Forum Srpska Vretena |  Srpski forum na srpskom jeziku

Molim vas da se prijavite ili se registrujete.

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
Napredna pretraga  

Vesti:

Autor Tema: С А М О Ћ А .....!  (Pročitano 2165 puta)

admin

  • ADMINISTRATOR
  • најстарији члан
  • *
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 2381
Одг: С А М О Ћ А .....!
« Odgovor #2 poslato: 16-03-2010, 22:00:35 »


Honore´ de Balzac - jednom reče : "Samoća je predivna, samo trebaš imati nekoga da ti to kaže." -

Međutim .....

Samoća - je nešto što činimo sami sebi , onda kada nam je potrebno i može da nam
bude lepa , prijatna, ili  kreativna ....Svaki čovek ima potrebu da boravi u tišini - da nikog ne čuje , da zaboravi na
sve probleme.... one od danas i juče i one .... koje ga toliko vremena tište !
U svojoj samoći , svi mi nalazimo inspiraciju za svakojake druge stvari jer = to je recept umetnika !!!

Usamljenost -nećemo ali na to nas "osuđuju" drugi. Tužna je i ružna...
Kad si sam , možeš da pričaš sa mnogima ... žalosno je samo , kada si u društvu mnogih a osećaš
se potpuno sam !...- U tim trenucima čovek konačno ostaje "sam sa sobom"!
U početku ,  razmišlja o kojekakvim stvarima , u vremeplovu uspomena , uvek nekim poslednjim doživljajima a kada i to prođe .....odmota film i počne da razmišlja o sebi , o svetu , čemu on ,
ovaj život , zašto se nije rodio u nekom drugom vremenu ...ali ako pogleda istini u oči i prihvati je onakvu - kakva jeste ... postaće neminovni > filozof <  !!
Istini za volju , više je onih koji ne žele da sagledaju svoju sliku ... da prihvate stvari onakve kakve jesu  jer se boje onoga - što će videti.Zato beže.I ... počinju da se bave kojekakvim stvarima samo da - skrenu misli sa te glavne kote ...a koja je najvažnija.

Koliko nesreće ima na ovom svetu? Koliko tuge i ogoljene samoće?

Svako od nas nosi svoju porciju gorčine , svoje sledovanje u životnim menažama jada i
bori se sa tim. Premda , nekad se i ne bori ?! Jednostavno , digne ruke od svega i pusti muku da ga
muči ...nadajući se da će nekako proći. Samo tako ! Sama od sebe , onako kako je i došla?!
Jedino .... što muka retko kad dolazi sama od sebe. Zato .... retko kada i prolazi tek tako.
A ......ovaj život nas je naučio da svoju tugu i samoću sakrivamo. Ljudi ne vole muku !!!
Ni svoju ... a kamoli tuđu. Naročito , kada se javno kao nekakav beleg na čelu nosi.
Valjda ih taj tuđi jad ... mnogo na sopstveni potseća. Lakše je okrenuti glavu na drugu stranu ,
kupiti sladoled , otići na utakmicu , u bioskop , kod  frizera ili u šetnju! Proći će valjda ?!
A znamo da neće ........



SAMOĆA ..............

Samoća je poput kiše
u večeri iz mora se diže
iz ravnica pustih i dalekih stiže
ide u nebo gde je uvek ima
i tek sa neba ... pada po gradovima ...

Pada pre neg’ setlost je izašla
kad ulice se okreću spram zore
i kad se tela što nisu ništa našla
razočarano dele puna more
i kada ljudi što od mržnje gore
u postelji jednoj ... moraju da noće ......

Tada dolaze talasii samoće...

    = Rainer Maria Rilke =


SAMOĆA .............

Leži reka rasuta u mraku,
Mrtva, bela. Ne čujem da prska
Ni talasić između gustih trska,
Ni ptić rečni gdegod u vrbaku.
Samo drhte u providnoj tmini
Dve-tri zvezde bele u dnu svoda;
I diže se iznad nemih voda
Crn siluet šume u visini.
Dok blisnuše nebesa u času,
I šum čudan prođe po samoći,
Miris lipa dolinom se rasu:
Jedna duša minu posred noći...

        = J. Dučić =
Sačuvana

lazar

  • Gost
С А М О Ћ А .....!
« Odgovor #1 poslato: 16-03-2010, 16:22:30 »


С а м о ћ а


(Самоћа је пасивно стање. Опстаје управо зато што се надамо да ће проћи и не чинимо ништа да би то променили.)

Самоћа је стање које ми јесмо али које се у нашем свету препознаје као одбљесак туге, као нешто што самим својим постојањем доноси узнемиреност и буди страх. А када би смо јe видели у њеној пунини, самоћа би нам се учинила попут прекрасне слике коју је неко неправедно поставио у неки забачени дeо музеја. Када би свој цели живот провели у самоћи, научили би да самоћа не постоји све док имамо барем једног пријатеља - себе. И све док се наш пријатељ жели дружити са нама. Јер права самоћа почиње тек када изгубимо то пријатељство, тек тада можемо рећи да смо осетили самоћу у њеном пуном страху и снази.
Неправедно оптужена самоћа је осећај који постоји у свима нама, само је понекад јаснији, а понекад се због околности које нас окружују сакрије чекајући прави тренутак када ће моћи победоносно изаћи на површину и у нашој унутрашњости створити олују. Олују која ће када протутњи испрати све оно што већ дуго накупљено у нама чека своје ослобађање.
Можда ће нам требати сати, можда дани, а можда и године да схватимо колико смо тога том олујом добили. Колико слободе и кристално јасног погледа. Погледа који можемо усмерити на све око себе читајући свој живот у свему што нас окружује. Јасноћа виђења, то је оно што добијамо самоћом, и зато би јој требали захвалити. Почетак и крај сваког живота почиње у оном што ми називате самоћом. Долазимо са њом и одлазимо са њом. Једино између тога имамо сталну потребу за доказивањем својег постојања кроз друге, имамо потребу доказати себи да смо живи тако што ћемо то прочитати у туђим очима, чути у туђим речима и осетити у туђим емоцијама. И с обзиром да је то нешто што нам не може донети олакшање којег очекујемо, ми стално имамо потребу за још јачим и јачим доживљајима себе у другима. Када би само прихватили да смо ми ти, који треба себе себи показати, схватили би колико је једноставно проживети овај живот баш на начин који желимо, без самоће. Са сталним пратитељем који је увијек уз нас, спреман да нам пружи подршку кад год нам је то потребно - са самим собом. Са неким који тако јак у својој пунини осећа оно што je , и на тај начин омогућује нама да доживимо све оно што желимо. Живот је ту да га живимо, друштво смо већ одабрали својим доласком, а све остало само су бића попут нас која су ту да се дружите, да се волите и помажете. Све остало само су облици заједничког постојања који нас удаљују од самих себе, од оног са чиме смо дошли. Гледајмо своје ближње као неког ко је ту попут нас, са својим теретом постојања, са свим оним што има и што га чека. Гледајте и проматрајте, а онда делујте по својем нахођењу, за најбоље добро оних поред нас и себе. То је једини пут да схватимо да оно од чега највише сви бежимо је нешто што нас најбоље прочишћује и доноси најбоље учење, прилику за раст и победе.
Sačuvana