Forum Srpska Vretena

Molim vas da se prijavite ili se registrujete.

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
Napredna pretraga  

Vesti:



Autor Tema: ANATOMIJA MRŽNJE ! ...  (Pročitano 3913 puta)

admin

  • ADMINISTRATOR
  • најстарији члан
  • *
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 2381
Одг: ANATOMIJA MRŽNJE ! ...
« Odgovor #2 poslato: 05-06-2012, 19:47:58 »

***

Evo nekoliko vrlina s kojima možemo svladati svoju mržnju:



Razumevanje ...

Razumevanje - da mržnjom činimo više štete sebi nego objektu naše mržnje,jer kao što smo u prethodnom poglavlju napisali štetimo svome zdravlju, ali i međuljudskim odnosima, a time propuštamo i prilike finansijske prirode.
Razumijevanje - da kad nekoga mrzimo ... tada dobija onaj, koga mrzimo a mi ... gubimo...

" Ljutnja, ako je ne suzdržimo, često je opasnija za nas od povrede koja ju je izazvala."
Seneca

jer na taj način, ta mrska osoba ne treba više ništa činiti da bi nam naškodila - mržnja to čini umesto nje(ga). Prema tome, najprirodnije bi bilo ne dozvoliti nekome ko nas je oštetio da nam i dalje šteti time... da ga mrzimo. Ako je neko nečim zaslužio našu mržnju, činimo mu uslugu time što ga mrzimo, jer svojom mržnjom škodimo sebi više nego što nam je ta osoba naškodila. U većini slučajeva nam se neka osoba zamerila jednom ili nekoliko puta te nas time oštetila, no ako je zbog toga mrzimo ... onda šteta ne prestaje nego ... traje u nedogled.



Razumevanje zašto su neki ljudi naklonjeniji mržnji

Za mržnju su najodgovorniji nerazumevanje, strah i nedostatak ljubavi u životu.

Oni koji u svom životu nisu dovoljno voljeni, niti sami dovoljno vole, oni su naklonjeniji osećajima mržnje. Oni će uvek pronaći nešto da mrze, kako bi mogli osećati mržnju, jer ne mogu osećati ljubav. Za mnoge je lakše mrziti nego voleti. Prava ljubav i mržnja se ne mogu istovremeno osećati. Tako, ako nas drugi vole, manje ćemo imati povoda za usmeravanje mržnje prema drugima ili drugome. Najviše mrze oni koji u roditeljskom domu nisu dobijali dovoljno ljubavi. Takvi mrze i one koji im nisu ništa skrivili, kao što su crnci, druga vjerska , politička opredeljenja itd. Manjak ljubavi, a time višak mržnje, moraju prema nekome usmeriti a često su žrtve njihove mržnje, skroz nevine grupe ili osobe.
Tako je isto i s nerazumevanjem i strahom. Što čovek ima više razumevanja, to ima manje mržnje. Kao na vagi. Što nam se neko/nešto više gadi ... to znači, da imamo manje razumevanja za njega/to, a više mržnje. Isto tako, što smo više nesustrašivi, jači ili smjeliji, manje mrzimo. Kad se osećamo ugroženima od nekoga, onda ih mrzimo. A kad smo toliko snažni duhom, da nas niko ne može povrediti ni ugroziti, tada nemamo potrebe nikoga mrzite. Mrze samo oni, koji još nisu dovoljno snažni duhom. Jači duh, slabija mržnja. Kao na vagi.
Osim toga, svi autsajderi, koji su prisiljeni prilagoditi se regulama društva koje preziru i kojem po svom osećaju ne pripadaju, takvi među nama će imati više prilike da otkrivaju razloge za mržnju ... nego za ljubav.

Kad razumemo zašto ljudi mrze, pa i mi sami, onda ćemo padati manje u napast da to i dalje činimo. Kad razumemo da nije toliko problem u drugima koliko u nama, u našem stavu, tada bismo se trebali osećati postiđeni šta to činimo i zato to izbegavati.



Tolerancija

O tome koliki je nekome prag tolerancije zavisi koliko će mržnja imati zamaha u životu te osobe. Što imamo više tolerancije, to imamo manje mržnje.
Naravno ne treba tolerisati zlo, ali ga ne treba ni mrzeti, jer postoje puno bolji, sofisticiraniji i učinkovitiji načini za hvatanje u koštac s tuđom zlobom i slabostima. S druge strane, neke stvari se trebaju tolerisati. Najvažnije je tolerisati različitosti, jer većina mržnji je uzrokovana upravo različitosti. Mrzimo one koji nisu kao mi, za koje smatramo da su po nečemu različiti od nas, nečemu što ne možemo nikako prihvatiti, nikako tolerisati. No međutim ako podignemo prag svoje tolerancije onda se stvari menjaju. Da bismo uvažili tuđe poglede na svet i ponašanja, potrebno nam je razumevanje od kud oni proizlaze te otvorenost da naši pogledi na svet ne moraju biti bolji samim time što su naši. Kad dozvolimo drugima da imaju drugačije mišljenje i stavove, time dajemo priliku drugoj strani da i oni nama dozvole da i mi imamo drugo mišljenje i stavove. Često nema smisla nadmetati se ko je u pravu i čija su uverenja bolja, pa je bolje pronaći način pomiriti se sa svetom - živeti i pustiti druge da žive (po svom). Ne zamarati se time što drugi misle i rade, pogotovo ako nas ne vređaju i ne ugrožavaju.

" Ako ne možeš tolerisati neku osobinu, toleriši barem osobu, jer svaka osoba ima više osobina, uključujući i one dobre ."
Talidari

Tolerancija ne znači prihvaćanje i slaganje s onim što neka mrska osoba zastupa, nego prihvaćanje i slaganje s osobom. Osoba je više od sume njenih osobina. Ako ti se ne sviđa neka njena osobina, to ne znači da ti se takođe ne mogu sviđati sve druge njene osobine. U svakoj osobi postoji više osobina. Pokušaj nikada ne osuđivati osobu, nego samo neku njenu osobinu (ako baš moraš). Svi smo mi ljudi, s našim slabostima i snagama, manama i vrlinama. U nečemu se slažemo, u nečemu ne, ali na kraju krajeva svi smo mi ljudi i svi pokušavamo živeti najbolje što znamo.

Mržnja prema svemu ostalom

Neko mrzi kelj, neko školu i učenje, neko ponedjeljke, neko kišu, neko birokratiju. Ima onih koji nešto mrze što drugi vole. Ako smo nešto zamrzili iz razumljivih razloga, to ne znači da su ti razlozi opravdani. Izgovor nije opravdanje. Uvek će biti razloga za mržnju, mnogi možda i zaslužuju biti predmetom mržnje, no na svakom od nas je da odlučimo što nam više u životu donosi mržnja ili tolerancija.
Nikad nismo čuli da nam neko kaže da mrzi serijske ubice ili diktatore ili tako neke grupe koji druge ugrožavaju, ali one koji mrze one koje nikad nisu sreli ili koji im nikad nisu naudili takve susrećemo svakodnevno. Kako je to moguće? Radi li se tu o poremećenim vrednostima ili s nama nešto nije u redu?
Možemo reći da nisu krivi neki što su se rodili na drugom kraju sveta i time imaju drugu veru ili drugu boju kože, kao što ni nisu krivi oni koji su se rodili s invaliditetom. Oni svi su se takvi rodili i bilo bi glupo od njih očekivati da budu nešto što nisu.
S druge strane, za one koji mrze možemo reći da su krivi za to što mrze samim time što nemaju dovoljno vrlina koje bi njihovu mržnju ukrotili. Oni se nisu s mržnjom rodili nego su mržnji popustili. Od drugih očekuju da budu kao oni, misleći da su oni bolji. Nije bolji onaj koji ima određenu boju kože ili pripada određenoj religiji, nego je bolji onaj koji ima više vrlina i manje mana.
Osim toga, ako je neko lošiji ili slabiji od nas, to nije razlog da ih mrzimo. Mržnja nas ne čini boljima od njih, već suprotno.
Svi smo mi žrtve nekih demona, no nemoramo žrtve ostati. Čim prepoznamo da nas je koji napao ili spopao, kao što je recimo mržnja, imamo izbor: po liniji manjeg otpora prepustiti se tom demonu i biti mu rob, ili ne dati se i izboriti se za slobodu. Živeti slobodno od bilo kakvih negativnih emocija ili stavova donosi sa sobom slobodu na svim poljima, finansijsku slobodu, međuljudsku, slobodu od boleština uzrokovanih psihičkim poremećajima.

Mržnju možemo ukloniti ako nahranimo svoju dušu i povežemo se s prirodom.

" Mržnja je najčešća bolest današnjice!"
- - Dr. Borben Uglešić (neuropsihijatar)

Umetnička apoteka

Mržnja nije zdrava. Mržnja je bolest. Za koju ima lijeka.

Mržnja je od davnina jedna od najomiljenijih tema u umjetnosti.
Mnogobrojna literarna djela razotkrivaju ljudske strasti i poroke vremena i nas uveravaju kako je mržnja zlokobna i tragična, i donosi nepotrebnu dramu u život.
Temeljna uloga literarnih, pozorišnih i filmskih tragedija i drama je produbiti čitateljeve/gledaočeve moralne vrednosti i u njemu podstaknuti osećajnost, i na taj način pročistiti njegovu dušu.

Kod Homera i Eshila čitamo o mržnji Ahileja i Agamemnona, koja je dovela do Trojanskog rata.

Agamemnonu je glave došla mržnja supruge Klitemnestre, koju je, opet, na onaj svijet poslala mržnja njenog sina Oresta, a ovo je helensko tragično kolo poslužilo kao utemeljenje stava da mržnja rađa mržnju.

Sofoklova tragička junakinja Antigona uzvikuje: "Za ljubav ja sam rođena, a ne za mržnju!"
Mržnja porodice Capuletti i Montecchi ("Romeo i Julija" - Williama Shakespeare) donosi tragičan kraj za dvoje nevinih zaljubljenih.

Mržnja se osuđuje preko Danteovog "paklenog" kataloga mržnje, pa sve do sličnih motiva kod Stendhala, Dostojevskog, Brechta i mnogih inih autora.



KAKO PRESTATI MRZITI... OVDE I SADA ? .....

Usresrediti se na sve ono što voliš umesto na sve ono što mrziš - prestani provoditi vreme u razmišljanju o onima koje mrziš tako što se više počneš baviti onima koje voliš. Razmisli koje su to grupe koje voliš i njih veličaj i slavi, ali ne na nečiji uštrb. (Ako voliš jedan fudbalski  klub, ne moraš druge mrziti, jer bez njih tvoj tim ne bi mogao slaviti pobede i učiti na porazima.)

Okruži se ljudima (i životinjama) punim ljubavi - zrake ljubavi kojima zrače, pa čak i ako nisu usmerene direktno prema tebi, te neće mimoići. Druži se s voljenim osobama. Izbjegavaj one koji te ne vole ili mrze.

Pripitomi svoj ego - ako te tvoj ego podstiče da mrziš nekoga, onda je vreme da ukrotiš svoj ego tako da uspostaviš harmoniju između razuma i srca. Ego je plod razuma, urazumi ga.

Budi otvoren(a) za razumevanje, toleranciju, praštanje i ljubav.

Budi sada i ovde - mržnja je plod prošlosti. Zaboravi prošla loša iskustva i stare stavove, i ne ostavljaj saosjećanje i praštanje za neka druga, bolja vremena.

Zakopaj ratnu sekiru - ne moraš "pušiti lulu mira" s onima koje si mrzio/la, ali za svoje dobro "zakopaj ratnu sekiru". U praksi to znači, da se ne moraš s njima družiti, ili se barem nemoj njima opterećivati. Živi i pusti druge da žive. To je stvar odluke - odluči i otpusti svaki negativni osećaj - možeš to zamisliti kao nešto što zakopaš ili nešto, što kao balon pustiš... da odleti.

Transformiši svoje slabosti u vrline, kao alhemičar metal u zlato, kao vajar kamen u skulpturu, kao umetnik pretvori nešto obično u remek-delo.
Mržnja ne može opstati ako je ne hranimo raznim otrovima - ljubomorom, ljutnjom, posjedništvom, sebičnošću, prigovaranjem, kritizikovanjem, predrasudama i sl. Svaku svoju negativnu emociju preobrati u pozitivnu - uz pomoć odluke, smeha, prirode, umetnosti, meditacije, molitve.

Ili, dozvoli da se transformacija sama od sebe dogodi - uz pomoć strpljenja. Kod nekih destruktivnih emocija ne trebaš ništa činiti, samo trebaš biti strpljiv(a). To je jedno, od najvećih saznanja - pozitivno i negativno se prirodno stalno izmjenjuju. Suprotnosti se prema zakonu polariteta neprestano izmjenjuju. Kao plima i oseka, dan i noć, leto i zima, radost i tuga. Negativno trebamo pustiti da prođe, a pozitivno prigrliti. Pokušaj to. Kada te obuzme bes, ne radi ništa, samo sedi i posmatraj. Ne budi protiv toga, ne budi za to. Ne sarađuj sa time, ne potiskuj to. Samo posmatraj, budi strpljiv(a), samo gledaj što se događa, dopusti da se to podiže, ali ništa ne preduzimaj. Čekaj da te prođe. Proći će, jer sve je prolazno. Ne poistovjećuj se s tom emocijom. Ti nisi bes, ti si samo trenutno besan. To nisu tvoje emocije, ti si nešto puno više, ti si duša od čoveka. Pogledaj se u ogledalu, videćeš crveno lice, crvene oči, primeti ćeš da to nisi ti, da te je nešto obuzelo. Ne daj se, ne čini što bes od tebe želi. Umesto toga, strpljivo pričekaj da te prođe. Ni jedna emocija ne može zauvek trajati. No traje duže ako je "hranimo". Zato, svaku negativnu emociju pusti da ode, ne daj joj snage, nemoj joj robovati, a svaku pozitivnu emociju prigrli kako bi što duže ostala.



Gledaj dramske filmove - neka te inspišu tragedije i drame onih likova ... koji su sami bili opsednuti mržnjom dok nisu kroz neki zaplet - doživjeli transformaciju

Čitaj krimi romane - najčešće su krimi zapleti uzrokovani nekom mržnjom. Neka te inspirišu da se i sam(a) ne uvučeš u slične nedaće zbog sopstvene mržnje

Najbolji način da nas drugi ne mrze je taj .... da mi ne mrzimo druge.

Boravak u prirodi - priroda budi u nama pozitivne osećaje i ublažava ili otklanja one negativne.

Pronalazi stvari i ljude koje možeš zavoleti i uživaj u/s njima. Otkri novu ljubav prema nekim novim vrstama jela, prema novom žanru filmova ili knjiga, prema nekim životinjama i biljkama.

Upotrijebi moć mašte i zamisli da svi i sve što mrziš postaju na neki način vredni tvoga poštovanja - zatvori oči i zamisli, šta bi se trebalo promeniti... kako bi tvoja mržnja prerasla u poštovanje i/ili saosjećanje. Snagom imaginacije i snažnih osjećaja ... pridonećeš ostvarenju.

Smej se što više i češće - nemoguće je istovremeno smejati se i mrziti. Što se više se smeš - to ćeš imati manje razloga i vremena za mržnju.

Usidrenje - psihološka tehnika poput Pavlovog refleksa - nađi odgovarajuću amajliju ili melodiju kako bi ti poslužila kao lični podsetnik za osmeh ili neke druge pozitivne misli i osećaje. To može biti privezak, narukvica, prsten, zvonce - nešto što ti je uvek pri ruci, i kad god na to pogledaš ili poslušaš (slučajno ili ne), to će te podsetiti da se prisetiš nečega ili nekoga što voliš.

Šećer na kraju: praktikuj > Havajsku metodu <  zvanom "Ho oponopono " ...koja se u veliko praktikuje širom sveta nakon, što je objavljeno da je tamošnji novo-zaposleni doktor u jednoj mentalnoj instituciji izlečio sve pacijente bez da ih je prethodno sreo i tretirao. Svi su izlečeni tako ... što im je svakom pojedinačno gledajući u njihove istorije bolesti, poslao 3 misli s ljubavlju: "Žao mi je, oprosti i volim te." Iako ih nikad ranije nije sreo, bio je svestan krivice društva, čiji je i on sam deo, za njihovo stanje i ponašanje, pa je u svoje ime, kao predstavnik zajednice, u mislima zamolio svakog od njih da mu oproste (iako im nije direktno ničim naudio, iako su pacijenti bili ti koji su nešto skrivili) uz vitalnu dozu osećaja ljubavi prema svakom od njih. Najvažnije od svega, pritom je te iste misli ljubavi slao sebi, jer se našao i radio u ne baš najboljim okolnostima. Bez da su išta o tome znali, pacijenti su se potpuno oporavili.

Pročitaj o ovome celu priču na engleskom -> ovde : The World's Most Unusual Therapist.

Dakle, neka ti pređe u naviku da svakome onom ko ti je nečim naudio ili ga mrziš uputiš ove 3 misli kako bi se ta osoba promenila, a i ti isto: "Žao mi je, oprosti i volim te"
Šaljući misli ljubavi (umesto negativnih)prema drugima, menjaš svoju vibraciju i svoju okolinu na bolje a time i svoj život. Jednostavno evociraj duh ljubavi... da promeni ono u tebi... što je kreiralo mrske okolnosti u kojima se nalaziš - bilo da je neka konfliktna situacija, bolest, financijski pritisak ili što - god drugo.

M O Ć   L J U B A V I  !!! ........



Ljubav se često pogrešno interpretira i komplikuje.
Mnogi se osećaji tumače kao ljubav iako to nisu - osećaji kao što su : naklonost, privrženost, divljenje, oduševljenje, obožavanje, privlačnost, požuda, vezanost, zavisnost, sklonost, bliskost, pripadnost, zaljubljenost, ushićenje, strast, intimnost, iskra, napaljenost i mnogi drugi. To su sve emocije i stanja koja ljubav podstakne, ili koji vode do ljubavi, ali nisu to ljubav !!!

Mnoge emocije su povod ili produkt ljubavi, ali nisu ljubav.



***

Tekst je prenesen sa "crnogorkog jezika" tako da se izvinjavam, ukoliko se u napisanom negde potkrala neka slovna ili gramatička "greška" !I ako perfektno govorim i simuntalno prevodim na tri svetska jezika,
ovaj prevod ovde...... žešće me namuči !!,... Neznam dukljanski 
  :joojj:
Sačuvana

admin

  • ADMINISTRATOR
  • најстарији члан
  • *
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 2381
ANATOMIJA MRŽNJE ! ...
« Odgovor #1 poslato: 05-06-2012, 18:57:42 »





SVI NEŠTO ILI NEKOGA MRZE, JER ŽIVIMO U DRUŠTVU KOJE MRŽNJU TOLERIŠE PA ČAK I POTPIRUJE ! ....NO MRŽNJA IZJEDA IZNUTRA I RAZARA ČOVEKOV POTENCIJAL ...
Evo, kako se treba pokušati riešiti korozivne sile mržnje radi ostvarenja vlastite sreće i uspeha.


Kad govorimo o drugim ljudima, govorimo u stvari o sebi.

Definicija:
Mržnja je snažni osećaj koji nagoni da se nekome želi ili činiti zlo, osećaj krajnje odbojnosti prema kome ili čemu, bolesno stanje neprijateljstva.


Blaži oblici su joj :
antipatija, prezir, odbojnost, gađenje i neki drugi.

Oprečni su joj :
ljubav, praštanje, tolerancija.

Mrzak je neko/nešto prema kojemu/čemu je usmjeren osjećaj mržnje. Drugim rečima:
odbojan, odvratan, oduran, gadljiv.

Što je mržnja znaju i vrapci na grani. Ovde smo ne da otkrivamo toplu vodu, nego da pomognemo otkloniti mržnju iz tvog srca, kako bi se oslobođenjem od ovog negativnog osećaja doslovno stvorili uslovi za ostvarenje trajne sreće i zadovoljstva u tvom životu. Otklanjanje mržnje će sigurno doneti pozitivnu promenu na tvoje zdravlje, ali i na finansije i na međuljudske i ljubavne odnose.

"Danas, kada problematiku mržnje i njene posledice srećemo na svakom koraku, od škole, porodice , pa do šire društvene zajednice, kad je govor mržnje sve prisutniji i jači, očigledno je da vodi agresiji, nasilju, terorizmu, kojeg od mržnje deli samo jedan korak." - Dr. Borben Uglešić (neuropsihijatar)

U svakodnevnom životu smo često svedoci užasnih izliva netrpeljivosti prema drugačijem mišljenju, iskazima mržnje prema svima koji ne dele naše stavove, razmišljanja, ukuse i naklonosti.
Kako mržnja ne samo da ne rađa ništa dobro, nego stvara uglavnom probleme, od interesa svakog onog koji mrzi je da se reši te napasti koja ga nesvesno izjeda i ugrožava.
Iz psihologije znamo da kad govorimo o drugim ljudima govorimo u stvari o sebi. Prema tome kad s mržnjom govorimo o drugima, to nešto kaže i o nama samima.
Oni, malo sofisticiraniji sagovornici znaju iza našeg izražavanja mržnje otkriti unutrašnjuu mrzovolju, koja nam ne služi na čast.
To što mi nekoga ili neke mrzimo, drugima ne znači da bi objekt naše mržnje trebao biti i njihov. Ono što neki mrze drugi vole i obrnuto. Shakespeare je po tom pitanju napisao da: "."Ako nekoga mrzi mnogo ljudi, to mora da je dobar čovek."
Dakle, nemamo ništa od toga mrzeći druge i šireći svoju mržnju na druge. Ukupno, mržnja nam itekako škodi za zdravlje, ugled i sve ostalo.

Zaključak je da ako nekoga ili nešto mrziš, po svaku cenu, trebaš prestati mrziti ili barem širiti mržnju na druge, za svoje dobro, jer o tome zavisi tvoje zdravlje i blagostanje. Slede dokazi i obrazloženja :

Ako si kao većina ljudi, sigurno postoje neke stvari koje mrziš, a vrlo vjerovatno i neke ljude ne možeš podneti do te mere ... da ih mrziš. Sigurno imaš jake argumente za svoju mržnju i najverovatnije si u pravu što ih mrziš. Ali, šta imaš od toga?
Priseti se nekoga koga mrziš. Budi iskren(a), kad sve sabereš i oduzmeš, da li ti tvoja mržnja čini kakvo dobro, da li ti pomaže postići tvoje životne ciljeve, da li doprinosi ostvarenju tvoga uspeha i sreće? Teško da bi odgovor mogao biti "da", a ako si kao neki od nas tvrdoglav(a), pomislićeš kakve to veze ima s ičim i pa šta ako ti ne donosi sreću i uspeh, jer isto tako ti ne donosi ni neuspeh ni nesreću. E tu smo da uverimo u suprotno. Ne zato, jer nam je stalo do onih koje mrziš, nego zato što nam je stalo do tebe ....  člana naše zajednice.

 


"Ako nekog mrzimo,
onda u njegovom liku mrzimo nešto što je usađeno u nama samima.
Ono što nije u nama samima, to nas ne uznemirava."

Hermann Hesse


U Z R O C I   M R Ž N J E ............

Mržnja nije samo nešto što osećamo. Ona je poremećaj/devijacija u umu, jer itekako remeti psihičko stanje. JAKU MRŽNJU PSIHIJATRI SMATRAJU patoliškim fenomenom.

Zašto neki ljudi mrze neke ljude, a drugi te iste vole ili ih barem ne mrze?

Svi koji mrze, kao uzrok svoje mržnje okrivljuju spoljne uzroke, tj. objekt svoje mržnje. Međutim, te iste drugi ne mrze, a mnogi ih čak i vole. Zato nisu oni pravi uzrok.
Pravi uzrok je neki unutrašnji sukob u onom koji mrzi. Ako ćemo iskreno, nešto u nama je što nas navodi na mržnju - neki naš stav.
Jedan od uzroka je : naša interpretacija koju stvaraju naše predrasude > Zatim su tu strah, ego, zavist, ljubomora, netolerancija, diskriminacija te nedostatak ljubavi ili razboritosti. Često smo izmanipulisani modelima ispiranja mozga da mrzimo neku osobu ili grupu. I tad zvisi o našoj ličnoj sposobnosti da to prozremo, umesto da preziremo.

Zašto ti neka grupa ljudi toliko smeta da ih mrziš, dok drugima ti isti nimalo ne smetaju?

Recimo, da mrziš Crnce ili ljude druge vere ili političkog opredeljenja ili izaberi neku sebi mrsku grupu!

Da li ih mrziš jer vidiš samo njihove slabosti, a ne i vrline?
Da li je stvarno moguće da nemaju vrline?
Da li misliš da bi i oni tebe trebali onda mrziti, jer ni ti nisi savršen(a)?


Kaže se da : " Ne smemo suditi o knjizi po njenim koricama ."
 
Da li smemo suditi o čoveku po njegovom spoljašnjem izgledu ili pripadnosti?
Da li to što mrziš one koje ni ne poznaješ, one koji ti lično nisu ništa skrivili, da li su za to oni krivi ili ti?
Da li ti tvoj stav dopušta da vidiš i dobre strane onih koje mrziš ili ograničeno vidiš samo loše strane?


Na čemu se zasniva ova tvoja mržnja? Na nekom tvom stavu?

Popiši uzroke svih svojih mržnji i vidi šta je pravi uzrok te da li ga je moguće ukloniti promenom tvoga stava. Ako se odlučiš promeniti neki svoj stav, da li bi time nestala tvoja mržnja? Pokušaj osim mana popisati i vrline koje objekt tvoje mržnje ima. Svako ima neke vrline, pa ako ih ne uviđaš problem je u tvome uglu gledanja, u tvojoj otvorenosti da uočiš i ono dobro u ljudima, ne samo ono loše, zar ne?

Ljudi će uvijek biti ovakvi i onakvi, često puta drugačiji od nas.

Ta raznolikost je ono što čini svet zanimljivijim. Život bi nam bio predosadan kad bismo svi bili isti i imali ista uverenja. Zato ne bismo trebali mrziti one koji su drugačiji. S takvima se ne moramo slagati, niti se s njima moramo družiti, a svakako ih ne moramo mrziti. Ako nas ne ugrožavaju, ne moramo ih se bojati a pogotovo ne mrziti.

Mrzeći druge - mrzimo sebe.
Tilidari

- Sigmund Freud


Cena koju plaćamo za mržnju je otuđenje koje vodi u samoću i/ili agresivnost.

Prava sreća ne dolazi kroz druge nego kroz našu sposobnost da se otvorimo, volimo i budemo u potpunosti slobodni (i od mržnje). Kad uspijemo postići da naša lična sreća ne zavisi o vanjskom svijetu, vanjski svijet je neće moći uništiti.
Sigmund Freud definiše mržnju kao svojstvo ega koja želi uništiti izvor svoje nesreće. No međutim, kad ego shvati da pravi izvor vlastite nesreće nije u vanjskom svijetu nego u unutarašnjem, tada nema razloga za mržnju. Spoljni uzroci mogu podstaknuti samo nešto što već je, zato nisu izvor nego samo okidač. Nešto u nama nije kako treba pa nas zato neki ljudi ili neke stvari provociraju jer u nama bude nešto što ne možemo podnjeti. Mrzeći nekoga je pucanje u kurira (engl: shooting the messenger). "Mrziti ljude je isto što i spaliti svoj dom da bi se oslobodili od miševa" - Harry Emerson Fosdick
Dubinski uzrok mržnje je ukorjenjen u psihi čovjeka koji mrzi, a ne u objektu mržnje. Onaj koji nalazi razloge za mržnju ne uspijeva pronaći razloge za ljubav. To je zato što je onima koji mrze lakše pronaći mane nego vrline. Kad bismo svi bili takvi i mrzili ove ili one, naš svijet bi bio.onakav kakav je sad.
Umijeće ljubavi je ipak nadmoćnije od umijeća mržnje. Na svakom je od nas da se odluči kojim umijećem želi ovladati. Na kraju krajeva sve se svodi na odluku. Prema tome uzrok mržnje je u odluci.

Zašto je važno osloboditi se mržnje

Zarobljenici mržnje - bez obzira šta misliš da imaš pravo na mržnju, dokle god mrziš ti si zarobljenik, jer ti tvoja mržnja ne dozvoljava onu slobodu koju bi imao/la da ne mrziš.

Posljedice mržnje

Bez obzira na intenzitet, čim nosiš mržnju u sebi, ona ti svakako škodi - od toga da ti se psiho-fizička kondicija i imunitet time remete do toga da te mnogi zbog tvoje netolerancije najvjerojatnije izbjegavaju ili iza leđa ogovaraju, pa time gubiš prilike (bilo romantične, financijske ili neke druge prirode) koje bi imao/la da si s druge strane na glasu kao osoba puna ljubavi umjesto puna mržnje. Osim toga, mrzovoljni ljudi su ružniji nego inače, za razliku od onih koji s ljubavi gledaju na svijet.

Mržnja stvara negativne vibracije u tvom organizmu koje manifestiraju razne poremećaje za koje najvjerojatnije nisi uopšte svjestan/svjesna. Često nismo svjesni da je upravo vibracija i energija prouzrokovana mržnjom odgovorna za nedaće koje nam se u životu događaju.


Zanima te zašto ti neke stvari u životu ne idu od ruke?

 Moguće je, da je mrska vibracija kojom zračiš - magnet za mrska iskustva. Koliko smo samo puta ostali zapanjeni kad smo oboljeli od neke bolesti, ili kad smo postali umorni bez razloga, ili kad nismo mogli podneti uobičajeni stres? I svaki put se u čudu čudimo od kud sad to i zašto je baš nas to spopalo. Toliko toga ne razumemo, jer ne razumemo. Ne razumemo neprekidivu vezu između naših misli & osećaja i svega onog što nam se događa u životu, od zdravlja do finansija. Ne razumemo jer je ta veza nevidljiva, al svejedno izrazito snažna.
 
Korov ne treba sijati. On sam proklija. Ali je treba iščupati, jer će inače ugroziti čitav usjev. Takva je i mržnja.
Talidari



Ako pratiš popularno-naučna izdanja zadnjih godina, sasvim sigurno su te preplavile obaveštenja kvantnih fizičara i njihovih "ambasadora" koji pružaju više nego dovoljno naučnih i konkretnih dokaza o ovoj vezi naših misli i osećaja s našom stvarnosti.
Ono što je izvan nas, odraz je onoga što se skriva u nama. Prema tome, mržnja nije izdvojen slučaj. Nemoguće je da neko ko seje mržnju ... žanje ljubav, isto kao što je nemoguće da neko ko seje korov žanje .... recimo jabuke.

Možemo i dalje kriviti Boga, za naše nedaće i tako ostati i dalje u problemima, ili možemo uzeti sudbinu u svoje ruke tako da prigrlimo ova otkrića kvantnih fizičara i metafizičara i upotrebimo ih za svoje dobro. U ovom slučaju, kad se radi o mržnji, to znači odbaciti svaku mržnju i naoružati se pozitivnim osećajima i mislima. Kako ?...Ovako :

"Mržnju bi trebalo proučavati i suzbijati kao neku opaku bolest."
- Dr. Borben Uglešić (neuropsihijatar)

Što se tiče posljedica na zdravlje, od naprednih doktora i naučnika  sve više čujemo da je mržnja kao i ostali psihički poremećaji uzrok za razne bolesti uključujući i rak. Najnovija istraživanja pokazuju da nakupljene negativne emocije u telu remete protok energije, kiseonika, krvi i ostalih telesnih tečnosti, pa se time stvaraju nakupine u obliku tumora i sl.

Istraživanja japanskog naučnog tima, predvođena doktorom Masaru Emoto-om, su dokazala da svojim mislima i osećajima utičemo na strukturu molekula u telu. Oni su fotografisali molekule vode na koju se delovalo bilo pozitivnim ili negativnim mislima.



Kristal vode sa natpisom "N A D A "

Otkrili su da tečnost na koju su se slale dobre vibracije ima molekule pravilnih oblika, dok se tečnost impregnirana ružnim mislima sastoji od deformiranih molekula. Više od 80% našeg tela čini tečnost pa svojom mržnjom deformišemo kako tuđe tako i svoje ćelije.

Mržnja u nama izaziva mnoge negativne misli i emocije. Čovek koji mrzi ne može čisto misliti pa ni donositi uvek potpuno razumne odluke. Zavisno o predmetu mržnje, mržnja može postati i životni stil koji sa sobom nosi mnoge druge negativnosti kao što su: nepovjerenje, srditost/ljutnja, tjeskoba, netolerancija, nepristojnost, agresivnost, zavist, ljubomora, sebičnost, škrtost, diskriminacija, nepravednost, nepoštenje, osvetoljubivost, prijetnja, okrivljavanje, kritičnost, prigovaranje, neiskrenost, varanje, laganje, korupcija i sl.

Mržnja n i da ne nabrajamo. Sve su to negativne osobine. Prema tome, mržnja ne može biti ničim opravdana, pa čaas potiče na nečasna djela. Kad nekoga mrzimo onda smo često prema toj osobi: netolerantni, kritični, nepristojni, nepravedni, neiskreni i da ne nabrajamo dalje. Sve su to negativne osobine. Prema tome, mržnja ne može biti ničim opravdana, pa čak i ako je neka osoba zaslužila da je mrzimo. Ne moramo se spuštati na nivo te osobe. Razvijanjem negativnih misli i osećaja u sebi, ne pokazujemo da smo bolji od onih koje mrzimo.




Ljubav i humanost

Kao posledica mržnje su i razna kriminalna dela. Mnogi koji sede iza rešetaka su žrtve demona mržnje. Mržnja je ta koja tera čoveka na agresiju, ubistvo, osvetu, uznemiravanje i sl.



KAKO SE OSLOBODITI MRŽNJE ? ........

" Mržnja je za luzere.
Ko god dozvoljava mržnji da ga izjeda, nije srećković.
"
Talidari

Za otklanjanje mržnje, tj. za kroćenje ovog demona, možemo se koristiti raznim oruđem kao što su: razumijevanje, tolerancija, izdržljivost, dostojanstvo, čast, nevezanost, odvojenost, odmjerenost, odmak, samokontrola, samodisciplina, pristojnost, praštanje, milosrđe, humanost, sažaljenje, suosjećanje, i kao najidealniji protivotrov je Ll j u b a v !

Jasno, s ljubavlju se odnositi prema objektu mržnje ...mogu samo sveci i oni napredniji, na duhovnom putu. No i sveci su bili ljudi i svoju svetost zaslužili samodisciplinom i ostalim vrlinama. Tako i svako od nas, može postići ovaj ideal ako želi. Jednom kad se to poželi i odluči, bez po muke se može i ostvariti. Najteže je odlučiti.
Sačuvana