Forum Srpska Vretena

Molim vas da se prijavite ili se registrujete.

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
Napredna pretraga  

Vesti:



Autor Tema: ... L A Ž ..... !!  (Pročitano 1565 puta)

admin

  • ADMINISTRATOR
  • најстарији члан
  • *
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 2381
... L A Ž ..... !!
« Odgovor #1 poslato: 10-06-2010, 21:12:51 »


Ivan Cankar :

"Laž ne ubija toljagom, ali se provlači krvnim žilama poput otrova, polako i oprezno, pa se i ne primjećuje kako djeluje."




L  A  Ž  , kako se zvanično definiše je tvrdnja suprotna istini . Ova definicija se pripisuje Svetom Avgustinu koji je prvi „razmišljao“ o laži. („Laž i obmana su negiranje istine.“)


 
M O T I V I  ............ ?!

Postoje ljudi koji lažu iz navike, ali ima i onih koji nisu svesni da lažu, zato jer je njihova stvarnost drugačija. Takođe, postoji i mišljenje da je laž nedovoljna preciznost. Ljudi lažu i zato što istina nije obavezujuća, osim u izuzetnim slučajevima, kao što je sudski pretres. Pa i tada, svedoci nekog događaja u sudnici jedan događaj mogu da opišu na različite načine, ne uvek iz razloga prikrivanja istine, već zato što je odnos prema istini stvar pojedinca. Otuda izraz „rašomonijada”, po japanskom filmu „Rašomon” koji se bavi ovom temom. Laž ume da bude dopadljiva, odnosno da predstavlja tumačenje stvarnosti na duhovit način. Ljudi koji nalaze zadovoljstvo u tome da izmišljaju, ulepšavaju, dramatizuju događaje, često sa lakoćom uspevaju da to svoje oduševljenje prenesu na slušaoce i budu omiljeni u društvu.



P S I H O L O G I J A ............... !!


Sopstveni doživljaj stvarnosti izražen pričom javlja se još u detinjstvu: sva deca imaju sklonost ka tome da menjanju stvarnost, ali na to niko ne obraća pažnju. Ako se ova navika zadrži i u kasnijem dobu, znak je nedovoljne zrelosti. To znači da je osećanje nemoći toliko jako da osoba rešenje problema nalazi u bežanju u izmišljeni, prihvatljiviji svet. Prema nekim mišljenjima, dete počinje da laže oko treće godine i to najčešće da bi izbeglo kaznu. Zbog toga, češće lažu ona deca koja trpe fizičko zlostavljanje. Ipak, motivi laži mogu biti različiti i dete nekada laže iz želje da se dopadne. Ukoliko laž uzme maha, dete će u kasnijim godinama otkriti da je to sredstvo kojim može damanipuliše. S obzirom da dete često nije svesno posledica laži, preporučuje se da odrasli ohrabruju decu da govore istinu. Takođe, s obzirom da su roditelji najvažniji uzori za svoju decu, važno je da ne lažu pred njima. Bitni su i razgovori o razlici između izmišljanja i stvarnosti, laganja i istine, važnosti iskrenosti kod kuće i u zajednici, i alternativama laganju. Ako dete ili adolescent razviju obrazac laganja koji je ozbiljan i često se ponavlja, tada možda treba potražiti profesionalnu pomoć. Procena dečjeg psihijatra bi pomogla detetu i roditeljima da razumeju laganje i planiraju buduću strategiju međusobnih odnosa i ponašanja.

Očigledno je laž u mnogim slučajevima potrebna, jer da bi se održala, neophodna je strategijakoja podrazumeva veliki broj dodatnih laži i trošenje velike količine energije . Osim toga, telo šalje čitav niz signala, koji mogu da odaju osobu da laže. Laži koje bi se mogle okarakterisati kao „neophodne“ su one kojima se pokušava da se izbegnekazna ,moralna osuda[/b ili da se druga osoba neuvredi . Psiholog Žilijeta Krivokapić navodi da proučavajući odgovore na pitanja iz testova ličnosti uvek je nailazila na lažne odgovore, jer po njenom mišljenju ljudi daju takve odgovore kako bi rezultati na testu bili onakvi kakve priželjkuju. Preko ovakvih pitanja (i odgovora), ona smatra da se laž može izmeriti i na osnovu toga formirati neki stav prema razlogu laži (izbegavanje vojne obaveze ili strah od uspostavljanjadijagmoze duševne bolesti , na primer). Dalje, psiholog Krivokapić smatra da je u otkrivanju motiva za laganjem psihoanaliza često preteruje. Sa ogradama koje svakageneralizacija donosi, ona misli da su potrebe većine ljudi slične i odnose se na: potrebu za davanjem i pružanjem ljubavi , pripadnošću, sigurnošću, ostvarenjem sopstvenih mogućnosti, materijalnom situiranošću, uvažavanjem, priznanjem, poštovanjem , prihvatanjem... Svaki čovek zbog toga pokušava da održi snagu i volju, pravi planove i razvija odgovonost, ispravlja greške i trudi se da ih ne pravi toliko mnogo da se to ne može ispraviti. S obzirom da je ljudski grešiti, pojavljuju se mehanizmi odbrane, koji podrazumevaju i laži. Ona je način da se ne prizna nemoć, greška, odustajanje od principa koje je sam čovek nametnuo i da su neke, ne baš prihvaćene potrebe u tom trenutku bile važnije ili jače. Podrška tome je strah od odbacivanja, ismejavanja, povređivanja, neshvaćenosti i to je dobar motiv da osoba koja laže ubedi sebe da to radi „zarad viših ciljeva“. Iako tvrdi da je laž razumljiva ljudska osobina, ona ipak usporava razvoj ličnosti i zamagljuje realnost. Bez obzira što laž čini štetu osobi kojoj se plasira, ona je svakako štetna i za osobu koja laže. Ipak, nisu sve laži „teške“; neke se čine iz neznanja, mnoge zbog nedostatka hrabrosti , neke su sa pozicije egoizma , neke iz kompleksa.

Većina ljudi se slaže da među lažima treba praviti razliku, jer bezazlena priča deteta koje izbegava ukor zbog nestašluka nije isto što izlonamerna kleveta  koja može da ima velike posledice po život druge osobe ..............!!


* * *
Sačuvana