Forum Srpska Vretena

Molim vas da se prijavite ili se registrujete.

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
Napredna pretraga  

Vesti:



Autor Tema: TOLERANCIJA JE LJUBAV ?! ...  (Pročitano 2187 puta)

admin

  • ADMINISTRATOR
  • најстарији члан
  • *
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 2381
TOLERANCIJA JE LJUBAV ?! ...
« Odgovor #1 poslato: 18-11-2013, 17:54:48 »

                



Šta je tolerancija? To je posledica čovečanstva. Svi smo mi stvoreni od slabosti i grešaka i oprostiti jedan drugome glupost recipročno – to je prvi zakon prirode ! …
Volter


SVI SU NISU U PRAVU ......

Znate li za ovu priču? Došla dva čoveka u žestokom sporu kod jednog pravednog i mudrog savetodavca da on kaže ko je u pravu. U razgovoru sa jednim od njih zaključio je da je on u pravu. Međutim,kada je razgovarao sa drugim zaključio je da je i on u pravu. Njegova žena se pobunila i čudila kako obojici može reći da su u pravu.On je na to odgovorio: «Boga mi, ženo i ti si u pravu!» Kada su nesporazumi i konflikti u pitanju, nikad kraja raspravama ko je u pravu. Ljudi, jednostavno ne žele da odstupe od svog egoizma.Sve se može dovesti u pitanje i promeniti, ali Ja, moje i mene – nikako. Zbog toga su ljudi netolerantni i nisu u ljubavi. Netolerancija prema ljudima je posledica nestrpljenja da se drugi sasluša i ispoštuje. Mi nemamo dovoljno vremena da se bavimo drugim ljudima jer grozničavo žurimo da postignemo ono što želimo. Kada žurimo? Onda kada nismo sigurni u ostvarenje naših želja. A kada nismo sigurni? Onda kada sumnjamo. Sumnjamo jer nam se čini da je život uperen protiv nas, da nam ne želi dobro. Često se sumnja pretvara u čvrsto ubeđenje. Tada smo posebno netolerantni prema svim vidovima života.
                        Mnogi  ljudi ne vole život. Sa takvim stavom ulazimo iz sukoba u susret novim sukobima. Ne vrede uporna dokazivanja ko je u pravu, a ko više kriv. Kada vam se desilo da vaš oponent kaže. «U pravu si, ja nisam». Takoreći nikada. Zato odustanite od dokazivanja, pozivanja na sudije i advokate. Svaki spoljašnji konflikt je u suštini unutrašnji sukob. Drugi su samo ogledala u kojima se ogleda naše biće, ponekad ono blistavog lika, a mnogo češće tamna strana naše ličnosti. Svaki čovek, koji nije mukotrpno radio na upoznavanju i sagledavanju tamnih ponora svoga bića ne želi da prihvati svoj udeo   odgovornosti u proizvodnji sukoba sa drugim ljudima. Takvi ljudi polaze od čvrsto zauzetog stava  da je svet nesavršen i da ga treba popraviti i oblikovati prema svojim uskim i ograničenim merilima. U lične kvalitete ne sumnjaju. Kada i pogreše, brzo nalaze opravdanja za učinjene greške i brzo opraštaju sebi. Ali, zato ne praštaju lako drugima. Osvetoljubivi su i zlopamtila.
                        Postaviti se iznad Tvorca i suditi ljudima za njihove greške je bogohuljenje. Za njih su Isusove reči  -  «Ko tebe kamenom, ti njega hlebom» i «Ako ti neko udari šamar, okreni mu i drugi obraz», za arogantne i gorde ljude, taj je savet komičan. Nemojte ih ubeđivati u istinske vrednosti ovih Isusovih reči. Mogu vam se narugati ili se čak uvrediti i napasti vas, jer, kao pokušavate da ih prepravite na njihovu štetu. I nemojte ih popravljati. Naš Tvorac zna kako se to radi. Svaki čovek treba da radi na vađenju balvana nečistoća iz sopstvenog oka, a ne da obraća pažnju na trunje u tuđim očima. Ako je zaokupljen onim što drugi pogrešno rade ili govore, propušta dragoceno vreme da sagleda i popravi sebe.
                        Dakle, svaki konflikt je u suštini sukob čoveka sa samim sobom. Biti u sukobu sa svojim protivrečnim potrebama znači biti rascepljena ličnost. Rascepljenost je suština patnje, bez obzira da li je patnja tiha ili grubo vidljiva. Naša težnja ka celovitosti i autentičnosti mora proći kroz vatru patnje i iskušenja. Patnja nas trezni, kao što nas grubo drmusanje budi iz komiranog sna. Kada ne bi bilo patnje prestali bi smo se razvijati. Okamenili bi se, čemu i inače ljudi teže. Da ne bi u nama ljudskost zaspala, Život aranžira takve scene i događaje koji uvek poprimaju izgled sukoba čoveka sa drugim ljudima. Nezadovoljstvo, rezignacija ili ogorčenje na drugo ljudsko biće neminovno stvara bol i bolest. Ali, drugi nije kriv. Jeste da vas je dotakao u živu ranu, ali čija je to rana? Mi je sami stvaramo svojim besom, mržnjom, zlim mislima ili nepraštanjem. Smešna je ta priča o bakterijama, virusima i adenovirusima. Ona vas vodi u bolesnu zavisnost o virusima  i vrzino kolo, kolo bez izlaza. Pravi uzročnik moje bolesti je moja nestrpljiva želja, moj povređeni ponos, osećaj manje vrednosti, ogorčenje na bližnjeg svog, nezadovoljstvo ponašanjem ljudi oko mene i netolerancija na nesavršenosti sveta. Svet jeste nesavršen, bio, jeste i ostaće. Zar to svakodnevno ne doživljavamo? On je takav da bi testirao našu ljubav prema Životu, jer bez ljubavi nema stvaranja i napredovanja ka sreći i radosti. Ko pada na ispitima tolerancije ili strpljenja treba da zna da u njemu ima malo ljubavi i puno straha. Ništa ne vredi naša umišljenost kako smo mi u suštini puni ljubavi, samo nema oko nas ljudi dostojnih ljubavi. To je samoobmana i otrov duše.
                        Vaša tolerancija je mera vaše ljubavi prema Životu. Malo tolerancije - malo ljubavi. Očekivanje da se drugi ponašaju prema nama na naš način je jedan vid agresivnosti prema njima. Očekivanje i tolerancija prema ljudskim postupcima su na suprotnim krajevima našeg odnosa prema svetu. Mnogo očekivanja znači manje tolerancije i obrnuto. Zamislite stepen tolerancije čoveka koji sledi Isusov savet i uzvraća hlebom umesto kamenom. To je izraz istinske ljubavi. A odrasli se najčešće ponašaju kao deca u obdaništu, u stilu on je prvi počeo ili moje je lepše ili ja sam najjači.Sebičnost i ljubav ne idu zajedno. Ljubav je u suštini Mi – odnos. Ja, pa Ja – odnos je izvor svih sukoba. Ego je istinski uzrok raznorodnih poremećaja među ljudima i narodima.             
                Kada upadate u konflikt  za konfliktom u svakodnevnom življenju to znači da vas Život testira na  ljubav i tolerantnost prema životu. Iznad ljubavi prema životu nema veće ljubavi. Ako apostrofirate neki vid života i volite ga više od celine Života, u opasnosti ste da iskusite veliku patnju. Pazite, Život nije apstrakcija, prazna reč ili pojam. Život je Živo Biće, a  mi smo samo delići njegovi. Kada radimo protiv njegove inteligencije mi prkosimo logici života. Ko ne može da se uskladi sa plesom Života, ko je krut i neprilagodljiv biva unižavan i lomljen. Meki ljudi, ljudi puni tolerancije su ljudi ljubavi. Gordost je krutost. Nije slučajno u hrišćanstvu gordost istaknuta kao jedan od najjačih otrova duše. U  gordim ljudima, ogoljeno ili suptilno, sve jedno, nema ljubavi.

Psiholog S. lazić

***

Nemam sada vremena na pretek da se "isfilozofiram" na neke nebulozne zaključke iz teme ... koji u mnogome nemaju zajednički imenilac u realnom životu a gde je sve podređeno samom karakteru,mentalitetu i individualnom aspektu ali evo, gosn. Sidni Kuk je to uramio u jednoj rečenici ... ispod koje se ja takođe rado potpisujem ...  :dosada:

TOLERANCIJA IMA GRANICU ! NE MOŽE BITI TOLERISANO ONO ... ŠTO JE NE TOLERISANO !!! ... - Sidni Huk

Amin !

***
Sačuvana