Forum Srpska Vretena

Molim vas da se prijavite ili se registrujete.

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
Napredna pretraga  

Vesti:



Autor Tema: B U Đ E N J E !! .................  (Pročitano 1803 puta)

admin

  • ADMINISTRATOR
  • најстарији члан
  • *
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 2381
B U Đ E N J E !! .................
« Odgovor #1 poslato: 04-02-2012, 22:52:23 »





Jednom kada započnete vaš vlastiti proces buđenja, proces prisjećanja na ono ko i šta vi zaista jeste, shvatate da ste ušli u područje čuda, da ste zakoračili u najčudesniju avanturu koju možete zamisliti, i da je pred vama uzbudljivo i radosno iskustvo otkrića koje nikada ne prestaje. Jednom kada počnete postavljati ona "večna pitanja" poput, "kada završava vreme?", "šta je večnost?", "koliko uistinu 'traje' večnost?", "šta je život", "šta je stvarnost?", "ko sam ja?" i koji je smisao svega toga, i kada se zamislite nad njima i pokušate ih dokučiti, otvaraju vam se sasvim novi vidici i počinjete dobivati uvide u "Širu sliku". Tada sve doživljavate u jednom drugačijem, novom svetlu, sve posmatrate kroz prizmu divljenja i ushićenja, čiste fascinacije koja se javlja zbog suočenosti sa izuzetnom kompleksnošću i obimom svega stvorenoga, i istovremeno zapanjujuće jednostavnim razlogom za to isto stvaranje. Odjednom shvatate da svi događaji koji su se dogodili tokom vašeg života, sve ono što ste naučili, sve s čime ste bili u dodiru, te područja kojima se trenutno bavite, koja proučavate, razne misterije i tajne koji plene vašu pažnju, a koje naizgled djeluju nepovezano i raspršeno, zapravo su komadići jedne velike životne slagalice, slagalice "prisećanja" ili "samospoznaje". Iako su svo vreme bili razbacani unaokolo i niste iz njih mogli izvući nikakav smisao, sada kada ste se počeli buditi, svi se oni počinju savršeno slagati i spajati, stvarajući svakim danom sve jasniju sliku, i ispunjavajući vas onom iskrenom radošću i ushićenjem, jer u pozadini nazirete i naslućujete sveti i tajnoviti nacrt prema kojemu se sve to odvija.

I premda još ni izdaleka nemate sve odgovore, premda je toliko toga još uvijek neshvaćeno, nerazumljivo i skriveno vašem umu i vašem egu, vaša duša zatitra prilikom svakog novog otkrića, svakog novog bljeska duboke i trenutačne 'aha,' spoznaje. I dok se vaš um napreže kako bi sve to logički shvatio i dok ga muči to što postoji toliko 'skrivenog znanja' što postoje tolike misterije, paradoksi i naizgled neobjašnjivi fenomeni, vaša duša se raduje jer shvata prirodu IGRE !

Neki mogu reći, gledajući iz pozicije ega i suočeni sa mnogobrojnim zaverama, manipulacijama i očiglednom kontrolom znanja, da 'razna tajna društva i sekte skrivaju znanje od nas kako bi zaustavili ili ograničili naš napredak'. Međutim, koliko god to paradoksalno zvučalo egu, možda nam oni samim tim činom 'skrivanja znanja' svesno ili nesvesno pomažu i podstiču nas da ga otkrijemo, ali svako za sebe, individualno. Štaviše, osmotrite li naš život, cjelokupno postojanje i svet, shvatićete da je on krcat misterijima i tajnama.

Zapitajte se, može li to biti slučajno?

Baš kada pomislite da ste shvatili nešto i da to konačno razumete, u srži toga dolazite do nove tajne, do novog sloja tajnovitosti koji vas navodi da otkrivate još dublje.

Fizičari su mislili da su riješili tajnu najmanje nedjeljive čestice otkrićem atoma, no tada su otkrili da postoje još manje čestice, i da, kada pokušate doći do najmanje, otkrivate da na suštinskoj osnovi ne postoji nikakva "čvrsta" i "opipljiva" čestica koja bi se mogla nazvati gradivnim elementom stvarnosti, osim misli.

Možete li zaista zamisliti draž sveta i života u kojemu je sve otkriveno i ogoljeno 'do kosti' i u kojem ne preostaje više ništa što bi se moglo otkriti? Ne čini li vam se, barem kada gledate očima duše, da su tolike nebrojene misterije i tajne ovde s razlogom, i da je sve to tako bilo i izvorno zamišljeno?

Ako se usredsredite samo na jedan pojam, pojam večnosti, dobit ćete mnogo jasniju sliku o ovome o čemu govorim. Večnost je koncept koji zadaje glavobolje vašem umu. Kada ga on pokuša dokučiti, dolazi do nesavladive prepreke. Večnost podrazumijeva postojanje koje nema početka niti kraja, nešto što jednostavno JESTE, oduvek i zauvek. Naš um ne može proniknuti kako nešto može NEMATI početak niti kraj.

U samoj srži našeg materijanog postojanja leži uzročnost. Uostalom, uče nas u školi da je cjelokupni svemir započeo Velikim praskom i da prije njega ničega nije bilo. Ako je to tačno, postavlja se pitanje, 'u čemu' se dogodila, odnosno, šta je onda taj prostor u kojem se dogodila ta praiskonska eksplozija, šta ju je pokrenulo i naravno, šta je bilo 'pre' te eksplozije? Shvatate, u samoj srži pitanja o postanku svemira već se javlja misterija! Dakle, ako večnost nema početka ni kraja, tada se moramo složiti da je u pitanju jedan prilično dug 'vremenski' period. Kada to shvatimo, tada se samo od sebe javlja još jedno pitanje - šta ćemo raditi u takvom jednom 'dugom vremenskom periodu? Čime ćemo ispuniti to 'vrijeme'?

Zamislite, odvojite trenutak i pokušajte doista shvatiti taj koncept vječnosti - nema početka, nema kraja, samo čisti bitak. Vječnost nikada ne prestaje, ona je vječna. Što ćemo raditi? Prema mom osobnom shvaćanju, čini mi se da je upravo iz takvog jednog pitanja došlo do manifestacije svega što vidimo i percipiramo kao materijalni svemir. Jednota se rasprsnula na beskonačno mnogo verzija i oblika sebe i odlučila započeti kozmičku igru spoznaje same sebe kroz suodnos, kroz usporedbu, kroz relativnost i iskustveno doživjeti i spoznati što to sve ona jest i što sve može biti u svom izraženom, manifestiranom obliku. Jednom kada dođete do ove spoznaje, počinjete shvaćati da ste vi, da smo mi, namjerno zaboravili tko smo u onom apsolutnom smislu, kako bismo se kroz relativnost mogli prisjetiti, kako bismo mogli uživati u uzbudljivom, čudesnošću i divljenjem ispunjenom procesu otkrivanja ukupnosti onoga što nazivamo SVE ŠTO JESTE. Zato je cijeli ovaj svemir toliko kompleksan i toliko beskonačan, toliko pun tajnovite slojevitosti i misterija i toliko dubok. Jer, kada bismo unaprijed sve znali, više ne bi bilo nepoznanica, ne bi bilo one znatiželje koja nas tera da otkrivamo i spoznajemo, da se divimo i čudimo. Igra bi bila gotova. I što bismo onda? Započeli bismo novu igru.

Sve je toliko zamršeno upravo zato jer smo se odlučili igrati, i zato što na raspolaganju imamo VEČNO vrijeme, BESKONAČNO OVDJE I SADA koje nikada ne prestaje, koje ne može prestati a unutar kojeg se cjelokupna manifestacija, pod prividom vremena, događa, odvija i mijenja! Dolazite do zapanjujuće jednostavne spoznaje. U tom oceanu beskonačnosti, NEMA SE ŠTA DRUGO RADITI! Sve je to jedna velika igra!

Celi taj proces prisećanja je zaista poput velike slagalice. S racionalne tačke gledišta, prilično besmislena igra, zar ne? Na kraju krajeva, već kad kupite kutiju s puzlama, vi na omotu imate prikaz gotove slike koju morate složiti, a koja vam služi kao predložak i pomaže vam u orijentaciji. No, i usprkos tome što znate kako konačna slika izgleda, vi ne odustajete od igre, nego upravo suprotno, jedva čekate da istresete sve te razbacane komadiće i počnete ih slagati, da se bacite na traženje komadića, njihovo isprobavanje i spajanje jer vam to posmatranje kako se komadići uklapaju u smislenu celinu i bliže dovršetku predstavlja neponovljivo zadovoljstvo i daje draž cijeloj igri, dok istovremeno, samo ostvarenje konačne slike predstavlja izazov. Zato su komadići naizgled razbacani posvuda, i zato vam toliko dugo treba da biste ih sastavili i povezali u smislenu cjelinu.

No, da biste zaista mogli uživati i ceniti cijelo to iskustvo, pre svega morate postati svjesni o čemu se tu zapravo radi, da vi slažete slagalicu, i da su komadići s razlogom razbacani posvuda i izmiješani. Taj trenutak se zove buđenje, to je ono o čemu sam govorio na početku, to je trenutak u kojem počinje prava draž i radost otkrića. To je trenutak u kojem vi shvaćate da ste vi sami unaprijed izmiješali i razbacali te komadiće kako biste ih kasnije mogli pronalaziti i spajati. Shvaćate da je sve savršeno i upravo onakvo kakvo treba biti. Jednostavno morate ostati zapanjeni i zadivljeni genijalnošću tog cjelokupnog plana. I što više sagledavate i promatrate sve to, u konačnosti dolazite do duboke spoznaje da je ona primarna sila koja sve to skupa drži na okupu LJUBAV. Ona izvorna ljubav koja voli sebe, u procesu upoznavanja sebe, da biste na kraju spoznali da ste ta ista LJUBAV – VI SAMI. To je nešto što se ne može spoznati umom, ne može se doseći sakupljanjem znanja i razmišljanjem, ta spoznaja mora doći kroz SRCE. Ono je konačni komadić slagalice. Možete otprilike znati gdje bi koji komadić trebao doći, sve posložiti, ali smislenu, konačnu sliku možete dobiti tek kada počnete razmišljati SRCEM. Srce vam otvara uvide u konačnu stvarnost i prirodu onoga što zaista jeste. Vi znate kako izgleda konačna slika, no zaboravili ste, jer želite iskustveno doživeti taj proces prisećanja i zato jer se volite igrati, volite se zabavljati, volite mističnost, volite tajnovitost i ushit otkrića. Upravo zato treba ceniti svaki novi komadić koji pronađete i pokušati... otkriti njegovu poziciju u odnosu na druge komadiće.

Antoni de Melo...

***

... hmm, vrlo interesantno, za duboko razmišljanje i u svakom slučaju ..... surovo istinito !!... No, KO i KADA razmšlja o svemu tome ... kada se, sve to pomenuto i desi...Niko neće da priča o tome...kako ne želi da se uopšte (pro)budi. :estudian: De Melo, ako je iskren = isto !!!
Koliko je meni u znanju i (nekom kol'ko tol'ko) iskustvu ... ljudi, moraju mnogo da pate u jednom odnosu pre nego što se probude i kažu: "Dosta mi je! Mora da postoji neki bolji život, neki život koji nije zasnovan na zavisnosti od tog bića."
Samo kada nam je dosta - da nam je svega dosta - otvara se izlaz.
Skoro mi reče jedan nadbudni lik bez pokrića, kako sam u svom aspektu veliki filozof međutim, ako sam u pravu, decidirano tvrdim i stojim iza svog mišljenja... ma koliko to nekom smetalo ili mu ne bi odgovaralo.Ali ako mi to neko argumentovano pobije, i da taj >fakt<  "ima ruke i noge " ....kapituliraću uz svaku formu i načinu izvinjenja !
Jer ... Većina ljudi odlazi kod psihijatra ili psihologa da bi sebi olakšali život, a ne da bi našli izlaz iz situacije u kojoj se nalaze.
Siroti psiholozi pošteno rade (doduše ne i svi) svoj posao. Postoje slučajevi gde psihoterapija pruža stvarno neophodnu pomoć, jer kad se neko nađe na ivici ludila, onda može da ode u psihozu ili u drugu krajnost, misticizam. Šta je mistika ?!,,..= suprotno od ludila.
"Gulih propratno četiri godine ovu ,,nauku,, mada mi ni slučajno nije bio omiljeni predmet ali jedno je sigurno ... Znate li koji je znak BUĐENJA?
Trenutak u kome se pitamo: " Jesam li ja lud/a, ili su to svi ostali? "
Zaista je tako. Jer mi smo stvarno ludi. Čitav svet je lud. Jedini razlog što nismo zatvoreni u ludnice je što nas ima previše. Dakle, ludi smo. Živimo poštapajući se suludim idejama o ljubavi, odnosima s drugim ljudima, sreći, radosti i svemu ostalom. Po mom mišljenju, zato se i stiče ubeđenje, kako smo do te mere ludi da, kad se svi slažu u nečemu, onda to mora biti pogrešno!

Ako je ovo moje mišljenje na pogrešnom putu ... slobodno me (argumentovano!) korigujte !!!  :aha1: 


***
Sačuvana