Forum Srpska Vretena |  Srpski forum na srpskom jeziku

Molim vas da se prijavite ili se registrujete.

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
Napredna pretraga  

Vesti:

Autor Tema: IZMEĐU ZABLUDA I ISTINE .... !!  (Pročitano 1820 puta)

admin

  • ADMINISTRATOR
  • најстарији члан
  • *
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 2381
IZMEĐU ZABLUDA I ISTINE .... !!
« Odgovor #1 poslato: 24-03-2010, 13:44:19 »



HIPNOZA (NI) JE SVEMOĆNA .......!





Hipnozu mnogi smatraju veštim manipulisanjem tuđom voljom i posebnom metodom “uvlačenja” u podsvest druge osobe kako bi se otkrile nečije najskrivenije tajne, dok je, za druge, ona korisna tehnika kojom se mogu izlečiti mnoge bolesti .....


Neupućeni veruju da je hipnoza neka vrsta magije i poistovećuju je sa drevnim ritualima primitivnih naroda. Naučnici, međutim, tvrde da je hipnoza normalno iskustvo koje svako od nas doživljava gotovo svakodnevno: kad gleda uzbudljiv film, čita zanimljivu knjigu, sluša nečije sugestivno predavanje ili govor, ili muziku koja ga oduševljava, pa čak i kad se prepusti sanjarenju o idealnom odmoru. Drugim rečima, hipnotisani smo svaki put kad nam nešto do te mere privuče pažnju da zaboravimo na sve što se oko nas događa i potpuno izgubimo osećaj za vreme. Tada smo u stanju izmenjene svesti i percepcije koje nam omogućavaju da mobilišemo i iskoristimo sve one skrivene i u normalnim okolnostima nedostupne resurse našeg organizma. Tako mnogi slikari i muzičari, pre nego što započnu novo umetničko delo, nesvesno ulaze u stanje nalik hipnozi, dok glumci pribegavaju čuvenoj metodi Stanislavski, kako bi se lakše poistovetili sa likom koji tumače.
Ipak, treba naglasiti da je notu mističnosti hipnozi dao upravo čovek koji ju je otkrio, Franc Anton Mesmer, kontroverzna ličnost s kraja 18. i početkom 19. veka. Inspirisan velikim otkrićima svoga doba (elektricitetom i magnetizmom), on je tvrdio da sva živa bića u sebi nose poseban fluid koji je, po uzoru na nevidljivu snagu koja privlači predmete, nazvao “životinjski magnetizam”. Sem toga, Mesmer je tokom svojih eksperimenata sa pacijentima koristio zamršene rituale. Stavljao bi im magnete na različite delove tela i pritiskao ih rukama, ne bi li stimulisao protok pozitivne energije. Njemu je polazilo za rukom da kod pojedinih pacijenata izazove grčenje mišića, nesvesticu, “veštački somnobulizam”, pa čak i privremenu paralizu, ili da ih do te mere “omađija” da mu slobodno odgovaraju na sva pitanja, a da se kasnije ničega ne sećaju. Zahvaljujući spektakularnim efektima, njegove seanse su postale veoma popularne među aristokratijom toga doba, ali su, istovremeno, u velikoj meri doprinele rađanju novog oblika zabave, tzv. “pozorišne hipnoze. Metod ovakvih “hipnotizera” je i do danas ostao isti: on zamoli “dobrovoljca” iz publike da mu se pridruži na pozornici, netremice se zagleda u njegove oči i obraća mu se monotonim, umirujućim glasom, sve dok ga ne uvede u neku vrstu transa i “natera” ga, na opšte oduševljenje prisutnih, da igra, peva ili skače po bini. Međutim, stručnjaci tvrde da su to gotovo uvek velike obmane.





“Ako bi hipnotizer zaista nasumice birao svoju žrtvu iz publike, suviše često bi se dešavalo da njegov eksperiment neslavno propadne. Za uspešnu hipnozu potrebne su osobe podložne sugestiji, koje su prilično retke. Uz to, nestručno obavljanje hipnoze može imati ozbiljne posledice po psihičko zdravlje subjekta. Zato se danas nekontrolisano izvođenje hipnoze na javnom mestu, u mnogim zemljama smatra krivičnim delom i takva praksa je dozvoljena isključivo lekarima i psiholozima”.

Među velike urbane mitove ubrajaju se i navodni slučajevi “hipnoze radi pljačke” o kojima povremeno piše žuta štampa. Vešt lopov, navodno, može hipnotisati žrtvu i nesmetano je opljačkati. To, po mišljenju stručnjaka, nije moguće, jer nikoga ne možete uvesti u hipnotički trans bez njegovog znanja i pristanka. Dakle, u ovakvim slučajevima radi se o veštim manipulatorima koji tehnikom zbunjivanja ostvaruju svoj kriminalni cilj, a žrtva, ne želeći da prizna da je namagarčena, radije veruje da je bila hipnotisana. Nerealne su i priče o krivičnim delima pod uticajem hipnoze, koje su često korišćene u kinematografiji. Psiholozi ističu da, kao što nekoga ne možete hipnotisati bez njegovog pristanka, tako ga ne možete ni nagovoriti da se ponaša suprotno sopstvenim moralnim ubeđenjima, a još manje da učini ozbiljno krivično delo. Podjednako kontroverzno je i uverenje da se hipnozom, tj. hipermnezijom mogu prizvati davno zaboravljena sećanja. U SAD je nedavno osnovana Fondacija za pomoć žrtvama sindroma lažnih sećanja. Te žrtve su najčešće roditelji koje su deca, pod uticajem hipnoze, optužila za najgora zlostavljanja, iako do danas nije naučno dokazano da su takva sećanja zaista doživljena ili su samo plod bujne mašte hipnotisane osobe. Slično mišljenje naučnici imaju i o prizivanju uspomena iz “prošlih života” pod uticajem hipnoze.

Šta onda ostaje kad se odbace svi ovi mitovi i legende i zanemare brojni slučajevi zloupotrebe hipnoze? Manje teatralan, ali efikasan način lečenja mnogih psihičkih problema, koji je u prošlom veku osavremenio i u psihoanalizu uveo kalifornijski psihijatar Milton Erikson.
Po njemu, cilj hipnoze je da dopre do onog dela ljudskog mozga u kojem se prikupljaju iskustva i informacije, stečeni tokom života, kojih uglavnom nismo ni svesni. Naučnici su ustanovili da je to desna strana mozga, dok je njegova leva hemisfera, centar za analitično i logično razmišljanje koji je najaktivniji kad je čovek budan. Kad spava, aktivna je desna strana njegovog mozga u kojoj se nalazi centar za kreativnost, intuiciju i maštu. Stoga se terapeut-hipnotizer obraća isključivo ovom delu pacijentovog mozga. On je, preko hipotalamusa, direktno povezan sa hipofizom koja nervne impulse pretvara u hormonske poruke i u stanju je da “stimuliše” mehanizme samoizlečenja, prisutne u ljudskoj podsvesti.





Sam postupak hipnotisanja nije mnogo komplikovan, pod uslovom da subjekat sarađuje. Istina, teorijski je svakoga moguće hipnotisati, ali u praksi se pokazalo da ima osoba koje nisu podložne hipnozi. To su, po pravilu, osobe sklone velikoj samokontroli, one koje svesno odbijaju da joj se potčine, jer “podsvesno” nisu u stanju da se opuste. Prvi zadatak hipnotizera je odvoji subjekta od realnosti. Uporno ponavljajući iste rečenice, on monotonim i umirujućim glasom poziva subjekta da se opusti i svu svoju pažnju usmeri ka jednom predmetu ili tački, kako bi ga potpuno izolovao od spoljnjeg sveta i sasvim opustio. Subjekat ubrzo gubi osećaj za vreme i prostor i svestan je samo hipnotizerovog glasa koji ga lagano uvodi u trans, posebno stanje svesti, negde između sna i jave. Bilo da leži, stoji ili sedi, subjekat više nije u stanju da se pomera, usporavaju se otkucaji njegovog srca, više ne može da pomera kapke, govori usporeno i ne reaguje na spoljne stimulanse. U toj fazi, pred hipnotizerom je osoba koja više nije svesna sveta koji je okružuje i tek tada joj terapeut može dati niz korisnih saveta koje će ona lako prihvatiti.

Međutim, razum se može “pokoriti” i bez hipnotičkog transa. Postoji posebna vrsta komunikacije koju stručnjaci nazivaju “hipnozom bez uvođenja u trans”, i danas je uglavnom koriste najbolji govornici među političarima i trgovcima. To je tzv. “jezik desne hemisfere”, uverljiv način izražavanja, uz upotrebu brojnih metafora, slikovitih opisa, aforizama, igre reči, ironičnih dosetki i pozitivnih lingvističkih formi. Naime, desna hemisfera ljudskog mozga ne prepoznaje negaciju i svaka poruka takvog govornika u stilu “ne plaši se”, postiže suprotan, ali daleko bolji efekat, jer dobija novo, pozitivnije značenje: “možeš biti hrabar”.
 

TEHNIKE UVOĐENJA U TRANS ......





oPONAŠANJE - Hipnotizer oponaša govor (akcenat, jačinu i tonalitet glasa i brzinu izgovaranja reči) i pokrete osobe koju želi da hipnotiše, a da ona toga uopšte nije svesna.
Tehnika zbunjivanja – Namerno korišćenje veoma složenih i zbunjujućih rečenica, punih logičnih paradoksa, kako bi se nepotrebnim podacima preopteretila leva hemisfera žrtvinog mozga, zadužena za logično razmišljanje, i lakše pristupilo desnoj hemisferi koja reguliše podsvest.
Opterećivanje banalnostima – Upornim ponavljanjem očiglednih istina i opisivanjem onoga što subjekt proživljava: upravo čitaš novine, reči ti promiču ispred očiju, osećaš papir pod prstima, rečenice koje čitaš bude u tebi znatiželju....
Korišćenje pretpostavki i stvaranje iluzije: Hipnotizer uverava subjekta u činjenice koje ne postoje.
Obasipanje mnoštvom podataka: neprekidno ponavljanje iste fraze kao recitacije.





BOLJA OD ANESTETIKA  ......

Danas se hipnozom mogu lečiti brojni psihički problemi: anksioznost, depresija, nesanica, opsesivno ponašanje, različite fobije, napadi panike... I bolovi različite vrste, pod dejstvom hipnoze mogu biti podnošljiviji, kao kod jakih glavobolja, bolova u kičmi i bolova izazvani tumorima. Hipnoza se koristi i kod pripremanja bolesnika za hiruršku intervenciju, a njeno dobro svojstvo je i što može zameniti anesteziju kod pacijenata, alergičnih na anestetike.


* * *



Sačuvana