Forum Srpska Vretena

Molim vas da se prijavite ili se registrujete.

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
Napredna pretraga  

Vesti:



Autor Tema: TAJNA ZAVETNOG KOVČEGA .... !!  (Pročitano 2158 puta)

admin

  • ADMINISTRATOR
  • најстарији члан
  • *
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 2381
TAJNA ZAVETNOG KOVČEGA .... !!
« Odgovor #1 poslato: 10-06-2010, 20:22:15 »



GDE JE SAKRIVEN ZAVETNI KOVČEG  ? ? ? ..........





RELIKVIJA SVIH RELIKVIJA  ....................


Nema arheologa, pa ni običnog čoveka koji barem jedan trenutak nije razmišljao o njemu. A o vladarima koji su želeli da ga nađu i uz pomoć njega da steknu neograničene moći, ne treba ni pričati. Ali, zna se samo kako je izgledao, a tajna njegove sadržine i mesto gde počiva ostaje milenijumima neodgonetnuta!....


Izgnanstvo judejskog naroda iz Egipta potrajalo je punih 40 godina, i tokom svih tih tegobnih godina, ljudi su strpljivo i uporno nosili sa sombom teški veliki kovčeg optočen zlatom. Očigledno da je za njih on predstavljao ogromnu vrednost, najviše zbog onoga što je u njemu bilo sakriveno, mada niko nije znao šta se stvarno u njemu nalazi.
Iz Svetog pisma se zna da je Zavetni kovčeg bio napravljen od bagemovog drveta dužine dva i po lakta - oko 1.25 metara, i visine jedan i po lakat - oko 75 centimetara. I spolja i iznutra bio je presvučen tankim slojem zlata. Na prvi pogled, izgledao je tako da ga je mogao napraviti svaki stolar. Ali, u ovom slučaju Gospod ne samo što je dao Mojsiju podrobna uputstva o razmerama Zavetnog kovčega, već mu je pokazao i obrazac skladnosti po kojem je trebalo da se izradi. Druga knjiga Mojsijeva 20-40, kaže: " Obrati pažnju da se izradi prema obrascu koji si video na brdu ".




 Među stručnjacima nema jedinstvenog mišljenja o onome šta se nalazilo u Zavetnom kovčegu. Jedni ga smatraju 'figurativnim tronom Božijim', drugi 'spremištem Svetog kamena', odnosno kamenih ploča sa uklesanim Božijim zapovestima. Većina od njih, ipak, smatra da su se u Zavetnom kovčegu čuvale neke značajne relikvije. Ali, koje?

Sergej Pervušin je u ruskom časopisu 'Tajna vlast' pokušao da o tome nešto više sazna oslanjajući se na neke dokumente koji opisuju pradavna događanja. Tako, na primer, u nedavno dešifrovanom etiopskom kodeksu 'Kebra Negest - Slava kraljeva', koji je napisan negde oko 850 godina pre Hrista, takođe se govori o uputstvu Gospodnjem da se kovčeg izradi od drveta koje je otporno na truljenje i da se obloži zlatom. U tim spisima čak postoji i opis sadržine Zavetnog kovčega:




" U njemu je božanstvenost čudesne boje i izrade, podobne istovremeno i jaspisu, srebrnastom blesku, topazu, blagorodnom kamenu, kristalu i svetlosti koji ushićuju pogled i primamljuju ga, a uzburkavaju čula. Ta božanstvenost stvorena je po Božjem ukazu, a ne rukom čoveka: On ju je sam sazdao na mesto Svoje osobitosti. U njoj je takođe i zlatna posuda puna mane koja je pala sa neba..."

Tadašnjim, drevnim Etiopljanima očigledno da su nedostajale reči i pojmovi kojima bi opisali sve ono što su videli u Zavetnom kovčegu. To je i sasvim razumljivo, pošto se u Kovčegu nalazilo nešto posebno, nešto što nije napravljeno rukama čoveka.
    U svetoj knjizi Judejaca, Zoharu, takođe su opisani Kovčeg i njegova sadržina. Ali, to je samo nekoliko desetina stranica ushićenih opisa, upoređenja sa dragim kamenjem i drugim čudesima - sve iznenađujuće slično sa opisima iz 'Kebra Negest'.


MANA SA NEBESA ..........


Zna se da je Kovčeg, prema procenama težak negde oko 300 kilograma, i da je bio vožen na taljigama koje su vukle krave, a ponekad su ljudi bili primorani da ga nose na motkama. Zašto je, uz sve teškoće, bilo potrebno prenositi Kovčeg po teškom pustinjskom putu. U drevnim spisima se kaže : "  Tako je Gospod zapovedio "



Ali, svrha takve zapovesti je pomalo neshvatljiva, jer tokom već ionako predugih i iscrpljujućih lutanja Judejaca, dodatne teškoće nisu ničemu služile. Pa ipak, više od svega bila je neophodna hrana za veliku grupu ljudi koja je lutala pustinjom gde se noću temperatura spušta ispod minus deset stepeni, a po danu skače na 50 stepeni, gde skoro uopšte nema kiše, gde nema nikakvog rastinja i životinja.
Mojsijev narod, kako je poznato, hranio se manom nebeskom ...
Ali, niko do dana današnjeg nije objasnio kakav je to produkt koji je u Petoknjižju opisan kao nešto slično hlebu.
    Odakle je poticala mana koje je trebalo da ima u izobilju da bi se prehranilo celo pleme Mojsijevo? U 'Kebra Negest', u opisu sadržine Kovčega, pominje se 'zlatna sprava puna mane', a sve ostalo podseća na pokušaj da se iskaže i opiše dostupnim rečima neka složena 'aparatura'. Takvo gledište su iskazali i naučnici Dž.Seson i R.Dejl u knjizi 'Mašina za pravljenje mane', koji smatraju da su takvu mašinu koja je spravljala hranu za Judejce, zbog sigurnosti su vozili u sanduku nazvanom Zavetni kovčeg.
    Princip njenog delovanja bio je krajnje prost: gornji, valoviti deo - destilator, kroz koji prolazi vazduh, u stanju je da svojom površinom hladi. Iz vazduha, putem kondenzacije, stvarala se voda koja je ulazila u sud sa biološkom kulturom algi 'hlorela' - jednoćelijske alge bogate belančevinama i mastima. U tu kulturu bio bi usmeren intenzivan izvor svetlosti, a to je i izvor hrane - i tada preostaje samo da se preradi i postane pogodna za upotrebu. To je i bio zadatak aparature nepoznatog porekla koja je, ko zna kojim putem i kako, dospela do Mojsija.





Naučnici objašnjavaju da je ta mašina svakodnevno proizvodila dovoljno mane - oko tri litre za svaku porodicu. Prema savremenim tehnološkim normama, uzevši u obzir malu radnu zapreminu, sposobnost proizvodnje bila je veoma visoka, oko kubik i po mane za 600 porodica. Ovaj jelovnik jeste da je bio jednoličan, ali tim ljudima je inače pretila smrt od gladi, i najbitnije je bilo preživeti.
Neizbežno pitanje koje se ovde postavlja je, kakav je to izvor energije imala dotična mašina, ako je radila ne samo za vreme izgnanstva, nego, kako se ispostavilo, i kasnije? Danas već postoje minireaktori koji daju energiju na račun raspada radioaktivnih čestica.
U njima se energija neposredno pretvara u električnu na sasvim drugi način. Moguće je da je po sličnim principima radio i Zavetni kovčeg.


SVETINJA VRAĆENA OD OTIMAČA  .............


U Knjizi Samuilovoj piše da su, posle pobede u ratu, Filistinci preuzeli Kovčeg, ali nisu umeli njim da rukuju. Svi koji su se približili tajanstvenom Kovčegu - obolevali bi i ubrzo umirali. Ispočetka bi samo osećali muku i gađenje, zatim bi im počela opadati kosa, da bi na kraju dobijali gnojave rane, te umirali u teškim mukama. Zar sav ovaj opis, čak previše, ne nalikuje na oboljenja od radijacije? Zato su Filistanci odlučili da se reše ratnog trofeja i vratili su ga Judejcima. Međutim, dešavalo se i da je među Judejcima bilo žrtava.





Jednom je umrlo 70 mladih ljudi koji su podlegli iskušenju i samo na trenutak zavirili u Kovčeg. Mojsije je očigledno znao za takvu opasnost, pa zbog toga šator sa Kovčegom nikada nisu postavljali u središte logora - kako bi inače i priličilo na njegovu vrednost, nego su ga uvek postavljali van kruga, a mašinu su opluživali ljudi u specijalnim odelima.
    Odakle se u ta starozavetna vremena pojavila čudesna mašina, napravljena po poslednjoj reči današnje tehnologije? Istraživači iznose dve mogućnosti: ili je bila ukradena od Egipćana kojima je dospela u nasledstvo od prepotopske civilizacije, ili ju je Mojsije dobio od vanzemaljaca. Ni jednu ni drugu pretpostavku niko nije u stanju, niti da dokaže niti da je opovrgne. Možda bi se moglo ustanoviti šta je tačno, ako bi se uspeo pronaći Kovčeg.
Po svoj prilici, moguće je otkriti sled zbivanja oko Kovčega i sudbinu najveće relikvije. Jer, tokom dugih vekova bilo je poznato gde se Kovčeg nalazio. Posle povratka Kovčega od Filistinaca, Prva knjiga Samuilova 2, 1-2, govori: " 'Pristigli su žitelji Kirijat-Džeraima, uzeli su Kovčeg Jagve i odleli ga u dom Abinabada, na brdu. Sina njegovog Elizara posvetili su da čuva Kovčeg Jagve. Od vremena prispeća Kovčega u Kirijat-Džeraim prošlo je dugih 20 godina " .

Za sve ovo vreme mašina nije radila, jer u obećanoj zemlji mana nije bila potrebna. Mnogo godina niko se nije zanimao za Kovčeg, jer se moralo ratovati sa Filistincima koji su ugrožavali zemlju. Tek po izgonu neprijatelja, car David se setio Kovčega. On je gradio novu prestonicu koja je trebalo da bude i versko središte države, što znači i mesto očuvanja simbola drevne tradicije. Zato se car David , sa 30.000 hiljada vojnika, uputi u Kirijat-Džeraim. No, prilikom prevoza Kovčega desio se nesrećni slučaj: volovi su se poplašili, naglo jurnuli i sveti Kovčeg zamalo bi pao na zemlju da ga nije pridržao vojnik koji je uporedo koračao pored njega. Dodir Kovčega ubio ga je na mestu. Znači, iako je 20 godina bio neaktivan, Kovčeg je, ako i pre, bio pod visokim naponom, to jest, nalazio se u radnom stanju.


DAR OD SOLOMONA ................


Car Solomon je u Jerusalimu sagradio veličanstveni hram i u njemu odredio malu odaju, bez prozora. Nazvali su je 'Svetinja nad svetinjama. U njoj je čuvan Zavetni kovčeg. Od tada pa potom 300 godina u Svetom pismu nema o njemu pomena. Samo u jednom od poslednjih delova, u drugoj knjizi Makavejevoj, ponovo se o njemu govori, ali se ništa ne kaže o sudbini relikvije. Ali, zato se u kodeksu 'Kebra Negest' on pomilje u vezi sa posetom etiopske carice Makade caru Solomonu. Pošto se naslušala priča o bogatstvu, moći i mudrosti Solomonovoj, rašila je ona da poseti prestonicu Izraela. Prelepoj carici priređen je raskošan doček koji ju je očarao, pa se nije opirala caru. U kodeksu 'Kebra Negest, glava 30, se kaže da joj je na rastanku Solomon : " ...Poklonio čudesne stvari i bogatstva dostojna caričinih želja: prekrasne odežde koja je bila prava radost za oči, i neobične poklone tako željno očekivane u  etiopskoj državi: 6.000 kamila i kola natovarena raznim dragocenostima; zatim kola na kojima se jezdi po zemlji, ali i jedna koja lete po vazduhu, koja je Solomon izradio prema uputstvima 'u skladu sa mudrošću kojom ga je Bog obdario ".






Devet meseci po povratku, carica je rodila sina i nazvala ga Bajna-lehkme. Kada je napunio 22 godine, on je poželeo da ode u Jerusalim i vidi svoga oca. Solomon se obradovao tom susretu i bogato je darovao sina. No, mladić je poželeo i Zavetni kovčeg. Otac se saglasio sa tim, ali je voljenom sinu postavio uslov: da to drži u strogoj tajnosti.





Bajna-lehkem je sakrio Kovčeg u svom logoru i potajno ga odvezao u Etiopiju. Mašina je bila smeštena u jednom od hramova Aksuma, bivše prestonice države. Zatim je Bajna-lahkem stupio na presto pod imenom Melik. On je, u stvari, ustanovio vladanje dinastije Negus, čiji je poslednji potomak bio Sajle Salasije koji je svrgnut 1974. godine. Za sve to vreme, skoro 3.000 godina, Kovčeg se prema postojećim saznanjima, nalazio u Aksumu i nalazi se pod starateljstvom Svešteničkog sabora Presvete Deve Marije i smatra se najvećom svetinjom koptsog hrišćanstva. Nju, međutim, niko nema pravo da vidi. Za vreme praznika Maksal, po okončanju sezone kiša, iz hrama se iznosi samo kopija tajanstvene relikvije. Postoji mogućnost da je Solomon zamenio Kovčeg kopijom, davši mašinu za manu svome sinu.
Od 1936. do 1941. Etiopiju su bili okupirali Italijani, pa nije isključeno da se pravi Kovčeg već odavno nalazi u Vatikanu !?


ZAZIDANI U PEĆINI  ..................


A, evo i drugom traga Kovčega: Biblija ga još jednom pomilje u pasusu gde anđeli upozoravaju proroka Jeremiju na napad Vavilonaca: " ..... ...Prema reči Božijoj prorok je naredio da s a sobom ponese i šator sa Kovčegom. Popevši se na goru gde je Mojsije dobio tablice sa deset Božijih zaposvesti, Jeremija je tamo video i jednu pečinu. Tu je smestio šator Kovčega i oltar, a ulaz je zatvorio kamenjem. Nekolicina se zatim vratila da bi označili put, ali ga nisu mogli da nađu . "





Šta je to Jeremija sakrio - original ili kopiju izrađenu po naređenju cara Solomona? Prorok je živeo trista godina posle Solomonove smrti. Kopija bi bila istovetna i već pokrivena patinom vremena.


Pa gde se onda nalazi pravi Zavetni kovčeg? U pećini nedaleko od Jerusalima? U Aksumu? Ili ko zna gde...?

Ali, nema onoga ko ne bi hteo da sazna ovu tajnu.........




 



Sačuvana