ona naglašava da je njihovo prisustvo u Dunavu izuzetno štetno za okolinu i živi svet jer nemaju prirodne neprijatelje.

- Zbog toga se mogu razmnožiti u velikom broju i pri tom dovesti do uništavanja dela ekosistema - kaže dr Delibašić.

Božidar Spasojević, dugogodišnji akvarista, izjavio je za Kurir da su ove ribe najverovatnije iz akvarijuma pustili u reke neki nesavesni uzgajivači.
- Ozloglašene crvene pirane, za koje kažu da su najnemilosrdnije ribe na svetu, u akvarijumu su potpuno mirne, čak i plašljive, ali u rekama su ekstremni krvoloci - tvrdi Spasojević, koji kaže da su jata pirana u Amazonu u stanju da napadnu i pojedu kravu za samo tridesetak sekundi.

- Iskreno, nije mi jasno kako su opstale u hladnom Dunavu, kada je poznato da na temperaturi ispod 20 stepeni umiru - čudi se akvarista.


***


Sačuvana