Forum Srpska Vretena

Molim vas da se prijavite ili se registrujete.

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
Napredna pretraga  

Vesti:



Autor Tema: BADNJE VEČE !...  (Pročitano 3309 puta)

admin

  • ADMINISTRATOR
  • најстарији члан
  • *
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 2381
BADNJE VEČE !...
« Odgovor #1 poslato: 05-01-2013, 21:24:11 »



U SUSRET NAJRADOSNIJEM HRIŠĆANSKOM PRAZNIKU







DRVO ŽIVOTA U SVIM DOMOVIMA





Neka badnjak, sveto drvo
podari vam zdravlje prvo
da nam tamnjan zamiriše
i veseljem kuća diše
nek' vam srećom sve zablista
za rodjenje Boga Hrista
Sretan Badnji dan i Božićni dan !!!



Na Badnji dan započinje božićno slavlje, u kuću se unosi badnjak i slama, a ukućani ne spavaju u očekivanju najradosnijeg trenutka

Nijedan hrišćanski praznik nema više narodnih običaja kao Božić, koji se održavaju i dan danas, a nastali su, kako tumače etnolozi, usled stapanja neznabožačkih i hrišćanskih ideja oličenih u ovom prazniku. Najčešći običaji su: nalaganje badnjaka, zastiranje domova slamom, kvocanje i pijukanje, mešenje česnice, pečenje pečenice, dolazak položajnika ili radovana, a ima i mnogih drugih verovanja, izreka i poslovica. U pravoslavnim porodicama s nestrpljenjem čeka se današnje Badnje jutro i odlazak po badnje drvo, i veče kad se badnjak i slama unose u kuću.
Najsvečaniji od predbožićnih praznika je Badnji dan kojim započinje božićno slavlje. Po tumačenju Crkve, dan uoči Božića zove se Badnji dan, a noć koja sledi Badnje veče, zato što se tog dana i te večeri bdeniše - ne spava, u očekivanju najradosnijeg momenta u istoriji ljudskog roda - rođenje Isusa Hrista.






Cer ili Hrast ...

U selima na Badnji dan, pre nego što izađe sunce domaćin sa najstarijim sinom ode u zabran (šumu) i izabere drvo, koje mora biti mlad cer ili hrast. U nekim krajevima pucanjem iz pušaka najavljivao se ovaj svečani događaj, a u šumi pre nego sto zamahne sekirom, badnjačar pospe drvo žitom i nazove mu: "Dobro jutro i čestiti ti Badnji dan". Zatim zaseče na dva mesta da ispadne iver, koji takođe ponese kući. Odsečeno drvo okreše, odnese kući i uveče naloži na vatru. Danas se badnjak u gradovima kupuje na pijaci, ali mu je simbolika ista, a ritual skraćen, ili se jednostavno samo drži u kući.

Prema iskonskoj tradiciji nakon zalaska sunca, prilikom unošenja badnjaka u kuću, domaćin pozdravlja sve ukućane sa: "Dobro veče i srećno vam Badnje veče"! Domaćica posipa badnjak i badnjačara žitom da bi ukućanima godina bila srećna i berićetna. Zatim, glava porodice polaže badnjak na vatru. Kad drvo pregori, jedan kraj se, u nekim selima, nosi oko torova i štala, a drugi se ostavlja za na ognjištu za sutrašnjeg božićnog položajnika ili radovana.
Ukoliko ima dece u kući, majka unosi sa njima slamu i posipa je po svim sobama. Mati tom prilikom imitira kvočku, a mališani piliće što, prema tumačenju Crkve, simboliše zbližavanje ljudi u jednu hrišćansku zajednicu, kao što kvočka okuplja piliće i greje ih materinskom ljubavlju.
Potom domaćin blagosilja kuću orasima bacajući ih po jedan u svaki ugao sobe, a onda po slami prospe novčiće, bombone, suve šljive i smokve, a deca ih pijučući sakupljaju. Pre unošenja Badnjaka, iz sobe se iznesu stolice i na prostrtoj slami se postavlja posna badnjačka večera- trpeza zvana "sofra".






Badnjače, mili rođače ...

Po narodnom verovanju, kod starih, mnogobožačkih Srba u prethrišćanskom periodu, postojao je bog Badnja, čiji je kip bio izdeljan od drveta. Primivši hrišćanstvo, Srbi su svog starog Badnju bacili u vatru. Pošto im je on bio vrlo drag, taj običaj u spomen na boga Badnju, ponavljaju na svako Badnje veče, a badnjak na jednom kraju, u nekim predelima, namažu medom da bi time pokazali kako im je badnjak sladak i drag. Otuda i pesma: "Badnjače, badnjače, ti naš mili rođače". Crkva je badnjaku dala novi smisao: grejući se oko badnjeg drveta ukućani se zagrevaju ljubavlju, iskrenošću i slogom, a svetlošću njegovom razgone mrak neznanja i praznoverja, i ozaruju se i obasipaju radošću i miljem, zdravljem i obiljem.

Na sofru se prvo stavlja vino, so i Badnjačka pogača umešena bez kvasca. Tradicionalne su i tri vrste jela: riba pržena na ulju, med i pasulj (obično "prebranac" ili "meljanac"). U situ, pored žita, kojim je sačekala Badnjačara i Badnjak, domaćica servira i razno voće: jabuke, orahe, kruške, suve šljive, smokve, badem, lešnik, suvo grožđe. Pred tako pripremljenom Badnjačkom večerom domaćin se prekrsti, zapali sveću, okadi trpezu i svu čeljad, pa otpeva "Roždestvo tvoje Hriste Bože Spase naš" i očita "Očenaš". Onda razlomi pogaču i svu čeljad ponudi večerom u kojoj se uz čašu crvenog vina dižu zdravice.
Na Badnje veče u kuću se unosi i pečenica sa ražnjem, naslanja na istočni zid sobe i sutradan, na Božić se servira.

Nakon badnjačke večere spava se na slami ili pripremljenoj slamarici gde za to ima mogućnosti, a iza ponoći, na Božić, jedni u crkvu na jutrenje (obično domaćin i najstariji sin), drugi u svitanje za vodu na izvor, bunar, česmu ili kladenac (obično ćerke - vodonoše), treći u štalu kod stoke (mlađi sinovi), a domaćica mesi česnicu i pripravlja božićni ručak. U seoskim kućama slama na podu stoji sva tri dana praznika, a u gradovima ova je simbolika svedena na rukovet slame koja se postavlja uz badnjački buket hrastovih ili cerovih grančica. Slama se nikako, po završetku praznika ne sme spaliti, jer se veruje da to donosi nesreću.
U nekim krajevima je običaj da udavača, posle badnjačke večere, pokupi pribor za jelo i nešto mrvica sa stola u svoju kecelju, izađe u dvorište i osluškuje. Ako čuje da je neko izgovorio muško ime, ili sokakom naiđe muško čeljade - znak je da će se ona do idućeg Božića udati. Postoji i verovanje da ne valja na Badnje veče zaspati dok badnjak ne pregori, jer ćeukućani umirati iznenada i bez reda.

Narodna metereologija kaže: "Ako na Badnji dan bude oblačno - biće rodna godina. Ako se na badnjaku nakupi dosta pepela, zima će biti jaka sa puno snega. Ukoliko varnice iz badnjaka iskaču same, bez džaranja po vatri, biće dosta meda".



HRIŠĆANSKA SIMBOLIKA PRAZNIKA





. SLAMA je simbol jasli u Vitlejemskoj pećini u koje je položen novorođeni Bogomladenac.

. NOVČIĆI u slami simbolišu zlato kojim je darivan Isus.

. ORASI u slami i u uglovima sobe simbolišu vladavinu Boga na sve četiri strane sveta.

. KAĐENJE DOMA je simbol smirne i tamjana kojima je takođe darivan Bogomladenac.

. BADNJAK predstavlja grane kojima je založena vatra po Isusovom rođenju. To je, tumači crkva, simbol Isusa Hrista koji je u naponu svoje snage, silom svoga Božanstva, raskinuo lance ropstva grehu, preporodio čoveka i u njemu razbuktao plamen ljubavi prema dobru, vrlini - prema Bogu, najvećem dobru, omogućivši mu spasenje od greha, zla i večne smrti - smrti duhovne, kao što i mlad cerić, odnosno hrastić, silinom svojom razbuktava vatru na ognjištu, a jarkim plamenom obasjava porodični dom.


SIMBOLI BADNJAČKE TRPEZE .....






. POGAČA se rukama lomi i simboliše samog Hrista koji je rekao: "Ja sam hleb živi (hleb života) koji siđe sa neba; koji jede od ovoga hleba živeće vavijek; i hleb koji ću ja dati za život svijeta".

. RIBA je simbol Sina božjeg. Na grčkom jeziku riba je "ihtis", a to je skup inicijala Isusa Hrista. Zato je riba u prvim vremenima hrišćanstva bila znak raspoznavanja za hrišćane.

. SO je simbol sile božanske i blagodati božje, koja čuva delo božje, kao što so čuva hleb i ribu od plesni i truleži.

. MED je proizvod najčistijeg stvorenja pod nebom - pčele, najslađa materija zemaljska. Simboliše sladost večnog života pod okriljem Boga, koji nam je osigurao Isus svojim rođenjem u vitlejemskoj pećini.

. VINO predstavlja krv Hristovu kojom je on na Golgoti dao otkup Bogu za grehe ljudske, čoveka pomirio sa Bogom i spasao ga večne osude i smrti duhovne.

. SVEĆA trokraka, koja se pali na Badnje veče i na Božić, od čistog je voska. Ona svojom svetlošću predstavlja Božanstvo koje je bez početka i kraja. Sam Isus za sebe kaže: "Ja sam svetlost svetu... Dok imate svetlosti, verujte u svetlost da budete sinovi svetlosti".



***
Sačuvana